(P)likovi

 

Skandal koji još nije kažnjen: gradski funkcioner Beograda lobirao za Veliku Albaniju!

 

Đilasov magarac njače na albanskom

 

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, na najviše funkcije u gradu postavlja ljude koji ispunjavaju samo dva uslova: da rade u njegovu korist i da Beograđanima nanose štetu! Iako po pravilu nikoga ne pušta da duže od jednog mandata obavlja istu funkciju, zna da napravi izuzetka. Tako je ostavio "u sedlu" funkcionera LDP-a Danka Runića i posle izbornog debakla njegove stranke, uprkos njegovom otvorenom lobiranju za separatiste iz južne srpske pokrajine. Naime, još pre četiri godine, Runić je u Prištini paradirao sa albanskom zastavom, a kasnije i sa albanskom kapom ("kečetom") na glavi.  Mada je nešto od te "produkcije" srpska javnost već mogla da vidi, Tabloid ovim prilogom podseća na to kakve "perspektivne" funkcionere Srbija ima, za koga rade i za čiji novac se rugaju sopstvenoj domovini

 

Milica Grabež

 

Donedavno skoro nepoznati gradski funkcioner Beograda Danko Runić,  rođen je 1982. (takođe u Beogradu), srednju školu je završio u Americi, u San Antoniju, a diplomirao je političke nauke na Ričmond univerzitetu u Londonu (Velika Britanija). Magistrirao je u Italiji na univerzitetu u Bolonji. U svojoj javno dostupnoj autobiografiji, Runić rado ističe kako je bio polaznik Diplomatske akademije "Koča Popović", koja radi pri Ministarstvu spoljnih poslova Vlade Republike Srbije (podsećanja radi, Konstantin Koča Popović je bio učesnik španskog građanskog rata, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, posle rata je odlikovan ordenom narodnog heroja, a od 1953. do 1965. godine bio je sekretar inostranih poslova SFRJ, prim. red.).

   U žižu javnog interesovanja, Danko Runić je dospeo kada je gradski odbornik iz redova Srpske napredne stranke, Mario Maletić, na albanski nacionalni praznik "Dan zastave", objavio fotografije na kojima se vidi  kako Runić i sam uzima učešće na proslavi ovog albanskog praznika. Istina, bilo je to pre četiri godine, kako je i sam priznao, dodajući da su slike skinute sa njegovog profila na Fejsbuku.

   Ne bi bilo sporno da neko iz Beograda privatno, zajedno sa Albancima, slavi njihovu okupaciju srpskih teritorija (izdajnika je vazda bilo i biće!), da se ovde ne radi o jednom od gradskih (dakle, državnih) funkcionera koji platu prima iz budžeta prestonice Republike Srbije.

Jer, Danko Runić je ne samo član Glavnog odbora Liberalno demokratske partije (LDP) i jedan od osnivača mesnog odbora te stranke na Vračaru, već je i direktor beogradske Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima.

   Na ovu funkciju je dospeo 2008. godine na predlog LDP-a Čedomira Jovanovića, ali nije smenjen ni posle izbornog debakla svoje partije 2012. godine kada je ista ostala bez i jednog jedinog mandata u skupštini Beograda. Očigledno je da gradonačelnik Dragan Đilas ovakvim potezima kupuje podršku LDP-a za neke poteze koje planira na republičkom nivou.

   Prosto je neverovatno na koji način Dragan Đilas bira gradske funkcionere koje plaćaju svi stanovnici Beograda. Prvo je izbio skandal sa načelnicom komunalne policije Gorjanom Obrenović, koja je morala da podnese ostavku samo tri meseca pošto je dospela na tu funkciju, i to nakon što je Tabloid objavio kako je kao načelnica za inspekcijske poslove opštine Stari Grad zaradila čak petnaest krivičnih prijava (između ostalih i za primanje mita!).

   Sada je na red dospeo Danko Runić, koga Beograđani plaćaju, uprkos tome što je na skandalozan način pokazao koliko mu je stalo do srpskih nacionalnih interesa, u okolnostima kad traje kriminalna otimačina dela državne teritorije.  

   Dragan Đilas ima pravilo da nikoga ne ostavlja dva mandata na istoj funkciji. Ali, kao što se vidi iz priloženog  Runićevog primera, pojedinci mogu i beskonačno dugo da sede u istoj fotelji, samo ako je to njemu od koristi, a Beograđanima na štetu. Nije teško zaključiti da i Runić i Đilas dele ista osećanja: patološku mržnju prema stanovnicima Beograda.

   Da nije bilo Runićevog fotografisanja sa kečetom na glavi, ne bi se saznalo da srpska prestonica ima i Agenciju za evropske integracije, kao da grad Beograd može mimo Srbije u EU!

 Izgleda da je i to još jedan način da se sredstva iz gradskog budžeta, preko besmislenih projekata prelivaju u džepove podobnih političara, posebno jer i Đilas i njegovi poslušnici pod pojmom "evropske integracije" podrazumevaju isključivo saradnju sa Evropskom unijom, dok za njih ostale evropske države, kao na primer Rusija, uopšte ni ne postoje.

   Gradski funkcioner Beograda Danko Runić, osim što je direktor pomenute Agencije, od prošle godine je i član Organizacionog odbora za podnošenje kandidature grada Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Ako Beograd dobije ovu kandidaturu, Runić će visoke goste iz sveta na aerodromu da dočekuje sa heroinom u ruci, reklamirajući tako najvažniju privrednu granu samoproklamovane države, Kosovo kojoj pripada svim srcem, iako platu prima od prestonice Republike Srbije. Ima li kraja ponižavanju ove države i ovog naroda, dokle će neuki i besprizorni balavci jahati u državnim foteljama, i ima li nekoga ko će konačno početi da krivično goni ovdašnje evroatlanske plaćenike svih uzrasta i ideologija?

I dok je Runić ponosan na albansku zastavi i keče, Hašim Tači, još uvek premijer samoproklamovane države Kosovo, nije ponosan na svoje srpsko poreklo.

 Postoje dokumenti da je pradeda Hašima Tačija bio srpski sveštenik...

 Ove činjenice poznate su i njegovim starijim sunarodnicima  iz Drenice, i ako pitate, reći će vam sledeće: zasigurno se zna i pamti da je pradeda Hašima Tačija bio Srbin, pravoslavni pop. Po imenu i prezimenu Radoslav Danilović.

 U pismu mitrovačkog hodže, Turčina Mula-Ibrahima, sa početka 1912. godine, koje je on pisao muftiji u Skoplju stoji ovako: "Pravu veru su primili mnogi ovde. Među njima mnogi vidjeniji Srbi, pa čak i neki popovi kao što su Milutin Jakšić iz sela Pantina, kojeg su Srbi ubrzo ubili, jer, su smatrali da je sram veliku naneo njima. U Starome Trgu pravu veru je primio pop Jovan Aksić, ali nije smeo ostati medju svojima već je tražio da se naseli ovde u Mitrovicu. U Srbici je u našu veru prešao pop Radoslav Danilović i sve svoje priveo svemogućem Alahu i pravoj veri. Ovaj Radoslav se preobratio i primio ime Jusuf, a važi za jako ugledna čoveka medju svojim Kaurima. Mnogi su tamo u njegovoj parohiji pošli njegovim stopama i primili pravu veru. Ja mu ne smem verovati, Kaurin je Kaurin, držim ga na udaljenosti, već sve verske poslove i upravu nad Srbicom i tim krajem puštam već proverenom Ibri Pećancu...".

Drugi dokument, koji se nalazi u biblioteci manastira Hilandara, a datira iz 1898. godine, iz manastira Sokolica potiče i to je spisak sveštenika i paroha. Kao paroh Srbički na spisku stoji pop Radoslav Danilović, za kojeg se u napomeni dopisuje da je jedan od najrevnosnijih i najboljih sveštenika, te da uživa veliki ugled kod svojih parohijana. Tu se ispod tog spiska sveštenika još i navodi da je izvesni Radoslav nešto "zabolovao", tako da je vladika morao slati sveštenika iz Žerovnice (selo pored Zvečana) da ga menja na službama, ali da se je oporavio.

Krsna slava Danilovića je bila Mitrovdan, a ima i zanimljiv podatak, da deo te familije Danilovića, koji nisu se hteli poturčiti, prebegli su u ondašnju Srbiju i naselili se u sam grad Kraljevo, gde njihovi potomci i danas žive.

Hašim Tači to zna jako dobro. Svestan da bi ga politički protivnici naprosto "rastrgli" kada bi to saznali i kada bi imali ikakve dokaze o tome. Na Mitrovdan, svestan da mu je to Krsna Slava, Tači ništa ne radi. Ne dolazi na posao.