Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

Kako će i koliko Monsanto  zaraditi od suše?

 

Bez gladi nema profita

Stara narodna izreka"Nakon svetog Ilije, Sunce sve milije", očigledno više ne važi.  Iako je Sveti Ilija prošao, ne pamti se da je krajem avgusta izmerena tako visoka temperatura u Srbiji. Zemlju je nesumnjivo pogodila teška suša, ali nije jedina.  Najgora suša u poslednjih 50 godina pogodila je i SAD. A to je već problem koji mora da zabrine čitav svet, pošto su SAD najveći proizvođač žitarica u svetu. Čak 40 posto svetske proizvodnje žitarica se tu uzgaja. Žetva kukuruza iznosi 900 miliona tona, pšenice manje od 700 miliona tona, a 460 miliona tona je pirinač. A sada imaju najmanji prinos u poslednjih 17 godina. Zato je prava vest ona koji globalni mediji nisu stavili na naslovne strane je da bi Monsanto mogao da napravi odličan profit od suše koja je upravo pogodila i SAD

 

Piše: Ivona Živković

 

Kontrola proizvodnje i prodaje hrane u čitavom svetu obavlja preko nekoliko povezanih transnacionalnih korporacija kojima upravljaju već stotinama godina unazad iste porodice. One određuju i gde će se šta uzgajati, gde i šta prodavati, kome hrana uskratiti. Da li će zarada ovih porodica i njihova tržišna dominacija zbog suše i ogromnog podbačaja u prinosima (koji su negde čak i prepolovljeni) učiniti da one pretrpe finansijske gubitke? Teško je to oceniti, jer finansijski gubitak za vlastelu koja novac sama emituje i daje mu vrednost, nije isto kao i finansijski gubitak za onoga ko se time novcem služi, ali ne može da utiče na njegovu vrednost. Ono što vlasteli daje ogromnu moć je upravo mogućnost da u većoj ili manjoj meri, kontrolišu životne energente, poput hrane i goriva, pa samim tim kontrolišu i nas koji smo samo njihovi vredni robovi. A novac je samo papir.

Ako bi im se roblje previše uvećalo tako da vlastela odluči da je to neisplativo hraniti, onda se oni mogu veoma elegantno poslati na "onaj svet" da ne jedu hranu ovog sveta. O prekobrojnoj populaciji na Zemlji već su rađeni mnogi eugenički elaborati i za divno čudo veoma značajnu ulogu u jednom najmoćnijem eugeničkom društvu ima porodica Rokfeler. Ova porodica je istovremeno ključni igrač u petrohemijskom i farmaceutskom biznisu, zajedno sa porodicom Dipon. Oni tako kontrolišu i tržište veštačkog đubriva i semenske robe. Rokfeleri su u službi vlastelinskog kartela sa sedištem u Londonu. Tako ako bi se morala vršiti velika redukcija stanovništva na planeti, najbolje metode su razne ekstremne vremenske nepogode, pandemije i glad.

Novac i moć

Od ogromnog broja raznih hemijskih kompanija koje Rokfeleri i Dipon kontrolišu, najocrnjenija od svih je kompanija Monsanto, poznata po vlasništvu nad brojnim patentima genetski modifikovanog semena. Njihovo GMO seme ojadilo je već mnoge farmere u Indiji. Da narod bude u zabludi da je za sve kriv isključivo Monsanto, u kampanju protiv GMO hrane uključio se i britanski princ Čarls. Ali, to je samo za medije, jer Monsanto ne bi radio kada bi trgovački kartel iz Londona bio protiv GMO semena. Zato je prava vest ona koji globalni mediji nisu stavili na naslovne strane je da bi Monsanto mogao da napravi odličan profit od suše koja je upravo pogodila i SAD.

Monsanto, naime ima patent na GMO seme kukuruza koje je veoma otporno na razne antibiotske stresove. To prosto rečeno znači da je seme otporno na sušu, na veoma niske temperature, na previše vlage, na teške metale u zemljištu, na povećanu koncentraciju ozona, i naravno na insekte i druge štetočine. Zapravo otporno je na toksične insekticide kojima se GMO seme može mnogo više prskati nego prirodno  seme. Tako GMO seme omogućava veću zaradu i proizvođačima ovih hemikalija. Pogađate da je u pitanju isti hemijsko-farmaceutski korporativni kartel.

Dakle, ako ste običan seljak koji živi od obrađivanja zemljišta i gledate u nebo i molite boga da vam u vreme setve žitarica bude dovoljno vlage, a u vreme žetve dovoljno suvo, onda sa GMO semenom vama bog više nije potreban. Monsanto je napravio seme mnogo bolje nego što je to Stvoritelj bio u stanju.  Da Čovek (čitaj kapitalista) može da stvara bolje od sile prirode. A to je i glavna kapitalistička religija. Cilj ove kapitalističke religije je profit. Novac i moć su njihov kult.

Kada su kapitalisti ušli u posao sa lečenjem ljudi (već smo pisali u prethodnim brojevima) počele se umnožavaju bolesti. Kada su ušli u posao sa poljoprivredom i počeli da seljacima daju kredite očekujući tako zaradu od što većeg prinosa, svakako da nisu sebi mogli dozvoliti da ih neka prirodna sila u tome omete. Zato je sindikat Rokfelera i Dipona investirao ogroman novac u genski inženjering kako bi mogao da seljacima ponudi seme koje daje mnogo veće prinose bez obzira na prirodne okolnosti - kiselu kišu, sušu, insekte…

GMO seme kukuruza i pamuka je tako gromoglasno već izašlo na tržište. Najveće žrtve su bili indijski seljaci koji su poverovali u priču o ogromnom prinosu GMO pamuka. Da bi kupili ovo seme banke iz kartela su im dale povoljne kredite (prodale papir) ubeđujući ih  da će od bogatog prinosa to lako otplatiti i ostvariti zaradu. Uvozni "stručni konsultanti" za poljoprivredu su tako seljake savetovali šta i kako da sade, ali im očito nisu rekli da ovo seme traži mnogo više vode nego obično. Pa pošto takvu količinu vode u Indiji GMO smenu mnogi nisu mogli da priušte ono je podbacilo i biljke se nisu razvile. Seljaci su ne samo ostali bez prinosa, već su ostali i u dugovima. Teškoj indijskoj sirotinji  koja se svakim danom bori da preživi zbog ogromne prenaseljenosti zemlje život je postao nemoguć. Oko 150 seljaka je tada izvršilo samoubistvo. Korumpirana indijska vlada (Indija se samo prikazuje kao suverena država, a zapravo je i danas britanska kolonija), nije dovoljno učinila da spreči  ovu monstruoznu prevaru. Što je još gore ovaj pamuk je isisao iz zemlje veliku količinu vode. Monsanto je zato hteo pod svoju kontrolu da stavi i mnoga prirodna izvorišta vode, i na tome očigledno još rade.

Nepristojna ponuda

Teška suša u SAD ove godine desetkovala je rod žitarica, posebno kukuruza  (koji predstavlja osnovnu hranu za stoku i živinu) idealna je prilika da svoje neustrašivo GMO seme otporno na antibiotske stresove Monsanto prodaju u Americi. Taj svoj biznis oni su predstavili kao želju Monsanta da pomogne američkim seljacima, koji su već pretrpeli ogromne finansijsek gubitke. A, mnogi plaćeni "stručnjaci" klimatolozi, meteorolozi i razni drugi eksperti koji se ne skidaju sa televizijskih ekrana i iz novina, predviđaju da će nas u bliskoj budućnosti ovakvi vreli udarni talasi sve više pogađati i narednih godina. I sve je to spakovano u veliku teoriju o globalnom otopljavanju. Tu spadaju i velike ozonske rupe (za koje neki naučnici tvrde da ne postoje). Tako se američkim farmerima savetuje da i pored gubitaka spremno dočekaju moguću takođe sušnu 2013. i svoje posede zaseju sa GMO semenom kukuruza ( i drugih biljaka) koje je otporno na ove mnoge atmosferske ekstreme.

Monsanto već ima, ne samo seme kukuruza koje je otporno na antibiotske stresove, već i seme soje, pšenice, pamuka, uljane repice, pirinča. A radi se genetski inženjering i na brojnim drugim vrstama semena pa će uskoro čitava paleta voća i povrća moći da se nađe u ovom GMO semenskom asortimanu. Banke će kupcima ovakvog semena zato dati veoma povoljne investicione kredite koje će im pomoći da se oporave od gubitaka i pripreme za setvu 2013.

Za zaključenje ovog investicionog posla napravljen je i ugovor od neke 44 stranice. Tu se jasno kaže da je Monsanto spreman da farmerima odmah omogući kupovinu semena (na poček) pošto će oni morati dosta vremena da sačekaju da se izvrši proračun njihove pretrpljene štete koju im vrše osiguravajuće kompanije. Farmeri pogođeni sušom mogu odmah nazvati telefonski broj ....... kako bi izložili svoju situaciju i istražili mogućnosti kupovine GMO semena na poček sa predstavnikom Monsanta.

Dakle, da nije ovako teške suše, Monsanto ne bi imao fantastičnu priliku da ponudi svoju robu. Koliko ste spremni da se kladite da je ovo isti scenario koji se sprema i u Srbiji?  Ako država seljacima nije u mogućnosti da nadoknadi štetu (prinos žitarica je u Srbiji upola manji od očekivanog) tu će se naći možda MK Komerc koji je poslovni partner kompanije Monsanto i najveći uvoznik njihovog GMO semena. Sa njima u dilu će biti i  "domaće banke" (nepoznatih stvarnih vlasnika) koje će ponuditi povoljnu kupovinu GMO semena za sledeću setvu.  Inače zbog korišćenja hibridnog semena kukuruza seljaci su već navikli da svake godine kupuju novo seme. To što uz ovo seme strada zemljište i prirodno stvorene biljke jer se GMO geni horizontalno transferišu na druge useve i genetski ih "obogaćuju" i uzročnik su brojnih mutacija, menjajući prirodan DNK biljaka, samo je njihov "mali" nedostatak koji ima katastrofalne posledice dugoročno. Ali, kapitaliste zanima da uberu profit sad i odmah.  Baš kao što će i seljake koji su u teškim gubicima ova ponuda lako namamiti.

Klima po želji

Ali, da nema suše, ekstremno dugih zima, poplava, grada, kiselih kiša, aluminijuma i drugih teških metala u zemljištu, ili da nema ozonskih rupa i drugih zagađenja, da li bi ih  možda trebalo izmisliti kako bi pospešili prodaju "fantastičnog" GMO semena čiji patent drži privatni korporativni klan? Kako bi ovaj klan ostvarivao fantastičan profit?

Može li se suša, ili bilo koja druga ekstremna vremenska nepogoda veštački izazvati da bi neko ostvario profit?

Na ovo pitanje, naravno, niko od nas robova ne može da da odgovor. Ali u naučnim, vojnim i političkim krugovima se poslednjih 20 godina o mogućnostima da se veštački vrše modifikacije vremena i klime štošta se moglo čuti. Poznata je izjava bivšeg američkog državnog sekretara za odbranu,Vilijama Koena, koji je na jednoj konferenciji za štampu 1997. doslovce izjavio: "Drugi (misli se sposobnosti terorista) mogu menjati klimu, izazivati zemljotrese, vulkane koriščenjem elektromagnenih talasa na daljinu… Tako da postoji mnoštvo genijalnih umova tamo koji rade tražeći načine kojima će iskaliti teror nad drugim nacijama… To je stvarni razlog zašto moramo da pojačamo naše (protivterorističke ) napore".

Ova izjava Koena je u stvari javno opravdavanje zašto Pentagon i njegove službe moraju da razvijaju (trošeći za to ogroman novac poreskih obveznika )  takvo moćno oružje. Dakle, oružje kojim se čak i klima po želji može menjati iznad neprijateljskih država i regiona. Naravno, svako inteligentan zna da  sve oružane inovacije kreću od Pentagona, ne zato  što postoje tako moćni teroristi koji žive u nekom budžaku od države, a ugrožavaju bezbednost takvog džina kao što su SAD ili EU, već zato da bi privatne korporacije vlastele mogle da od naroda uzimaju ogroman novac i troše ga na razna istraživanja i tehnološke smicalice kojima sebi obezbeđuje moć i vlast. Samo naivan može poverovati da nekoga od njih zanima da istražuje Mesec ili Mars. Ali, usavršavanje raketa, satelita, i bespilotnih vozila i letilica je fantastično korisna stvar.

Takođe je poznato da je razvoj tehnologije koja bi bila zasnovana na crpljenju energije iz jonosfere, a koja se naziva još "nultom tačkom energije" i koja je praktično besplatna i  neiscrpna i nalazi se svuda oko nas i u nama (u različitim skalarnim vrednostima) zaustavljena samo zato da bi se eksploatisala kao energent nafta, iako se prilikom sagorevanja u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem gubi čak 80 posto energije. Dakle, nafta je apsolutno nerentabilan energent. Ali onome ko drži monopol u njenoj prodaji, veoma profitabilan.

O tome da je Pentagon razvijao energetsko oružje  koristeći teorijska i praktična saznanja o ovoj skalarnoj energiji  do kojih je došao Nikola Tesla, potvrdio je i izvesni Tom Berden penzionisani pukovnik američke vojske, koji je radio na razvoju ovog energetskog oružja. On je publikovao svoja teorijska saznanja o tome kako se ova energija može i mirnodopski veoma efikasno koristiti kao potpuno besplatna i neiscrpna.

I proslavljena naučnica dr Rosali Bertel je pisala u svojoj knjizi The Planet Earth the Latest Weapon of War da se krišom rade modifikovanja klime u određenim područjima kako bi se države ekonomski razorile, a onda stavile pod kontrolu moćne vlastele u skladu sa njihovim poslovnim interesom.Kako se ovo izvodi, za sada je tajna?

Nelegalno zidanje tržišta

Mnogi građani, najviše u SAD, primetili su da se iza nekih naizgled sasvim običnih mlaznih aviona ostaje trag od mlaznica koji se dugo zadržava u vazduhu. Takvi tragovi mlaznica često stvaraju pravi nebeski tepih. Tako se stiglo do zaključka da oni zapravo izbaciju neke hemikalije. Ova pojava je nazvana popularno chemtrails. Neke analiza hemijskog sadržaja tla nakon ovog tretmana pokazuje povećane količine aluminijuma, barijum i stroncijuma.

Pojedine biljke poput kultivisane soje mogu u sebe da uvuku ogromne količine aluminijuma, pa se zato takvo soja smatra opasnom, a takvo zemljište  zagađenim. Ali, verovali ili ne opet se javlja Monsanto koji ima rešenja i za ovaj problem, jer su platili istraživanja na GMO semenu koje je otporno na povećane količine aluminijuma na tlu.

Tako je nedavno patentirano seme kineske šećerne trske koje je otporno na aluminijum. Vlasnici ovog patenta su USDA (američko ministarstvo za poljoprivredu) i brazilsko ministarstvo za poljoprivredu. Onaj ko veruje u demokratiju i mogućnost da neko na izborima dobije vlast, može ovo da prihvati kao istinu. Ali, onaj ko zna da se stvarna vlast nikada ne dobija već se samo silom nameće, može lako zaključiti da privatna kompanija Monsanto (kao deo jednog ogromnog poslovnog hemijskog kartela) veoma dobro kontroliše ova oba ova ministarstva. Brazil je inače zemlja teške korupcije i bede.

Da li je onda slučajnost da se kao pravi spasilac opet pojavljuje Monsanto? Tako će sa ovim novim semenom koje je efikasno na kiselom zemljištu, ali ne i na alkalnom, očito biti obrađeni oni regioni koji imaju kiselo zemljište. A to je Afrika.

Inače, postoji i veoma zanimljiva mišljenja pojedinih hemičara koji su napravili analizu hemijskih procesa koje u zemljištu izaziva prisustvo aluminijuma i povezali ga sa pojavom Alchajmerove bolesti kao i mnogih drugih bolesti koje se manifestuju oštećenjima mozga, ali i mišića. Iako se dugo verovalo da aluminijum ne igra važnu ulogu u biohemijskim procesima u živim organizmima, ispostavlja se da ipak igra. Tako je izvedena jedna analiza koja je pokazala da biljke po prirodi verovatno nikada i ne bi apsorbovale aluminijum iz zemljišta da na to iz nekog razloga nisu naterane.

Drugo je pitanja odakle tolika koncentracija aluminijuma u zemljištu i da li je to posledica teške industrijalizacije? Ili je to posledica više decenijskog đubrenja zemljišta veštačkim đubrivima? Ili je razlog upravo prskanje barijumom iz aviona po programu chemtrails-a.

Naime sistem koji bi mogao da utiče na modifikaciju klime sastavljen je iz nekoliko komponenti. To su zemaljska stanica sa antenama za zagrevanje jonosfere (poznat kao sistem antena HAARP), girotron sistem takođe na zemlji (Ground Wave Emergency Network) koji služi kao oscilator polja ili sa laserima koji se nalze u svemiru. Čemu zaista služi međunarodna svemirska stanica za običan svet je misterija i podoban medij, polje kroz koje će se puštati adekvatni elektromagnetni talasi.

Taj medijum se navodno dobija prskanjem barijuma u obliku spreja iz aviona. On se onda, navodno, foto-jonizuje pod uticajem Sunca. Tako se stvara aluminijum plazma stvorena bombardovanjem metalnih katjona sa laserima iz svemira. Barijum  čini da aluminijum plazma postane mnogo gušća u česticama. To znači da mogu da prave gušću plazmu koju bi inače pravili samo jonizovanjem atmosfere ili vazduha.

 I čestice će se međusobno više sudarati i postaće više naelektrisane. Promenu vremena izaziva promena u naelektrisanju.

Po analizi hemičara dr Lenny Thyme, aluminijumovi joni u biološkim sistemima se talože u krvotoku stvarajući talog koji vodi nastanku arterioskleroze, fibromijalgije i drugih oboljenja vaskularnog sistema.

Aluminijumovi joni se, takođe je poznato, vezuju sa fiziološki važnim jedinjenjima kao što je to ATP (biološka energija koju proizvodi ćelija metabolizmom glikoze)  i proteini krvnog seruma.

"Trivalentni jon aluminijuma može izmestiti divalentne jone u proteinima i enzimima. Kada je aluminijum zakačen na aktivnu stranu mesta (u rešetki), protein mora da održava balans naelektrisanja oslobađajući drugi pozitivan jon, generalno ili jedan kalijum ili natrijum u neposrednu blizinu".

"Ova akcija rezultira rupama u nabranoj  strukturi - prirodno povraćanje vakuma dozvoljava proteinskom medijumu da se proširi u tu rupu. Kada dobijete dovoljno rupa to, prvo liči da liči na molekularni švajcarski sir i, drugo, proteini se odmotavaju izvan njihovih regularnih formi i počinju da se ponašaju različito.

Rezultat su prioni (infektivni agensi, subvirusne čestice, koje se sastoje samo iz jednog sialoglikoproteina i nemaju nukleinsku kiselinu, ili je njihov genom toliko mali da ga je nemoguće otkriti danas poznatim metodama) i bolest "ludih krava".

Dakle, ako ne bi ste imali ekstremne vremenske prilike, povećanu koncentraciju teških metala u zemljištu ,ozonske rupe, povećanu količini CO2, kisele kiše, suše…  ne bi vam trebalo ni seme otporno na antibiotske stresove. A kako bi onda Monsanto pravio profit? Ako nemate šta da prodajete, morate nešto izmisliti, zar ne?

 

 

Opasan zakržljali kukuruz

Suša je napravila veštački đubrenom kukuruzu još jedan problem. Naime u nedostatku vode kukuruz ne uspeva da "svari" (procesuira) nitrogensko đubrivo, pa su njegovi tragovi sada ostali prisutni na lišću i stabljikama u daleko većoj koncentraciji nego što je to dopušteno da bi se takva kukuruz mogao koristiti kao stočna hrana. Tako su farmeri u SAD, kako piše Rojters, morali da uzorke svog kukuruza nose na laboratorijska ispitivanja. U slučaju apsorpcije u organizam sisara nitrogen prouzrokuje da se hemoglobin konvertuje  u metemoglobin, koji nije u stanju da transportuje kiseonik i to može imati smrtni ishod za životinje. Farmerima sa savetuje da obrate pažnju na simptome trovanja nitratima. U slučaju da su testovi na kukuruzu pozitivni, stočari moraju kupiti dodatne količine stočne hrane. A njena cena će biti mnogo veća, ukoliko je bude bilo u dovoljnim količinama. To može dovesti do pomora stoke. To je ekstremni scenario i može izazvati glad. Pogađate već koji trgovački kartel drži monopol u proizvodnji veštačkog đubriva ?

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane