Beli kriminal

 

Vojnomedicinski centar Novi Sad u rukama trupnog oficira

 

Bratoljublje pukovnika Brkljače

 

Vojnomedicinski centar u Novom Sadu, skoro da je ostalo bez pacijenata zbog loših usluga koje je pružao. Načelnik ove vojne ustanove, pukovnik Bratoljub Brkljača, našao je način da oprvada ovakvo stanje tako što je početkom jula meseca 2012. godine, skoro svečano saopštio javnosti da "Vojno-medicinski centar  više ne prima pacijente koji nisu vojni osiguranici i da ne može primati civilne pacijente, odnosno da Fond više neće snositi troškove njihovog lečenja...".  Ovo, naravno, nije ni jedini ni najvažniji razlog zbog kojih ova najstarija zdravstvena ustanova danas ima jedva pet-šest pacijenata dnevno. Da bi javnost saznala istinu, Tabloidu se obratila grupa zaposlenih u VMC Novi Sad. Pismo objavljujemo bez skraćivanja...

 

...

 

U prošlim brojevima Tabloida bavili ste se stanjem u vojnim zdravstvenim ustanovama, pre svega stanjem u Vojnomedicinskoj akademiji. Međutim, stanje u Vojnomedicinskom centru u Novom Sadu, popularno nazvanom "Vojna bolnica", po svemu je posebna priča i na žalost primer ogromnog trošenja budžetskih sredstava bez ikakvog pokrića. O čemu se radi?

Konkretno, prema podacima iz Uprave vojne bolnice u ovoj zdravstvenoj ustanovi je trenutno zaposleno oko 200 ljudi, a prosek broja pacijenata je verovali ili ne, oko 4-5 bolesnika dnevno!

 Sve to plaćaju građani ove zemlje. Vojna bolnica je pre nekoliko meseci imala dozvolu da leči i civilne osiguranike međutim, zbog lošeg kvaliteta usluga i marifetluka uprave poslednjih meseci, što zbog zabrane civilnog socijalnog osiguranja, što zbog lošeg iskustva pacijenata bolnica zvrji prazna.

Upravnik Vojne bolnice pukovnik Bratoljub Brkljača na sva usta preko lokalnih medija pušta naivnu propagandu o stanju u bolnici. Te postoje specijalisti ove i one struke, te ne čeka se ne red, te leče sve moguće itd.

Novi Sad je mali grad i ništa se ne može sakriti. Informacije radi, navodimo da je rentgen star nekoliko decenija tako da nije sigurno ni u čekaonici biti zbog zračenja. Pre nekoliko godina je jedan majstor bio ozračen, daje morao da se leči. Urinokulturu ne mogu uraditi. Zbog banalnih intervencija bolesnici se šalju na VMA.

Zbog intervencija u vojnoj bolnici bolesnici su često prisiljeni vršiti ,,popravke" u obližnjim privatnim ordinacijama koje su pune vojnih lica i njihovih članova porodice. Gradom vlada kletva:"Dabogda te lečili u vojnoj bolnici"!

Istina je samo, da je gospodin Brkljača, pukovnik najstarije zdravstvene ustanove na ovim prostorima. Ali, gospodin Brkljača je došao iz vojne škole gde je postrojavao bolničare, bez trunke iskustva u zdravstvenom menadžmentu!

U međuvremenu je, preko svojih veza i za vreme rata završio specijalizaciju iz opšte medicine, tako da s obzirom na nivo obrazovanja, ne može ni dežurati u sopstvenoj ustanovi, nego dežura u sasvim drugoj ustanovi tj. u garnizonskoj ambulanti, gde se dežurstvo vikendom plaća oko 15000 dinara!?

 Kako je završio specijalizaciju, to zna njegova medicinska sestra u čijim je rukama bio njegov indeks, više nego kod njega, dok je za vreme bombardovanja obilazila profesore i upisivala mu ocene.

 Drugo, opšte je poznata činjenica da je više medicinskog osoblja na sudovima zbog kojekavih sporova, međusobnih, sa bolnicom, iskonstruisanih uz pomoć vojne policije itd. Krivični sporovi se vode protiv doktora Kurtiševića (ovih dana se privodi kraju između njega i dr Popina), Branke Ristić, dr Mijovića, dr Damiša, dr Nikolić itd.

 Spisak je dugačak. Vojna bolnica ima više doktora pod optužbama nego pacijenata. Osim toga vojna bolnica je donedavno bila poznata po aferi ,,plavih knjižica". Naime, vojni osiguranici su štancovali vojne zdravstvene knjižice koje su donedavno bile plave boje i lečili su se preko njih na teret vojske, tašte, svastike, dede i babe i druga svojta.

 Komisija koja je ispitivala slučajeve nije videla ono što je svaki pripadnik vojske gledao svakodnevno. Afera sa pregledima radnika jedne građevinske firme je takođe zataškana. Radnici su pregledani za cenu od 3000. dinara, a realna cena je oko 100 evra.

 Otkuda tolika razlika u ceni? Ovaj cenovnik je izazvao gnev civilnih zdravstvenih ustanova. Pregledani su, a da nisu imali ni lekara medicine rada što je zakonska obaveza, da u ovim slučajevima daje zaključak, ali sve je to gospodin Brkljača obavio sa svojom upravnom svitom. Nabavili su pečat specijaliste medicine rada, ko zna za koje pare i od koga, ali je važno da je posao ,,odrađen".

Ostala je priča da je sin upravnika bolnice za jeftine pare dobio stan u ,,sirovom stanju", što je živa istina. Inače kada odete u Vojnu bolnicu da izmerite krvni pritisak, izmeriće vam i novčanik. Lečiće vam koleno kod načelnika očnog odeljenja, koji je inače otorinolaringolog (!?), zatim će vam toplo preporučiti, kad ste već u najstarijoj zdravstvenoj ustanovi na Balkanu, da bi trebali od glave do pete da se pregledate.

Kada izađete iz bolnice sleduje zabrana socijalnog osiguranja da se dalje lečite, jer je račun dostigao nekoliko stotina evra!?

Ono što se ovih dana priča u Novom Sadu, a istina je živa, a sa aspekta lekarske etike za svaku osudu. Hipokrat se verovatno okreće u grobu!

 Priča se, primeri dokazuju, da su vojnopolicijski organi ozvučili i postavili špijunke kamere po ordinacijama, tako da pacijenti i bolesnici ni krivi ni dužni se izlažu snimanju iz svih uglova. Po gradu se priča, i to je javna tajna, kakav i koje boje veš nose pacijenti i od kojih bolesti boluju bolesnici koji posete vojnu bolnicu! Sve se to opravdava među policijom da cilj opravdava sredstvo. Ili, kako reče jedan vojni policajac:"...Uostalom, kako bi uhvatili lekare koji su uzeli (navodno) mito"?!

Prava je trka među vojnim policajcima da dežuraju u komandnom centru, da se naslađuju ,,skrivenom kamerom". Bilo je i smešnih slučajeva...Na primer, u jednom slučaju se umesto karti za utakmicu, koje je poklonio pacijent doktoru, policiji pričinilo da se radi o evrima. Sada su u cirkuskom sudskom procesu. Gledaju na sve načine da se otarase ovog promašaja. U poslednje vreme je bolnicu napustilo više lekara'.

 Upravnik vojne bolnice, gospodin Brkljača, sve to objašnjava činjenicom da je reč o najstarijoj ustanovi tog tipa i da je on pukovnik!

Doduše, bio je još jedan pukovnik, koga je upravnik vojne bolnice unapredio u čin pukovnika, na određeno vreme za samo par dana, uz pomoć svog vrsnog ,,vojnog pravnika", artiljerijskog potpukovnika gospodina Medića, koji je alfa i omega vojnog prava, pa se eto u slučaju poštenog doktora, inače očnog lekara, malo ,,zaleteo".

Posle, samo dva dana, je pozvao njegovom greškom, novoproizvedenog pukovnika i debelo ga izribao što se šeta sa novim činovima. Ovaj jadni čovek, ni kriv ni dužan, posle slavlja, vrati se svom ,,starom" činu, ali bruka i stres ostaviše posledice na njegovo zdravlje. Ubrzo je otišao u penziju, naravno.

 Niko ko je u okruženju ovog neobičnog pukovnika najstarije zdravstvene ustanove nije pozvan na odgovornost. Eto, na šta spade nekada ugledna vojna zdravstvena ustanova, a iz Ministarstva odbrane ni traga a ni glasa o ovoj rupi bez dna.

 

Novi Sad, 6. decembra, 2012. godine.

 

(imena i adrese grupe autora poznati redakciji)