Polemika

Upotreba vere u svrhe političkih obračuna: reis-l-ulema Mustafa Cerić, poglavar, diplomata ili mešetar?

 

Posleratni džihad

 

Mandat poglavara Islamske verske zajednice u Bosni i Hercegovini, efendije Mustafe Cerića, prepun violentnih, politikanskih i nediplomatskih istupa, upravo se okončava pokretanjem postupka za izbor novog reis-ul-uleme. Hoće li Cerićeve neprihvatljive metode otići u prošlost i hoće li  Islamska zajednica u BiH imati i snage i razuma da izabere poglavara koji će baviti verskim, a ne prvenstveno političkim pitanjima? Naravno, na dobrobiti muslimana, ali i drugih bosanskohercegovačkih naroda. Jedan raniji osvrt na Cerićeve metode upravljanja Islamskom zajednicom u BiH, koje je napisao naš istaknuti orijentalista Darko Tanasković, a koje govori o naopakom odnosu ovog odlazećeg verskog poglavara prema Srbima, ali i prema nekim istaknutim Bošnjacima (i prema samoj Islamskoj zajednici) u BiH, Tabloid donosi u skraćenoj formi uz odobrenje autora

Piše: prof. dr Darko Tanasković

 

 Jedno islamsko predanje kaže da je vesnik vere Muhamed, muslimanskim borcima koji su se vratili iz bitke protiv nevernika, rekao: "Dobro učiniste što iz manjeg u veći džihad stupiste". Na njihovo pitanje šta je to veći džihad, on im objasni: "Za raba božijeg, borba protiv sopstvenih strasti!". Na osnovu ovog i nekih drugih izveštaja o Muhamedovim postupcima i rečima nastala je linija tumačenja u poznijem islamu, prema kojoj, zapravo, džihad na prvom mestu i nije "sveti rat". No, u tumačenju današnjeg poglavara Islamske zajednice Bosne i Hercegovine, reisa-l-uleme, Mustafe Cerića, postoji i fenomen "posleratnog džihada". Odgovarajući pre nekoliko godina u Londonu na pitanja britanskog novinara i biznismena Nadima Azama, poglavar Islamske zajednice BiH, reisu-l-ulema Mustafa Cerić (rođen 1952. godine u Velikom Čajnu kod Visokog), izjavio je, pored ostalog i sledeće: "...mali džihad je završen pre više godina i mi smo ga, neki od nas su ga, preživeli. Sad treba da povedemo veći, drugi džihad, intelektualni i obrazovni... Vi, muslimanska zajednica (Umma) širom sveta, pomogli ste nam u manjem džihadu, a sad nam je potrebna vaša pomoć u ovom intelektualnom...". Iz reisovih reči saznajemo, tako, da je rat u BiH za njega bio džihad, što je samo po sebi korisno saznanje, ali i nešto više i značajnije, da za njega džihad, doduše onaj "veći", i dalje traje...

Kako je Mustafa Cerić već skoro dve decenije jedan od najaktivnijih i najuticajnijih učesnika u svim zbivanjima koja neposredno ili posredno imaju veze s islamom i muslimanima na prostoru bivše Jugoslavije, a i šire, u razmatranju i pokušaju razumevanja prirode i ciljeva njegovog versko-političkog delovanja, odgovorno i neophodno bi bilo prevazići nivo dnevnog i površnog reagovanja na pojedine javne poteze i istupe ovog kontroverznog muslimansko-bošnjačkog lidera i posvetiti im adekvatnu analitičku pažnju...

Pod maskom demokratije

Kao što je francuski politikolog Ksavije Bugarel bio potpuno u pravu kad je svojevremeno odlučio da svoju univerzitetsku disertaciju posveti Izetbegovićevoj SDA, kao sasvim novoj i samosvojnoj pojavi na svetskoj mapi probuđenog političkog islama, tako i dr Mustafa Cerić već nudi sasvim dovoljno materijala da bude predmet ozbiljnog i objektivnog istraživačkog sagledavanja. Izetbegović je začudo dosad izmicao takvoj pažnji, pa njegov celovit i uravnotežen politički portret još uvek nije sačinjen, što je ozbiljan propust primenjene sociološke i politikološke islamologije.

U poslednje vreme posredstvom medija o delovanju reisa Cerića stiže mnogo indikativnih informacija koje mogu poslužiti kao polazište u usmeravanju pogleda ka nekim karakterističnim aspektima njegovog angažovanja na više frontova jednog te istog "posleratnog džihada". Ambicije ovog ogleda ne idu dalje od projektovanja mogućih metodoloških smernica u traganju za suštinom protejskog, ali ipak prilično transparentnog Cerićevog javnog lika delovanja. Ukupno Reisovo vrednovanje na putu, za koji on već skoro dva desetleća bližu i dalju okolinu nastoji ubediti da je Alahov, moguće je, uz izvesno pojednostavljivanje, svesti na nekoliko konstantnih odrednica.

Prva bi bila da se dr Cerić neuporedivo više bavi politikom nego verom, a druga da politizovanje uloge Rijaseta Islamske zajednice BiH maksimalno podređuje ličnim ambicijama. Te ambicije se ne zadržavaju na granicama Bosne i Hercegovine, pa čak ni bivšeg jugoslovenskog prostora, već smeraju zadobijanju liderske pozicije među muslimanima na regionalnom, balkanskom, a poželjno i kontinentalnom, evropskom nivou.

U politici koju istrajno vodi radi približavanja ostvarenju navedenih ciljeva okretni Reis uporno insistira na nekolikim stalnim programskim idejama, u čijem se sprovođenju u delo koristi podjednako stereotipnim političko-propagandnim sredstvima. Pre svega, on se zalaže za unitarnu BiH bez entiteta, u kojoj bi relativno najbrojniji Bošnjaci vodili glavnu reč, a pod krinkom uspostavljanja demokratskog načela "...jedan čovek - jedan glas", što je i dovelo do građanskog rata s tragičnim posledicama po sva tri konstitutivna naroda u nekada centralnoj jugoslovenskoj republici...

Pravo da se moralizatorski gnevno i pravednički neumoljivo obrušava na Srbe Mustafa Cerić crpi iz legitimacijskog majdana za koji, kao i određeni broj njegovih bošnjačkih istomišljenika, veruje da je neiscrpan - teze o Bošnjacima kao jedinoj žrtvi, a Srbima kao glavnim zlotvorima u minulom ratu. Za svaki slučaj, ova izopačena teza koja, uprkos privremenoj delotvornosti, preti da Bošnjake liši sposobnosti konstruktivnog suočavanja sa sadašnjom, a pogotovo budućom realnošću, neprestano se hrani morbidnom argumentacijom kako joj se nosivost ne bi smanjila. U tom pogledu, reis Cerić se ističe beskrupuloznim instrumentalizovanjem srebreničke tragedije...

Reisov kamen i Sulejmanov hleb

Da je dr Mustafa Cerić, kao osvedočeno promućuran i predostrožan čovek, s izoštrenim političkim sluhom, potpuno svestan perspektivne ranjivosti središnje i noseće bošnjačke političke postavke dokazuje i njegovo hitro reagovanje čim se u jednoumlju oko mantre o isključivoj srpskoj krivici za sva zla i o apsolutnoj bošnjačkoj nevinosti nagovesti pojavljivanje ma i najmanje pukotine, pogotovo na unutrašnjem frontu.

Od lidera SDA Sulejmana Tihića, koji mu je već odavno kost u grlu, vazda budni reisu-l-ulema u ime "mnogih bosanskih patriota koji su 3. maja uradili ono što su morali - branili pravo na svoj život i čast svoje domovine", energično zahteva povlačenje javno izrečene ocene o tome da se u Dobrovoljačkoj ulici dogodio zločin. Jasno je i zašto: zločinci mogu i smeju biti samo Srbi! Tihića je Cerićev verni doglavnik, vremešni Ismet Spahić, istim povodom nazvao "podmetnutim srpskim igračem" u BiH. A evo šta im je na to imao da odgovorio Sulejman Tihić, čovek koji je, za razliku od reisa, "prošao pet logora i sve torture koje uz to idu":

"...Moj poziv je bio da treba napustiti pasivnu filozofiju žrtve... Nisam očekivao takvo populističko ponašanje od političara koji treba da gledaju u budućnost i rešavaju probleme sadašnjosti...Niko ne može živeti od prošlosti i od prošlosti, jer je to pogubno po nas. Nemamo pravo uskraćivati budućnost svojoj deci, unucima i generacijama koje će posle njih doći. Pamtimo prošlost i učimo od nje kako bismo imali bolju, srećniju i prosperitetniju budućnost...Oni koji ništa ne nauče od prošlosti, koji ne nauče kako izbeći zlo, moraju znati da se prošlost ponavlja. Mi u Bosni i Hercegovini posebno smo platili visoku cenu što nismo izvukli pouke iz prošlosti. Ja ne želim da se to više ikada ikome ponovi...".

I ovde bi svaki komentar bio izlišan. Neki čitalac novina, neobavešten o bosanskohercegovačkim prilikama i o fenomenu Cerić, teško bi poverovao da u navođenju prethodnih dveju izjava nije došlo do zabune i zamene imena onih koji su ih izrekli. Pretpostavio bi da zahtev za povlačenje osude zločina dolazi od političara, a poziv na uvažavanje pouka istorije zarad bolje budućnosti od verskog poglavara i obrazovanog duhovnika.

Kod reisa Cerića izbrisana je svaka granica između verskog i političkog delovanja, uobičajena u savremenim sekularnim društvima, uključujući i modernizovana muslimanska. Njemu religijska funkcija služi za to da bi dodatno široko i sugestivno, van tome primerenih mesta i situacija, prenosio ideološke i političke poruke, a i za političko agitovanje da se nametne kao bošnjački, regionalni i evropski muslimanski vođa. On se promišljeno i proračunato taktički kreće ovim paralelnim kolosecima javnog delovanja, dosledno sledeći strategijsku ideju nastavljanja "manjeg džihada" vođenjem "većeg", i to svim raspoloživim sredstvima.

Na američkoj listi podobnih islamskih lidera

Nema prilike, ma koliko deplasirana ona mogla biti, koju dr Cerić ne bi iskoristio da plasira svoje idejne i političke stavove. Zapamćena je tako reisova beseda kojom se uz poznatog naučnika i mislioca Sejeda Hoseina Nasra, novembra 2008. godine na audijenciji u Vatikanu u ime muslimanskih učesnika prvog katoličko-islamskog foruma obratio papi Benediktu XVI. Iako mu je bila učinjena neosporna čast da se kao predstavnik svetskog sunitskog islama obrati papi, Cerić nije smogao snage, pameti i elementarnog dobrog ukusa da ostane na visini trenutka, pa je svoje uopšteno izlaganje završio otužnim srebreničkim refrenom. "Svetosti, dragi prijatelji! Jedan sam od onih koji su krajem prošlog veka preživeli četvorogodišnju opsadu Sarajeva. Kao što znate, bosanski muslimani su doživeli genocid…".

I onda, da sve bude još neukusnije, sledi uključivanje glasova nedužne srebreničke siročadi : "Neka bošnjačka deca koja su u Srebrenici izgubila očeve, kad su doznala da ću danas razgovarati s Vama, zamolila su me da Vam pročitam njihovu bosansku molitvu". Među prisutnima je, kako se kasnije moglo čuti, zavladalo osećanje prilične nelagodnosti, ali za reisa je jedino bilo važno da ne propusti ni ovu priliku za ispunjavanje svoje propagandne misije.

U svetu ozbiljno poremećenih vrednosti njegova računica je jasna, a u pragmatičnom smislu nije ni pogrešna, o čemu svedoči i podatak da je prodorni reis Cerić u knjizi "500 najuticajnijih muslimana u svetu 2009. godine" (2009) svrstan na visoko 39. mesto, kao "zvezda vodilja za islam u Evropi i vodeća ličnost u Bosni i Hercegovini". Urednici ove publikacije su ugledni islamolozi sa Univerziteta Džordžtaun, Džon Espozito i Ibrahim Kalin, poznati kao zagovornici "politički korektnog", relativističkog pristupa islamu, a inače bliski vrhu vašingtonskog političkog establišmenta.

Nije bez interesa pomenuti da je upravo Džon Espozito u koautorstvu s Dalijom Mogadeh 2007. godine objavio knjigu "Ko govori u ime islama?", a da je ovu naučnicu Barak Obama angažovao kao savetnicu za odnose s islamskim svetom. Nikako ne treba potceniti broj onih u svetu koji veruju da sarajevski reisu-l-ulema govori u ime balkanskog islama i ovdašnjih muslimana. Sumnje u to su, kako izgleda, prvo počele da jačaju među njegovim Bošnjacima, što je, uostalom, i sasvim logično, jer ga oni najbolje poznaju i uviđaju da ovaj vešti opsenar ponajviše radi za sebe, neuporedivo manje za islam, a ponajmanje za njih, iako je knjigu svojih sakupljenih hutbi, govora i intervjua naslovio "Vjera, narod i domovina" ( 2002).

Prisvajanje Rijaseta

Ulaženjem u razdoblje sve ozbiljnijeg osporavanja kod kuće, dr Mustafa Cerić je došao u opasnost da mu se poljulja prestiž najuticajnijeg među Bošnjacima posle odlaska Alije Izetbegovića, za koji se na razne načine bio izborio, što bi svakako ugrozilo i njegove nemale liderske ambicije na regionalnom i evropskom planu...

Reis Cerić nastavlja, dakle, svoj pohod ka poziciji bar neformalnog, ali u uticajnim inostranim krugovima prihvaćenog lidera balkanskih i evropskih muslimana. Njegovim bošnjačkim zemljacima i džematlijama sve je jasnije da se Cerićevo već odavno prepolitizovano vođenje Islamske zajednice, na čije je čelo došao 1993. godine, svojevrsnim pučem, iz daleke a Bosni prisne Malezije (o čemu bi tadašnji poglavar Jakub Selimovski imao šta da kaže), odvija u znaku devize "Rijaset to sam ja".

Ugledni profesor sarajevskog Fakulteta islamskih nauka Rešid Hafizović neuvijeno je poručio da takvo upravljanje islamskim poslovima šteti interesima bosanskohercegovačkih muslimana, a i da nije u duhu vere Alahove. U intervjuu magazinu "BH Dani", Hafizović je bio više nego određen: "...Islamska zajednica nije samo Rijaset Islamske zajednice. Rijaset je samo njen administrativni vrh, koji nastoji predstavljati interese IZ-a kod nas i u svijetu na način na koji se to već dešava. Mislim da ne treba više trošiti riječi na taj administrativni vrh koji je, nažalost, odavno potpuno personaliziran u jednoj osobi. Ja - jednako je Rijaset; ja - jednako je Islamska zajednica; ja - jednako je bosanskohercegovačko društvo. Ja već odavno izražavam svoje neslaganje s takvim načinom vođenja i prezentiranja Islamske zajednice. No, mi, nažalost, na čelu Rijaseta imamo čovjeka koji je uvjeren kako to radi na najbolji način i koji misli kako se problemi ovog društva i ove IZ rješavaju negdje daleko od granica ove zemlje. Zato valjda toliko izbiva izvan granica ove zemlje...".

Hafizović je, inače, rođen u Potočarima, deo porodice mu je stradao u ratu, a Rijaset ga je, kad je svojevremeno ukazivao na opasnost koju "vehabije" predstavljaju za BiH, optužio za odsustvo muslimansko-bošnjačkog domoljublja!

OEBS-ov Reis, 2017. godine

Pošto je, kao što smo videli, reisu-l-ulemi Rijaset poglavito servis za ličnu promociju u inostranstvu, ne treba se čuditi tome što je on 2005. godine, ne konsultujući se prethodno ni sa kim, kao dokumenat IZ predstavio svoju famoznu "Deklaraciju evropskih muslimana" koju je Rijaset tek posle predstavljanja u Londonu zvanično prihvatio. Pojavno nastala kao reakcija na terorističke napade u Njujorku i Londonu, i kao izraz njihove osude s islamske strane, "Deklaracija" sadrži Cerićevo viđenje načina na koji bi se evropski islam mogao institucionalizovati.

Ova prilično nekonzistentna, delom protivrečna mešavina teološke, sociološke i političke argumentacije iziskuje detaljniju analizu, u koju se ovde nije moguće upustiti.Osnovna ideja sadržana je u stavu da bi evropski muslimani morali iznaći i uspostaviti odgovarajući oblik institucionalnog organizovanja i predstavljanja kako bi postali aktivan činilac u svim evropskim procesima i došli u poziciju da kao ravnopravni partneri učestvuju u odlučivanju o svojoj i evropskoj sudbini.

Ozbiljni i svečani ton "Deklaracije" sugerišu da je reč o autohtonoj, islamski duboko promišljenoj i evropski odgovornoj refleksiji savesnog i samosvesnog muslimanskog uma, a posredi je zapravo hitro reagovanje na ideju koju je 2003. godine u Gracu, na Konferenciji predsednika islamskih centara i imama u evropskim zemljama, lansirala tadašnja ministarka inostranih poslova Austrije, a docnije evropska poverenica za međunarodne poslove Benita Ferero-Valdner.

Pozdravljajući učesnike skupa, ona je poručila da evropski muslimani moraju imati svog predstavnika koji će ovlašćeno iznositi njihove stavove i posredovati u rešavanju glavnih problema s kojima se suočavaju muslimanske zajednice u Evropi. Ambiciozni sarajavski reisu-l-ulema je ovu sugestiju prepoznao kao šansu za sebe i pohitao da se posredno kandiduje, ako baš ne za poglavara evropskih muslimana, što je ipak nerealno, a ono bar za koordinatora njihovih aktivnosti u saobraćanju s evropskim autoritetima. Verovatno je, s obzirom na bosansko iskustvo, pomislio da bi austrijska incijativa i ovoga puta mogla biti od sasvim konkretnog upliva na institucionalizovanje evropskog islama.

Ne treba, naime, zaboraviti da titula reisu-l-uleme, koju danas obnaša dr Mustafa Cerić, nije nikakva starinska institucija iz osmanskog vakta i zemana, već da je u Bosni i Hercegovini uvedena 1882. godine, naredbom Carskog i Kraljevskog Zajedničkog ministarstva Austrougarske, kako bi se domaći muslimani administrativno organizovali i odvojili od Istanbula i sultana kao vrhovnog poglavara. Reisu-l-ulema je postavljen da bi upravljao "muslimanskim verskim i duhovnim poslovima", a nikako političkim. Prema Ustavu IZ iz 1997, oličenja "jedinstva dina i ummeta" (tj. vere i zajednice). Odlično obavešteni hrvatski novinar i publicista Inoslav Bešker razložno primećuje kako se dvor u Beču poveo baš za osmanskom praksom da inoverci imaju jednog etnarha, "kako bi mogli jednim glasom pregovarati i da bi se glava mogla jednim zamahom sablje odsjeći".

Karijerista Cerić spremno nudi svoju glavu strancima, verujući da i njih može slatkorečivo zamajavati i žedne preko vode prevoditi, sve dok se bori za to da Srbi državotvorno ne pređu magičnu granicu na Drini, a da sandžačka karika "zelene transverzale" ojača i prema istoku i prema zapadu. I dok mu je Srebrenice… Kako će ubuduće živeti Bošnjaci, Srbi i Hrvati i mogu li se oni ikada nadati trajnom miru, sreći i napretku mnogo ga ne zanima, ali srećom izgleda da sve više počinje zanimati njih, što nikako ne znači da prepredeni reis još prilično dugo neće uspešno sprečavati da se izbistre mutne vode u kojima neuhvatljivo vešto pliva i lovi. Simptomatično je da se u imaginarnom razgovoru novinara magazina "BH Dani" sa Mustafom Cerićem iz 2017. godine, saopštava da je sadašnji reisu-l-ulema upravo postavljen za specijalnog izaslanika OEBS-a za dijalog s muslimanima, pošto je prethodno na kongresu SDA u izborima za predsednika stranke ubedljivo poražen od Bakira Izetbegovića, sina Alijinog!

 

 

Mačak iz Čikaga

 

 Svojstvo reisovog stila u politici je i sistematsko oslanjanje na razne strane, međunarodne činioce, od SAD, preko muslimanskih zemalja, posebno Turske ("Turska je naša majka!"), kao i internacionalnih islamskih i islamističkih organizacija, do cionističkih foruma posvećenih negovanju uspomene na Holokaust. Ako je neko u potpunosti usvojio i primenio čuvenu misao Deng Sjaopinga, da nije važno da li je mačka crna ili bela, već da li lovi miševe, onda je to polivalentni sarajevski reisu-l-ulema. Glavni muftija je velemajstor retoričkog prilagođavanja pretpostavljenim očekivanjima svakog sagovornika ili auditorijuma do čije mu je podrške stalo. Svaki od pomenutih elemenata političke platforme i prakse dr Mustafe Cerića zasluživao bi zasebno, usredsređno i produbljeno razmatranje, počevši još od okolnosti njegovog školovanja, imamskog službovanja i doktoriranja u Čikagu, bitnih za razumevanje potonjeg razvojnog puta i umrežavanja referenci.

 

 

 

Iz biografije autora

 

 

Darko Tanasković je srpski islamolog, filolog orijentalista, univerzitetski profesor, književnik, književni prevodilac, akademik i bivši ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Vatikanu i pri Malteškom viteškom redu od 2002. do 2008. godine. Predavao je tokom karijere, između ostalog, arapski jezik, arapsku književnost, turski jezik, uvod u orijentalnu filologiju, persijsku književnost, osnove islamske civilizacije, islam i hrišćanstvo, uvod u uporednu gramatiku semitskih jezika, lingvističku arabistiku...

Bio je upravnik Katedre za orijentalistiku, prodekan Filološkog fakulteta i predsednik Saveta i Upravnog odbora Filološkog fakulteta. Po pozivu, predavao je na više domaćih i svetskih univerziteta. Član je Izvršnog komiteta Evropskog univerziteta u Rimu od 1990, član Evropske akademije nauka i umetnosti u Salzburgu od 1995. godine. Govori francuski, engleski, arapski, turski, italijanski i ruski jezik, a obrazovanje je stekao i u klasičnim jezicima poput starogrčkog i latinskog.