Prevare

 

Korumpirana advokatska mafija vreba naivne građane

 

Advokat te brani, dok te ne sahrani

 

Samo još u Srbiji i u Zimbabveu je moguće da stranku u sudskom sporu (za koji ona ne zna!) zastupa advokat (za koga nije ni čula!) čiji je jedini zadatak da spor izgubi. Na žalost, slučaj porodice Matić, nije jedini takve vrste gde kriminalizovani advokati u sprezi sa podmićenim sudijama nevinim građanima otimaju imovinu. Najviše zabrinjava upravo to što se ni tužilaštvo nije zainteresovalo da ispita ceo slučaj i stane na kraj advokatskoj mafiji koja hara ovom zemljom.

 

Igor Milanović

 

Slučaj nedavnog prinudnog iseljavanja porodice Matić, koji je uzburkao celu naciju, poslužio je kao razlog da se istraži mehanizam po kome neko bez svog znanja može da bude upleten u sudski spor i otkrio da postoji dobro uhodana advokatska mafija koja se bavi ovakvim slučajevima i na njima odlično zarađuje. Naravno, ni sudije nisu zaboravljene pri podeli plena, jer bez njih ništa ne bi moglo da se uradi.

   Teško je poverovati, ali na osnovu nekada i od nekog nepoznatog lica izdatog punomoćja, nesavesni advokati u Srbiji, uz pomoć podmitljivih ili jednostavno nestručnih sudija, mogu od građana i preduzeća da uzmu njihovu celokupnu imovinu.

   Da podsetimo: advokat Milica Đurković, preko svog punomoćnika Irine Simić tužila je stambenu zadrugu Pobeda u stečaju, kada je stečajni upravnik bio Dragan Petrović, zahtevajući da se iz stečajne mase izluči stan broj 10 u ulici Višnjićeva broj 9. Kao umešač u sporu se pojavljuje preduzeće Inženjering promet iz Uba, takođe u stečaju, koje je još devedesetih od zadruge kupilo stan i zatim ga 1999. prodalo Matićima. Inženjering u ovom sporu pred sudom zastupa advokat Novica Lalić iz beogradske advokatske kancelarije Lalić, i to po navodnom punomoćju izdatom još avgusta 2002. godine.

   Problem koji se ovde pojavljuje jeste da je Inženjering promet privatizovan 31. decembra 2002. godine, a većinski vlasnik postaje Mladen Marić koji od 2003. godine, pa sve do prinudnog iseljenja Matića uopšte nije znao da ga zastupa advokatska kancelarija Lalić u sporu o kome, takođe, nije bio obavešten. Najinteresantnije je to da ni pre Marića ovlašćeno lice u Inženjeringu, Milisav Moskovljević, nije znao da njegovo preduzeće zastupaju Lalići.

   Za sada se ne zna ko je advokatima Novici i Milovanu Laliću izdao punomoćje na kome se nalazi samo neečitki paraf. Na ovu okolnost se pomenuti advokati još uvek nisu izjasnili, jer ih niko nije ni pozvao da to učine.

Zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu Tatjana Mitrović je bez sprovođenja bilo kakvih istražnih radnji 6. novembra 2012. godine odbacila krivičnu prijavu protiv pomenutih advokata i veštaka Milovana Ristanovića, tako da nerazjašnjena ostaje i misterija pomenutog punomoćja. Koliko su Lalići zaista zastupali svog navodnog klijenta, a ne nekog drugog, vidi se iz toga da su nedolaskom na ključno ročište skrivili izricanje nepovoljne presude na koju nisu ni žalbu uložili.

   Obe tužene stranke su u stečaju, što otkriva mehanizam rada pomenute organizovane advokatske grupe.

U slučaju Inženjering prometa o postojanju postupka 8583/09, u kome je traženo izlučenje spornog stana iz stečajne mase, neobavešteni su bili i stečajni upravnik Zoran Božić i stečajni sudija iz Osnovnog suda u Valjevu Rada Vuletić, koji vode stečajni postupak Inženjeringa. Podnošenjem tužbe protiv pravnih lica u stečaju, kod kojih ključna odgovorna lica ništa ne znaju o postojanju spora, advokatska grupa stiče mogućnost da naizgled potpuno legalnim putem bukvalno otme tuđu imovinu.

   U presudi broj 45 P 1714/11 sudija Privrednog suda u Beogradu Ružica Banjalučkić odlučuje da prihvati tužbu koju su navodno tužioci Milica Đurković i njen suprug Ivan Đurković podneli još 22. maja 1995. godine i da ih oglasi stvarnim vlasnicima spornog stana. Ono što sudija Banjalučkić nije želela ni da proveri, jeste činjenica da je po pomenutoj tužbi već rešavano u predmetu XXVI P-3636/95, a ishod je bio nepovoljan po tužioce, bračni par Đurković. Upravo zato je fantomskim punomoćjem i angažovana advokatska kancelarija Lalić da "zastupa" umešača sa jedinim zadatkom da prećuti najvažniju činjenicu, a to je da je tužba odavno presuđena.

   Da se radi o dobro organizovanoj kriminalnoj grupi vidi se iz odgovora na pitanje: odakle je sud znao koju advokatsku kancelariju treba da obavesti o tužbi protiv Inženjering prometa? Očigledno je sve namešteno još pre početka spora, pa tako sudija Banjalučkić dobro pazi da ni slučajno neki dopis ne bude poslat na adresu stranke, odnosno preduzeća Inženjering promet, već da se sveukupna korenspodencija odvija isključivo sa advokatima Lalićima.

   Ono što zabrinjava, jeste činjenica da su pravni zastupnici porodice Matić u međuvremenu otkrili još jedan, sličan spor u kome se pojavljuju isti advokati Lalići. Pitanje je koliko ima još ovakvih postupaka, gde se nesavesni advokati pojavljuju kao navodni pravni zastupnici stranaka koje uopšte nisu ni obaveštene o postojanju postupka, i to samo zato da bi propuštanjem rokova i nepojavljivanjem na ročištima omogućili suprotnoj strani da dobije postupak. Ostaje i pitanje od koga Lalići naplaćuju honorar za svoj rad, budući da stranka koju navodno zastupaju ni ne zna za njih? Ako ne rade za džabe, onda očigledno pare dobijaju od suprotne strane.

   Ne biraju se nimalo slučajno preduzeća koji su u stečaju, odnosno koji imaju dosta imovine pod sporom, jer se očekuje da stečajni upravnici neće preterano obraćati pažnju na otuđenje onoga što ionako nije njihovo. U ovom slučaju je jedina greška Đurkovićke i njene ekipe bila ta što je stan na koji su bacili oko već u privatnom vlasništvu, a pravi vlasnici su savesniji od stečajnih upravnika i sudija.

   Zanimljivo je i postupanje sudija u sporu protiv Inženjering prometa. Sudija Banjalučkić ne proverava ni status preduzeća kome sudi (u slučaju da je "otkrila" da je Inženjering u stečaju morala je da obustavi postupak i predmet ustupi mesno nadležnom sudu u Valjevu), a ne ispituje ni dokle se stiglo sa tužbom koja čini osnovu njenog presuđivanja, jer bi opet morala da obustavi postupak budući da je po toj tužbi već davno presuđeno. Da li je to samo obična nemarnost sudije ili je u pitanju finansijski interes?

   Izvršni sudija Mirjana Trninić bila je redovno odsutna kada se sprovodila njena odluka o iseljavanju porodice Matić (bilo je više takvih pokušaja). Konačno, poslednji put, kada su Matići i iseljeni 14. novembra sudija Trninić je opet bila na odmoru kako bi izbegla da primi zahtev za ukidanjem klauzule pravosnažnosti koji je istog dana podneo pravi pravni zastupnik Inženjeringa, advokat Mirjana Ćirić. Da je kojim slučajem primila pomenuti zahtev sa svim dokazima o manipulisanju sudskim sporom koji su bili priloženi, sudija Trninić bi morala u poslednjem momentu da obustavi izvršenje, a to nikako nije odgovaralo potkupljenim sudijama, veštacima i advokatima.

   S obzirom da je tužilaštvo odbilo da pokrene istragu protiv aktera krađe ovog stana, postoji mogućnost da advokatska mafija nastavi sa ovakvim delovanjem i da neobaveštenim građanima i dalje nekažnjeno otima imovinu.