Natrag

Svedo~enje

 

Svedoenje

 

EKSKLUZIVNO: Istina o oveku koga je Zapad osudio na smrt

 

Ko je ubio Slobodana Miloevia i zato

 

Holandski teolog i istoriar Robin De Rajter (1951-2007), napisao je fascinantnu knjigu o smiljenoj likvidaciji Slobodana Miloevia, kojom pobija globalnu propagandu o bivem predsedniku Srbije kao zlotvoru i masovnom ubici. Rajter izmeu ostalog u knjizi tvrdi: "...Miloeviev politiki cilj bio je da Kosovo ostane u okviru Srbije i da se sprei da albanska veina protera sa Kosova srpsku manjinu. Nije se podsticala rasna mrnja, niti se sprovodilo etniko ienje. Naprotiv, Miloevi i lanovi socijalistike partije stalno su naglaavali koje prednosti za Srbiju ima njen multinacionalani sastav...".  Nepunu godini po zavretku rukopisa, i Robin je umro.Beogradska izdavaka kua Metaphysica ustupila je Tabloidu ekskluzivno pravo da objavi u nekoliko nastavaka delove iz ovog Rajterovog dela, napisanog poslednje godine njegovog ivota.

 

Robin De Rajter

 

 Devedesetih godina prologa veka svet je bio oevidac dugogodinje krize u Jugoslaviji i uasnog graanskog rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Zvanino se tvrdilo da jugoslovenski predsednik Slobodan Miloevi sanja o Velikoj Srbiji i da su on i srpski narod odgovorni za rat na Balkanu. Miloevi je predstavljen kao ekstremni nacionalista, ija ideologija poiva - ba kao i u antisemitskim, nacistikim tiradama - na mrnji i preziru prema svemu onome to nije srpsko u Jugoslaviji. U pokuaju da se zemlja oisti, poelo se sa proterivanjem i eliminisanjem svih nepoeljnih etnikih grupa. Svi bosanski muslimani i kosovski Albanci postali su rtva novog holokausta.

 Srbi su igosani kao novi nacisti, a Slobodan Miloevi je dobio titulu balkanskog kasapina. Medijima su kruile potresne slike koncentracionih logora, masa ubijenih graana i prie o genocidu, silovanju i etnikom ienju. Svetski mediji su javno proglasili Srbe nacistima...

 

Zapad mora da osvoji Srbiju i oslobodi je od nacizma

 

U svom govoru povodom praznika Memorial Day ameriki predsednik Bil Klinton je rekao sledee: "Miloevieva vlada je, ba kao i nacisti u Nemakoj,  dola na vlast tako to je uspela da natera stanovnitvo da prezire druge rase i narode i da veruje da oni nemaju pravo na postojanje." Zahvaljujui tampi koja je obilovala zastraujuim i potresnim  pojmovima kao to su etniko ienje i koncentracioni logori, poreenje sa nacistikom Nemakom i gasnim komorama u Auvicu  brzo se nametnulo. Javno mnjenje je na taj nain ubeeno u neophodnost spreavanja humanitarne katastrofe i neizbenost mirovne intervencije NATO -a.

Posle NATO intervencije, 1. aprila 2001, rano ujutru,  jugoslovenski predsednik Slobodan Miloevi uhapen je zbog zloupotrebe vlasti i poloaja i pronevere novca. Dvadeset devetog juna izruen je Meunarodnom tribunalu za bivu Jugoslaviju  u Hagu.

 Smrt Slobodana Miloevia je povod da se ova knjiga, koja je pre tri godine objavljena na italijanskom i nemakom, sada objavi i na holandskom. Ona sadri sve aktuelne injenice i detalje u vezi sa ratom na Balkanu, Tribunalom i suenjem Slobodanu Miloeviu. Smrt Slobodana Miloevia je okonala haki proces.

Vrhovni tuilac Karla del Ponte ne ali zbog maratonskog suenja Slobodanu Miloeviu. Ona smatra da se nije radilo samo o presudi bivem predsedniku, ve i o rtvama u ije ime je bilo neophodno da se govori o injenicama rata na Balkanu. Miloevi se sa time potpuno slagao, a poznavao je injenice i te kako dobro. I on je uvek iznova tvrdio da istina o ratu mora da se obelodani. Sada je na istoriarima da donesu sud o bivem predsedniku i pravim uzrocima ratova na Balkanu.

Nepristrasnom analizom prave pozadine ovih ratova, ova knjiga doprinosi toj tenji. Veliki broj istorijskih injenica i podataka u ovoj knjizi  ne slae se sa slikom koju mnogi imaju o Slobodanu Miloeviu. Kljune linosti u stvaranju te slike su ljudi koji pripadaju hakom sudu. I oni nisu sami.

...Ameriki istoriar Beri Litai rekao je sledee:

"...Miloevi je najdemonizovanija linost u toj demonizovanoj zemlji. Njega braniti od velike je vanosti, a pri tom nije neophodno da se ovek slae sa svakom njegovom odlukom. Naime, braniti Slobodana Miloevia znai stati u odbranu svih onih malih zemlja koje se bore da zadre pravo na  samoodluivanje. Njegov zloin sastoji se u tome to se uporno suprostavljao zapadnim silama i multinacionalnim kompanijama koje nameravaju da izmeu sebe podele jugoslovenska bogatstva. U tome je bivi jugoslovenski predsednik pokazao veu vrstinu od mnogih voa i na istoku i na zapadu koji su veoma lako pristajali na diktate 'uvara' ljudskih prava..."

Sam Miloevi bio je potpuno svestan opasnosti. "Znam da me ovo moe kotati glave," rekao je povodom odluke da se suprostavi najmonijoj vojnoj alijansi na svetu. Slobodan Miloevi rodio se 2. avgusta 1942. godine u Poarevcu. Majka mu je bila uiteljica, a otac svetenik. Svoju enu, Miru Markovi, upoznao je decembra 1958. u poarevakoj biblioteci.

Evo ta o tome kae sama Mira: "Od trenutka kada smo se upoznali, nismo se vie rastajali, ako se izuzmu kasnija Slobina putovanja u inostranstvo. Kada je bio na putu, imao je obiaj da me zove svaki dan ponekad i nekoliko puta na dan. Taj dan u Poarevcu, dok je napolju vejao sneg, bio je poetak jedne izuzetno intenzivne veze. Uvek smo bili zajedno, o svemu smo mogli da razgovaramo, o mnogim stvarima bili istog miljenja, i imali iroki krug zajednikih prijatelja."

 

Slobodanovi kontakti sa Rokfelerom

 

Mira Markovi, koju neki nazivaju 'crvena vetica' i ' balkanska Ledi Magbet', roena je u moravskoj umi. Roditelji su joj bili partizani. Njena majka, Vera Mileti, studirala je francusku knjievnost na univerzitetu u Beogradu. Prekinula je studije da bi se pridruila partizanima. Vrlo brzo nala se pri vrhu na nacistikoj crnoj listi. U pomenutoj umi pokuavala je zajedno sa ostalim partizanima da se probije kroz nemaki obru i tu je desetog jula 1942. godine rodila Miru.

Dvoje ljudi iz Poarevca dobili su zadatak da bebu predaju dedi, Dragomiru Miletiu, tako da bi Vera mogla da nastavi borbu. Kasnije Nemci su je zarobili i posle uasnog muenja u zatvoru, streljali. Miru je ouvao deda. Studirala je sociologiju, i u toj oblasti takoe i doktorirala.

Slobodan Miloevi postao je lan KPJ 1959. Diplomirao je 1964 na Pravnom fakultetu u Beogradu. Posle odsluenja vojnog roka zapoeo je karijeru kao finansijski savetnik u skuptini grada Beograda. Postao je generalni direktor Tehnogasa 1974.

Ivan Stamboli je proglaen za predsednika Srbije 1975. i samo nekoliko nedelja kasnije Miloevi je, poto je uivao veliki ugled kod predsednika, imenovan za direktora Beobanke, najvee kreditne institucije u zemlji. Tu se naao na pravom mestu: bio je moderni socijalista, potovan od  starijih lanova partije, govorio je teno engleski i bio dovoljno iskusan i otvoren da bi mogao da se uhvati u kotac sa direktorima najuticajnijih banaka u svetu. Ovo je bio vaan period u ivotu tada jo mladog Miloevia: predstavljao je banku koja je brojala vie od 70 slubenika, stalno je prisustvovao svim moguim meunarodnim sastancima privrednih organizacija, imao odline kontakte sa Dejvidom Rokfelerom.

Mnogi su ga smatrali pouzdanim poslovnim partnerom a i prijateljem, ali najbolji kontakt imao je sa Lorensom Iglbergerom, koji je esdesetih godina prolog veka bio diplomata u Beogradu i koji se toliko zaloio za pomo posle zemljotresa u Skoplju da su ga nazvali 'Lorens od Makedonije'. Reju, Miloevi je bio uspean ovek, koji je odravao veze sa meunarodnim ekonomskim 'esteblimentom'.

U Beogradu Miloevi je polako poeo da uzima sve vie uea u politikim diskusijama vezanim za budunost zemlje, gde je pokazao jako oseanje odgovornosti. Naime, odluio je da napusti zavidni poloaj direktora Beobanke da bi vrio znatno manje privilegovanu, politiku funkciju.  U partiji je vladala politika kriza; zemlji su bili potrebni ljudi spremni da se posvete traenju reenja. Mira Markovi je o tome rekla: "Nisam se suprostavljala njegovom izboru jer sam ga dobro poznavala: Slobodan je bio ovek koji je opte interese stavljao iznad sopstvenih."

 

"Govorio sam kao pojedinac, kao ovek, kao Srbin"

 

 Po preporuci Ivana Stambolia Miloevi je 1984. godine postao partijski sekretar na nivou grada Beograda, a 1986. lider Komunistike partije Srbije. Partijski ljudi insistirali su sve vie na promenama i liberalizaciji politikog sistema. Miloevi je sigurno bio ovek koji je mogao da sprei rascep u partiji: bio je mlad, otvoren, napredan i, s obzirom na svoje dugogodinje bankarsko iskustvo, sposoban da iskoristi mogui privredno-ekonomski preokret za pozitivne promene uz najmanji mogui pratei rizik. Uz to bio je politiki potpuno ist i niko za njega nije imao ni re kritike. Privatno iveo je veoma skromno sa enom i dvoje dece.

U svom prvom zvaninom govoru Miloevi je insistirao na zajednitvu i jedinstvenom frontu, zbog ega je tampa bila puna hvale za ovog novog partijskog sekretara. Intelektualna elita i oni koji su se neosnovano u nju ubrajali, otro su kritikovali politiku partije. Sledeim reima Miloevi je zadobio mnoga srca: "ta znai nekoliko stotina pisaca naspram dvadeset hiljada radnika iz Rakovice?" Postajalo je sve oiglednije da mu je najvaiji onaj sloj drutva koji sebi ne moe da priuti luksuz.

U tom periodu na Kosovu su vladali nemiri. Martinovi, srpski seljak sa Kosova, napadnut je na svom imanju i silovan flaom. Izbio je skandal poto su, posle prve istrage, albanske vlasti pokuale da  predstave incident kao  'auto-erotski' in. Ovaj sluaj izazvao je meu Srbima snano oseanje kolektivne frustracije.

Miloevi nije voleo da bude u centru panje; meutim, okolnosti su ipak do toga dovele. Srpsko stanovnitvo na Kosovu izraavalo je sve vee nezadovoljstvo, situacija se zaotrila i na inicijativu predsednika Stambolia, Miloevi je otputovao u Pritinu da smiri rasplamsale emocije.

U kulturnom centru grada sreo se sa Azemom Vlasijem dok se napolju okupljala masa Srba, uglavnom seljaka. Policija je upotrebila pendreke, poletelo je kamenje i prslo je nekoliko prozora. Miloevi je poao da vidi ta se deava. Sluaj je hteo da ga prati TV kamera to je situaciju uinilo jo napetijom. Na vratima Miloevi se obratio okupljenima i zatraio da se umire. Kada je neko uzviknuo: "Oni nas tuku!", izraz lica mu se promenio, oi zasijale, i rekao je glasno: "Niko vas ne sme tui!" Ove rei potekle su spontano, iz dubine srca. Jednostavno, bio je dirnut onim to je video i uo. Nevolja obeshrabrenih zemljaka, koji su tako dugo patili, koje su vlasti tako dugo zanemarivale, duboko ga je potresla. Miloevi je reagovao ne kao politiar, ve kao ovek.

 Usledila je otra kritika od strane nekih lanova partijskog rukovodstva: kako se usudio ovaj mladi ovek da sebi dozvoli takve izjave; ko ga je opunomoio da daje takva obeanja? Miloevi je bio zapanjen: "Kakvu sam vrstu dozvole mogao da traim? Govorio sam kao pojedinac, kao ovek, kao Srbin."

 

Verovao je u trinu ekonomiju

 

 Mira Markovi je o tom dogaaju rekla sledee: "Tek kasnije sam shvatila ta se tada u Pritini sa njim dogodilo. Isplivalo je na povrinu neto to je u njemu uvek bilo prisutno: pri susretu sa Srbima sa Kosova ispoljila se duboka naklonost prema jadnim ljudima u potlaenom poloaju. Ti ljudi su ga prepoznali i pruali mu ruku, starice su mu davale jabuke; od toga dana nita vie nije bilo kao ranije. Svi srpski mediji otkrili su novog oveka." Miloevi je prihvatio funkciju predsednika Srbije 1989. godine.

 Slobodan Miloevi je verovao je u trinu ekonomiju i u viepartijski sistem. On je uveo demokratske promene u Srbiji, ali se pritom vrsto drao principa jugoslovenskog ustava: nezavisnost, sloboda i socijalna pravda. Meutim okrenuo je lea meunarodnom kapitalu time to je zajmove MMF-a upotrebio za isplatu  zaostalog linog dohotka nastavnom i vojnom kadru.

 Zbog svojih ubeenja Miloevi je uleteo pravo u zagrljaj voama Novog svetskog poretka. Sve dok je sprovodio reforme i privatizaciju dravnih firmi po ukusu Rokfelera i njemu slinih, bio je njihov miljenik; ali je od onog trenutka kada se pokazao 'neposlunim', potpuno izgubio njihovu podrku.

 Od tog momenta etnika i nacionalistika oseanja poela su da menjaju svoj karakter i poprimaju sve ee nasilniki i organizovani oblik. Ono to se dogaalo neodoljivo je podsealo na scenario s poetka Drugog svetskog rata.

 Miloevi je odrao 28. juna 1989. godine na istorijskom Kosovom Polju govor kome je prisustvovalo oko milion ljudi. Meunarodni mediji su u vie navrata prikazali taj govor kao Miloeviev poziv na stvaranje velike Srbije. Pritom su neprekidno koristili njegovu izjavu: "Niko vas ne sme tui." Meutim namerno su preutali injenicu da je 80-ih godina, pod pritiskom albanskih separatista, vie od 40.000 Srba napustilo Kosmet. U tom periodu stradali su mnogi Srbi, a njihove crkve i manastiri su rueni i grobovi skrnavljeni.

 U jednom drugom govoru Miloevi je rekao sledee:

"...Srbija nikada nije bila zemlja u kojoj ive samo Srbi. Danas, vie nego ikada ranije, u njoj ive ljudi raznih nacionalnosti. Ubeen sam da je to za Srbiju prednost. Nacionalni sastav stanovnitva u svim zemljama na svetu menja se upravo u tom pravcu. Graani raznih nacionalnosti, veroispovesti i rasa ive u miru zajedno, i to sve uspenije. Ne smemo dozvoliti da se sudi o ljudima na osnovu njihovog porekla ili njihove veroispovesti. Jedina podela koja je u socijalizmu dozvoljena, je podela na radne i neradne ljude, na potene i nepotene. I zato svako ko poteno radi i potuje druge bez obzira ne njihovu nacionalnost, treba da se u granicama nae zemlje osea da je kod kue."

Da je Miloevi hteo da pobudi u masama elju za stvaranjem Velike Srbije, onda je tada  bio pravi trenutak. Meutim on nikada ni jednom reju nije spomenuo Veliku Srbiju. Naprotiv, govorio je uvek pomirljivo i jasno je pokazao da je spreman da zajedno sa Tumanom nae reenje za Hrvatsku. U odluujuim godinama (1990 - 1992) Miloevi je jasno dao do znanja da  on eli da se Jugoslavija odri, ali i da je spreman na podelu zemlje, pri kojoj bi Srbi zadrali podruja na kojima ive. Oigledno, Miloevi niti je imao u planu Veliku Srbiju, niti je svojim govorima podsticao na mrnju meu narodima i na etniko ienje.

 

Miloevi u "Vaington postu"

 

 Novinarka Elizabet Vimout imala je dvoasovni razgovor sa Miloeviem. Evo nekoliko citata iz tog razgovora, koji je objavljen u asopisu Washington Post:

 "...U Srbiji ivi najmanje dvadeset est nacionalnih manjina. Svi oni imaju ista prava. Uzmimo na primer, Maare, koji ive na severu: imaju kole u kojima se govori maarski,  izdavae, radio i TV programe, novine itd. Nema nikakvih problema. To isto vai i za Slovake, Bugare, Ruse, a takoe i za veinu albanskog stanovnitva na Kosovu. Veina Albanaca su dobronamerni ljudi i imaju ista prava kao i sve ostale manjine u Srbiji.

 "Samo na Kosovu ima oko 1.800 pravoslavnih crkava. Na Kosovu ive razne nacionalnosti: Srbi i Crnogorci, Albanci, Romi, Turci i muslimani. Nijedan narod na Kosovu ne sme biti u povlaenom poloaju. Stanovite srpske vlade, svih politikih partija i svih graana jeste da svako, bez obzira na nacionalnu pripadnost, mora da uiva ista prava u Srbiji..."

 "...U osnovi, ako se izuzmu albanski separatisti, mi nemamo problema ni sa jednom manjinom. Jedan deo albanskog stanovnitva pridruio se pokretu za otcepljenje. Taj pokret vodi grupa politiara koje ovek mirno moe nazvati nacistima. Objasniu vam zato koristim ba tu re: naime, njihov cilj jeste etniki ista drava. Takav cilj nikada i nikako ne moe biti demokratski. Naa vizija je potpuno suprotna njihovoj: mi verujemo da ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost ili na njihovo poreklo, mogu i treba da ive zajedno."

 "Nadam se da shvatate da je problem na Kosovu separatistiki problem, a ne opti problem sa Albancima. Postoji jasna razlika izmeu separatista i naih albanskih sugraana; jasna razlika izmeu dobronamernih Albanaca i onih koji ubijaju, siluju, kidnapuju. Policija na Kosovu titi graanstvo. Albanci su isto tako rtve terorista kao i Srbi. Policija titi sve graane: Srbe, Albance, Turke, Rome."

 "...Morate razumeti da je miran ivot na Kosovu mogu jedino ako se sa svim stanovnicima Kosova postupa na isti nain. To je najvanije. Kada neki narod, na primer Turci, koji, otprilike sa 40.000 stanovnika, ine najmanje brojnu manjinu, ne bi mogli da raunaju sa time da su ravnopravni, kakva bi onda bila njihova sudbina?  Sada imaju svoje novine, svoje radio i TV programe, kole na turskom itd. Zato bi oni morali da budu graani drugoga reda u zemlji u kojoj autonomni Albanci propisuju zakone? Srbi ne smeju vladati nad Albancima, ali ni Albanci nad Srbima, a ni nad Turcima, niti nad bilo kojim drugim nrodom, jer svi oni imaju podjednako pravo da ive ovde....".

 

Optube na temelju pretpostavki

 

 Jugoslavija je bila jedna od malobrojnih evropskih zemalja  koja nije gledala na svoj multinacionalni sastav kao na nedostatak. Zato nije  udno to su Romi bili i ostali tako lojalni ovoj zemlji. Oni i Srbi dele istu istorijsku sudbinu: oba naroda su patila. Romi su se integrisali u srpsku zajednicu. Tu su oduvek imali mnogo bolji poloaj od svojih sunarodnika u Maarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji ili bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Za vreme Drugog svetskog rata, Hrvatska vlada je proterala iz Hrvatske sve Rome. Oni su prebegli u Srbiju. Kada su na Kosovu pripadnici UK poeli sa napadima, Romi su opet prebegli u Srbiju. Romi su sebe smatrali Jugoslovenima i znali su da e u Srbiji biti prihvaeni.

 Glavni tuilac za haki Tribunal, Luiz Arbur, sastavila je 27. maja 1999. godine, protiv Slobodana Miloevia i jo etiri vodea srpska politiara, optunicu dugu 24 stranice, u kojoj, izmeu ostalog, pie da " U gradovima, selima, pa i itavim oblastima na Kosovu,   Albancima ivot vie nije bio mogu." Optueni se takoe terete za "sistematsko sprovoenje nasilja i terora protiv albanskog stanovnitva pri emu su stotine kosovskih Albanaca izgubile ivot." Sjedinjene Drave su juna 1999, za izruenje jugoslovenskog predsednika, ponudile ak i nagradu od pet miliona dolara.

 Optuba Luis Arbur protiv Slobodana Miloevia zasnivala se na pretpostavci da je on, zbog svog poloaja, lino odgovoran za ratne zloine poinjene za vreme rata na Kosovu. Ovako jedno rigorozno stanovite moglo bi se prihvatiti jedino u sluaju da se irom sveta dosledno primenjuje, a onda bi moralo da se sudi mnogim amerikim predsednicima i mnogim predsednicima drugih zemalja.

 

 

 Re autora

 

Pored istraivaa i arhivara sa kojima ve godinama saraujem, nekoliko priznatih istoriara i naunika izuzetno mi je pomoglo u radu na ovoj knjizi. Posebno se zahvaljujem holandskom advokatu i savetniku Slobodana Miloevia, gospodinu N.M.P. Stajnenu.

U zavrnoj fazi pisanja ove knjige, Jan Kleton radio je od jutra do mraka zajedno sa mnom. Zahvaljujem mu se za njegov veliki doprinos u korigovanju  teksta. Razgovori sa Nikom Varkeviserom, lanom organizacija Slobodan Miloevi Freedom Centre i Meunarodni komitet za odbranu Slobodana Miloevia (ICDM), predstavljali su takoe vaan izvor  detaljnih informacija. Rainer Rup, nemaki novinar-istraiva, u mnogome je zasluan za uvide koje sam stekao i  pokuao da izrazim u ovoj knjizi. Rainer Rup radio je vie od deset godina u glavnom tabu NATO-a u Briselu, gde je, kao funkcioner, imao pristup tajnim dokumentima i informacijama. Pisac i novinar, Miel Kolon, dozvolio mi je da upotrebim neke informacije i fotografije iz njegove izuzetne knjige Blefiranje - Velike sile, Jugoslavija i budui ratovi.

 

 

 A 1.

 

U ime istine

 

Ova knjiga je napisana u ime istine. Njen cilj je da itaoci steknu ozbiljan uvid u ono to se zaista u Jugoslaviji desilo. Podaci potiu iz najpouzdanijh izvora. itajui je, italac postaje porotnik koji  e, na osnovu injenica, a ne pretpostavki, biti u stanju da sam razotkrije stvarni tok dogaaja na Balkanu i donese sopstvene zakljuke.

 

A 2.

 

Beleka o piscu

 

Robin de Rajter roen je 6. marta 1951. godine u Enedeu, Holandija. Rano detinjstvo  proveo je u svom rodnom gradu. Kasnije se sa svojim roditeljima preselio u paniju gde je studirao teologiju, istoriju i panski. Diplomirao je 1974. godine. Robin de Rajter je, posle krae bolesti, umro 2007. godine.

 

 

Narudbenica

 

Izdavaka kua Metaphysica, ul. Solunska br. 10, Beograd, Stari Grad, tel. 011/2920062, 064 3073668, 062 336460, 063 8295488, kao i na e-mail adresu metaphysicstergmail.com

  

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane