Na nišanu
Vlada Srbije, sapletena
kao pile u kučinama, nije kadra da zaustavi propast u koju nas je dovela mafija
iz DS-a
Beznađe na putu bespuća
Srbija se u značajnim svetskim metropolama tretira jedva nešto bolje od nekog poluzavisnog afričkog plemena, a o posetama njenih zvaničnika često
se ne izdaju ni protokolarne vesti. Tokom svog nedavnog boravka u Berlinu,
Aleksandar Vučić i Zorana Milanović, prisustvovali su potpisivanju jednog potpuno nebitnog
dokumenta, a zauzvrat su, od nižih
službenika nemačke administracije, dobili jasna upozorenja da srpski put
u Evropsku uniju vodi preko Berlina, ali samo uz saglasnost Rusije.
Srpska vlastela i dalje nas zamajava svojom posvećenošću
članstvu Srbije u Evropskoj uniji, i pored svih poruka iz Brisela da se tome ne
nadamo. Ove jeseni očekuje nas humanitarna katastrofa, glad, nedostatak struje,
loše grejanje, haos u prevozu i zdravstvu, besparica. Vreme umiranja je opet
došlo u Srbiju. A aktuelna vlast se iz petnih žila trudi da sačuva imovinu i pare koje je opljačkao režim Borisa Tadića
major Goran Mitrović
Umesto da traže saveznike koji će Srbiji pomoći da
preživi u narednom periodu, predsednik Srbije, a naročito potpredsednik Vlade
Aleksandar Vučić i grupa ministara oko njega, nastoje da ostanemo na istom putu
kojim nas je vodila prethodna vlada, i dovela nas do prosjačkog štapa.
Zemlje u okruženju, Grčka, Bugarska, Mađarska, Hrvatska i
Slovenija imaju najbolje ekonomske, političke i kulturne veze sa Rusijom.
Slovenija, recimo, ima dvostruko veću ekonomsku razmenu sa Rusijom od Srbije,
koja, za razliku od Slovenije, sa Rusijom ima status najpovlašćenije nacije!
Ruski kapital ulazi u Nemačku, u Sloveniju, u Hrvatsku, u Bugarsku, Mađarsku,
Grčku, Italiju... ali se srpske vlasti gade
i pomisli da sa Rusijom uspostave
strateške odnose. Radije će pustiti da građani Srbije pomru od gladi, nego što
će izustiti da im je Rusija sada strateški partner. Na taj način, Srbija je pod
novom Vladom već bankrotirala!
Lavirint iz koga nema izlaza
Neposredno nakon stvaranja nove pobedničke koalicije
sastavljene od Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, odmah
je postalo jasno da nijedno od ova dva vladajuća krila nema rešenje za izlazak
iz zastrašujuće krize celog srpskog društva. Jer, nije u pitanju samo ekonomska
nego i politička, institucionalna, moralna, kulturna...
Činjenice neumoljivo govore da je Srbija postala
kontinentalna rupa u koju više niko neće da ulaže, a oni koji su do sada
investirali u nju, poput italijanskog Fijata, učinili su to u saradnji sa
budžetom Srbije, dakle, novcem građana, a to onda više nije bila investicija u
Srbiju, nego u privatni posao italijanskog preduzetnika Serđa Markionea.
Ako je pola milijarde evra koštala avantura sa Fijatom (i
još nije isplaćena), a još pola milijarde na izgradnju megalomanskog mosta
preko Save u Beogradu (koji ne vodi nigde i lokalnog je karaktera), onda je to
cela jedna milijarda evra bačena u samo dva projekta koji Srbiji ni njenim
građanima nisu trebali, ili joj nisu trebali na taj način u u tom obimu.
Na žalost, takvih suludih bacanja para za samo deset
godina bilo je na pretek. Sa sigurnošću je utvrđeno da je više desetina
milijardi evra i dolara potrošeno na nepotrebne i promašene poslove na kojima
je zaradila mala grupa ljudi i kompanija, a da za to niko nije položio račune
građanima Srbije, poreskim obveznicima koji će ove zima biti suočeni sa jednom
od najvećih ekonomskih šokova do sada.
Naravno, niko nije ni odgovarao za to, a nema ni kome da
odgovara, jer je pravosuđe deo sistemske korupcije koja ne dozvoljava vladavinu
prava, nego počiva na vladavini političke volje vladajućih koalicija.
Brojni prehrambeni
artikli svakodnevno poskupljuju (za neke od njih već su počele intervencije iz
robnih rezervi, ali, to je pouzdan signal da je stanje vanredno).
Sezona grejanja samo što nije počela a nema nijednog
pouzdanog znaka da će energenata biti dovoljno. Pristižu na naplatu redovne
kreditne obaveze, a Srbija nema para. Nad njom kruži bauk zelenaškog kapitala,
a stotine hiljada građana uskoro neće imati novac ni za prevoz do radnog mesta,
dok najmanje tri miliona ljudi nema novac ni za ishranu,
Potraživanja sa svih strana svakodnevno ugrožavaju i
vladu SNS-SPS. Istovremeno, ne treba zaboraviti, ovde je reč je o privremenom
političkom savezu na koji niko nije računao pre samo pola godine, a koji je u
međuvremenu preuzeo odgovornost za stanje u državi i koji je, očigledno,
precenio svoje mogućnosti.
Naime, posledice dva predsednička mandata Borisa
Tadića tek dolaze na naplatu, kao i posledice divljačke privatizacije koja
traje već punu deceniju, a odgovora na haos koji je ostavila njegova vladavina,
nema.
Psi laju, karavani prolaze
Pretnje potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da
će na sud izvesti sve koji su odgovorni za pljačku državne imovine, potpuno su
besmislene u okolnostima kad glavni ideolozi tih kriminalnih operacija i dalje
imaju dovoljno novca i moći da kupe svaku državnu instituciju, počevši od
pravosuđa, pa sve do parlamenta i ministara u njegovoj vladi. I to je jedan od
pouzdanih znakova da vlada Ivice Dačića i Aleksandra Vučića nisu nikome
u inostranstvu pouzdan partner.
Naprotiv, svakog dana stižu novi dokazi da je srpska
politička scena prepuna zavađenih klanova, sklonih korupciji i kriminalu, da je
država u rasulu, i da je projekat uspostave međunarodnog protektorata nad
Srbijom nepotreban, jer je veliki deo imovine ove države već u rukama velikih
multinacionalnih korporacija.
Preko 90 procenata svih državnih obveznica Srbije nalazi
se u rukama investicionih fondova, iza kojih stoje najneverovatnije ličnosti iz
sveta biznisa i politike, uglavnom iz zemalja Evropske unije i bivših
jugoslovenskih republika, ponajviše iz Hrvatske i Slovenije, a samo tri velike
svetske bankarske korporacije drže u rukama više od polovine svih srpskih
zaduživanja (Svetska banka za obnovu i razvoj, Evropska banka za
rekonstrukciju, Međunarodni monetarni fond).
U poslednjih nekoliko godina, izbori u Evropi i regionu
pokazali su da ekonomska kriza na rušenje vlada utiče znatno jače od bilo
kakvih opozicionih partija. Neuspešno amortizovanje krize, kao i političke,
uglavnom korupcionaške afere, do sada su smenile šefove vlada i predsednike
država, od Islanda, Letonije i Mađarske, preko Irske, Velike Britanije,
Portugala, Španije, Italije, Francuske, Rumunije, Slovačke, Grčke, do
Hrvatske...Samo Srbija nije izvela na optuženičku klupu istaknute predstavnike
državnog kriminala prethodne vlasti, nego ih "procesuira" režimska štampa
stalnim zastrašivanjem da će biti hapšeni i ispitivani u istragama kojih nema.
Ova opasna cirkuska predstava može da dođe glave samo onima koji su je
režirali. Ne budu li odgovarali bivši ministri poput Olivera Dulića, Tomice
Milosavljevića, Božidara Đelića, Aleksandra Vlahovića, Dragana Šutanovca,
Dragana Đilasa, Mirka Cvetkovića i još desetak njih iz prethodnih vlada, neće biti ništa od velikih obećanja na kojima
je nastala koalicija SNS-SPS, a pad takve vlade biće sve izvesniji.
Sa druge strane, na sceni je pravi rat krupnog kapitala
sa Zapada uperen protiv strateških projekata savremene Rusije. On sve više liče
na "hladni rat" koji izgleda nije ni prestao, nego se samo privremeno
presvukao iz vojne u ekonomsku pretnju. I ovaj bauk ima svoga udela u nastanku
srpskog državnog i političkog haosa. Prema nekim tumačenjima, čak je i presudan
za dalji opstanak srpske nacije i države.
Bogovi uvek nude više
Beograd i Srbija su već odavno omiljena regionalna baza
međunarodne špijunaže, a srpski politički establišment im je već godinama
najverniji sluga. Rođene su generacije novih, ideološki, sociološki i
finansijski podeljenih klanova, koji imaju uticaja na celokupan život u državi.
Te podele su sa novom koalicijom SNS-SPS postale sve vidljivije. Socijalistička
partija Srbije, naime, tradicionalno naginje Rusiji i njenim poslovnim,
političkim i kulturnim planovima za ovaj deo Balkana.
Srpska napredna stranka je, odvojivši se od Srpske
radikalne stranke, dala zavet pred brojnim funkcionerima Evropske unije, da će
negovati duh "umerene evropske desnice", što je i na samoj
inauguraciji novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića, pred evropskim
ministrom Štefanom Fileom, u različitim oblicima ponovljeno.
Način na koji
političko i privredno savezništvo sa Rusijom vide SPS i SNS, nisu isti.
U vezi sa tim, Rusija je intervenisala pre susreta Tomislava Nikolića i Vladimira
Putina u Sočiju, pa je u Beograd (četvrtak, 6. septembar 2012. godine)
došao i pomoćnik ministra spoljnih poslova Rusije, Vladimir Titov, sa
zadatkom da izvede "usklađivanje rusko-srpskih stavova po nekim
spoljnopolitičkim pitanjima". Nekoliko dana kasnije, postalo je jasno
da je breme savezništva sa Briselom preteško i da skoro sasvim isključuje
ekonomsko i političko savezništvo sa Rusijom.
Nijedan srpski političar danas nema više državničku
harizmu, onu potrebnu snagu uma, obrazovanje i širinu duha da bi mogao
sveobuhvatno da razume vreme i okolnosti u kome se danas nalazi svet i ovaj deo
Balkana i Evrope. Takođe, niko od njih ne može da se izdigne iznad dnevne
politike, iznad prljave bare interesa, konačno, iznad sebe samoga. na takvu
ličnost Srbija će još sačekati. Ovoj generaciji političara kojoj pripadaju i
Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, vreme nije saveznik. Pred njima su mnogi
izazovi i vrlo kratki rokovi. Ili će uraditi epohalan posao i promeniti lice
Srbije, ili će, vukući svako na svoju stranu, završiti posao koji je započela
Demokratska stranka, nakon čega više neće biti ni tragova od države i njenog,
kakvog-takvog suvereniteta.
Za početak, bilo bi dovoljno da vlada SNS-SPS sazna gde
su tačno granice Srbije i šta je tačno
državna imovina Srbije, koliko je ima, na koliko je procenjena i šta se dešava
sa njom.
Naravno, u međuvremenu da sabere koliko je tačno novca
opljačkano iz budžeta Srbije za poslednjih 11 godina i da to objavi, da smeni
sve one koji su bili nedodirljivi bogovi u tri bivše države, pa i danas uživaju
u božanski privilegijama, i da pošteno priznaju šta su im ti bogovi ponudili,
od kako su sastavili pobedničku koaliciju do današnjih dana.
Hvala unapred, ako nekad nešto uložite...
Domaći
mediji su objavili da je prvi (?!) potpredsednik vlade Aleksandar Vučić
10. i 11. septembra boravio u zvaničnoj poseti Saveznoj Republici Nemačkoj. Ono "zvanična" treba uzeti sa rezervom, jer je to bila veoma čudna državnička poseta.
Prvo što
se primećuje je odsustvo bilo kog
zajedničkog saopštenja, a ni nemački mediji se nisu osvrnuli na dolazak srpskog
vicepremijera.
Na zvaničnoj
prezentaciji kabineta nemačke
kancelarke Angele Merkel (www.bundeskanzleramt.de)) dolazak Aleksandra Vučića se uopšte ni ne pominje u obaveštenjima za medije. Po onome što su domaći mediji objavili, Vučić se sastao
sa savetnikom kancelarke za EU pitanja Nikolas Majer Landrutom i
savetnikom kancelarke za bezbednost i spoljnu politiku Kristofom Hojsgenom.
Pomenuti su, očigledno, činovnici toliko niskog ranga čije aktivnosti ne prati služba za medije nemačke kancelarke. A ni gost iz Srbije, vidi se, nije za
pomenutu službu ništa značajnija
ličnost.
Koliki ugled srpska vlada i njen potpredsednik uživaju u
Berlinu vidi se već iz činjenice da je kabinet kancelarke objavio saopštenje o razgovoru nemačkog ministra za ekonomsku saradnju i razvoj Dirka
Nibela sa predsednikom Svetske banke do koga je došlo 11. septembra, ali ne i o susretu Nibela sa Vučićem koji se
odigrao istog dana.
Već prvog dana svoje posete Berlinu Vučić se sreo
sa potpredsednikom nemačke vlade i
ministrom za privredu i tehnologiju Filipom Reslerom. Posle susreta
pomenuto nemačko
ministarstvo je izdalo saopštenje
u kome se citira jedino izjava nemačkog ministra koja je veoma uopštena, dok se uopšte ne pominje šta je Vučić, eventualno, izjavio. Pominje se u samo par rečenica da će
približavanjem Srbije Evropskoj
uniji biti pojačana
saradnja dve države. Odmah
posle toga se prelazi na pomen Memoranduma o razumevanju i saradnji u oblasti
energetike potpisanim između
nemačkog energetskog giganta RWE i
Elektroprivrede Srbije u prisustvu Reslera, sa nemačke strane i Aleksandra Vučića i
ministarke za energetiku Zorane Milanović ispred vlade Srbije.
Posle
potpisivanja, neki domaći mediji
su objavili kako je potpisan ugovor o nemačkom ulaganju u visini od više milijardi evra. Nemački specijalizovani list za pitanja finansija, Manager
Magazin, u svom izdanju na internetu, međutim, citira neimenovanu saradnicu RWE-a zaduženu za medije, koja izričito tvrdi da u pomenutom Memorandumu uopšte nije navedena nikakva svota koja će biti uložena, kao niti jedan jedini konkretni projekat. Sve se
svodi na to da bi Nemci nekada, za nešto, da ulože neke pare, a srpska strana im se unapred zahvaljuje.
Zvanična poseta koja je nezvanično prećutana
Nemački RWE je,
na neki način, već prisutan u Srbiji. Krajem maja 2011. godine njegova ćerka firma Innogy potpisala je sa domaćim EPS-om ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća Moravske Hidroelektrane. Pored tadašnjeg
direktora EPS-a Dragomira Markovića i Frica
Farenholda (RWE) potpisivanju su prisustvovali tadašnji predsednik srpske
vlade Mirko Cvetković,
bivši ministri Dušan Petrović i Oliver Dulić, kao i Petar Škundrić, u ulozi premijerovog savetnika za energetiku. Pomenuto
zajedničko preduzeće trebalo bi da izgradi pet hidroelektrana na Velikoj
Moravi ukupne snage 150 megavata. Projekat je procenjen na više od 350 miliona
evra.
Od tada se ništa
više nije desilo po ovom pitanju, osim što su srpske vlasti, verovatno u svrhe
samo-reklamiranja, objavile kako je vrednost ugovora iznenada porasla na 2,1 milijardu
evra. Po pomenutom ugovoru računa
se da izgradnja kapaciteta za proizvodnju jednog megavata struje košta nešto
preko dva miliona evra, dok za isti takav posao u domaćoj režiji
EPS kalkuliše sa jednim milionom, dok RWE
u Bugarskoj za isto to obračunava
pola miliona evra. Razlika je u ovom slučaju, više
je nego jasno, trebala da ode u nečije privatne džepove.
Upravo zbog ovakvog prethodnog iskustva Nemci su se ovog
puta zadovoljili potpisivanjem Memoranduma koji ni jednu stranu potpisnicu ni
na šta ne obavezuje.
Dolazak Vučića i Milanovićke u Berlin nije imao ni političke, a još manje privredne motive. Zbog toga su i mediji i zvaničnici Nemačke pomenutu posetu potpuno prećutali.
Najvažniji
i jedini razlog za posetu srpskih zvaničnika Nemačkoj
nalazi se na sasvim drugom mestu. Nemačkoj je jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Rusija, pa tako što ruska privreda bolje posluje, to nemački privrednici brže obrću
svoj kapital. Jedan od značajnih
projekata Rusije jeste Južni tok, gasovod kojim će preko Srbije energentima da se snabdeva veliki deo
Evropske unije. Jedan od najžustrijih
protivnika ovog projekta jeste ministarka Milanović, kojoj je u Berlinu veoma jasno stavljeno do znanja da
sabotiranje Južnog toka može da ugrozi evropsku energetsku bezbednost, a da tako nešto Nemačka
neće dozvoliti.
Sve se, očigledno,
svodi na to da Nemačka Srbiju
posmatra kao običnu, malu
zemlju klijenta koja je dužna
da svoje interese usklađuje sa
onima svog zaštitnika.
Put Srbije u EU ne može da vodi
nikuda drugo nego preko Berlina koji, sa svoje strane, ima jasnu viziju
nastavka najtešnje saradnje sa Moskvom.
Kada u posetu dolazi mali klijent, po pravilu se ne
izdaju nikakva druga saopštenja osim čisto protokolarnih (u Vučićevom slučaju je čak
i to izostalo osim u vezi njegovog susreta sa Reslerom), a nemački mediji nisu zainteresovani da svoje čitaoce, odnosno gledaoce dave suvoparnim izveštajima o onome što se smatra redovnim radnim aktivnostima zvaničnika.
Srbija se srozala na nivo državice koja po svoje mišljenje mora da ide na noge nekom sitnom službeniku nemačke administracije. To je "uspeh" prethodnih vlasti i njihovih spoljnopolitičkih aktivnosti, a istim stopama je krenuo i Aleksandar Vučić.
Od nemačkih
medija o poseti Aleksandra Vučića i Zorane Milanović Nemačkoj
izvestili su samo Manager Magazin i to u elektronskom izdanju, kao i
portal poznatog radija Dojče Vele (DW),
pri čemu je on to učinio jedino na servisu za srpsko govorno područje. Pomenutu posetu DW nije spomenuo ni u svom servisu
vesti na nemačkom, kao
ni na engleskom jeziku, koji se smatra izdanjem za ceo svet.
A 1.
"Grobar je trijumfovao"
Poslednju vest iz
Srbije u kojoj je pomenut i Aleksandar Vučić, ugledni
nemački dnevni list Frankfurter
Rundšauobjavio je 22. maja, posle drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji, pod krupnim naslovom "Grobar je trijumfovao". Veće
poniženje jedan novoizabrani
predsednik, ali i cela zemlja, teško da su doživeli u nemačkim medijima poslednjih desetak godina.
A. 2
Hoćemo da znamo
(Pismo članova
beogradskog odbora SNS Aleksandru Vučiću)
Gospodine Aleksandre
Vučiću,
Ko je kriv za Vaš debakl
na izborima za gradonačelnika Beograda? Šta je bilo sa procenom uoči izbora da
imate podršku 40 odsto biračkog tela u gradu Beogradu? Ko je kriv za nepovoljan
izborni rezultat Srpske napredne stranke na lokalnim i republičkim izborima u
gradu Beogradu?
Da li će predsednik
gradskog odbora Srpske napredne stranke u Beogradu Nebojša Stefanović,
podneti ostavku na funkciju iz moralnih razloga, zbog:nedovoljnog angažovanja i
neodgovornog ponašanja u pripremi i vođenju predizborne kampanje i tokom izbora
u gradu Beogradu; načina na koji je na izbornu listu za republičkog poslanika
progurao svog čoveka (kuma) Bojana Stevića (iz Lazarevca), a ovaj je sa
sobom poveo i progurao celu familiju na liste za gradske i opštinske odbornike:
na koji načina je završio master studije (magistrirao)?
Ko je bio inicijator i
protagonista politike Srpske napredne stranke u Beogradu pod geslom "Vi
radite i glasajte za nas, a mi ćemo birati i odlučivati u ime Vas"?
Liste kandidata za
lokalne izbore su sačinjavali i progurali "zaslužni pojedinci" iz
vrha Srpske napredne stranke, a predlozi mesnih odbora sačinjeni na osnovu
mišljenja članstva, su ignorisani i odbačeni. Želimo da znamo: Ko su ti
"zaslužni pojedinci" i "moćnici"?
Koliko je od izabranih
odbornika SNS, onih koji su predloženi iz mesnih odbora stranke, a koliko je
onih iz gradskog odbora SNS za Beograd?
Nadamo se i očekujemo da
će "vrh stranke" ovog puta pokušati da bude iskren i odgovoran i da
će članstvu odgovoriti na ova postavljena pitanja!
Članstvo Srpske napredne
stranke grada Beograda