Zakonopravila
Istrage kriminalnih
privatizacija obavljene su mnogo ranije, treba ih samo pronaći
Alibaba i 60 policijskih
timova
Srbija nije mogla da bude opljačkana slučajno, dejstvom
pojedinaca. Ona je opljačkana „zakonski", planski, sistematizovano,
precizno, smišljeno. Posle demokratskih promena gotovo sve vlade su bile
marionetske sastavljane od ljudi sumnjivog kvaliteta. Odatle potiču i svi „eksperti" naše
propasti, Cvetković, Vlahović, Pitić i
mnogi drugi. Pljačka je planirana u samom vrhu vladajuće klike, potom su
donošeni zakoni koji su onemogućavali procesuiranje a onda se stupalo u akciju.
Gde je nestalo oko 35 milijardi evra, 15 milijardi unutrašnjeg i 20 milijardi
spoljašnjeg duga? To nije mogao da uradi jedan čovek, konstatuje Tabloidov
urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv oprganiozovanog kriminala i
stalni konsultant OEBS-a
Josip Bogić
Ovih
dana svakodnevno smo bombardovani informacijama o borbi protiv kriminala i
korupcije, o tome da neće biti zaštićenih, da je formirano "60 timova
najpoštenijih i najsposobnijih policajaca" da istraže sve nezakonitosti u
privatizacijama i prodaji državne imovine, odnosno „loše
privatizacije"...Slične ako ne i identične izjave smo do skora slušali iz
usta bivšeg predsednika Tadića, bivše ministarke pravde Snežane Malović i
bivšeg državnog sekretara Slobodana Homena.
Ali,
zašto ti najpošteniji i najstručniji nisu svoju stručnost pokazali u vreme
Borisa Tadića? Ili su se možda krili u mišjoj rupi? O poštenju ne treba ni da
govorim jer ne postoji takav merni instrument koji bi mogao da izmeri količinu
nečijeg poštenja. Možda MUP ima novi tehnološko čudo koje je merilo poštenje i
znanje ovih šezdeset stručnjaka? Kakva bi to sreća bila da država Srbija ima
makar deset takvih stručnjaka a kamo li šezdeset.
Kako
će specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije stići
da obradi i pročita sve te krivične prijave kada počnu da stižu u tužilaštvo?
Da li Srbija ima 60 najstručnijih i najpoštenijih tužilaca jer je uzalud što
postoji toliko policajaca ako nema isto toliko tužilaca. Tužilac
je organ gonjenja a ne policija niti bilo koje drugo telo.
Takođe, zašto u borbi protiv organizovanog kriminala
veliko učešće imaju VOA i VBA koje sa borbom protiv organizovanog kriminala nemaju
nikakve veze ? Domen ovih službi, barem kada je u pitanju Zakon, tiče
se kriminala u okviru vojnih organa i institucija a ako oni rade van svojih
okvira to je onda drastično kršenje zakona. Njihov zadatak u prošlosti je bio da zaštite državni
integritet, vojsku i imovinu vojske. Kako su to sačuvali
videli smo. što se pak kriminala tiče, po zakonu bi koordinator i izdavalac
naloga trebao da bude tužilac a nikako neko iz izvršne vlasti! Tužilac je samostalan državni
organ i jedini je ovlašćen za progon izvršilaca krivičnih dela!
Izveštaji postoje, treba ih
pronaći
Isti je slučaj i sa BIA. To je
informativna agencija koja sva saznanja mora da prosledi tužilaštvu
a nikako operativna agencija koja u svom sastavu ima čak
i Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala!
čini mi se da su svi oni zamajivači bivših vlasti uspeli da zamajavaju i novu vlast svojim spektakularnim
informacijama od velike važnosti i da su samo oni sposobni da to
urade.
Obelodanjeno je da je prvi na udaru slučaj Sartida
i njegove privatizacije. Premijer i ministar unutrašnjih
poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je Sartid prvi na spisku sumnjivih privatizacija i da
ga "baš zanima" da li će istraga stići i do SAD, i da nedostaje još 100 miliona dolara!
Kao prvo, Sartid
nije privatizovan, već je prodat iz stečaja slobodnom pogodbom! Kao drugo, taj slučaj sa Sartidom
obradili su i do tančina ispitali obični pripadnici UBPOK-a i pripadnici MUP-a stručniji. Dalju istragu
i pronalaženje novca trebalo je da nastavi tužilaštvo i istražni sudija. Na
moju veliku žalost, a i žalost tih operativaca, ceo slučaj je zataškao
i nije dozvolio dalji rad i procesuiranja mnogih ministara bivši premijer
Koštunica. Barem su meni tako rekli!
UBPOK je takođe istražio
još mnogo drugih afera i dokaze dostavljao nadležnim tužilaštvima
sa kojima je direktno vršio provere. Istrage tih predmeta mogu da potraju samo nekoliko dana. Identifikovati
fijoke i tužioce koji nisu radili svoj posao a ne nikako voditi istragu o onome što je već odrađeno.
Premijer i istovremeno ministar policije, trebao je da od
ovih Barona Minhauzena da zatraži KU upisnik iz
UBPOK-a kao i upisnik svih PO od tužilaštava pa će dobiti odgovore gde se svi ovi predmeti nalaze. Nema potrebe za vođenjem novih istraga. U to vreme su obuhvaćene istrage, koliko me pamćenje služi i za Nacionalnu štedionicu, i za izvoz šećera u Evropsku uniju, Galeniku, Knjaz Miloš kao i mnoge druge. O tome postoje pisani izveštaji samo ih treba pronaći.
Sartid
koji je u svom sastavu imao šest članica Holdinga
prodat je za 21 miliona dolara pri čemu dug od oko 800
miliona evra, odnosno 1,7 milijardi dolara nije uračunat i pao je na teret poreskih obveznika. Prodaju Sartida, objasnili su
Vlahović i Pitić, Labus, Kolesar, stečajni upravnik
Ignjatović koji nije vodio ni jedan stečajni postupak i
mnogi najodgovorniji za taj slučaj. Da li će tužilaštvo i MUP ponovo da saslušavaju po istim
stvarima pojedince koji su odgovorni za prodaju?
Ukoliko
bi se to desilo to bi onda predstavljalo kršenje odredaba ZKP-a. Ukoliko je to
sada moguće trebalo bi nastaviti istragu tamo gde je zaustavljena 2005. godine
jer vremenski period od sedam godina je učinio svoje.
Ko je kriv, primalac ili davalac kredita?
Hapšenjem
korisnika kredita i njihovim optuženjem krenulo se pogrešnim putem. Nisu
korisnici kredita toliko krivi koliko oni koji su im davali tolike iznose.
Pođimo od obične činjenice kako se dodeljuju krediti. Kako se u javnosti
prikazuje stiče se utisak da su krediti deljeni tako što korisnik kredita dođe
na šalter banke, ponese veliki džak, zatraži pare, a radnik iz sefa lopatom
utovari u džak milione evra.
Procedura
dobijanja kredita je ipak malo komplikovanija bez obzira na bezobrazluk onih
koji su ih delili šakom i kapom. Kada dođete na bilo koji šalter banke pa
zatražite kredit dobijete najpre odštampane formulare sa svim informacijama na
nekoliko stranica šta vam je potrebno da bi dobili kredit i koje sve uslove
morate da ispunite. Uslovi za privrednike su još malo i komplikovaniji gde su
vam potrebni bilansi, pa nekretnine, menice, hartije od vrednosti i dr.
Ukoliko
neko ne ispunjava uslove, nema ni kredita. U tom slučaju ako je neko davao
kredite pojedincima i firmama koje nisu ispunjavale uslove, on ima direktan
umišljaj da je izvršio krivično delo. Još ako je dobio potporu od političara na
vlasti, eto rešenja Gordijevog čvora! Korisnik kredita treba da odgovara tako
da mu se oduzme imovina, a da procesno bude dobar svedok, jer kao svedok ne sme
da laže, a kao okrivljeni ili optuženi to može!
Zašto
MUP uveliko ne radi na ispitivanju korupcije u pravosuđu, kako bismo svi posle
toga imali nadu da će zakon podjednako biti primenjivan za svakog građanina, da
će sva suđenja i sve presude biti pravične? Zar je pravično da oni koji su
obezglavili pravosudni sistem, čitavu državu i narod, ostanu nekažnjeni?
Režim neće protiv sebe
Državna mafija zaštićena
poslaničkim imunitetima opljačkala je Srbiju. Pravi tajkuni u proteklom periodu
bile su političke stranke na vlasti. Mnoge istrage trebalo usmeriti na
prašnjave fijoke i tužioce koji su predmete držali pod ključem od 2005. godine.
Verovatno će se na omotima spisa pronaći rukom ispisana imena ko je i kada
naložio da se krivci ne procesuiraju. A nakon toga uhapsiti i nalogodavce i
tužioce koji nisu radili svoj posao!
Boriti se protiv
kriminala i korupcije sa ljudima u policiji koji su do juče bili udarna pesnica
režima Borisa Tadića, sa tužiocima koji su takođe bili instrumentalizovani od
strane toga režima, ravno je samoubistvu. Kako sa istim ljudima koji su
učestvovali u svemu tome sada očekivati da rade protiv sebe?
Krajnje je vreme da
tužioci i sudije sami vrate dostojanstvo svojoj struci a samim tim će vratiti
dostojanstvo narodu i državi. Kada se izbaci, odstrani, iskoreni korupcija iz
pravosuđa tek tada će nestati i sve druge i tada država može da se bavi
privredom, politikom, društvom, kulturom, školstvom, i svim ostalim
delatnostima.