Kontranapad

 

Zašto je od srpskog fudbalskog kriminala i Europol digao ruke

 

Glib do kolena, a svi čisti!

 

 Evropske policijske službe sumnjaju da je oko 700 fudbalskih utakmica lažirano, što upućuje na hobotnicu kakva u svetskom kriminalu nije imala duže i isprepletanije pipke. Ali, to nije dotaklo srpski fudbal. Znači li to da je on čist i nevino optuživan svih ovih godina ili ga je Evropa zagubila poput zalutalog magarca u magli?

 

Miroslav Vislavski

 

Evropski fudbal je pod udarom zakona! Evropska policijska služba (Evropol) otkrila je kriminalnu mrežu koja je namestila rezultate 380 mečeva koji su igrani na Evropskom tlu. O konkretnim slučajevima, Evropol ne govori, izuzev da je otkriveno 425 osoba (igrača, sudija i drugih zvaničnika) koje su učestvovale u nameštanju rezultata u petnaest zemalja na Starom kontinentu. Pored utakmica u Evropi, u ovoj akciji koja je vođena u saradnji sa Interpolom, pominje se još 300 utakmica širom sveta za koje postoje dokazi o nameštanju rezultata. Direktor Evropola Rob Vejnrajt je, iznoseći ove podatke, konstatovao da je reč o najvećoj istrazi koja je vođena o nameštanju utakmica.

Eho konferencije za medije šefa evropske policijske službe upućuje da se radi o neverovatno organizovanoj mreži i hobotnici koja je obuhvatila ceo svet sa glavom u Singapuru. Postoje dokazi u hiljadama sati prisluškivanja i detaljnim praćenju tokova novca koji su doveli Interpolove stručnjake do Dalekog Istoka i centrale koja je kontrolisala rezultate od četvrtih stepena takmičenja u pojedinim zemljama do vrhunskih kao što su utakmice Lige prvaka ili kvalifikacije za Svetsko prvenstvo!

Postoje podaci o kriminalnim radnjama čak u Kanadi, u kojoj fudbal nije među najpopularnijim sportovima, što je veoma iznenadilo učesnike u istrazi. Ali, odgovor je stigao sa činjenicama da su u kanadskim klubovima angažovani mnogi stranci među kojima preovlađuju južnoamerikanci koji su svojevrsna lovina kladioničkim i drugim manipulatorima. U pipke hobotnice uhvaćeni su i osobe iz skandinavskih liga, za koje se smatralo da su imune na prljave radnje u fudbalu.

Prve informacije pokazuju da je učesnicima u nameštanju plaćeno preko dva miliona eura, a najveća pojedinačna isplata iznosila je 140.000 eura. To u odnosu na dimenzije afere, nije neki novac. Doduše, tako započinju priče u sličnim akcijama, kada one rezultiraju enormnim iznosima u pljačkama i zloupotrebama.

Na temelju ovih podataka evropski mediji (Gardijan, Gazeta) spekulišu da je najveći broj sumnjivih utakmica bio u Turskoj, Nemačkoj (nemački fudbalski savez saopštava da nije reč o utakmicama Bundes lige), Švajcarskoj, a kada se radi o bivšim jugoslovenskim republikama, govori se o nameštanju rezultata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Crnoj Gori. U širem okruženju, locirani su slučajevi u susednoj Mađarskoj. Po nekim izvorima pominju se i Bugarska i Grčka.

 

Svi čisti i nevini

 

Zanimljivo je da su prve reakcije iz bivših bratskih republika gotovo identične. Svi su čisti ili je bura prošla u procesima koji su prethodili saopštavanju Evropola! Bosansko hercegovački fudbal je osumnjičen za sedam utakmica, a generalni sekretar NS BiH Jasmin Baković, komentariše da njima "nisu poznati ovi slučajevi i da će po dobijanju bilo kakvih podataka ili zahteva za angažovanje u bilo kom smislu, se uključiti u te aktivnosti".

U Crnoj Gori su se pojavili dokazi za dve utakmice u okviru ukupnog broja na koje ukazuje Evropol, ali generalni sekretar FS CG Momir Đurđevac kaže da o tome nemaju saznanja o bilo kakvim spornim susretima u njihovom takmičenju! Ipak Podgorički DAN prenosi pisanje Korijere dela Sera koji upućuje na povezanost kontraverznih biznismena koji su umešani u nameštanje utakmica u italijanskim ligama i vezama na koje upućuje nemačka policija i koje postoje na relaciji Novopazarca Almira Gegića, nikšićanina Branislava Mićunovića. U fudbalskim krugovima u Crnoj Gori godinama se spekuliše o sumnjivim radnjama u lokalnoj ligi, ali nije poznato da li je zbog mogućih neregularnosti bilo ikakvih istraga, a pogotovo sankcija!

Slovenci za koje se kaže da imaju sedam spornih utakmica, gotovo se i ne obaziru na činjenicu da su na crnoj listi. Njihovu pažnju više privlače drugi, nego njihovih osumnjičenih sedam utakmica. Slovenačkoj fudbalskoj javnosti je plasiran sporan susret, odigran u Ligi šampiona između Debrecina (Mađarska) i Liverpula koji su Englezi dobili pod sumnjivim okolnostima 2009 godine sa 1:0. Navodno je golman Mađara, tadašnji Crnogorski reprezentativac Vukašin Poleksić, primio mito. Isti fudbaler je kasnije bio suspendovan na dve godine jer nije prijavio da je meč između Fiorentine i Debrecina, koji je završen rezultatom 4:3, takođe bio namešten.

U Hrvatskoj je označeno osamnaest spornih utakmica. Izvršni direktor Hrvatskog nogometnog saveza Damir Vrbanović je izričit: - To su utakmice iz afere "Ofsajd" u kojoj je bilo privođenja i hapšenja više hrvatskih fudbalera i zvaničnika. U zemljama tranzicije postoje preduslovi za lažiranje, smatraju u sindikatu fudbalera u Hrvatskoj. Ukoliko se igrač ne plati šest meseci, a primera je bezbroj, to je svakako preduslov.

Makedonski menadžer Velibor Džarovski, koji se pročuo polovinom osamdesetih kada je hapšen zbog afere lažiranja u jugoslovenskoj ligi, lakonski komentariše saopštenje Evropola: - Tresla se gora, rodio se miš! Neće se ništa desiti! Na sceni je velika borba sa vetrenjačama, jer su kladionice u svetu pokazale moć. "Čistota" vrha svetskog fudbala je manifestovana u nekim situacijama, od kojih je ilustrativan primer kada su donosili odluku da domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. bude Katar!

 

Srbija se ne pominje

 

Srbija nije pomenuta među zemljama koje su osumnjičene za lažiranje utakmica! Za čelnike fudbalske organizacije to je dobra vest, jer na taj način dobijaju argument da su besprekorno vodili takmičenje i organizaciju, kao i da su klupski čelnici "pošteni" i "čisti". Činjenica da nismo na spisku koji je selektirao Evropol je svojevrsni odbrambeni bedem pred dežurnim, ali i pred autoritativnim i argumentovanim kritičarima prilika u srpskom fudbalu. To što naših klubova nema na utakmicama koje su bile prevashodna tema obrade evropske policije, ne znači da smo imuni na lažiranje utakmica i takmičenja. Svođenje nastupa naših predstavnika u evropskim kupovima na simboliku i uskraćivanje šanse da se sa našim ljudima manipuliše u prljavim igrama, ne znači oslobađanje odgovornosti za sav sunovrat i sliku po kojoj se bezmalo dve decenije prepoznaje naš fudbalski, a sa njime i drugi vrhunski sport.

Po rečima Marka Nicovića, nekadašnjeg člana Borda Interpola, saopštavanje ovih podataka u međunarodnoj javnosti, podrazumeva da se radi o kriminalnim radnjama koje će se preneti u nadležnost nacionalnih policija sa obavezom da se pokrenu istražne radnje. O tome Evropol obaveštava nadležna ministarstva i policijske organe država u kojima je utvrđeno da je bilo neregularnosti, odnosno lažiranih utakmica koje su najveću korist donosile kladioničarskoj mafiji i pojedinim interesnim grupama. U tom smislu su možda razumljive reakcije od fudbalskih zvaničnika u zemljama regiona. Ako se stvari povere fudbalskim savezima, za očekivati je završetak istraga u - fiokama!

 

Bez naloga spolja, stanje redovno

 

Naše institucije koje su zadužene za primenu i poštovanje zakona i za održavanje reda, što zbog sopstvenih previranja usled raznih političkih nagodbi i interesnih sfera, neće pokrenuti provere o regularnosti fudbalskih prilika dokle god ih ne poteraju međunarodne institucije. Zar to ne potvrđuje iskustvo sa 24 sporne privatizacije, o kojima smo uz najveći deo drugih sprovedenih privatizacija društvene imovine znali da su pljačkaške? Naše "institucije", tužilaštva, policija, sudovi su se "razigrali" tek pošto su dobili direktive iz Evropske komisije i eto nama umesto "sablje" 2001, "beskompromisna borba protiv korupcije i kriminala" 2012/2013.

Tako je i u Fudbalskom savezu Srbije. Njima nije dovoljno upozorenje eho javnosti o takmičenju u Srpskom fudbalu i slika sa praznih tribina. Njima nije dovoljna indikacija koju šalje regionalno okruženje o regularnosti fudbala. Smeta im kada generalni sekretar FIFPRO Teo Van Segelen ukazuje na neregularnost u Srpskom fudbalu, tvrdeći da se već godinama u našoj ligi nameštaju utakmice i da se unapred zna plasman ekipa u našem prvenstvu, pa najavljuje veliku istragu I hapšenja zbog nameštanja rezultata I ilegalnog klađenja. Umesto da mu predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Mirko Poledica bude saveznik u borbi za čistotu fudbala, Tomislav Karadžić traži od njega papire sa dokazima o nameštanju utakmica, a sam zna da je u Srpskom fudbalu odavno trulo.

Konačno, Tole je stasavao kao fudbalski funkcioner u vreme "Afere bundi" koja je razotkrila makedonske sudije korumpirane od Subotičkog Spartaka, on dobro pamti i "Šajberovo prvenstvo" u kome je poništeno celo kolo elitne jugoslovenske lige zbog sumnji u lažiranje. O drugim primerima je izlišno govoriti u decenijama opšte propasti i kriminalizacije Srpskog fudbala devedesetih godina do danas. Da li se protiv korupcije u Srpskom fudbalu mogu boriti oni koji su na udaru borbe protiv korupcije? Jer, sam osvrt na čelnike najautoritativnijih klubova pokazuje da je u Crvenoj Zvezdi, nakon petogodišnjeg procesa, ipak, samo abolirani Džajić, u Vojvodini i OFK Beogradu i nakon pet godina trajanja još uvek su u sudskom procesu predsednici Ratko Buturović i Zvezdan Terzić, a u Partizanu kontraverzni Dragan Đurić, kome se najavljuje proces!

Istrage Evropola i Interpola u svetskom fudbalu i saopšteni rezultati nisu uteha što Srbija nije označena kao zemlja sa neregularnim takmičenjem. I ne treba nam to ako smo svesni i odgovorni u kakvom ambijentu živimo i sa kakvim nasleđem. Devedesetih, naš fudbal je bio u kandžama kriminalaca. Pitanje je da li se toga oslobodio ili je legalizovan. Nekadašnji urednik sportske rubrike Tabloida, pokojni Nikola Simić koji je preminuo pre tri godine na današnji dan 14 februara, je u u svojoj knjizi "Fudbalska mafija u Srbiji" oslikao sve likove sa poternica i momke sa asfalta koji su gazdovali Srpskim fudbalom u tom razdoblju. Tri godine posle njegove smrti, herojske borbe za čistotu fudbala, ljudski moral i vrednosti sporta pokazuju da njegova borba nije bila uzaludna. Na žalost, izgleda su ga bolje razumeli Evropljani i Svet, nego ovdašnji vladari. Njegova istraživanja ostaju zakletva pravde nad duhom kriminala u Srbiji.