Novi Sad

 

Međusobno posvađani ali čvrsto povezani pokrajinski demokratski jastrebovi, strahuju od "pevanja"

 

Niko neće na robiju!

 

članovi porodice Bojana Pajtića, isto kao i njegovi ljubavnici, lako dolaze do posla i duplih plata, dok ostali građani Vojvodine u najboljem slučaju dobijaju zaradu manju od republičkog proseka. Mnogi ne zarađuju ništa, jer nema dovoljno radnih mesta, pa se u nekadašnjoj žitnici Balkana glad sve više širi.

 

Arpad Nađ

 

Početak činovničke karijere mlađane Gordane Ristevske u Izvršnom veću Vojvodine je višestruko izuzetan. Posao ,,stručnog saradnika za poslove Protokola" Gordana je dobila preko najdeblje veze koja može da postoji u severnoj srpskoj pokrajini. Naime, njena majka je Sofija Bolidovski, rođena sestra Vesne Bolidovski, supruge Bojana Pajtića, predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine. Ovakav pedigre je sam po sebi bio dovoljan da Gordana posao dobije bez konkursa.

ćerka Pajtićeve svastike je jedinstvena i po tome što je jedina osoba u pokrajinskoj administraciji koja prima dve plate, i to obe iz budžeta.

Celu platu dobija u službi pokrajinskog protokola, a još 40 odsto daju joj u pokrajinskom sekretarijatu za kulturu. Kad se saberu te dve plate, sa više od 80 hiljada dinara neto, Ristevska je rekorder po visini mesečnih primanja među početnicima u pokrajinskim, a verovatno i u republičkim organima. Tek da se zna šta sve može da bude kad je protekcija na najvišem nivou. Njena majka je odbornik u Skupštini AP Vojvodina, i njena ruka se digla da njen zet Bojan postane predsednik Izvršnog veća.

Koliko je ukupno zaposlenih činovnika u pokrajinskim organima, javnost godinama ne uspeva da sazna. Pajtić i članovi njegove "vlade" o tome ćute.

Na zvaničnim sajtovima i javno objavljenim dokumentima nema ni nagoveštaja o broju pokrajinskih službenika. Pre više od godinu dana navodno je izvršena racionalizacija radnih mesta pokrajinskih službi, ali ni tada nije objavljena ni jedna brojka, pa se ne zna koliko je zaposlenih bilo u tom trenutku ni koliko ih je ostalo posle te navodne racionalizacije. Procene o broju zaposlenih kreću se od 1.200 do 1.800 Ijudi koji primaju platu. Doduše, samo jednu, a ne dve kao svastikina ćerka.

Poslednji objavljeni podatak bio je o tome da je u pokrajinskim organima sistematizacijom predviđeno 1.446 radnih mesta.

Opozicioni političari, pre svega iz DSS-a, tvrdili su da je posle 2006. godine zaposleno više od 200 novih ćata, a posle 2008. i nove pobede demokrata na izborima u pokrajini još 300, što u krajnjem zbiru daje brojku veću od 1.800. U isto vreme, stariji i iskusniji službenici tvrde da bi 400 ljudi komotno moglo da obavi sve poslove koji spadaju u nadležnost Vojvodine.

Pokrajinske vlasti nisu demantovale ni javno objavljeni podatak da je pokrajina imala samo nešto više od 800 činovnika u 2000. godini. Finansijski pritisak suvišne administracije na budžet postaje posebno težak sada, u trenutku kada se očekuje da će nakon smene vlasti u gradu Novom Sadu mnogi od razrešenih novosadskih funkcionera Demokratske stranke, koje je zbrinuo Igor Pavličić, tražiti i dobiti uhljebljenje u zgradi Banovine, koju žuti u žargonu nazivaju ,,sigurnom kućom".

Sa druge strane, uskoro će mnoga radna mesta biti upražnjena, ako istražni organi budu svoj posao radili kako treba. U ovom trenutku se velika istraga vodi oko Fonda za kapitalna ulaganja pokrajine Vojvodine, preko koga su poslednjih godina milijarde dinara netragom nestale.

Direktor tog fonda Nebojša Malenković, poznat i kao Neša Peša, na ovo radno mesto je došao sa 23 godine i kao nesvršeni student. Pripadao je grupi Pajtićevih ljubavnika koji su svoje radno mesto dobili pre nego što su se prvi put u životu čestito i obrijali.

Danas je Neša Peša u centru pažnje istrage u vezi Fonda, jer je onako neiskusan potpisivao sve što se od njega tražilo. Pre neko veče je, međutim, jednom poznaniku iz pomenutog fonda (čije ime iz razumljivih razloga ne objavljujemo) u razgovoru na samom ulazu u Banovinu, poručio kako neće sam da ode na robiju. Imao bih Neša mnogo toga da ispriča islednicima!

Pokrajinski funkcioneri o zapošljavanju govore isključivo kao propagandisti Demokratske stranke, a ne kao javni i odgovorni službenici.

Simptomatično je kako je na tvrdnju iz Republičkog statističkog zavoda da je povećana nezaposlenost (odnosno, da ima manje zaposlenih) u Vojvodini, u dva navrata, reagovao Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. On je izjavio da statističari u Republičkom zavodu primenjuju pogrešne metode za izračunavanje nezaposlenosti, što će reći da ne znaju svoj posao.

Kao kontra argument je Vasin naveo da je samo tokom ove godine u Vojvodini zaposleno 5.000 novih ljudi. Uz ove paušalne tvrdnje Vasin nije saopštio nijedan naziv ni adresu bilo koje firme u kojoj su radno mesto dobili neki od ovih, navodno zaposlenih 5.000 ljudi.

Vasin je zaboravio i ono što je govorio samo nekoliko meseci ranije kada je birače pokušavao da ubedi da glasaju za one političke opcije koje se zalažu za veću autonomiju Vojvodine, jer "Vojvodina radi, a Srbija se gradi". Tada je on tvrdio kako je stopa nezaposlenosti u severnoj srpskoj pokrajini 24,2 odsto, dok je ista na nivou cele republike 23,6 odsto. Istovremeno je Vasin izneo i podatak  kako pokrajinski prosek plata iznosi 390 evra, dok je isti prosek na republičkom nivou 500 evra.

Ni podaci koje iznose Vasin i njegovi saradnici nikako da se slože. Pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu Mirjana Mundžić Krančević rekla je pre neki dan kako je broj nezaposlenih u Vojvodini od početka godine smanjen za 9.000 ljudi. Koji podatak je sada tačan?

U svakom slučaju, po zvaničnim pokrajinskim izvorima u Vojvodini ima 198.045 nezaposlenih ljudi. I sama Mundžić Krančević smatra da je do porasta zaposlenosti u odnosu na početak godine došlo zahvaljujući sezonskim poslovima. Vojvodina je agrarno područje gde se radnici najviše angažuju tokom leta, a ne zimi.

  

 

 

 

Profesor geografije izgubljen u Banovini

 

Igor Pavličić, koji kada ovaj broj Tabloida izađe na kioske najverovatnije više neće biti gradonačelnik Novog Sada, u svom gradu je poznat po tome da zapošljava članove svoje porodice.

Svoje pomoćnike, koji ne ispunjavaju ni najosnovnije uslove, postavljao je po kumovskoj i rođačkoj liniji, a ponekad i shodno željama svoje žute partije i njenih koalicionih partnera. Mihajla Knezija, direktora teniskog kluba, Pavličić postavlja  kao svog pomoćnika, iako ovaj nije imao ni iskustva niti položen državni ispit. Knezi je, međutim, bio trener tenisa Igorovom sinu.

Svog rođaka Zorana Ivoševića gradonačelnik Novog Sada postavlja na čelo Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj, a zajedničkog rođaka zapošljava u Gradskoj upravi kao pomoćnika za finansije, iako nije imao ni iskustvo niti položeni državni ispit.

Pavličić je svog šuraka Ozrena Uzelca ugurao u pokrajinsku administraciju, gde  prima platu iako ne ide na posao. Ozrenovog kuma Gorana Bolića  postavlja prvo kao svog pomoćnika, a onda na mesto direktora Poslovnog prostora.

Ljude je po političkoj, partijskoj liniji, zapošljavao na neodređeno vreme. Zakon je kršio tako što ih je na kratko postavljao za svoje pomoćnike, a onda ih raspoređivao na mesta saradnika. Jedan od takvih slučajeva je i Dejan Jovanović, koji je prvo samo par dana bio pomoćnik u Gradskoj kući, a onda otišao na rad kod Zaštitnika građana. Geografski fakultet koji je Dejan završio, nije predviđen sistematizacijom niti je potreban za rad u toj instituciji, tako da ovaj službenik po ceo dan sedi neupošljen. Platu, ipak, uredno prima.

Ovakvih slučajeva ima još, i sa njim će na ulicu da odu i njegovi kadrovi.