Pljačka

Kako je Dragan Đilas preko svojih povezanih firmi, između ostalog oteo i Lutriju Srbije

 

Koliko je dosta kradončelniku Beograda?

 

Pošto je nemilice pljačkao Beograđane kroz megalomanske projekte kao što je most na Adi ili Bus Plus sistem, Dragan Đilas je svoju lopovsku delatnost proširio na celu Srbiju otimajući pare od Državne lutrije Srbije.  Iako za svoje radove koristi komplikovanu internacionalnu mrežu preduzeća, nije teško otkriti tokove novca, kao i krajnjeg korisnika - beogradskog gradonačelnika

 

Igor Milanović

 

Glavno preduzeće preko koga je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ostvarivao svoj uticaj na ostale firme iz komplikovane mreže firmi koju je ispleo, jeste Multikom Grupa d.o.o. iz Beograda, ulica Antifašističke borbe 13 b. Ono  preuzima kontrolu i nad Dajrekt medijom a.d. 2006. godine (kasnije se preduzeća fiktivno ponovo razdvajaju). Po četvrtinu vlasništva u Multikomu imaju Dragan Đilas i njegova bivša supruga Milica Delević. Upravljanje ovim udelima Dragan Đilas je zbog sukoba interesa preneo na Jadranku Drinić, ali na jedan izuzetno čudan način.

Ugovor o prenosu upravljačkih prava Dragan Đilas je potpisao 20. januara 2011. godine, ali je on stupio na snagu tek 31. januara 2012. godine. Zbog čega je Agenciji za privredne registre bilo potrebno više od godinu dana da zavede jedan ovako jednostavan dokument?

Već pomenutu Jadranku Drinić nalazimo i kao suvlasnika Dajrekt Medije a.d. registrovane na istoj adresi gde je i Multikom Grupa. Da je gradonačelnik Beograda upravljačka prava preneo na povezano lice, što je zakonom zabranjeno, vidi se i iz toga što je još jedan od vlasnika Dajrekt Medije a.d. - Gojko Đilas.

Čitav konglomerat različitih preduzeća sa anglicizmom Dajrekt u svom imenu pod kontrolom je Dragana Đilasa.

Dajrekt lot d.o.o. je dobio pravo na distribuciju lutrijskih proizvoda od Državne lutrije Srbije (DLS). Navodno je sve učinjeno po zakonu i Dajrekt lot je posao dobio jer "ovo preduzeće jedino u zemlji ima reference, iskustvo i potencijal" za ovakve poslove, tvrde u Lutriji. Kakve su to reference, i kakvo iskustvo kada je Dajrekt lot osnovan 17. februara 2011, a ugovor sa Lutrijom je potpisao već 12. marta 2011?!

Jedini vlasnik Dajrekt lota je Dajrekt grupa d.o.o. iz Beograda čiji je većinski vlasnik Direct group holdings LTD sa Kipra, dok su manjinski vlasnici Georg Zaharijades sa Kipra i Nikola Mandić iz Beograda, koji je istovremeno i jedan od zastupnika Dajrekt lota i generalni direktor beogradske Dajrekt grupe. Zvanično se ne zna ko stoji iza kiparske firme, ali zbog povezanosti Đilasove Multikom grupe sa ovdašnjim Dajrekt preduzećima nije teško zaključiti ko je stvarni vlasnik i ovog preduzeća.

Dajrekt lot je po ugovoru trebao da pospeši prodaju lutrijskih proizvoda, ali je u stvarnosti promet DLS-a prepolovljen - sa 100 miliona evra na godišnjem nivou na samo 50 miliona evra.

U prvih šest meseci ove godine zabeležen je pad od čitavih 20 miliona evra u odnosu na plan. Uprkos ovako katastrofalnim rezultatima ugovor nije raskinut, a DLS Dajrekt lotu plaća čak deset puta više za "usluge punjenja maloprodajnih objekata" u odnosu na period dok je tu uslugu fakturisala komercijalna služba same Lutrije.

Zato se postavlja pitanje da li je manjak od 50 miliona evra za godinu dana zaista nastao padom prodaje lutrijskih proizvoda ili je u pitanju bezobzirna pljačka? Očigledno je da Đilasova Dajrekt pljačkaška grupa kroz enormno uvećane fakture izvlači novac i iz DLS-a.

Identični scenario je već primenjen u Beogradu, gde se novac uzima na projektu Bus Plus. Po izveštajima Direkcije za javni prevoz grada dnevno dva miliona putnika koristi usluge Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu (GSP). Po izveštajima iz GSP-a mesečno se naplati prosečno 4,6 miliona evra od prodaje karata. Ako tek svaki drugi od pomenutih dva miliona putnika kupi jednu jedinu kartu, dnevno bi GSP morao da ima promet od pola miliona evra, odnosno 15 miliona mesečno. Ko ovde koga pravi ludim?

Konzorcijum oko domaćeg Apeks solušn d.o.o. je po uslovima konkursa koje je odobrio sam Đilas dobio pravo da vrši naplatu karata i da zatim novac, po odbijanju sopstvene provizije uplati GSP-u. Pri tome konzorcijum sam sebe kontroliše, tako da se samo na ovaj način mesečno za Đilasa i njegove kompanjone ukrade 10 miliona evra.

Da iza Apeksovog konzorcijuma stoji Đilas, vidi se i po tome što je ova grupacija dobila i ekskluzivno pravo da koristi sve reklamne panoe u vlasništvu GSP-a (na stajalištima i u vozilima), a upravo je ovo najvažnija delatnost raznih Dajrekt preduzeća.

Direkcija za javni prevoz Beograda je konkurs za Bus Plus sistem 2010. raspisala po nalogu samog Dragana Đilasa, pri čemu je konkurs bio nezakonit, a njegovo sprovođenje van svake logike.

Pošto se u suštini radi o javno-privatnoj saradnji trebalo je prvo sačekati donošenje odgovarajućeg zakona. Konkurs je uprkos tome raspisan, ali objavljen samo u Službenom glasniku Srbije i na internet prezentaciji Gradske uprave, iako je proglašen međunarodnim. Dokumentaciju je otkupila čak 51 firma, između kojih i renomirana imena kao što su: Siemens, Asecco SEE, Pay Up, ACS Solutions, Telefonija i MapSoft.

Konkursna dokumentacija je bila na srpskom i na ćirilici i nije bila dostupna u elektronskoj formi. Više od 10 učesnika konkursa je tražilo produženje roka, jer za 60 dana nisu mogli da prevedu konkursnu dokumentaciju sa srpskog, izrade predlog i isti prevedu na srpski. Zahtevi su odbijeni i na kraju su stigle samo tri ponude: Dialog d.o.o. iz Beograda je dostavio samo nekoliko dokumenata o samom preduzeću, a Novatronik d.o.o. iz Novog Sada je poslao reklamne materijle o sebi?! Tako je Direkcija potpisala ugovor sa trećim konkurentom, Apeksovim konzorcijumom (koga je odabrao Đilas i pre raspisivanja konkursa), bez obzira što je Apeks u tom trenutku imao samo 500 evra na računu, a garantovao je za izvođenje posla u kome je već za opremu trebalo platiti 12 miliona evra.

U svom pismu br. 5789/12 G od 9. avgusta 2012. upućenog predsednicima dva sindikata GSP-a, Goranu Bradiću i Slobodanu Vasiću, Đilas priznaje kako je procenat koji uzimaju Apeks i saučesnici skoro 30 odsto, a ne ugovorenih 8,53 odsto, odnosno od 130 miliona dinara mesečno GSP dobija oko 100 miliona. U istom pismu Đilas urgira da GSP otpusti najmanje 20 odsto radnika, jer je Beograd obavezan da javni prevoz privatizuje najkasnije u 2015. godini.