Natrag

Umiranje Srbije

Ko su grobari srpske privrede: kako su samoupravljai i akcionari postali roblje u opljakanim preduzeima, i ima li kraja nesrei Srbije


I mrtvi se otimaju


Kako su i po ijem nalogu za jedan dan prodate sve tri velike srpske cementare, kako je grad Beograd ostao bez svojih privrednih giganata i sa masom nezaposlenih ljudi na ulicama, zato opet vie od milion i po graana Srbije preivljava od sive ekonomije, kako Dragan ilas nesmetano pljaka glavni grad i preti zaposlenima da e ih predati na milost i nemilost privatnim firma kojima on komanduje, kako je radnitvo u Srbiji postalo roblje i zato je drava sve svoje institucije stavila na raspolaganje novim robovlasnicima? I mrtvi se otimaju od pogrebne mafije, koji i na sahrani pljakaju njihove porodice. Po svemu sudei, odgovori na ova pitanja nee biti uskoro poznati, jer i nova vlast titi stare pljakae i nesmenjive monike spremne da im plate po neutvrenom cenovniku, samo da i dalje nesmetano haraju Srbijom...


Milan Malenovi



Srpska privreda je potpuno devastirana u poslednjih dvadeset godina, a sve je poelo poslednje decenije prolog veka kad je dola pod udar meunarodnih sankcija, a proizvodnja bila svedena na minimum zbog nemogunosti izvoza, kao i uvoza neophodnog repromaterijala. Najei udarac je ona, meutim, doivela u 21. veku i to zahvaljujui "privatizaciji", kako se jedino jo u Srbiji naziva ogoljena pljaka.

Uprkos hiperinflaciji i meunarodnim sankcijama na kraju 1994. godine u Srbiji je bilo 1.606.463 zaposlena radnika. Novu 2011. godinu sa radnim mestom je doekalo samo 1.001.913 radnika.

U prvoj deceniji ovog veka bez posla je po zvaninoj statistici ostalo 445.532 radnika, dok ukupan broj izgubljenih radnih mesta od 1994. do 2011, opet po zvaninoj statistici, iznosi 604.550, tako da se lako zakljuuje da je u vremenu meunarodnih sankcija tri puta manje radnika ostalo bez posla, preciznije njih 159.018, nego u doba privatizacije.

Broj od neto vie od milion zaposlenih na kraju 2010. godine ne znai da je toliko radnika i primilo platu. Kada bi se od zvanine statistike oduzeli oni koji su samo na papiru zaposleni bez da za to bivaju i plaeni, videlo bi se da jedva neto oko 800.000 radnika privreuje i izdrava sve one u neproizvodnoj dravnoj i lokalnoj administraciji, nezaposlene, primaoce socijalne pomoi i penzionere. Kako se nastavlja trend gaenja proizvodnih radnih mesta nije daleko od istine predvianje kako e za samo etiri godine celokupni dananji republiki budet odlaziti na isplatu penzija.

Ova sumorna statistika bi izgledala jo oajnije ako bi se u obzir uzelo koliko radnika se vodi kao zaposleno u preduzeima koja su iz nekog razloga jo uvek u dravnom vlasnitvu, a veina njih niti ta privreuje, niti ima odakle da plati zaposlene.


Brisanje beogradskih privrednih giganata


Za tendersku prodaju preostala su ukupno jo 24 preduzea, od toga za njih etiri su ve raskinuti ugovori o privatizaciji, a za jo toliko je u toku postupak prekida privatizacije. U svim ovim preduzeima je zvanino zaposleno ukupno 19.125 radnika ija egzistencija visi o koncu koji novi vlasnik u svakom trenutku moe da presee.

Najvie zaposlenih u preduzeima predvienim za tendersku prodaju ima u Lasti A.D. iz Beograda, njih 3.789 (64,43 posto kapitala je u rukama drave i Akcijskog fonda), sledi C-Market A.D., takoe iz Beograda, sa 3.418 zaposlenih na iju sreu je samo jo 23,33 posto kapitala u drutvenoj svojini. U daleko loijoj poziciji je 2.581 radnik u Kolubara - Uslugama d.o.o. iz Lazarevca, gde drava planira da proda svih 100 posto svog vlasnitva u kapitalu.

Meu preduzeima gde drava ima ili svih 100 posto uea u kapitalu ili bar veinski deo, nalaze se i Simpo A.D. Vranje sa 2.956 zaposlena (52,51 posto je u rukama Akcijskog fonda i drave), zatim JAT Airways A.D. sa 1.525 radnika, JAT Tehnika d.o.o. sa 959 zaposlena, JAT Hotel Slavija d.o.o. gde jo radi 222 ljudi, svi oni sa stoprocentnim dravnim vlasnitvo, kao i mnogi drugi.

Pored ovih postoje jo 53 preduzea predviena za aukcijsku prodaju, gde u samo pet njih (Tara d.o.o. iz Taraa, Pobeda d.o.o. iz Vladimiraca, MIN Jedinstvo, MIN Institut A.D. i EI Raunari d.o.o. iz Nia) dravni, odnosno drutveni kapital ne prelazi 50 posto. U svim ovim preduzeima zvanino su zaposlena 7.472 radnika, iju e konanu sudbinu da rei novi, privatni vlasnik.

U svojoj studiji "Da sam ja Ivica Dai, predsednik vlade Republike Srbije, saoptio bih narodu istinu o tekom ekonomskom stanju Srbije koje preuzima od prethodne vlade", zakljuuje na eminentni ekonomista Miodrag K. Skuli u poglavlju "Popis unitenih proizvodnih kapaciteta u gradu Beogradu": "Od 2000. godine do danas u Beogradu je uniten ogroman broj proizvodnih kapaciteta, koji su rastureni, likvidirani steajem ili je njihov obim poslovanja sveden na nulu, a graevinsko zemljite su kupci tih proizvodnih kapaciteta pripremali za izgradnju stambeno-poslovnog prostora."

Meu 17 ugaenih beogradskih preduzea, nalazila su se i svima poznata imena, kao to su BIM Slavija, Konfekcija Rudnik, Petar Velebit, Privredni pregled (tamparija i izdavatvo)...

Iz registra Agencije za privredne registre (APR) po pomenutoj Skulievoj studiji obrisano je u meuvremenu 29 beogradskih preduzea, meu kojima i Kluz, Pamuni kombinat, 22. decembar... Takoe se navode i 34 preduzea koja od 2000. vie ne rade, ili ne rade u proizvodnoj delatnosti, kao to su Zmaj iz Zemuna, Brodogradilite Beograd, David Paji, Novi Dom...

Iz svega ovoga se ve vidi da dravu uopte nije interesovalo ta e posle privatizacije da se deava sa preduzeima i njihovim radnicima. Jedini cilj je bilo pribavljanje novca i to najmanje za republiki budet, a najvie za raun tajkuna koji su ili bili bliski vlastodrcima ili su kao bivi ministar Aleksandar Vlahovi, koji je zvanino predloio najgori zamislivi Zakon o privatizaciji diktiran od strane meunarodnih finansijskih institucija, i sami bili deo te iste, pljakake vlasti.


Crni januar


U Srbiji je privatizacija poela jo 1989. godine po saveznom Zakonu o drutvenom kapitalu, kao i po republikom Zakonu o upisu besplatnih 60 posto akcija. Jedan manji deo tako nastalih akcionarskih drutava, kao na primer Apatinska pivara i Hemofarm, uspeo je da izbegne privatizaciju po kasnijem DOS-ovim zakonima, iznosi Miodrag Skuli u svojoj studiji.

Po kasnijim zakonima je privatizovano (oteto) ili je postupak u toku za 3.127 preduzea sa 100 posto drutvenog kapitala, pretenim ili manjinskim delom drutvenog kapitala. Od pomenutih preduzea prodato je 84 putem tendera i 1.546 putem aukcijske prodaje. Za prodaju je jo ostalo: 177 privrednih subjekata u restruktuiranju, 19 u vlasnitvu Republike, 28 sa 100 posto drutvenog kapitala, dok je u jo 22 preduzea drutveni manjinski kapital. Tendersku prodaju oekuju 23 preduzea, dok se 16 nalazi u pripremi za prodaju.

U meuvremenu je ak 1.065 preduzea brisano iz registra nakon uvoenja steaja, ili su i dalje u steajnom postupku, dok je samo 31 preduzee uspelo da se izvue iz steajnog postupka i nastavi rad.

O kakvoj se privatizaciji konkretno radi, najbolje govore primeri istovremeno 31. januara 2002. prodate sve tri domae cementare, tvrdi Miodrag Skuli. Cementaru Kosjeri je za 35,5 miliona amerikih dolara preuzeo kupac iz Grke, dok se danas u njoj nalazi holandski kapital. Cementara Popovac je za 52,5 miliona dolara prodata kupcu iz vajcarske, dok je Cementara Beoin za 50,8 miliona dolara otila kupcu iz Francuske.

Posle obaveznog i dodatnog doinvestiranja broj zaposlenih je u ovim cementarama desetkovan. U Cementari Kosjeri je tako, na primer, do privatizacije radilo 657 radnika, a danas ih je 326. Cementara Beoin je pre privatizacije zapoljavala 2.040, a sada samo 346 radnika. Najgore su proli radnici u Cementari Popovac: od nekadanja 2.474 radnika danas je upoljeno jo samo njih 333!

Sa druge strane, novi vlasnici su se enormno brzo obogatili, dok su u siromatvo i glad terali svoje radnike. Privatizacioni kupac Cementare Kosjeri je plaenu kupoprodajnu cenu zaradio ve za godinu i devet meseci, kupac Cementare Popovac je uloeni kapital povratio za dve godine i dva meseca, dok je najbolje proao francuski La Far u Beoinu: ulog je vratio za samo godinu i po dana.

Sa 190 miliona evra ukupnog prihoda, uglavnom na domaem tritu, graevinarstvu i od republike vlade finansiranoj infrastrukturi cementare su ostvarile ogromni nivo profita na kapital, uvean za nerasporeenu dobit, i to na godinjem nivou od izvanrednih 27,33 posto. Skuli u svojoj studiji zakljuuje: "To samo ima u zemlji Srbiji, iju privredu su prodali mladi kadrovi, kojima je to bilo prvo radno mesto, ili prvi radni nalog u privredi i bankarstvu."

Stavljanjem u proces likvidacije etiri vodee domae banke (Beogradske banke, Beobanke, Investbanke i Jugobanke) stvoren je pravni osnov sa dva cilja: da se osvoji bankarsko trite, pa tako danas strane banke uestvuju u kapitalu 33 domae banke sa 86,64 posto kapitala, i da se iz finansijske struke iskljue dugogodinji bankarski strunjaci i da se preko Agencije za osiguranje depozita ukljue mladi, nezreli strunjaci.

Po Skuliu upravo je likvidacija ovih banaka otvorila vrata prodaji svega to je interesovalo strance. Na taj nain su likvidirani i brojni domai proizvoai, raunajui i 91 poljoprivredno-industrijski kompleks sa hiljadama hektara zemljita, farmama, fabrikama stone hrane i pia, pa i sopstvenom maloprodajnom mreom, jer su etiri banke bile iskljuene iz voenja postupka "leenja" oko 2.000 takvih preduzea koja su zatim otila ili privatnim kupcima ili u steaj kako ne bi predstavljali konkurenciju stranim i domaim tajkunima.

Na ovaj nain izgubljeno je na stotine hiljada radnih mesta.

Poto su i domai, isto kao i strani investitori u Srbiju ulagali samo zato da bi to pre i to vie zaradili ne treba da udi injenica da otprilike koliko radnika regularno radi, isto toliko ih je u sivoj zoni. Tadanja pomonica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumiri Kati je iznela podatak da je u aprilu 2011. svaki peti zaposleni radio na crno. Podaci do kojih je doao USAID, meutim, pokazuju da je u sivoj zoni i na crno zaposleno izmeu pola miliona i milion radnika. Na kraju 2010, da podsetimo, zvanino je radilo 1.001.913 radnika.


Volonteri sa perspektivom zaposlenih


Zbog ovako visokog broja zaposlenih na crno, za koje poslodavci ne plaaju nikakve doprinose, budet Srbije godinje je gubio oko 1,5 milijardi evra. Kako se legalno, ispred nosa inspekcija odvija rad na crno, odnosno u sivoj zoni, pokazuje primer preduzea Roming Netvorks d.o.o.

Roming Netvorks je u stoprocentnom vlasnitvu Roming Elektroniksa, koji sa svoje strane pripada preduzeu Koefik, iji je vlasnik Nenad Kova. Ceo ovaj galimatijas sa vlasnicima napravljen je iz dva razloga: prvi je jer je Nenad Kova ve bio upleten u carinske prekraje sa svojom ranijom firmom, a drugi je jer je pomenuti Kova izuzetno blizak gradonaelniku Beograda Draganu ilasu.

Kako se vidi iz konsolidovanog finansijskog izvetaja za Koefik d.o.o.za poslovnu 2008. godinu Kovaevo preduzee je, izmeu ostalih, bilo i stoprocentni, znai jedini vlasnik Lanus d.o.o. firme koja je sada glavna pokretaka snaga u konzorcijumu koji stoji iza Bus Plus pljakakog sistema u Beogradu.

Dananje vlasnitvo nad Lanusom je vie nego kontroverzno, jer 66 posto osnivakog kapitala ima sam Lanus, a ostatak WP Tim sistem d.o.o. iza koga zvanino stoji Zoran Milovanovi.

Bez obzira na sve ove pokuaje da se kroz komplikovanu i esto samo fingiranu vlasniku strukturu prikae pogreno injenino stanje, nesporno je da se vlasnik Koefika, pa samim tim i Roming Networksa, Nenad Kova, esto i rado drui sa Draganom ilasom, kako pokazuju i protokoli poseta kabinetu gradonaelnika Beograda.

Februara meseca ove godine Roming Netvorks je na internet oglaivau Infostud objavio oglas u kome trai volontere za rad u magacinu u Letanima. Od kandidata se trailo da imaju radno iskustvo na slinim poslovima, da budu spremni na rad u tri smene i prekovremeno ukoliko je potrebno, da su spremni na rad pod pritiskom. Ukoliko se radnik dobro pokae posle dvomesenog volontiranja, data je i mogunost zaposlenja sa platom.

Znai, jedno od preduzea multimilionera i ilasovog prijatelja Kovaa bezobzirno i javno obznanjuje da zainteresovani za stalni posao moraju prvo besplatno da rade i to puna dva meseca u sve tri smene, pa i prekovremeno. Nekada se to zvalo kuluk.

U meuvremenu se jedna druga poast nadvila nad tritem radne snage u Srbiji. Ovo je i bilo mogue jer su sindikati potpuno pasivni i vie brane lani socijalni mir i interese poslodavaca nego prava svojih lanova. Dugogodinja politika kupovine sindikalnih lidera od strane drave i tajkuna, konano je urodila plodom i sindikati su potpuno umireni. Poneki sindikat se iz letargije probudi tek kada postane jasno da preduzee neminovno srlja u steaj i da radnike oekuje ulica. Zbog toga uopte nije iznenaujua filozofija robovlasnikog menadmenta juno-korejske kompanije Jura kako je trajk znak nelojalnosti prema firmi, zbog ega radnicima daje otkaze.


Povremeni i privremeni poslovi


Verovatno se jo jedino u Srbiji radnici zapoljavaju faktiki za stalno, ali preko omladinskih zadruga ili po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima (PP poslovi). Iako jo od propasti Rimskog carstva na ovim prostorima nije bilo masovnije pojave robovlasnitva, a isto je i zvanino ukinuto u Kneevini Srbiji u 19. veku, ono se ponovo vraa upravo kroz pomenuta dva metoda zapoljavanja.

Omladinske zadruge su zamiljene da pomognu mladim ljudima, na prvom mestu studentima, da poprave svoj deparac kroz povremeni rad. Institut povremenog rada je, pak, stvoren kako bi neko preduzee moglo da zaposli vie radnika onda kada ima vie posla, a da moe ponovo bez obaveza iz socijalnog programa da ih otpusti kada se posao vrati uobiajenom opsegu.

Ameriki menaderi, analizirajui veliki uspon japanske posleratne ekonomije (sa krajnjim ciljem da sve to je dobro primene i kod sebe u SAD), doli su do saznanja da je u Japanu uobiajena praksa iznamljivanja radnika jedne kompanije drugoj na odreeni period, u zavisnosti od potreba tih istih kompanija. Da ne ivimo tu gde ivimo ovaj sistem bi dobro radio i kod nas.

U Srbiji se on, meutim, izvitoperio i preobrazio u klasino robovlasnitvo.

Sistem je u iroj primeni krenuo upravo kroz multinacionalne (itaj amerike) kompanije koje su od pada sankcija preplavile Srbiju.

Menaderi lanca restorana brze hrane Mekdonalds odlino znaju koliko im prodavaca na kasama, kuvara i istaica treba u svakom lokalu. Eventualni porast poslova nastupa retko, samo tokom nekih znaajnih manifestacija koje privlae turiste. Bez obzira na to, skoro svi mladi usiljeno nasmejani kasiri i kasirke, kao i svo pomono osoblje u Mekdonaldsovim restoranima zaposleni su preko omladinske zadruge i to, zvanino, privremeno. Na ovim "privremenim" poslovima rade godinama, a da inspekciju rada to uopte ne uzbuuje i pored toga to se zakon vie nego oigledno kri.

Postoji i nain da se zakonska regulativa formalno ispotuje, a da radnik i dalje ostane "privremeno" zaposlen. To se izvodi fiktivnim, papirolokim prekidom radnog odnosa i zatim ponovnog zapoljavanja. Na taj nain je poslodavac sebi obezbedio da vrednog radnika moe godinama da zapoljava preko ugovora o PP poslovima.

Sa druge strane, poslodavac je na ovaj nain obezbedio i da ima jeftinu i apsolutno poslunu radnu snagu. Radniku na PP poslovima se ne uplauju doprinosi i on nema nikakva prava na plaeno odsustvo ili bolovanje. Ako nije spreman da bespogovorno slua ili ako se drzne da trai neko od zakonom mu zagarantovanih prava (na primer na slobodne dane ili plaeni prekovremeni rad) menadment moe da ga momentalno otpusti bez bilo kakvih daljih plaanja i da od zadruge dobije novog roba.

Beogradski hotel namenjen gostima dubokog depa Hajat Ridensi veinu svojih "privremeno" uposlenih konobara, spremaica i kuvara angauje preko Omladinske zadruge.

Na ovaj nain ne samo to se tedi na platama i doprinosima nego "omladinci" (od kojih neki imaju i preko 30 godina) moraju da pristaju na svakakva odricanja ne bi li zaradili meseno bednih 200 evra!

Za tu mizernu sumu zaposleni rade najmanje 12 sati dnevno i to u uslovima koji se ne pamte na ovim prostorima jo od ukidanja kaznenih radnih logora. Pomoni kelneri zaposleni preko Omladinske zadruge moraju da stoje u stavu "mirno", nepokretni kao lutke kada nemaju ta da rade. Ako nema gostiju ovo stajanje zna da potraje satima i teko onome ko od umora hoe makar malo da se nasloni na zid ili neki sto: ako se nepotrebno pomere ili zauzmu poloaj koji nije predvien uslovima rada, bivaju kanjeni oduzimanjem 20 posto od plate ili momentalnim otkazom!

Tokom dvanaestoasovnog radnog dana "privremeno" zaposleni iz Omladinske zadruge u Hajatu imaju pravo na jednu petnaestominutnu pauzu za obrok, kao i na dve dodatne pauze od po pet minuta.

Topli obrok koji se deli "privremeno" zaposlenima sastoji se od mesa koje je ve poelo da se kvari, zbog ega ne sme da se servira gostima, ali ni stalno zaposlenim trutovima. ak se i takvi obroci radnicima naplauju, istina po niim cenama od onih koje vae za goste Hajata, tako da se ionako bedna plata jo dodatno umanjuje.

Stalno zaposleni imaju neke privilegije koje "povremeno" zaposleni nemaju, a to se najvie odnosi na pravo da ove potonje posmatraju kao sopstveno roblje i da im dodeljuju najprljavije i najtee poslove. Tako kvalifikovani kuvar zaposlen preko Omladinske zadruge mora da riba kuhinju i nusprostorije, raunajui tu i toalet. "Povremeno" zaposleni kuvar svoje radno mesto sme da napusti samo uz izriito doputenje efa. ak i za odlazak u toalet mora da ima dozvolu, to poseban problem predstavlja kuvarima u treoj smeni iji se ef negde zavue da bi spavao.

Bolovanje je za "povremeno" zaposlene u Hajatu mislena imenica. Onaj ko se drzne da se razboli, odmah dobija otkaz!

Nedavno je ak i Naftna industrija Srbije, koja ne mora da brine za svoje prihode, objavila oglas da trai vei broj radnika na benzinskim pumpama koji e zasnovati radni odnos po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima.


Ko zine, ide kod privatnika


Slina je situacija i u mnogim dravnim preduzeima. U beogradskom Javnom Preduzeu Gradska istoa svi istai u treoj, nonoj smeni zaposleni su preko omladinske zadruge, a veliki broj u ostalim smenama je uposlen po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. U Gradskoj istoi se bar pridravaju jedne zakonske odredbe, a to je da radnik zaposlen preko omladinske zadruge ne sme da bude stariji od 29 godina. Ako neki vredni radnik napuni toliko godina, prelazi na rad po ugovoru o PP poslovima! Tek posle toga moe eventualno da rauna da bude primljen za stalno i da mu se uplauju i radni sta i bolovanje.

Zaposleni "omladinci" u Gradskoj istoi primaju dnevnicu, a ne satnicu, zbog ega esto rade prekovremeno bez doplate. Imaju pravo na jedan slobodan dan najee u dva meseca (neretko i tek posle tri meseca), na bolovanje smeju da idu samo ako su smrtno bolesni i ono im se ne plaa. Sve ovo nesrenici trpe za mesenu platu od neto iznad 30.000 dinara.

Po ugovoru o PP poslovima zaposleni su i mnogi slubenici u dravnoj administraciji. Tako je jedno vreme u Agenciji za privredne registre bilo vie "povremeno" od stalno zaposlenih radnika. Dok su se stalno zaposleni, uglavnom partijski kadrovi tadanjeg G17 Plus i neto malo demokrata, vezama vukli po bolovanjima, "privremeno" zaposleni su obavljali sav posao i nisu imali pravo ni na godinji odmor, niti na plaeno bolovanje, mada su se, istini za volju, kratka bolovanja tolerisala i radnik ne bi automatski dobijao otkaz.

Shvativi da su radnici po ugovorima o PP poslovima mnogo jeftiniji i posluniji, vlast ove nesrene drave je krenula da sve svoje radnike upoljava na taj nain. Branko Radujko, novi predsednik Upravnog odbora beogradskog Gradskog saobraajnog preduzea (GSP), izmeu ostalog ima zadatak i da vodi rauna da se sprovodi plan gradonaelnika Dragana ilasa da svi vozai autobusa iz GSP-a preu na rad kod nekog od privatnika, koji takoe voze na beogradskim linijama. Razlog za ovo je taj to se sindikat GSP-a u poslednje vreme uskomeao i nije vie rad da bezuslovno radi sve ono to menadmentu padne na pamet.

Prvi na udaru su se nali kontrolori koji su odbijali da rade za preduzea iz Bus Plus konzorcijuma i da batinakim metodama naplauju karte od putnika, zbog ega se smanjio i tako enormni dnevni prihod ilasa i njegovih bandita.

Reenje je naeno u zapoljavanju velikog broja kontrolora preko omladinskih zadruga i ugovora o PP poslovima koji za maltretiranje Beograana meseno dobijaju tek 25.000 dinara, bez plaenih doprinosa. Ovim „povremeno" zaposlenima se obeava da e posle est meseci oni sa najboljim uinkom (sa najvie opljakanih putnika!) dobiti ugovor za stalno, ali ne sa GSP-om, ve sa Apeks Soluunsom ili Lanusom, privatnim preduzeima u Bus Plus konzorcijumu.

Poto je sindikat vozaa GSP-a stao na stranu svojih kolega iz kontrole, ilas je doao na ideju da ih prebaci u privatne firme gde ne samo nee imati pravo na sindikalno udruivanje, ve e mnogi od njih takoe biti zaposleni preko "privremenih" ugovora i moi e da dobiju otkaz kada god se to prohte nekome iz gradske vlasti.


Na crno i u sivoj zoni


Agencije koje obezbeuju uslunu radnu snagu namnoile su se kao peurke posle kie, a u sve vie preduzea i dravnih ustanova nemogue je nai da usluge ienja, odravanja i obezbeivanja rade ljudi koji su na platnom spisku tog preduzea, odnosno ustanove. U ovoj pojavi ne bi bilo nieg neobinog da sve te agencije svoje zaposlene ne plaaju samo onoliko koliko iznosi republiki minimalac, dok od naruilaca ovih poslova one dobijaju mnogo vee iznose koji uveliko prevazilaze ono to ovi radnici dobijaju kao zaradu. Vlasnici najveeg broja agencija za iznajmljivanje radne snage su u rodbinskim vezama sa osobama koje stoje na elu preduzea ili ustanove kojoj se iznajmljuju radnici. Da li je to ba toliko sluajno?

Da se zakonsko reenje o iznajmljivanju radne snage nije pokazalo kao najbolje u stvarnosti naih radnih odnosa svesni su u Ministarstvu za rad. Zato su prole godine bili pripremili predlog za izmenu Zakona o radu po kome bi radnici iznajmljeni preko agencija morali da dobiju istu platu kao njihove kolege s istih radnih mesta koji ve rade u dotinom preduzeu, odnosno ustanovi. I ne samo to. Platu bi morao da im da poslodavac kod kog zapravo rade, a ne posrednika agencija, koja samo ubira kajmak. Posredniku bi pripadala samo provizija za obezbeivanje radne snage, a ne fakturisana cena usluge.

Izmena zakona je po planu skuptinsku proceduru trebalo da proe proletos, ali se to nije dogodilo zbog snanog otpora onih koji zapravo stoje iza agencija za iznajmljivanje radne snage i istovremeno imaju i neku od dravnih funkcija.

Zbog toga to se veliki broj zaposlenih nalazi ili u sivoj zoni ili radi potpuno na crno, republiki budet svake godine gubi stotine miliona evra koje bi inae prihodovao na osnovu doprinosa za plate zaposlenih. Istovremeno, ak oko 50.000 privrednih subjekata u Srbiji ili uopte ne plaa doprinose za svoje zaposlene ili to ini izuzetno retko. Umesto da drava osmisli nain kako da stane na put takvim poslodavcima, cenu plaaju radnici koji ne mogu da odu u zasluenu penziju ili ostvare neko drugo pravo samo zato to im preduzee nije redovno uplaivalo doprinose.

Usled smanjenja priliva u budet drava e u bliskoj budunosti biti primorana da smanjuje izdatke, zbog ega e doi do realnog smanjenja penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru, poveae se dugovanja privredi i smanjiti ulaganja, to e za sobom povui novo drastino smanjivanje broja radnih mesta i dalji pad budetskih priliva... Zaarani krug iz koga je teko izai.


Privatizacija ukida radna mesta


Od poetka "privatizacije" izgubljeno je tri puta vie radnih mesta nego za vreme hiperinflacije i meunarodnih sankcija nametnutih Srbiji, pokazuje studija Miodraga Skulia.

Po njoj je prvi drastian pad broja radnih mesta nastupio upravo na samom poetku privatizacije. Tako je u periodu izmeu 2001. do kraja 2003. broj zaposlenih u Srbiji sa 1.367.367 spao na 1.216.690.

Proseno se u poslednjoj deceniji godinje broj radnih mesta u Srbiji smanjivao za neto preko 44.500, a dramatian pad je usledio 2005. godine. Na dan 31. decembra 2004. u Srbiji je bilo zvanino zaposleno 1.182.944 radnika, pokazuje pomenuta studija, ali ih je 1. januara 2006. bilo tek 1.119.540!

Do malog porasta broja zaposlenosti u poslednjih 18 godina dolo je jedino 2008, u godini kada je izbila svetska ekonomska kriza. Poetkom te godine u Srbiji je bilo zaposleno 1.113.649 ljudi, dok je na kraju godine bilo njih 1.118.771, dakle porast za oko 5.000 radnih mesta.


Put do brzog profita


Na lo razvoj domaeg trita znaajan uticaj ima bankarski sektor. Sve 33 banke koje jo uvek posluju u Srbiji imaju ukupni kapital od 3.907.311.320,60 evra, od toga banke sa veinskim ili iskljuivim stranim kapitalom imaju 86,64 posto uea, odnosno 3.500.335.371,38 evra.

Banke u kojima je veinski domai kapital imaju samo 13,36 posto uea na tritu, to preraunato u novac iznosi 406.975.949,22 evra. Koliko je to mala suma pokazuje poreenje sa najveom bankom u Srbiji, Intezom, koja je u stoprocentnom italijanskom vlasnitvu i iji kapital iznosi 450.638.886,31 evro! Samo jedna strana banka ima vie kapitala nego zajedno svih devet banaka sa veinskim domaim kapitalom.

Strani investitori su najvie zainteresovani da svoj novac brzo oplode i ne interesuju ih ni dugorona ulaganja u obnovu konjukture, a jo manje ouvanje radnih mesta u srpskoj privredi.

Ono to posebno treba da zabrine je injenica da je u bankama u Srbiji znaajno prisutan grki kapital, odnosno novac iz zemlje koja po svim prognozama nema anse da se privredno oporavi bar jo desetak godina. Koliko su ti investitori uopte u stanju da novac zadre u inostranstvu, ili e biti primorani da ga vrate u Grku kako bi spasavali matina preduzea?

Po strukturi kapitala, najvie para u domae banke stiglo je iz Austrije (neto preko milijardu evra), a zatim iz Grke (oko 738 miliona evra). Najmanje novca je stiglo iz SAD - ispod 11 miliona evra.


Bezakonje


Rasulu na domaem tritu rada dobrim delom doprinosi i drava koja ne isplauje svoje obaveze redovno, tako da su mnoga preduzea primorana da otputaju radnike.

Po zakonu budet ne moe da bude u minusu, tako da dravno raunovodstvo prikazuje samo one rashode koji su isplaeni. Tako se desilo da je iz 2011. u 2012. preneto izmeu jedne i po i dve milijarde evra duga, najvie prema izvoaima radova na objektima infrastrukture, ali i farmaceutima za lekove.

Umesto da bude zamajac obnove, drava je tako postala kamen oko vrata domae privrede, jer ne samo da preduzea koja imaju nenaplaena potraivanja iz budeta smanjuju obim rada i otputaju radnike, ve to isto ine i njihovi dobavljai i kooperanti



Lom u bilansima privrede


Prema studiji Miodraga Skulia, "Da sam ja Ivica Dai predsednik vlade Republike Srbije saoptio bih narodu istinu o tekom ekonomskom stanju Srbije koje preuzima od prethodne vlade", privreda Srbije je po srednjem kursu na dan 31. decembra 2009. imala 42 milijarde evra sopstvenog kapitala, od ega joj je za obrtni kapital ostajalo samo 2,5 milijardi evra.

U vezi ukupnog stanja srpske privrede, Skuli navodi: "...Prikaz poslovanja u 2010. i 2011. godini jo je vie pogorao strukturu i zaduenost ukupne privrede. Ovde se nee prikazivati rezultati poslovanja srpske privrede u 2010. i 2011. godini, jer su oni potpuno nerealno, usled odravanja kursa dinara, na nultom rastu. Tek e u 2012. godini biti prikazani pravi rezultati, izraeni u evrima, kada evro krajem godine pree granicu iznad 130 dinara i na taj nain vrednost dinara opadne za oko 23 posto.

Tada e obaveze po kreditima ugovorene sa kamatom uveanom za deviznu klauzulu, dovesti do loma u bilansima privrede, gubici iz 2010. i 2011. isplivae na povrinu, a privrednici e s jeseni ove godine korigovati svoje kalkulacije, i inflacija e naglo porasti u etvrtom kvartalu ove i u prvom polugoditu idue godine. Plate i penzije mogu ostati u dinarima na nivou iz 2011, ali izraene u evrima opae za vie od 20 poto, to e uzrokovati smanjenje potronje, pad uvoza i ukupni pad ivotnog standarda. Kako i budet u skoro 45 posto zavisi od visine uvoza, doi e do pada priliva i deficit u budetu e se poveati na iznad 15 do 20 posto njegovog planiranog obima."


Lani svedoci


Kako se u Srbiji postupa sa sindikalnim liderima u sluaju borbe za vea radnika prava, pokazuje i primer Miroslava Miletia, nekadanjeg predsednika Nezavisnog sindikata u preduzeu FAD u Gornjem Milanovcu.

Dana 29. decembra 2009. desila se spontana obustava rada zbog kanjenja isplate i malih plata, kao i loih uslova rada. Posle dvomesenog sasluavanja 150 radnika metodama koje je ranije jedino primenjivao Gestapo, nala su se samo dva radnika koja su pod pritiskom svedoila da je Mileti navodno organizovao pomenuti trajk, zbog ega ovaj radnik dobija momentalni otkaz.

Iza preduzea FAD inae stoji malo poznati tajkun Dejan Babi koji je osim ove upropastio i mnoge druge firme koje je kupio: Tozu Markovi iz Kikinde, Vetprom hemikalije, Elektrometal iz Beograda...

Sudski spor po tubi Miroslava Miletia jo uvek traje.


podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane