EPS

 

Kako sprečiti naprednjake da ''privatizuju'' Elektroprivredu Srbije

 

Ajde Jano, i EPS da prodamo...

 

Poslednja dešavanja u vrhu Srpske napredne stranke govore da su vođe naprednjaka odlučne da Elektroprivredu Srbije (EPS) trampe za još jedan mandat na vlasti. Problem je jedino kako će to u praksi izvesti, jer unutar same vladajuće koalicije ne postoji saglasnost za ovu "operaciju decenije". Preciznije rečeno, u opštem siromaštvu, prodaja EPS je isuviše veliki rizik za svaku stranku i svaku koaliciju, jer bi tim činom nagojene partokrate istovremeno odsekle granu na kojoj sede, i pitanje je koje bi drugo javno preduzeće nakon EPS-a muzli tako slobodno i neograničeno...

 

Vuk Stanić

 

Unutar vladajuće Srpske napredne stranke, traje psihologija "zlatne groznice" pri samom pomenu prodaje Elektroprivrede Srbije. Naprednjaci već računaju da će novac od prodaje EPS-a iskoristiti za omiljenu demagošku radnju, takozvanu kupovinu socijalnog mira, što bi istovremeno značilo i podizanje rejtinga stranke, otkriva za Tabloid izvor dobro upućen u dešavanja u SNS.

Novac iz privatizacije EPS bi, smatraju ljudi bliski  vrhu stranke, olakšao da se pobedi na eventualnim prevremenim izborima.

-Hapšenja lidera opozicije, ali i onih sa kojima smo u vlasti bilo bi mnogo lakše, ako bi smo imali novac od prodaje EPS-a. Tim parama možemo da povećamo penzije, kao što je urađeno kada je prodat Telekom. Hapšenja nam ne dižu rejting kako smo očekivali, jer je narod  gladan.  Postoji opasnost i od socijalnih nemira. Saopštili su Vučiću njegovi saradnici proteklih dana, saznaje Tabloid.

Prema navodima Tabloidovog izvora bliskog vrhu SNS, Vučiću je već prezentovan plan prodaje EPS. Projekat predviđa dve opcije: da kompaniju proglasi prezaduženom i privatizacija predstavi kao jedini spas, dok bi u drugom slučaju bili prodati samo delovi kompanije, pod izgovorom da Evropska unija traži liberalizaciju energetskog tržišta. Taj drugi plan su proteklih godina neuspešno sprovodile stranke demokratskog bloka.

Vesti o tome da je kompanija pred bankrotom i prezadužena plasiraju se javnosti da bi se lakše sprovela pljačkaška privatizacija ove kompanije.

Saznali smo da planom  naprednjaka za prodaju EPS, nisu oduševljeni kadrovi G17, baš kao ni kadrovi SPS, koji su sa njima u vlasti. Verovatno zato što ovaj plan ne predviđa da i njih uključi u podelu plena, dok pretpostavljamo naprednjaci nastupaju sa devizom: "ćutite, pohapsićemo vas!". 

Od petog oktobra do danas ponavlja se jedan isti scenario: političari donose odluku da neko preduzeće privatizuju, stranački kadrovi preuzimaju kontrolu poslovanja, sklapaju se štetni ugovori, stvara se gubitak u poslovanju, kompanija koja bi po osnovu tržišne pozicije trebalo dobro da posluje, proglašava se nepopravljivim gubitnikom. Mediji i političari  predstavljaju preduzeće kao nerentabilno. Protura se i priča o dugovima, višku zaposlenih, na sve načine ubija se cena i tržišna pozicija. Potom se firmu prodaje unapred poznatom kupcu za bagatelne pare. Političari koji su namestili prodaju uzimaju proviziju. Novi vlasnik odjednom uspeva da realizuje poslove koje političko rukovodstvo godinama nije moglo. U slučaju EPS, to bi bila efikasna naplata potraživanja od firmi i institucija u državnom vlasništvu. Podsećamo: samo je Rudarsko topioničarski basen Bor (RTB) dužan EPS-u 200 miliona evra!

Ipak, uprkos svemu što se dešavalo u i oko njega, EPS je svaki scenario pljačkaških privatizacija do sada uspešno izbegavao, mada je prvi deo plana koji podrazumeva smanjivanje vrednosti preduzeća uspešno sproveden  (akcijom stranačkih kadrova) tokom proteklih godina. Smenjivali su se "egzekutori" iz DS, G17, DSS, i na kraju su omogućili naprednjacima da danas ne počinju od nule.

 Stranke finansirane od strane tajkuna, poslednjih trinaest godina su uspešno upropašćavale EPS. Tokom anketnog odbora, potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je u Skupštini izneo podatke o tome kako se pojedinci bliski strankama iz koalicije DOS, pre svega bliskih Demokratskoj stranci, bogate na štetu EPS (Vučić je tada u opoziciji).

Anketni odbor je brzo zaboravljen, ali se "na izvesno vreme" odustalo od prodaje ovog preduzeća. U vreme vlade Vojislava Koštunice, definitivno je odlučeno da ne treba prodavati javna preduzeća. Tada je Naftna industrija Srbije (NIS) transformisana iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, ali je EPS opet nekako uspeo da očuva status javnog preduzeća.

Ipak, vlast je uspela da delove EPS, poput Elektrovojvodine u Agenciji za privredne registre, nekako upiše kao društva ograničene odgovornosti. Počelo se sa zagovaranjem što veće nezavisnosti delova sistema. O tome govori i činjenica da je mesto direktora Elektrodistribucije Beograda (EDB), jedno je od najznačajnijih u svakoj postizbornoj raspodeli direktorskih mesta.

Jedan beogradski dnevni list je još 2008. godine preneo da nekoliko kadrova iz vrha G17,  pregovara sa hrvatskim privrednicima o prodaji Elektrovojvodine. Sindikat EPS je tada odmah reagovao, saopštivši javnosti da ako takav plan postoji oni to neće dozvoliti.

Do danas EPS je uspeo da izbegne sudbinu Sartida, Nisala i velikih srpskih banaka čiji veštački stečaj i danas traje. Ipak dešavanja u EPS, o kojima nas naši insajderi obaveštavaju govore da su naprednjački kadrovi odlučni da ovu kompaniju trampe za još jedan mandat na vlasti.