Likovi i senke

 

Banaćanin iz Sjenice

 

M. Brkić

 

Kada je izabran u Narodnoj skupštini Srbije za ministra poljoprivrede, on je odmah ocenio da se ne može izvršiti decentralizacije poljoprivrede, bez decentralizacije države. Prevedeno na paorski jezik, gospodin Knežević traži da država Srbija pomogne da AP Vojvodina dobije državu. Iz čista mira.

Da se Srbiji crno piše, i njenoj poljoprivredi, uverava nas i činjenica da je  pokrajinski sekretar za poljoprivredu njegov partijski drug iz Demokratske stranke - Goran Ješić, doskorašnji predsednik opštine Inđija.

Podsetićemo čitaoce da je gospodin Knežević uhapšen 1. oktobra 2008. godine, pod optužbom za organizovani kriminal građevinske mafije, a 1. aprila 2009. podignuta je i optužnica koja ga je teretila za zločinačko udruživanje, primanje i davanje mita. U pritvoru je bio 13 meseci, sve do 4. novembra 2009. godine, kada je pušten da se brani sa slobode.

Nije poznato pod kojim okolnostima je njegov nerazdvojni drug Ješić izbegao hapšenje, ali se zna da je noćima bio budan da očekujući da po njega dođu.

Iza hapšenja g. Kneževića stajala je pokrajinska vrhuška na čelu sa Bojanom Pajtićem. Smetali su i g. Knežević i Ješić njegovim poslovima.

Tabloid je bio jedini list koji je snažno podržao pravo gospodina Kneževića da se brani sa slobode, i koji je na svojim stranicama pružio mogućnost njegovim advokatima da iznesu istinu o optužbama protiv svog klijenta. Veći deo tekstova pisao je Goranov otac Vuksan, rođen u okolini Sjenice.

Jednog dana, šokirani, primili smo Vuksanovo pismo, u kojem demantuje pisanje Tabloida. U pismu tvrdi da je Goranova majka autohtona Banaćanka, podcrtavajući valjda da je njegov sin daleko od svake ideje da se oseća ''srbijancem''. Iako postiđeni, objavili smo Vuksanovo pismo, jer smo verovali da on svim sredstvima brani sina.

Goranu smo u zatvor slali besplatno Tabloid. Slali smo novine i drugim pritvorenicima koji su želeli da se pretplate. Kada bi izašli iz zatvora, uljudno su zvali da se zahvale, dirnuti pažnjom da im nismo naplatili slanje novina.

Gospodin Knežević je izašao z pritvora, ali nam nikada, ni on  ni njegov Vuksan autohtoni Sjeničanin, nisu okrenuli telefon, da se u dve reči zahvale. Valjda samo sato što nismo autohtoni Banaćani, ili Vojvođani.

Od nečeg biva nešto, od ničega ništa. Hoćemo li dvojac Ješić-Knežević, i to iz kancelarije usred Beograda, razoriti srpsku poljoprivredu, a nastojati da uruše i državu.

Uveravao ovu gospodu, da svaka ptica svoga kopca ima. Pozvaćemo mlade paore da autohtonim Sremcima i Banaćanima pokažu put za ... tri pičke materine. Dosijea ovih gadova objavićemo u sledećim brojevima.