Natrag

Dokumenti

 

Dokumenti

 

Ekskluzivno: Hitlerov govor u Rajhstagu 5. maja 1941. godine

 

Trudio sam se da uspostavim prijateljstvo

 

Neposredno nakon aprilskog rata u Jugoslaviji 1941. godine, Adolf Hitler dri govor 5. maja pred poslanicima Rajhstaga u Berlinu i objanjava, izmeu ostalog, kako je dolo i do napada na Jugoslaviju. U tom govoru, Hitler precizno odreuje krivca za tragini 27. mart i vojni pu u Beogradu, pominjui "britanske intrige", i podsea da je sa jugoslovenskim rukovodstvom pre toga dogaaja postigao sve dogovore ("skoro prijateljski"), oko toga da Nemaka zaobie ovaj deo Balkana i ostavi ga neutralnim. Na alost, kao to je poznato, istorija je krenula drugim tokom. Specijalno za svoje itaoce, Tabloid donosi  deo Hitlerovog govora u Rajhstagu, 5. maja 1941. godine, koji se odnosi na rat sa Jugoslavijom, radi boljeg razumevanja dananjeg poloaja Srbije pred kapijama Evrope.

 

....

 

Vi se seate, lanovi Nemakog Rajhstaga, objavljenih dokumenata iz La aritea, u kojima je otkriven pokuaj da se ve u zimu 1939/40 od Balkana napravi novo ratno poprite. Glavni araneri toga pothvata bili su tada ospoda.eril, Halifaks, Daladje, Pol Reno, general Vegan i general Gamlen.

   Kako se iz ovih akata videlo, raunalo se s mogunou da se u sluaju uspeha ovog atentata protiv mira na Jugoistoku Evrope moe mobilisati oko 100 divizija za interese Engleske. Nagli slom u maju i junu prole godine odstranio je privremeno ove planove. Ali ve ujesen prole godine poeo je g. eril ponovo da ovaj problem unosi u oblast svojih planova. to je ovaj pokuaj postao sada tei, bilo je to zbog toga to je u meuvremenu  i na Balkanu nastala promena, kad je promenom u Rumuniji ova drava definitivno opala od Engleske. Nova Rumunija pod vostvom generala Antoneskua povela je iskljuivo rumunsku politiku bez obzira na nade britanskih ratnih interesa.

Pritom se moralo raunati i sa dranjem Nemake.

Kada danas govorimo o ovom pitanju , elim prvo da dam kratak prikaz ciljeva nemake politike prema Balkanu, kakva im je bila pred oima i kakvu smo se trudili da postignemo:

1)    Nemaki Rajh nije zastupao na Balkanu - ve godinama - nikakve teritorijalne niti sebine politike interese, to jest Nemaki Rajh u pitanjima teritorijalnih problema i unutranjih odnosa u ovim dravama nije bio zainteresovan ni iz kakvih egoistikih razloga.

2) Nemaki Rajh se trudio da ba sa tim dravama bude vezan uskim privrednim vezama i da njih produbi. Ali to nije lealo samo u interesu Rajha, nego i u interesu ovih zemalja. Jer: ako se igde narodne privrede dvaju trgovakih partnera pametno dopunjuju, to je sluaj izmeu balkanskih drava i Nemake. Nemaka je industrijska drava i njoj su potrebne ivotne namirnice i sirovine. Balkanske drave su poljoprivredne oblasti koje imaju sirovina, a kojima su potrebni industrijski produkti.

Samim tim pruala se mogunost neobino plodnog izgraivanja meusobnih privrednih odnosa.

Kad su engleski ili ak i ameriki krugovi u tome hteli da utvrde neopravdano prodiranje Nemake kroz Balkan, to je bilo koliko glupo toliko i bezobrazno uobraenje. Jer svaka drava svoju e privrednu politiku izgraivati po svojim narodnim interesima, a ne po interesima tuih jevrejsko - demokratskih kapitalista koji nemaju korena. Kako Engleska  tako i Amerika mogu da se u ovim oblastima pojave u najboljem sluaju kao prodavci, ali nikada kao kupci. Lii, meutim, samo nacionalno - privrednoj ogranienosti kapitalistikih demokrata, da uobraavaju kako due vremena mogu postojati drave koje su obavezne da kupuju kod nekoga kod koga niti ele niti mogu kupovati.

 

 

Sukob s Jugoslavijom

 

 

Moji poslanici, lanovi Nemakog Rajstaga! Veina od vas, pre svega vi, moji stari partijski drugovi, znate koliko sam se trudio da izmeu Nemake i Jugoslavije uspostavim korektne odnose razumevanja, ak prijateljstva. Ja sam u tom pravcu godinama radio. Verovao sam da su me u tom nastojanju pomagali pojedini predstavnici ove zemlje, koji su, kao i ja, izgleda, smatrali da se od tesne saradnje naih dveju zemalja moe oekivati samo korist.

Kada se pak na Balkanu, usled britanskih intriga, pribliila opasnost da pre ili kasnije bude uvuen u rat, moji napori su  se tim vie poveali da uinim sve, kako bih Jugoslaviju ouvao od tako opasnih zapletaja. Na ministar inostranih poslova, partijski drug fon Ribentrop, u ovom smislu je sa njemu sopstvenim strpljenjem i genijalnom istrajnou u mnogobrojnim sastancima i razgovorima uvek ukazivao na celishodnost, ta vie nunost, da se bar ovaj deo Evrope sauva od nesrenog  rata.

 On je u tom smislu podneo jugoslovenskoj vladi predloge koji su bili tako lojalni i izvanredni da je naizgled izgledalo da se i u tadanjoj Jugoslaviji umnoavaju glasovi koji su zastupali takvu tesnu saradnju.

   Stoga je sasvim tano kada mister Halifaks danas izjavljuje da nije bila nemaka namera da se izazove rat na Balkanu. Da, tano je da je suprotno tome na poteni cilj bio da putem uspostavljanja tesne saradnje s Jugoslavijom moda po mogustvu postignemo i pravedno i snoljivo likvidiranje italijansko - grkog konflikta. Due je ne samo odobrio pokuaj da se Jugoslavija dovede u teko interesnu zajednicu s naim miroljubivim ciljevima, nego je to svim sredstvima pomagao.

   Tako je najzad bilo moguno pobuditi  jugoslovensku vladu da pristupi Paktu Triju sila, koji Jugoslaviji nije stavljao uopte nikakve zahteve, ve je ovoj zemlji samo pruio preimustvo. Jer, to moram danas konstatovati radi istorijske istine da ovim Paktom i dopunskim sporazumom koji mu je bio pridodat Jugoslavija nije bila obavezna da prua nikakvu pomo. Naprotiv, Jugoslavija je od sila potpisnica Trojnog pakta dobila sveano obeanje ne samo da se od nje nee traiti nikakva pomo, ve smo bili spremni da se unapred odreknemo svakog transporta ratnog materijala  preko jugoslovenske teritorije.

Sem toga Jugoslavija je, na izriiti zahtev svoje vlade, dobila garanciju da e u sluaju teritorijalnih promena na Balkanu dobiti prilaz Jegejskom Moru, koji je izmeu ostaloga trebao da obuhvati i grad Solun. Tako je 25. marta potpisan u Beu jedan Pakt koji je jugoslovenskoj dravi obezbeivao najveu budunost i koji je mogao obezbediti mir na Balkanu.

   Razumeete, moji poslanici, da sam tog dana s jednim doista srenim oseanjem napustio ovaj lepi grad na Dunavu, ne samo stoga to sam smatrao da je time jedan gotovo osmogodinji spoljno - politiki rad izgledao nagraren,  ne, ja sam isto tako verovao da bi time moda jo u poslednjoj minuti mogla da postane izlina nemaka intervencija na Balkanu.

   Dva dana kasnije potresla nas je sve vest o prevratu jedne klike plaenih puista koji su izvrili ono delo koje je engleskog premijera pobudilo da u oduevljenju usklikne da ima najzad da saopti neto dobro.

   Vi ete dalje razumeti, moji poslanici, to sam odmah dao naredbu za napad. Jer nemoguno je da se na ovaj nain postupa s Nemakim Rajhom. Ne moe se dugo godina moliti za jedno politiko prijateljstvo.

Nemoguno je isto tako zakljuiti jedan sporazum, koji samo drugom donosi koristi, pa zatim doiveti da se ovaj sporazum ne samo prekono prekri,  ve da se kao odgovor insultira predstavnik Nemakog Rajha, da se vojni atae ugroava, da se pomonik ovog vojnog ataea rani, mnogobrojni drugi Nemci zlostavljaju, da se demoliraju biroi, kole, izlobene prostorije, i tako dalje, da se rui stanovi dravljana Rajha i da se nemaki sunarodnci gone i ubijaju kao bespravna divlja.

   Ja sam, to Bog zna, hteo mir. Ako pak jedan mister Halifaks sa porugom izjavljuje da se to vrlo dobro znalo i da su nas upravo stoga prinudili da se borimo, tako kao da je ovo neki naroiti trijumf britanske dravnike vetine, tada ja protiv takve zloe ne mogu nita drugo uiniti ve da interese Rajha zatitim sredstvima koja nam, hvala Bogu, stoje na raspoloenju.

 

Operacije prema Jugoslaviji

 

   Mogao sam ovu odluku u ovom trenutku doneti utoliko mirnije, to sam znao da je:

 1) Bugarska po svom miljenju i stavu ostala nepromenljivo verna Nemakom Rajhu, i

  2) to je isto tako i Maarska bila s pravom ozlojeena.

Oba naa stara saveznika iz Svetskog rata morali su ovaj prevrat osetiti kao jednu provokaciju, koja je potekla od jedne drave koja je ve jednom izazvala poar u itavoj Evropi, koji je po svojim posledicama Nemakoj, Maarskoj i Bugarskoj nametnuo tako neiskazano veliku patnju.

Opta operativna upustva koja sam jo 20. marta dao Vrhovnoj komandi oruane sile, stavila su vojsku i vazduhoplovstvo pred jednu vrlo teku zadau.

Morao se preduzeti jedan novi naknadni veliki nastup, morala su se preduzeti pomeranja ve prispelih odreda, obezbediti dovoz materijala, vazduhoplovstvo je sem toga moralo ustanoviti mnogobrojne improvizovane aerodrome sa kojih se moralo preduzimati akciju, a koji su se delom nalazili jo pod vodom.

Bez saradnje Maarska koja je, pokazala puno razumevanje, kao i bez sasvim lojalnog dranja Rumunije, bilo bi nam vrlo teko u predvienom kratkom vremenu sprovest izdata nareenja. Kao termin napada odredio sam 6. april. Ovog dana juna grupa koja se nalazila u Bugarskoj bila je spremna za napad. Stupanje u akciju ostalih armija trebalo je da usledi odmah posle sprovoenja potrebnih priprema. Kao termini bili su predvieni 8, odnosno 10 i 14 april. Osnovna misao operacije bila je:

1) Sa jednom armijom iz Bugarske nastupiti protiv Grke Trakije u pravcu Jegejskog Mora. Teite se nalazilo na desnom krilu, na kome je trebalo, pomou brdskih divizija i jedne okolne divizije iznuditi prodor ka Solunu.

2) Sa drugom jednom armijom probiti se u pravcu Skoplja sa ciljem, na najbri nain stvoriti vezu sa italijanskim snagama koje su prodirale iz Albanije. Trebalo je da obe ove operacije otponu 6. aprila.

3) Da 8. aprila otpone dalja operacija sa jednom armijom iz Bugarske sa probojem u pravcu Nia sa ciljem da se prodre u prostor oko Beograda. Istovremeno  trebalo je da nemaki korpus 10. aprila zaposedne Banat i da na taj nain sa severa stigne pred Beograd.

4) Na dan 11. aprila trebalo je da jedna armija, koja je nastupala iz Koruko - tajerske, odnosno zapadne Maarske, preduzme napad u pravcu Zagreb - Sarajevo i Beograd.

 U vezi sa istim ovim operacijama postignuti su sporazumi sa naim saveznicima Italijom i Maarskom. Italijanska oruana sila imala je nameru da sa julijskog fronta pored obale nastupa u pravcu Albanije, iz Albanije preko Skadra da se spoji sa naim trupama, isto tako da probije jugoslovenske granine poloaje na jugoslovensko - albanskoj granici prema Skoplju, u cilju uspostavljanja veze sa nemakom armijom koja je nastupala u tom pravcu i najzad da probije grki front u Albaniji i po mogustvu u obuhvatnom napadu da prodre do mora.

 U vezi s time bilo je potrebno da se zaposednu ostrva u Jadranskom i Jonskom Moru kao i sve ostale baze. Isto tako bili su postignuti sporazumi o saradnji oba vazduhoplovstva.

Vostvo nemakih armija koje su prodirale ka Makedoniji i Grkoj, nalazilo se u rukama generala feldmarala fon Lista koji se ve u dosadanjim pohodima naroito istakao. General feldmaral Fon List je i ovog puta, a pod najteim okolnostima izvrio postavljene zadatke na doista besprekoran nain. Snage koje su nastupale ka Jugoslaviji iz jugoistone oblasti Rajha i iz Maarske nalazile su se pod komandom generalobersta fon Vajhsa. I on je u najkrae vreme postigao svoje ciljeve. Tako su armije koje su operisale pod vrhovnim zapovednitvom generala feldmarala fon Brauhia i efa generaltaba generalobersta Haldera i SS snaga i ve posle pet dana prinudile na kapitulaciju grko - traku armiju, uspostavile vezu sa italijanskim snagam koje su nastupale iz Albanije, zauzele Solun, posle 12 dana prinudile Srbiju na kapitulaciju i na taj nain stvorile pretpostavku za teki ali tako slavni proboj preko Larise za Atinu. Kruna ovih operacija jeste zaposedanje Peloponeza i mnogih grkih ostrva.

Detaljno isticanje i ocenjivanje ovog doista istorijskog poduhvata pak uinie Vrhovna komanda oruane sile. Njen ef general feldmaral Kajtel i general Jodl kao i uvek znatno su uestvovali u ovim operacijama.

Vazduhoplovstvo koje je operisalo pod vrhovnim zapovednitvom marala Rajha i njegovog efa generaltaba generala Jeoneka, bilo je podeljeno u dve grupe pod zapovednitvom generalobrsta fon Lera i generala fon Rihthofena. Njegova zadaa bila je sledea:

   1) Unititi neprijateljsko vazduhoplovstvo i njegove aerodrome

   2)  Sredite zaverenika Beograd napasti u svim vanim vojnikim objektima i na taj nain ga ve u poetku iskljuiti.

   3)  Pomoi nemakim trupama najaktivnijom avijacijom i protivavijonskom artiljerijom da se skri otpor neprijatelja, otea njegovo bekstvo, da se, ako je moguno, sprei njegovo kasnije ukrcavanje i najzad upotrebom padobranaca pruiti iroku pomo vojsci.

  

Pohvala vojsci

 

Gospodo poslanici! U ovom pohodu nemaka oruana sila prevazila je samu sebe. Ve samo pripremno nastupanje vojske nametalo je ogromne tekoe. Napad na delimino neobino jako utvrene poloaje, naroito na trakijskom frontu, spada u red  najteih zadataka koji se mogu staviti jednoj armiji.

U ovome ratu oklopne jedinice borile su se na terenu koji je dosad vaio neprohodan za borna kola.Motorizovane jedinice izvrile su podvige, koji sami za sebe predstavljaju najviu hvalu za oveka, njegovu vetinu, njegovu hrabrost, njegovu istrajnost ali i za kvalitet materijala. Peadijske, oklopne i brdske divizije, kao i oruani odredi S.S. takmiili su se meusobno u hrabrosti, portvovanju, izdrljivosti i upornosti da se postignu nareeni zadaci. Rad generaltaba bio je zaista opet izvanredan.

Ali vazduhoplovstvo je  svojoj slavi koja je ve postala istorijska dodala jo jednu novu. Sa samoportvovanjem i smelou koje moe da odmeri samo onaj koji poznaje tekoe ovog terena, letelo je dan i no, esto pod najgorim klimatskim uslovima koji su dosada smatrani za sasvim nemogue. Protivavionski topovi pratili su kao i uvek peadijske oklopne divizije na putevima koji se jedva mogu nazvati stazama.

Iznad ovoga rata treba zato napisati samo jednu reenicu;

Nemakom vojniku nita nije nemoguno! Vozai bornih kola kao i kolona, vozai artiljerije i protivavionskih topova moraju u ovome ratu biti naroito pomenuti. U borbi protiv utvrenih poloaja kao i u postavljanju mostova i drumova nai su pioniri zasluili naroiti list slave. Obavetajne trupe zasluuju najveu hvalu.

Po neprohodnim putevima, po razrivenim drumovima, po kru i stenju, po najuim kamenim stazama i kroz bujice, preko sruenih mostova, kroz duboke klance i preko golih planinskih grebena ovaj pobedniki pohod za nepune tri nedelje ugasio je rat u dvema dravama.

Mi smo pri tome svesni da veliki udeo u tim uspesima imaju nai saveznici i da je naroito estomesena borba Italije protiv Grke, voena pod najteim uslovima i rtvama, ne samo vezala glavninu grke vojske nego je nju toliko oslabila da je njen slom bio ve neizbean. I maarska vojska je ponovo pokazala svoju staru slavu. Posela je Baku i sa motorizovanim jedinicama prela preko Drave.

Istorijska pravednost obavezuje me da utvrdim da se od protivnika koji su nam stali nasuprot, naroito grki vojnik, borio takoe sa najveom hrabrou. Kapitulirao je onda kada je dalji otpor bio nemoguan i zato besciljan.

 

Nove neistine g. erila

 

Ali ja sam primoran da govorim i o otporu koji je bio povod i uzrok borbe. Kao Nemac i vojnik, smatram za nedostojno da ikad kudim hrabrog neprijatelja, ali izgleda mi da je potrebno da uzmem u odbranu istinu protiv lai jednog oveka koji je kao vojnik bedan politiar, a politiar isto tako bedan kao vojnik.G. eril, koji je poeo borbu, pokuava kao i u Norvekoj i kod Denkerka, da kae neto to bi docnije mogao lano da predstavi kao uspeh. Smatram da to nije poteno, ali kod ovog oveka u svakom sluaju razumem. Da je iko drugi kao politiar doiveo toliko poraza, kao vojnik toliko katastrofa, tada taj ne bi ostao u slubi ni est meseci, sem ako nema sposobnosti, koja g. erila jedino odlikuje, a to je sposobnost da licemerno lae i istinu stalno izvre.

   G. eril moe tim obmanjivati svoje zemljake, ali on ne moe odstraniti posledice svog poraza. U Grkoj je bila iskrcana britanska armija od 60 - 70 hiljada ljudi. Pre ove katastrofe, isti g. eril je tvrdio da je iskrcano 240.000 hiljada ljudi.

Cilj ove armije bio je da se Nemaka napadne s juga, da joj se nanese poraz i da se odatle, kao i 1918. godine, omogui preokret u ratnoj situaciji. Pomonik koga je eril ponovo bacio u nesreu, u ovom sluaju Jugoslavija, nepune dve nedelje posle poetka te akcije bio je uniten. Same pak britanske trupe u Grkoj tri nedelje docnije ili su pale, ranjene, zarobljene, utopljene ili su proterane. To su injenice.

Ja sam dakle, i u ovom sluaju u mom poslednjem govoru u kome sam nagovestio da emo Britance, pa ma gde se na kontinentu pojavili, napasti i baciti u mora, bolje prorekao nego g. eril.

On sada izjavljuje sa svojim gvozdenim drskim elom, da nas je ovaj rat stajao 75.000 mrtvih, dakle vie nego dvostruko prilikom ofanzive na zapadu. ta vie, on ide jo dalje; on preko svojih plaenih kreatura saoptava svojim retko inteligentnim Englezima da su se Britanci, poto su pobili tako ogroman broj Nemaca, najzad povukli i usled gaenja pred tolikim zloinima, tako rei, samo zato napustili Grku. Dakle: Australijanci i Novozelanani bili bi jo u Grkoj da Britanci u svojoj karakteristinoj meavini lavske hrabrosti i deje boleivosti nisu pobili toliko Nemaca, i najzad usled gnuanja i jeze ustuknuli od svojih sopstvenih herojskih dela, ukrcali se na brodove i otplovili.

 

 

Rezultat rata na Balkanu

 

 

Usled toga mi smo samo Australijance i Novozelanane nalazili kao mrtve i zarobljavali. Tako neto moe se dakle priati publici u jednoj demokratiji. Ja u vam, meutim, izneti rezultate ovog pohoda u nekoliko kratkih brojeva:

   U toku operacije protiv Jugoslavije, ne uzimajui u obzir vojnike nemake narodnosti, kao i Hrvate i Makedonce, koji su veinom odmah bili puteni, zarobljeno je isto srpskih 6.298 oficira i 337.864 vojnika.

 Meutim njihovi brojevi nisu definitivni, ve predstavljaju samo rezultat dosadanjeg brojanja. Broj zarobljenih Grka iznosi okruglo 8.000 oficira i 210.000 vojnika. Ovaj broj ne moe se ocenjivati na isti nain kao i broj srpskih zarobljenika, jer su oni, ukoliko se radi grkoj makedonskoj i epirskoj armiji, opkoljeni i prinueni na kapitulaciju u toku zajednikoh nemako - italijanskih operacija.

   Isto tako, i grki zarobljenici, s obzirom na njihovo uglavnom hrabro dranje, odmah e se pustiti na slobodu. Broj zarobljenih Engleza, Novozelanana i Australijanaca iznosi preko 9.000 vojnika i oficira. Ratni plen ne moe se zasad ni priblino pregledati.

   Deo ovog plena koji e pripasti nama, s obzirom na uspehe naeg oruja, prema dosadanjim procenama, iznosi preko pola miliona puaka, vie od hiljadu topova, mnogo hiljada mitraljeza, protivavionskih topova, merzera, veliki broj automobila i velike koliine municije i ostalog materijala.

   Ovde bi eleo jo da navedem cifre o neprijateljskom brodovlju koje je potopilo nae vazduhoplovstvo. Uniteno je 75 brodova sa 400.000 tona, a oteeno je 147 brodova sa 70.000 tona.

   Ovi rezultati postignuti su upotrebom sledeih nemakih snaga:

1) za operacije na jugoistoku bilo je ukupno predvieno: 31 puna i dve nepotpune divizije. Pripreme za pokret ovih snaga izvrene su za 7 dana

2) Od ovih snaga u borbi su stvarno uestvovale sledee: 11 peadijskih i brdskih divizija, 6 oklopnih divizija, 3 potpune i 2 nepotpune motorizovane divizije vojske i snage SS.

3) Od pomenutih snaga 11 ih je bilo vie od est dana, a 10 manje od est dana u borbenoj akciji.

4) U borbu nije uopte stupilo 11 odreda.

5) Jo pre oekivanja operacija u Grkoj povuena su iz akcije 3 odreda; tri dalja odreda, nisu transportovana do fronta, iz razloga to nisu bili potrebni; dva odreda iz istog razloga zadrana su u mestima gde su iskrcani.

6) Sa Englezima je vodilo borbu od toga  broja samo pet odreda. Od tri oklopne divizije koje su obuhvaene samo su dve uvedene u borbu. Trea je u toku operacija zadrana i kao nepotrebna takoe povuena.

 Stoga na kraju zakljuujem, da su u borbi protiv Engleza, Novozelanana i Australijanaca uestvovale stvarno samo dve oklopne divizije, jedna brdska divizija i lina garda.

Gubici nemake vojske i nemakog vazduhoplovstva kao i oruanih snaga SS u ovom pohodu najmanji su koje smo dosad imali. Nemaka oruana sila u borbi protiv Jugoslavije, Grke, odnosno Velike Britanije u Grkoj, izgubila je:

Vojska i oruani odredi SS; 57 oficira i 1042 podoficira i vojnika mrtva, 181 ofiir i 3571 podoficir i vojnik ranjen, 13 oficira i 372 podoficira i vojnika nestala.

Vazduhoplovstvo: 10 oficira i 42 podoficira i vojnika mrtva, 36 oficira i 104 podoficira i vojnika nestala.

Ovaj doista istorijski odluujui uspeh postignut je s tako neznatnim snagama u istom trenutku kada su oba saveznika osovine u severnoj Africi za nekoliko nedelja ponovo unitili takozvani uspeh tamnonjih britanskih snaga. Jer, ne moemo ove akcije nemakog afrikog korpusa  i italijanskih snaga u borbi u Kirenajici koje su vezane za ime generala Romela, odvojiti od akcije na Balkanu. Jedna od najkratkovidijih stratega izgubio je ovde jednim udarcem dva ratna poprita.      

 

 

Konsekvence ovog pohoda

 

Konzekvence ovog pohoda su od izvanrednog znaaja.

 S obzirom na mogunost da je u Beogradu jedan mali krug zaverenika uvek mogao  biti u mogunosti da u slubi vankontinetalnih interesa zapali poar, znai olakanje za itavu Evropu to je ova opasnost najzad definitivno otklonjena.

Dunav kao vana saobraajna veza za svu budunost obezbeen je protiv daljih pokuaja sabotae i saobraaj je ve u punom obimu zapostavljen. Nemaki Rajh, sem jedne male ispravke granica koje su mu povreene Svetskim ratom, nema nikakvih teritorijalnih interesa u pogledu ovih oblasti. Politiki mi smo zainteresovani samo na osiguranju mira u ovom prostoru. Privredno na uspostavljanju jednog reda koji omoguuje da se u korist svih unapreuje proizvodnja dobara i uspostavljanje razmene robe.

   Pri tome lei u interesu jedne vie pravde ako se ovde uzmu u obzir i oni interesi zasnovani na etnografskim istorijskim ili privrednim okolnostima. U pogledu ovog razvoja Nemaka je samo zainteresovani posmatra. Mi pozdravljamo to su nai saveznici sada u mogunosti da zadovolje svoje opravdane politike ambicije.

   Radujemo se zbog uspostavljanja nezavisne Hrvatske drave, s kojom se nadamo da moemo za svu budunost saraivati u prijateljstvi i poverenju. Naroito na privrednom polju ova saradnja moe doneti samo obostranu korist. to je maarski narod uinio jo jedan korak u cilju revizije ugovora o miru koji su mu nekad nepravedno nametnuti, ispunjava nas srdanim oseanjem. to je odstranjena nepravda koja je bila naneta Bugarskoj, naroito se radujemo, jer ukoliko je nemaki narod omoguio ovu reviziju svojim orujem, mi verujemo da smo se oduili jednom istorijskom dugu prema naem vernom savezniku iz velikog rata. to pak saveznika Italija dobija uticaj u ivotnom prostoru koji samo njoj pripada, onda je to vie nego zasluila i suvie velikim rtvama koje je od oktobra meseca prole godine pridonela za budunost osovine.

Prema pobeenom, nesrenom grkom narodu ispunjava nas iskreno sauee. On je rtva svog kralja i jednog malog zaslepljenog vodeeg sloja. On se ipak tako hrabro borio, da mu ni njegovi neprijatelji ne mogu odrei potovanja.

Srpski narod e moda iz ove svoje katastrofe ipak povui jedino ispravan zakljuak, da su puistiki oficiri i ovoj zemlji samo doneli nesreu. Svi nesreno pogoeni pak nee moda ovog puta tako brzo zaboraviti onaj tako otmeni nain na koji su ih drava i voe, za koje su oni imali ast da se rtvuju, odbacili, prema lepom naelu da crnac, poto je izvrio svoju dunost, moe mirno ii...

Voa Rajha istakao je zatim zasluge otadbine koja je svojim portvovanim radom utedela krv svojih vojnika. Istakao je da e Nemaki Rajh i dalje uvati nadmonost u naoruanju, a nemaka vojska da e se uvek pojaviti gde bude potrebno. Nemaki narod zna da je rat bio samo posledica gramzivosti nekolicine meunarodnih ratnih hukaa i mrnje demokratija koje stoje iza nje.

Godina 1941, bie u istoriji najvanija godina naeg uzdizanja. Ako upravimo pogled na Svemogunom upravljau sudbina, biemo Njemu naroito zahvalni zato to je On omoguio da velike uspehe postignemo sa toliko malo krvi. Moemo ga samo moliti da ni u budunosti ne napusti na narod. Ukoliko lei u naoj moi da se od naih neprijatelja  odbranimo, to emo uiniti. U doba jevrejsko-kapitalistikog, novanog, stalekog i klasnog ludila stoji nacionalsocijalistika narodna drava kao gvozdeni spomenik socijalne pravde i istog razuma. Ona nee zato preiveti samo ovaj rat nego i iduih hiljadu godina.

 

 

 

A

 

Stradanje Srba u Prvom svetskom ratu

 

(Podaci iz knjige Vladimira Dedijera, Beograd, "Kultura", 1953. godine)

 

Srbija je pretrpela rtve u toku Prvog svetskog rata vie nego ijedna druga uesnica toga rata. Prema slubenim podacima objavljenim 1919. godine na mirovnoj konferenciji u Parizu, od ukupnog broja poginulih mukaraca u Prvom svetskom ratu, na prvo mesto je dolazila Srbija sa 22,4 %, zatim Francuska 10,5 %, Nemaka 9,8 %, Austrija i Ugarska 9,5 %, Italija 6,2%, Velika Britanija 5,1 %, Rusija 1,2 %, Belgija, 1,0%, SAD, 0,2 %...U Prvom svetskom ratu Srbija je mobilisala 852.000 vojnika, to je inilo 15 % njenog ukupnog stanovnitva, 30 % svih mukaraca (znai da se kui, u Srbiju vratilo samo oko 7,5 %!).

Drukije reeno, bilo je to 83 % mukaraca u dobi izmeu 18 i 55 godina. Od ovog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika. Do septembra 1915. godine, poginulo je 172.508 vojnika, prilikom prelaska preko Albanije 77.455 vojnika, u borbama na Solunskom frontu 1916, 1917, 1918 godine, 36. 477 vojnika, pobijeno ili umrlo u zarobljenitvu 81. 214, a od bolesti i rana 1915. godine umro je 34.781 vojnik.

to se tie gubitaka civilnog stanovnitva, oni su iznosili 845.000, od toga je 200.000 graana krenulo sa vojskom preko Albanije i od toga broja umrlo je 140.000 ljudi. Epidemija pegavog tifusa je odnela tokom 1914-1915. godine ak 360.000 ljudi

Ukupno je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila, to vojnika to graana, 1. 247.435 osoba, ili 28 %  stanovnitva od ukupnog broja 1914. godine!

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane