Natrag

Do koske

 

Do koske

 

Širenje lažnih vesti i uznemiravanje javnosti

 

Na koga Vučić zavija

 

Od kako je preuzeo svu vlast u Srbiji, bivši pitomac Vojislava Šešelja, Aleksandar Vučić, obrušio se i na krive i na prave, i na sitne lopove i na krupni kapital koji je već odavno, u više  vlada, pa čak i više država, verifikovan kao legitimna stvar. Njegov juriš na kompaniju Miroslava Miškovića, on smatra istorijskim i sudbinskim za Srbe! Kao da se sprema biblijski potop! Vučić mesecima već "presreće razgovore", i to ne krije od javnosti, pa tako unapred zna da "Mišković sprema medijsku odbranu", ali zna valjda i to šta narod o njemu priča: da je lud, paranoičan, da nikome ništa ne veruje, da ne veruje ni sebi, da snima svaki razgovor koji vodi...Ukratko, narod misli da mu nije dobro i da izgleda kao teški bolesnik. Još gori od ludaka koji je pre njega bio i predsednik države i predsednik vlade i ministar policije i stručnjak za makroekonomiju, a, ustvari, bio je samo psiholog kome je trebao psihijatar. Ali, on je prošlost, no, ko će Vučića da izleči, i kakve posledice će i on ostaviti za sobom?

 

Nikola Vlahović

 

Samoproglašeni gospodar Srbije, Aleksandar Vučić, zaveo je najstrašniju strahovladu koja u Srbiji nije zapamćena još od kako su boljševici ugazili u srpska sela i gradove, 1945. godine, sa idejom da narodu otmu imovinu, zatvore koga treba i streljaju za primer.

Vučić, takođe, danas i ovde, javno sudi i presuđuje, likvidira za primer, strelja koga treba (za sada optužbama i pretnjama), i sugeriše svakom građaninu da "niko nije zaštićen", obznanjuje kako se "sve o svakom zna" (kako i ne bi kad je 400.000. ljudi prisluškivano stalno ili povremeno, a čak 15.000 ljudi je "na merama" sa sudskim odobrenjem!).

Ovih dana, traje hajka na starog privrednog vuka, Miroslava Miškovića, čoveka koga je upravo Tabloid prvi javno prozvao kao "tajkuna" i koji se nije bunio zbog toga nego je mirno dokazivao pred svim dosadašnjim vladama ono što je nepobitno: njegova kompanija zaradila je novac kao partner države i u skladu sa postojećim zakonima koji su se donosili (i menjali) poslednjih dvadeset godina. Političke odluke koje su išle na ruku Miškoviću tokom tog perioda, nisu Miškovićev problem.Toj istini se nema šta ni dodati ni oduzeti.

Ali, kad su konačno, i on i njegova kompaniju konačno poverovali da više neće biti ni hajki ni progona, ni reketiranja ni "uterivanja", u napad je krenuo Aleksandar Vučić, čovek čije  bi zanimanje danas moglo ovako da glasi: samostalni političko-policijski preduzetnik.

Šta je smisao Vučićevog istraživanja već istraženog? Šta će to Mišković "u predistražnim radnjama" dokazati što već nije dokazao? Zašto Vučićeve novinice i njegovi novinarski lešinari svakodnevno traže i glavu i krv ovog čoveka? U čemu se to one razlikuje od onih koji su Miškovića kidnapovali posle 5. oktobra 2000. godine, tražeći višemilionski otkup za njega?

Ali, ako je smisao ovog progona njegovo uverenje da čini dobru stvar, onda Srbija ima posla sa čovekom koji ne zna šta čini. Njegova, očito bolesna ambicija da bude siva eminencija srpske državne piramide, opasan je naum koji nema nikakve veze niti sa istraživanjem korupcije niti sa idejom zdravog, demokratskog društva.

"Gospodar Vučić", taj poznavalac svačije intime, ima opasnu strast za snimanjem, praćenjem i prisluškivanjem (i zakonitim i nezakonitim putem). A to mora jednom biti istražena, isto kao što on danas istražuje, u ime države i njenih institucija čiji je to posao.

U međuvremenu, Vučić se setio, upravo zbog njegovih dnevnih novinica, da ukine krivično delo klevete (koje mu nije smetalo dok je bio u opoziciji), čime je unapred amnestirao svoje krvoločne i polupismene "urednike" za ono što čine, a što u istoriji novinarstva nije zapamćeno. Tako Vučićev verni pas-tragač, dojučerašnji korisnik Miškovićevog budžeta, Dragan Vučićević, već unapred zna epilog predistražnih radnji, pa na naslovnoj strani kaže:

 "Vlasnik Delte danas će, posle saslušanja, biti pušten"! I ne samo to, nego kao Hamlet stoji pred dilemom "Biti ili ne biti", šireći nekažnjeno strah i paniku rečenicom: "Sukob Vučića i Miškovića određuje našu sudbinu"!

Naravno, ne govori to potplaćeni Vučićević, nego samo nevešto prenosi ono što govori i misli Vučić!

U normalnim okolnostima i u normalnim državama bi Vučić zajedno sa svojim novinicama bio izveden pred sud zbog širenja lažnih vesti i uznemiravanja javnosti. Bio bi, još pre toga ismejan i u ludnicu zatvoren zbog pokušaja da kao potpredsednik vlade i ministar odbrane, istovremeno sebe stavi i na čelo svih obaveštajnih službi.

Srbija je sve dublje u dugovima i sve dalje od izlaza iz crne rupe u kojoj se nalazi. Njena jedina nada, energetski ugovori sa Ruskom federacijom, takođe su predmet Vučićeve (američke, ustvari) harange. Srećom, tu nema mesta za njegove "solističke" nastupe, a američka doktrina podrivanja svakog interesa Moskve na Balkanu, propala je već odavno. 

Neće se Vučić smiriti dok ovaj njegov brzi voz bez kočnica negde ne sleti sa šina, usled neprilagođene brzine i pogrešnog pravca u kome ide. Njegov prislušno-obaveštajni centar u Jajincima nije samo njegov, i to upućeni odlično znaju. Nje čak ni belo vino koje tamo u podrumu drži sasvim njegovo. Njegovi su možda tompusi koje u toj kući pućka, i druge stvari koje će, izvesno je, popušiti čim dođe do maksimuma svoga ludila. Srbi vole kad igra mečka, ali ne vole da budu stalno u cirkusu.

I dok ova vlada zvaično priznaje nezavisno Kosovo, i iznova se zadužuje milijardama evra, bez ikakvog plana za podsiticanje izvoza, oporavak privrede, Vučić pokušava da nas na putu do pakla zabavlja planskim hapšenjima sporednih ljudi. Monstruozna je i izmišljena priča o zaraženom kukuruzu, samo da bi se na velika vrata utro put Vučićevoj ideji uvoza američkog genetski modifikovanog kukuruza, i tako, zauvek, uništila i srpska poljoprivreda.

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane