Đilas

 

Poslednji dani Dragana Đilasa na funkciji kradonačelnika Beograda

 

Preseli se u Zabelu!

 

Dragan Đilas i njegovi odabrani funkcioneri u upravi Beograda nesmetano iz budžeta uzimaju koliko požele. U isto vreme studentima se ne isplaćuju stipendije, radnicima se ne plaća prevoz, a vozači GSP-a po naređenju prelaze na rad kod privatnih prevoznika gde nemaju nikakva prava i gde su im plate niže nego u javnom gradskom prevozniku. Da bi đilasovcima finansijski svanulo, običnim građanima moralo je da smrkne. Zato će Beogradu i Beograđanima da svane kada Đilasa i njegove pojede mrak.

 

Milan Glamočanin

 

Strahovlada gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa do danas je rezultirala bankrotom prestonice i potpunim bezvlašćem u gradskoj upravi. Po podacima dostupnim redakciji Tabloida, u upravi grada Beograda zaposleno je oko 3.000 ljudi, od čega je samo iz Demokratske stranke 500 funkcionera. U kancelarijama je takva gužva da bukvalno više nema gde sto da se stavi.

Kupujući glasove na poslednjim izborima, Đilas je dao nalog da se bez ikakvog kriterijuma zapošljavaju odani članovi DS-a kao i njihovi rođaci, a zatim je u predizbornoj kampanji lagao narod da su gradskim činovnicima smanjene plate. U Službenom listu grada Beograda od 27. januara 2012. godine objavljen je "Pravilnik o izmeni i dopuni pravilnika o platama i drugim primanjima izabranih, imenovanih i postavljenih lica u organima grada Beograda i gradskom Javnom pravobranilaštvu". U članu 10 a pomenutog pravilnika navedeno je: "Koeficijenti za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica u organima grada Beograda i gradskom Javnom pravobranilaštvu utvrđeni u članu 10 ovog pravilnika uvećavaju se za 30 odsto".

Kako izvor Tabloida iz gradske uprave tvrdi, najmanja plata funkcionera je 95.000 dinara, odnosno duplo više od plate visokoobrazovanog zaposlenog koji nije funkcioner. Pri tome su mnogi na funkciji jedva pismeni.

Odličan primer za ovo je nekadašnja sekretarica Slađana Škorić, danas na direktorskoj poziciji. Iako je imala samo srednju stručnu spremu ona rešenjem tadašnje načelnice gradske uprave Aleksandre Gojković broj 120-2720/07-H od 30. avgusta 2007. kao pomoćnik šefa kabineta gradonačelnika dobija koeficijent plate od 20,18, što bi joj pripadalo, isto kao i samo radno mesto, jedino da je imala visoku stručnu spremu.

Gospođa Škorić je u međuvremenu o gradskom trošku završila jedan privatni fakultet. Ona, na žalost, nije i jedina koja je studirala o trošku svih građana Beograda. Umesto da stipendiraju odlične studente, gradske vlasti su dobijanje diploma na privatnim fakultetima plaćale isključivo poslušnicima iz Demokratske stranke. Mnogi od tako doškolovanih su, isto kao i gospođa Škorić, danas na direktorskim funkcijama, a žalosna je činjenica da su neki od "stipendista" bili toliko bahati da nisu ni odlazili na fakultete, pa su zato propale uplate za školarinu.

Gospođica Škorić za sada još uvek može da radi šta joj je volja, jer ima jaka leđa. Ne samo da je bila pomoćnica šefa kabineta gradonačelnika, već je svojevremeno bila i sekretarica Vesne Ivić, današnje načelnice gradske uprave, za koju zaposleni tvrde da je "Bog i batina". Nije zato nikakvo čudo da je Slađana Škorić osim neopravdanog povećanja plate i stipendije (sve zajedno je gradski budžet koštalo preko 35.000 evra) od "zahvalnih" građana prestonice na poklon dobila i - stan.

 

Beogradska komunalna palica

 

Grad Beograd je svojevremeno raspisao konkurs za dodelu 1.050 stanova zaposlenima u gradskoj upravi, upravama opština i ustanovama čiji je osnivač grad Beograd. Prednost na konkursu su imala izbegla i prognana lica, a pravo učešća nisu imala lica koja su birana, imenovana ili postavljena.

Uprkos tome, na mestu 31. rang liste nalazimo Slađanu Škorić, dok je na 78. mestu njen rođeni brat Dejan Škorić, koji se samo godinu dana ranije vratio iz inostranstva i uhlebljenje odmah našao u gradskoj pisarnici.

Dragan Đilas i njegovi poslušnici nemaju više nikakvu meru kada je u pitanju zahvatanje iz gradske kase. Uzimaju koliko im se prohte, tako da danas u budžetu nema više ni žute banke - sve je otišao na podmirivanje potreba vlastodržaca. Đilas će uskoro da zaradi svoju prvu milijardu evra, a za to će običan narod morati da ispašta.

  Dok se pritupi gradski funkcioneri školuju i u svojoj petoj deceniji o gradskom trošku, dotle talentovanim studentima još nisu isplaćene dodeljene stipendije za školsku 2011/2012. godinu. Para u gradskom budžetu nema, bar ne za one koji nisu deo pljačkaškog sistema Demokratske stranke.

  Uvođenjem Bus-Plus sistema naplate karata, kao i reorganizacijom GSP-a Dragan Đilas je za sebe i svoje saučesnike obezbedio nove milione evra. Da bi taj novac mogao da se slije u njihove džepove morao je prethodno od nekoga da bude oduzet. Prvi su se na udaru našli nesrećni putnici Gradskog saobraćajnog preduzeća koje, ako se voze bez karte, za račun gradske vlasti prebijaju pripadnici beogradske komunalne policije.

  Sledeći na udaru našli su se vozači gradskog javnog prevoznika koji su po naređenju morali da napuste GSP i pređu na rad kod privatnika koji voze na beogradskim linijama po ugovoru o saradnji sa GSP-om. Zašto su ovi radnici iz javnog preduzeća prebačeni u privatne firme da obavljaju istovetne poslove na kojima su i prethodno radili?

  Odgovor je, kao što je to uvek slučaj, u novcu. GSP po naređenju gradonačelnika Dragana Đilasa mora da smanji troškove za plate zaposlenih, kako bi ostalo više para za funkcionere iz DS-a. Zbog toga se vozači prebacuju u privatna preduzeća gde rade kao robovi, čak i sa manjim pravima od njih. Na taj način gradska uprava vraća uslugu privatnim prevoznicima koji su da bi dobili pravo da voze za GSP morali da daju "dobrovoljne priloge" Dejanu Malom, članu Gradskog veća zaduženim za pitanja javnog saobraćaja, i ostalima iz Demokratske stranke.

  U jednom od tih preduzeća, Unakopu, vozači autobusa su primorani da rade u smenama koje traju najmanje 10 sati. U slučaju da se neko od njih razboli, jedan od kolega mora da preuzme i njegovu smenu, pa nesrećnik tada za volanom provede i punih 20 sati. Posle samo četvoročasovnog odmora on opet seda za volan da bi ponovo prevozio putnike narednih 10 sati. Ako neko pokuša da ukaže na zakonske propise po kojima vozač autobusa ne sme da vozi duže od osam sati, od direktora Boška Zmijanca dobija odgovor: "Ako ti se ne sviđa, idi kući."

  Gradska uprava uopšte ne kontroliše ova preduzeća, njoj je jedino važno da vlasnici na vreme plate reket strankama na vlasti. Zato nije čudo što se redovno dešava da vozači zadremaju čekajući na semaforima.

 

Ekonomista može bez diplome, Mileta ne može bez funkcije

 

  Iz GSP-a je u međuvremenu delimično otišao glavni protagonista uništavanja i pljačkanja ovog preduzeća, generalni direktor Mileta Radojević, zvani Lažni car Mileta Mali, koji se po dolasku na tu funkciju svima hvalio svojim prijateljstvom sa Draganom Đilasom. Čovek kome su radnici u početku poverovali da ima dobre namere i sposobnosti, jer je zamerao prethodnom rukovodstvu kako mogu da rade u firmi koja proizvodi gubitke, ostavio je, za samo 19 meseci vladavine, GSP u dugovima od 100 miliona evra  i u katastrofalnom tehničko-organizacionom stanju. Međutim, Lažni car nije otišao za stalno. U GSP mu miruje radni odnos.

Pre odlaska, jer je strepeo da zbog neimenovanja novog v.d. generalnog direktora ne ostane bez funkcije direktora Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, rasporedio je 1.oktobra 2012 godine uz saglasnost Aleksandra Antića, predsednika Skupštine grada Beograda, svog sveže učlanjenog partijskog kolegu iz SPS Vladimira Murganića sa mesta izvršnog direktora za investicije na mesto zamenika generalnog direktora.

 Zašto je to uradio? Da bi Murganić mogao odmah, dan po Miletinom razrešenju, da istoga rasporedi na mesto savetnika generalnog direktora GSP. Mudar je Kolubarac, on ne bira između goluba i vrapca, nego uzima oboje. Sada je i direktor vladine Kancelarije za saradnju sa crkvama, a za svaki slučaj je i savetnik u GSP-u.

Da jedan ludak ne čini ludnicu pokazuje i stanje u GSP-u. Ko su bili ,,najbliži" saradnici Lažnog cara Milete Radojevića? Prvi je pomenuti Vladimir Murganić, ekonomista bez diplome, zbog koga su Radoslav Nikolić i Mileta Radojević, sada bivši generalni direktori GSP-a, dva puta menjali sistematizaciju kod uslova za radno mesto izvršnog direktora za investicije i zamenika generalnog direktora, jer se nekada tražila visoka stručna sprema. Da li je to zato što se Vladimir Murganić često poziva na državnu bezbednost i policiju ili zato što Aleksandar Antić poznaje malo ljudi u svojoj partiji sa visokom stručnom spremom, pa bira sebi ravne? Međutim, lukav je Vladimir: otpratio je dva generalna direktora GSP-a iz SPS-a, a sada čeka trećeg, Nebojšu Ćerana iz DS-a.

Druga, Gordana Petrović, direktor za finansije i investicije, izvršilac svih sumnjivih ekonomsko-finansijskih radova u "vladi" Milete Radojevića, takođe čeka novog direktora raširenih ruku. Svoju prijateljicu Jelenu Jelić, zaposlenu po višegodišnjem fantomskom ugovoru o delu, koji niko nikada nije video, ovih dana je predložila za nagradu od 50.000 dinara za prevođenje teksta sa stranog jezika (iako GSP ima stalno zaposleno više stručnih prevodilaca), a Mileta Radojević to prihvatio, odobrio i isplatio.

Treća je Mirjana Jovanović, direktor za saobraćaj, alfa i omega već devet godina, zadužena za sprovođenje najgore saobraćajne politike u GSP-u (kao što je davanje privatnicima linija na uštrb GSP, Bus-Plus, GPS koji ne radi, iako je plaćen itd). Najveći je mag za ljudske resurse i ,,ostalo", bez čijeg amina nije primljen ni jedan vozač u GSP. Četvrta, Ljiljana Ristić, direktor za opštu logistiku, poznata je još iz vremena direktorovanja Milana Živanovića i Vladana Maksića. Žena koja je učestvovala u davanju otkaza radnicima zbog ukazivanja na nepravilnosti i koja je sprovodila nenormalnu politiku SPO-a na uništavanju GSP i Beograda.

Peta je Vukosava Janković, izvršni direktor OJ Opšta logistika, žena bivšeg predsednika opštine Grocka, čoveka koji sa srednjom stručnom spremom već više od 20 godina žari i pali tom opštinom. Zbog sukoba interesa (radili zajedno u opštini Grocka, on kao predsednik opštine, ona kao pravobranilac) prebačena je u GSP na mesto izvršnog direktora OJ Opšta logistika. Ljubitelj je korišćenja službenih automobila na relaciji Umčari - Beograd i nazad i trenutni je apsolutni šampion u GSP po pređenoj dnevnoj i mesečnoj kilometraži. Šesti je, zvan Mali Napoleon, tehnički direktor GSP Milan Sofronić, koji je kao član DS želeo da postane kalif umesto kalifa, odnosno generalni direktor GSP, ali ga je u tome izneverio gradonačelnik Beograda. Za njegovog direktorovanja, ulazak u GSP-ove autobuse, zbog neadekvatnog održavanja i nedostatka rezervnih delova, postao je sličan ulasku u mrtvačke sanduke, jer je sve bilo prepušteno čistoj sreći.

Sedmi je Branislav Pirković, tehnički direktor za tramvaje i trolejbuse, čiji se novi tramvaji zbog neadekvatnog održavanja i nedostatka rezervnih delova raspadaju, a novi trolejbusi se zavaruju zbog popucalih šasija, iako su u garantnom roku, umesto da se reklamiraju proizvođaču i zamenjuju drugim vozilima. Da ne bi novi trolejbusi prokišnjavali GSP je izmislio patent da se krovovi zalivaju silikonom i popunjavaju krompirom?! Ko je kupovao ova čuda neviđena, za velike pare, nadamo se da će utvrditi nadležni organi.

Osmi, Vladimir Pavićević je dosadašnji zamenik generalnog direktora, a sada, pored dva bivša generalna direktora, Radoslava Nikolića i Milete Radojevića, treći savetnik. Samo ne znamo  kome i šta savetuje za velike pare. Takođe, poznat je i kao veliki ljubitelj službenfh automobila i pristojne kilometraže.

 O radnim učincima ove ekipe obavešten je gredonačelnik Beograda Dragan Đilas i njegovi saradnici (za njih u GSP važi izreka "Nemojte GSP braniti, brigom ćete nas sahraniti"). Umesto kazne i smene, Đilas dodeljuje službeni stan Mileti Radojeviću, za posebne zasluge na uništavanju i najvećem dugu u istoriji GSP i uvođenju sistema Bus-Plus. Kakva je moralna gromada koja zaslužuje mesto direktora Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, govori i to da će policija morati da otima službeni stan koji je dobio, jer ga Lažni car Mileta po razrešenju nije vratio i nema nameru da ga vrati, iako je stan dobio namenski kao generalni direktor GSP.

Zašto je Mileta Radojević jedva čekao da ode iz GSP? Zato što je mislio da će sklanjanjem sa mesta generalnog direktora tragovi nestati i da ga više niko neće dirati. Prevario se. Iako se sklonio na mesto direktora Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama i mislio da je našao azil u vladi Srbije, potera se nastavlja. Ako je Kolubaru izbegao, GSP ne bi smeo. Ukoliko ostane ova ekipa na vlasti u GSP i ukoliko novi v.d. generalnog direktora, gospodin Nebojša Ćeran bude ličio na Miletu Radojevića, izgubiće trku već na startu i biće generalni direktor sa najkraćim mandatom u istoriji GSP.

 

 A 1.

 

Gde je Tica odleteo?

 

  Dragan Đilas i njegova probrana organizovana pljačkaška grupa mogu da rade to što rade jer imaju podršku i beogradskog pravosuđa.

  Presudom od 23. aprila 2009. godine tadašnji Okružni sud u Beogradu je dao za pravo grupi radnika GSP-a koji u od svog preduzeća tražili naknadu za putne troškove shodno Kolektivnom ugovoru. Predmet spora bilo je pitanje da li zaposleni u GSP-u imaju pravo na besplatni prevoz do posla i kada koriste prigradske linije.

  Bivši generalni direktor GSP-a Slaven Tica pokušao je u avgustu 2007. da jednostranom odlukom promeni Kolektivni ugovor u delu koji se odnosi na nadoknadu putnih troškova zaposlenih, ali je Okružni sud to odbacio.

  U oktobru 2011. Prvi osnovni sud u Beogradu, odnosno sudija pojedinac Violeta Marjanović donosi drugačiju presudu od one Okružnog suda u Beogradu, pa tako u GSP-u postoje radnici prvog i drugog reda, dok su funkcioneri zaposleni de luks klase.