RTV Svetac

 

piše: Rajko Roki Dvizac...

 

Ko to tamo čuči ispred televizora?

 

I ove godine,bezosećajno,za sirotinju je spremljen specijalni novogodišnji program. Oni sa dubljim i punijim džepovima unapred su rezervisali svoje stolove u skupim hotelima, restoranima,apartmanima i turističkim destinacijama - što dalje od bede u Srbiji.Prostom ali većinskom narodu preostale su tri mogućnosti: 1) da se okupe oko skromne trpeze a ispred malog ekrana i tu sačekaju ponoć uz obavezno odbrojavanje i kolce ,2) da to isto urade ali umesto televizora smeste se pored radio aparata i 3) za one koje sebe još uvek veruju da nisu luzeri - spremljeni su „svečani",skupo plaćeni koncerti na trgovima. Kobajagi  besplatni. A pošto se zna da niko od pevača i muzičara nije na dočeku 2013. svirao za džabaka, već za velike pare -  pitanje je ko je to platio i sa čijim parama? Odgovor svi znaju ali se prave mutavi...

Elem,da se vratimo u kuće sa preskupim grejanjem i pred male ekrane. A na ekranima sve pesma do pesme.Veselo,kao da živimo u zemlji dembeliji a ne u onoj koja se vratolomno približava  ambisu poznatom pod imenom „Grčki scenario".

   Sve televizije su se baš „potrudile" da osmisle veseo-raspevani Novogodišnji program. Gledajući koncepte tv programa,činilo se da je Prva TV najviše poradila na šarolikosti zabave.Od tipa emisija koja je trebala da gledaoce zabavi i nasmeje (nova verzija „Nadrealista", preko geg-šou „Dama bez mane" do parodije „Drug Crni u NOB-u". Tu se naravno uklopio i nervozni „Sulejman" i lumunada/akciona/dečija komedija kao vrhunac uzbuđenja.Sve je na kraju začinjeno muzikom posle ponoći.

Da bi se pratio ovakav koncept programa gledaoc je bio prinuđen da više bulji u mali ekran a manje u tanjir ispred sebe. Nije smeo preterano da se veseli jer su ga drugi ukućani umirivali da se stiša strasti, da bi oni mogli da prate ko je nervozniji Sulejman ili Ibrahim-paša, drug Crni ili osvajač Hitler. Partizani su ponovo prikazani kao uredna i nalickana vojska a četnici kao da su ispali iz neke hipi-komune. Jedino im je „hrabrost" u borbi protiv okupatora bila izjednačena. Već viđeno.

  RTS je imao veliki adut,pretpremijeru  odličnog „Montevidea". To je stvarno vredelo pogledati ali zato nakazno šibicarenje egizibicija Srećka Šojića   umesto humoreske pretvoreno je u grotesku. Krpež „Bele lađe" (koja je ta ista televizija iz (ne)objašnjivih razloga svojevremeno naglo prekinula nikad ne otkrivši pravi razlog/istinu) je podsećao na ono što deca rade u kuhinji dok im mame prave kolače - grebanje kašikom po šerpi da se ukrade preostali fil za kolače. Deca osete slast fila ali to ni izbliza nije pravi ukus kolača koji im mame spremaju. Fil je samo fil a kolač je ipak kolač.

Razlika je prevelika,pre svega u kvalitetu a potom i u kvanitetu. Ovo je sve moglo da se izbegne da je snimljena specijalna novogodišnja emisija sa Srećkom Šojićem  u glavnoj ulozi, začinjena trenutnim aktuelnostima. Onda bi to bio pun pogodak a ovako - osta samo gorak ukus fila iz ogrebane šerpe.

Vrhunac programa, naravno, bilo je narodno veselje uz „najveće i najpopularnije zvezde folk muzike". Emisija je urađena korektno i možda bi opravdala svoju najavu da nije bilo TV Pinka. Naime, dovitljivi Željko Mitrović se ovog puta odlučio za jednostavnu varijantu - pesma od sumraka do svitanja.Grand šou sa preko 200 izvođača ređao se na ružičastom ekranu jedan za drugim.

To je koncepcija u kojoj gledaoc za trpezom može i da peva i da igra a kad se umori, sedne za stolicu i jede i pije. I tako,sve do rujne zore. Poenta je samo da li volite ili ne, novu narodnu muziku. Ako je volite - nema potrebe da menjate kanal sve dok vas ne savlada umor i odete na spavanje. A ako ne - utehu (zabavu) pronađite na drugom kanalu.

  Na „Happy" televiziji Novogodišnji program je bio u stilu porodične manufakture Vesna Radusinović/Milomir Marić. Ideja je bila da se obnovi nekadašnji scenario Novogodišnje noći - za svakog po nešto a na kraju šareno ništa. Nije da nije bilo pojedinih dobrih sekvenci ali to je premalo da bi se u Novogodišnjoj noći svima u porodici držala pažnja i da niko ne dira daljinski upravljač.

 Televizija Vojvodine pod dirigentskom palicom direktora Slobodana Arežine  u potpunosti je prilagodila program vojvođanskom oku i uhu. U program je uvrstila svoje najjače adute: kultnu emisiju „5kazanje" i odlični ,razumljiv i britak humor serijala „Državni posao". Nije izostala ni neprevaziđena legenda Zvonko Bogdan ,kao i povremeno uključenje na trgove u Novom Sadu i Vršcu.

Izostala je jedino tabloidna zvezda ove televizije Aleksandar Filipović. Istina,on se oglasio sutradan ali  možda je moglo se naći malo prostora i za njega pre nego što su se kazaljke na satu poklopile i označile početak nove 2013. A gde je početak, tu je i nova šansa. Najčudniji i najneprilagođeniji Novogodišnji program imao je B 92. Humorističko-reprizni serijal „Dva i po muškarca" i filmovi sa pucnjavom i krvi do kolena,stvorili su utisak da se B 92 potpuno izgubio i u vremenu i u prostoru. Jednostavno rečeno oni su delovali kao „Neprilagođeni" da nekog oraspolože u Novogodišnjoj noći. Nemojte mi samo reći da glupost/emisija kao što su „Siti i vitki" ima „umetnički dojam" (citiram pokojnu Milku  Babović) na rejting ove televizije.

Ali,da ne preterujem i budem pošten - B 92 akcenat svog programa daje na politiku, prevare, ubistva, lažna obećanja političara i slično.Tek kada je javljeno da je tokom novogodišnje noći bilo ubistava, silovanja, saobraćajki itd - oni su živnuli. Tvrdim da je veselije bilo u svakom Domu penzionera, nego pred ekranom B 92!

A kako ste se Vi, dragi moji čitaoci, proveli, zavisilo je pred kojim televizorom (tv kanalom)  ste „čučali" u toku Novogodišnje noći. Odlazak na spavanje, i ovog puta je bila dobra alternativa.