Amerika

 

U senci misteriozne bolesti američke državne sekretarke Hilari Klinton

 

Umesto nogom u vrata, udarila glavom u zid

 

Odlazeća američka ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton poslednjih dana dužnost vrši iz bolesničkog kreveta. Glasine koje kruže kako u Vašingtonu tako isto i po svetu tvrde kako se nije ni razbolela niti povredila sama i slučajno, već da su joj povrede nanete prilikom pokušaja da se tajno sastane sa iranskim predsednikom Muhamedom Ahmadinedžadom. U prilog ove teorije govori i iznenadna i tajnovita smrt komandanta specijalne vojne jedinice koja je obezbeđivala američku ministarku

 

Marko Vasić

dopisnik iz Vašingtona

 

 

Odmah pošto je 31. decembra 2012. američka sekretarka spoljnih poslova Hilari Klinton prebačena u njujoršku Prezviterijansku bolnicu krenule su glasine o zaveri. Iz bolnice, u kojoj je pre dve godine već lečen saudijski kralj Abdulah, javljeno je samo da je ministarka podvrgnuta terapiji antikoagulansa.

   Novinar, stručnjak za medicinu, američke televizije NBC, Robert Bazel, odmah je izrazio sumnju da se radi o posledicama ranijeg potresa mozga, pošto se to, po njegovim rečima, ne bi lečilo na taj način. "Ili krvni ugrušak ne potiče od potresa mozga, već se kreće iz nekog drugog dela tela", tvrdio je on, "Ili se ovde radi o nečemu što bi trebalo da ostane sakriveno od očiju javnosti.!"

   Prve špekulacije o zdravlju Klintonove pojavile su se početkom decembra 2012. godine kada je otkazala svoje učešće na konferenciji "Prijatelji Sirije" održanoj 6. decembra u marokanskom gradu Marakešu. Njeno učešće je bilo veoma značajno ne samo iz razloga što ona pripada osnivačima ovog pokreta, već i zato što je američka vlast bila obaveštena o postojanju hemijskog oružja u Siriji, zbog čega je bila očekivana jasna izjava o njenom stavu po tom pitanju.

   U prvom momentu se govorilo da Klintonova ima grip, a tri dana kasnije, 9. decembra, javljeno je da navodno ima stomačnu upalu. Već sledećeg dana, dan pre njenog očekivanog nastupa pred senatskim odborom koji je ispitivao slučaj pogibije američkog ambasadora u Libiji, Krisa Stivensa, iz američkog ministarstva spoljnih poslova je javljeno da je Klintonova imala napad slabosti usled dehidracije, zbog koga je pala i zadobila lakši potres mozga. Ono što je medijima odmah zapalo za oko je činjenica da ministarstvo nije, kao što je uobičajeno u takvim prilikama, dalo ostale detalje o događaju, kao na primer tačno vreme i mesto ili objašnjenje terapije.

   Još čudnije je bilo to što niko nije preuzeo da vrši njenu dužnost tokom tronedeljnog odsustva sa posla. Nezvanično je dato objašnjenje da Klintonova radi od kuće.

   U međuvremenu, iako se nije pojavljivala ni na svom radnom mestu, ali ni u javnosti, Klintonova se, navodno, 21. decembra srela sa svojim naslednikom na mestu državnog sekretara, senatorom Džonom Kerijem.

   U Teheranu, ali i u emiratima oko Persijskog zaliva, međutim, kruže glasine o tome kako je Klintonova povređena u jednoj avionskoj nesreći koja se dogodila odmah posle 1. decembra prilikom putovanja vezanog za tajni sastanak sa visokim predstavnikom iranskih vlasti u vezi nuklearnog programa te zemlje.

   Do sada ni jedna od strana nije potvrdila ove kontakte. Po izveštajima onih bolje upućenih, početkom decembra je avion Klintonove poleteo sa aerodroma u Bahreinu. Kao cilj navedena je iračka prestonica Bagdad. Na pola puta, međutim, avion je skrenuo i uhvatio kurs ka aerodromu u Avazu, glavnom gradu južno-iranske provincije Kuzestan, gde je ministarku očekivao iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad. Potom su nastupili tehnički problemi, pa je avion morao da se prinudno spusti na drugom mestu, pri čemu je Klintonova zadobila povrede glave.

   Nerazjašnjena smrt Džoba Prajsa, četrdesetdvogodišnjeg komandanta specijalnih jedinica poznatih kao SEAL (Foke) takođe se dovodi u vezu sa ovim slučajem. Prvobitno je Pentagon saopštio da je Prajs iznenada umro 22. decembra u centralno-avganistanskoj provinciji Urusgan. Posle se saznalo kako je Prajs predvodio grupu vojnika koji su obezbeđivali Klintonovu prilikom njenog leta na tajni sastanak sa Ahmadinedžadom i da je umro od posledica povreda zadobijenih u prinudnom sletanju.

   Po prirodi ovakve glasine se još brže šire kada se demantuju, a to posebno važi za ovaj slučaj, jer je Klintonova neuobičajeno dugo odsutna iz javnosti. Posebno su se glasine o teoriji zavere, koje bi ovog puta mogle da budu osnovan, pojačale pošto je posle otpuštanja iz bolnice ministarka odmah vraćena u istu odakle su se zatim oglasili lekari objašnjenjem kako je njeno zdravstveno stanje komplikovanije nego što se očekivalo i da će njen oporavak potrajati više meseci.

   Sjedinjene Američke Države i Iran su u konfliktu još od pada režima šaha Reze Pahlavija 1979. godine i dolazak na vlast u Teheranu ekstremnih islamista na čelu sa u međuvremenu umrlim ajatolahom Homeinijem. Ubrzo pošto je proglašena prva islamska republika na svetu, grupa iranskih studenata i verskih fundamentalista zauzela je američku ambasadu u Teheranu, optužujući SAD da je "Veliki Satana". Ovaj događaj je doveo do prekida diplomatskih odnosa dve države, koje su od tada na dve različite strane fronta.

   Među fanatičnim vernicima koji su u ambasadi kao taoce držali američke diplomate, nalazio se i današnji predsednik Irana, Mahmud Ahmadinedžad, za vreme čijeg mandata su se odnosi dve zemlje još dodatno pogoršali.

   Hilari Klinton je, sa svoje strane, u američku diplomatsku istoriju ušla kao ministar koji je najviše putovao. U svojoj želji da obiđe ceo svet prevazišla je i slavnog Henrija Kisindžera iz njegovog perioda šatl (putujuće) diplomatije kada je neumorno obilazio Izrael i njegove arapske susede posredujući u mirovnom procesu. Na svetskoj sceni prvi put se pojavila 1992. godine uz svoga supruga, tada tek izabranog američkog predsednika Bila Klintona. Nakon toga je bila senatorka američke savezne države Njujork, da bi 2008. godine nastupila kao stranački rival današnjeg predsednika Baraka Huseina Obame koji posle svoje izborne pobede postavlja na mesto državnog sekretara, što bi odgovaralo mestu ministra za spoljne poslove.

   Sjedinjene Države poslednjih meseci pokušavaju da se izvuku iz živog peska u kome su se zaglibile na Bliskom i Srednjem Istoku, a da bi to brzo postigle potreban im je određeni stepen saradnje sa iranskim režimom. Zbog toga pokušaj tajnog sastanka Klintonove i Ahmadinedžada nikako nije veliko iznenađenje za one koji su upoznati sa američkom politikom. Jedini rebus u celom slučaju  ostaje pitanje da li je do tehničkih problema na letelici američke državne sekretarke došlo zaista slučajno i iznenada ili je sve to deo jednog dobro osmišljenog plana. Za razliku od Klintonove, njen naslednik Keri ne gaji nikakve simpatije prema islamistima iz bilo koje države. Razloga za to ima puno i svakog dana ih je sve više. Poznato je da se američka administracija u prošlosti doslovno gadila svojih slugu i jurišnika, pa to čini i danas, mada se to u zvaničnim stavovima ne vidi.

Ipak, ljudi poput Kerija ne mogu da pređu preko toga da njihovi "saveznici" iz Saudijske Arabije, označene u mnogim američkim centrima za proučavanje ekstremnog islama kao "centar svetskog zla", pozivaju na silovanje! I to sa najvišeg mesta. Tako je istaknuti saudijski verski vođa Muhammed al-Arifi pozvao je na masovno silovanje Sirijki kako bi se "ratnicima Islama" koji se bore u ratom poharanoj zemlji pružilo "seksualno olakšanje". Svojom stravičnom fatvom Muhammed al-Arifi dopušta islamskim militantima "ulaske u kratkotrajne brakove temeljene na polnom odnosu". Ti brakovi bi trebali trajati po svega nekoliko sati "kako bi svaki borac mogao doći na red". Al-Arifi je kazao i kako se svaku žensku osobu stariju od 14 godina smatra podobnom "mladom". Al-Arifi je ogorčen što brojni islamski militanti posljednje dve godine otkako traje rat u Siriji nisu imali prilike "leći sa ženom". Poručio je kako će ova njegova fatva "osnažiti mudžahedine u Siriji" te kako su ovakvi "brakovi" sirijskim ženama "sveta dužnost koja će im osigurati ulazak u raj".