Kontranapad

Besparica guši tradiconalne sportske brendove

 

Jedni grcaju, drugi se bogate

 

Ovih dana je prepuno informacija o beznađu sportskih klubova i to onih koji su bezmalo nacionalni štit! Ali, svedoci smo i apsurdnih činjenica koje su plod takozvanog tržišta! U besparici se guše tradicionalni sportski brendovi, a podižu klubovi ili institucije kao odraz "tržišnog" dejstva i "menadžerskih" kvaliteta, raznih "vizija" ili "strategija"

 

Miroslav Vislavski

 

Aktuelna vlast, nakon poseta čelnika Vlade svetskim metropolama, poručuje nam da nas čeka težak period. Kao da nam to nije poznato četvrt veka unazad i kao da nam njihovi prethodnici to već nisu rekli! Zato će možda biti zanimljivije pratiti "definitivan obračun sa korupcijom i kriminalom"? Ali i to je već u drastičnijoj formi viđeno nakon što je ustreljen "reformator" koji nam je puno toga obećavao. Prošla je od tada decenija, a njegovi podanici i sledbenici su po uzoru na njegovu porodičnu zaostavštinu napunili džakove i rasturili zemlju ostavivši je i bez ideje, a Boga mi i bez rešenja, kako i kuda dalje. U takvoj zemlji nije moguća ni nadgradnja, u kojoj se još uvek prepoznaje sport kao simbol nekadašnjih vrednosti na koje je bio ponosan svaki iskreni pripadnik države.

Iskušenje

Uz gigante poput fudbalskih klubova Crvene zvezde i Partizana koje pritiskaju velike finansijske nedaće, u sličnoj situaciji su svi fudbalski klubovi u Srbiji. Neki doduše neće javno da priznaju i samo iz njima znanih razloga prikrivaju stvarno stanje.Vajne gazde neprivatizovanih klubova u kojima grade svoju novu biografiju koja bi mogla da im pomogne na putu povratka u sav normalni svet, ne prezaju od metoda kojim su došli na poziciju klupskih dušebrižnika i "najvećih ljubitelja kluba". Ne dozvoljavaju igračima, trenerima i drugim zaposlenim da govore o prilikama u klubu, makar više meseci bili bez zarade! Prekrše li njihov zakon (poslovnu tajnu kluba) zna se put neposlušnim - u pakao!

Nemaština je u košarci, rukometu, odbojci, vaterpolu... Klubovi sa šampionskim pedigreom poput odbojkaške Vojvodine su na velikom iskušenju opstanka. Odavno su se svrstali u redove amaterskog stanja u Crvenoj zvezdi, Partizanu... Rukometna Crvena zvezda se takmiči sa promenjenim identitetom... Košarkaški klubovi su na kolenima, a uz to nema ni rezultata na reprezentativnom planu... Onda se pojave klubovi koji preko noći stasavaju u gigante. Nebojša čović je našao rešenje za košarkaše Crvene zvezde, ali ga rezultati još uvek ne prate. Preporod vaterpolista Crvene zvezde i svrstavnje među moćne klubove se vezuje za đilasovu brigu. Naprasno se pojavljuje i VK Radnički iz Kragujevca i pravi mu se mesto u eliti. Slično se desilo i pre par godina sa odbojkašima iz Kragujevca. Da li će Kragujevac imati vrhunski sportski kvalitet i posle Verka Stevanovića?

U plutanju nesistemskog sistema u kome živimo čiju sudbinu deli i srpski sport, nije dovoljno se zvati Ratko Buturović ili Vasa Mijić pa da se sa obnovljenim Sportskim društvom Vojvodina vaskrsne i vrhunski sport u okrilju davno nestalog Društva. Da to tako može, onda bi u svakoj sredini bio obnovljen rad sportskih društava koja su u nekadašnjoj zemlji imali svoj smisao, kao što je to bio slučaj i sa državom koja je imala svoju organizaciju, teritoriju, ideju i SISTEM. Konačno, zašto čudesni Aleksandar Boričić nije suštinski podigao i osnažio funkciju Sportskog društva Crvena Zvezda, već mu drži veštački autorite, zasnovan na marketinškim promocijama i cakama Zorana Avramovića i Gorana Vesića koje ne daju drugi smisao do čuvanja tradicije!? Slično je i u Partizanu, u kome Dragan Vujošević nije uspeo da oživi egzistencijalne mehanizme, kao što je to činio na trenerskoj klupi košarkaša, pre nego se oprobao u Rusiji.

Tradicija

A šta znači tradicija i kome služi, neka posluži primer odnosa prema Sportskoj asocijaciji Novog Sada, koja je nastavljač istorije nekadašnje SOFK. Uprava za sport Novog Sada, na čelu sa Aleksandrom Kravićem, najdirektnije se zalaže za ukidanje ove institucije, sa obrazloženjem da je ona skup starih koji ne znaju raditi na računaru, koji nisu servis klubova, koji su prevaziđeni... A to što je ona mesto pod čijim okriljem su iznedreni mnogi velikani evropskog i svetskog sporta, stecište stručne pameti, očuvanja vitalnosti novosadskog sporta u višedecnijskim turbulencijama koje su drmale sistem u sportu, manje je važno. Podržava se novo osnovani Sportski savez Novog Sada i poveravaju mu se poslovi koje treba da rade činovnici Uprave za sport!

Uz to, novi sportski lider je Zoran šipka iz bodi bilding sporta i koga u tim krugovima poznaju. On ne preza da besprizorno kvalifikuje i podcenjuje ljude koji su stvarali i zadužili novosadski i jugoslovenski sport, manirom današnjih političara i stranačkih piona koji negiraju prošlost i rezultate iz tog perioda, uprkos svom neznanju i nesposobnosti. čelnik novosadske sportske vlasti Caki Kravić, umesto da se izbori za kadrovske promene u instituciji koja pripada sportistima i po kojoj se prepoznaje novosadski sport, podstiče nove oblike organizovanja u kojima su izvršioci njegovi saradnici u Upravi za sport, koji su i po tom osnovu u ozbiljnom sukobu interesa!

Individualne sportove finansiraju mame i tate i šira rodbina, sa uverenjem da će im se vratiti uloženi novac. Gube iz vida da su retki primeri žrtvovanja koja su dobila satisfakciju poput porodica đoković, Tipsarević, Ivanović i drugih teniskih velikana današnjice. Ako ne u tim relacijama, onda će se zadovoljiti i ostvarenjem, recimo u tekvandou i rezultatom Milice Mandić. Nije ni to loše!

Dugovi

Sportsko društvo Crvena zvezda je institucija sa više kontraverznih primera. Jedni grcaju, drugi se dižu. Fudbalski klub grca u dugovima i obavezama koje se čine nepremostivim, a do danas očigledno nesavladivim. Odavno ga nema u iole ozbiljnijem izdanju na međunarodnoj sceni. Utisci iz poslednjeg pokušaja protiv Bordoa su privid o potencijalnom kvalitetu. Oni su varka i vapaj željnih da se Crvena Zvezda približi mestu sa koga je gordo gledala sve ispod sebe! Ne znam koliko je Vladan Lukić sa svojom ekipom uradio nakon što je preuzeo Zvezdu od Dobrivoja Tanasijevića. Den Tana je bio blizak forumima Fudbalskog saveza koga je pomagao u godinama državne propasti, ali ne i navijačima Zvezde. Za verovati je da je Lukić kao bivši fudbaler iz jednog od najznačajnijih perioda u istoriji Kluba, želeo dobro. Setimo se svakodnevnih izveštaja u medijima koliko je dugova "očišćeno", koji su navodno davali kredibilitet novoj garnituri, snažeći njenu poziciju u medijskom prostoru. Uz razne nove kontinuitet je bio i onaj "marketinški čudotvorac" i siva eminencija u novoj Zvezdi po imenu Goran Vesić. O njemu je stvorena mit kao velikom "autoritetu", koji je gradio na temeljima gubitničke stranke. Svi Lukićevi saradnici su već napustili Titanik, a lažna slika o oporavku i povratku Zvezde na fudbalski presto, ostala je kao najveća iluzija!

Nije im pomogao ni Gazprom sa sponzorskom "crkavicom" u odnosu na neke druge fudbalske klubove koje sponzoriše, ni poseta klubu i priređene ovacije Vladimiru Putinu kao ulog u bolji tretman Zvezde u Ruskoj kompaniji, ni marketinški potez sa Robertom Prosinečkim, nisu pomogli ni nedavni (nesuvisli) neposredni izbori na kojima je Lukić dobio novi mandat... Danas je Zvezda u težoj finansijskoj buli u odnosu na vreme kada ju je preuzela ekipa Vladana Lukića! Pominje se iznos od 40 mliona evra duga, uz blokadu računa od sedam miliona evra! štrajkovali su igrači, štrajkovali su zaposleni u Radnoj zajednici...

Posipanje pepelom

"Delije" su pred novom pobedom. Ponovo dozivaju legendarnog Džaju, zaboravljajući da su ga upravo oni naveli na odluku da prepusti vođenje kluba onima koji su se pokazali nedoraslim! Mediji najavljuju da je gotova stvar povratak Dragana Džajića, mada je on do nedavno tvrdio da ne želi povratak u Zvezdu, pre okončanja sudskog procesa u kome je osumnjičen za zloupotrebu položaja! Pošto se u "pregovore" uključio vicepremijer Aleksandar Vučić, nije isključeno da će se ovih dana doneti i presuda koja će osloboditi Dragana Džajića sumnji i staviti tačku na kompromitaciju jednog od najvećih imena u istoriji našeg fudbala.

Tu ostaju neka druga pitanja za čijim odgovorima će se tragati. Na primer: da li je Vučić trebao javnim eksponiranjem da se meša u Zvezdinu situaciju? Zašto to ne bi uradio i u slučaju nekih drugih institucija sporta, onih od nacionalnog interesa? Da li je njegova klupska pripadnost dovoljan kriterijum da sa pozicije potpredsednika Vlade se neposredno angažuje u slučaju Crvena Zvezda? Nije li njegovo eksponiranje u nastojanju da vrati Džajića, svojevrsni pritisak na pravosuđe? Slažem se da ono nije dobro, ali da li političari na taj način treba da utiču na sud ili da grade i stvaraju sistem u kome će sud biti nezavistan, pravičan u odnosu na primenu Zakona? Uz sve to, da li Dragan Džajić ima poverenje u nekoga ko je višestruko menjao svoj politički stav, posipajući se pepelom da je to tada tako mislio. Okolnosti pod kojima živi više godina, Dragan Džajić i nema nekog izbora, pa je za razumeti njegova eventualna odluka da se vrati na čelo Zvezde, a budućnost pred njim će pokazati koliko je bio racionalan u takvoj odluci.

Srbija bez sistema nema ni sreće ni budućnosti. Budućnost pred njom će pokazati da li je sreća saveznik njenih građana i kakve garancije na tom putu daju oni koji je predvode poput Aleksandra Vučića. Srpski sport bez sistema, reda, pročišćavanja, ideje, vizije, sposobnosti, odgovornosti, nema budućnosti. Da li je metod Aleksandra Vučića koji primenjuje u slučaju "spašavanja" FK Crvena Zvezda različit od onog što je već viđeno u "sistemu autoriteta" ili je Srpski sport sada samo na putu prelaska u "sistem novih autoriteta"?