Razaranje

 

Koje su sve velike lože angažovane u realizaciji udruženog zločinačkog poduhvata rekonstrukcije Narodnog muzeja

 

Smeštaj za kraći boravak u Beogradu

 

Ko su sve veliki majstori i majstorice štetočinskih velikih loža: muzeološke, rotarijanske i arhitektonske. Kakve su stvarne reference projektanta rekonstrukcije Milana Rakočevića i da li je on uopšte ispunjavao uslove konkursa za izbor glavnog projektanta. Kako je Miladin Lukić pokušao da zamaže oči javnosti. U čemu je sličnost projektnog biroa Rakočević, taksi prevoznika Raka-Trans, radnje za hemijsko čišćenje Tip-Top, bifea Raj u Medveđi, agencije Geronto-help, ginekološke ordinacije Medi-Gin, agencije Mirođija i ćumurane Ražanj. Šta je zapravo i kome plaćeno preko milion eura. Da li će biti potrebno osnovati veliku zatvorsku ložu.

 

Stanislav Živkov

 

Slobodni zidari, u široj javnosti poznatiji kao masoni (engl. free masonry, franc-maçonnerie) su mistični, strogo hijerarhijski organizovan pokret koji je nastao u prilikama liberalnog prosvetiteljstva. Nadovezuje se na tradiciju zidarsko-klesarsko-graditeljskih cehova pa otuda proizlaze njihovi simboli šestar i trougao. Osnovna organizacijska struktura slobodnog zidarstva je loža. Unutar neke zemlje lože su organizirane u velike lože, s tim da neke zemlje, poput Velike Britanije imaju više takvih loža a njihovo članstvo je hijerarhijski podeljeno na tri stepena pri čemu je najviše zvanje -zvanje velikog majstora.

Za razliku od pravih velikih loža, u slučaju rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beograda na realizaciji udruženog zločinačkog poduhvata ravnopravno udružile razne štetočinske nezvanične velike lože: velika muzeološka loža predvođena velikim majstoricama dr Tatjanom Cvjetičanin i bivšim predsednicama upravnog odbora Narodnog muzeja  dr Irinom Subotić i dr Maricom Šuput, velika rotarijanska loža predvođena velikim majstorima akademikom Nikolom Tasićem, arhitektom Dragomirom Acovićem i Miroslavom Tasićem te velika arhitektonska loža predvođena velikim majstorima arh. Miladinom Lukićem, prof. dr Milanom Rakočevićem i savetnikom već pomenutim arh. Dragomirom Acovićem.

 

Preporuka iz Azerbejdžana

 

Kada je svojedobno raspisan konkurs za izbor glavnog projektanta rekonstrukcije Narodnog Muzeja traženi su vrlo jasni uslovi koje je izabrani kandidat trebao da ispuni. Tako je traženo sledeće: visoko obrazovanje VII stepen, posedovanje lične licence za projektovanje objekata, izvedeni radovi na zaštiti spomenika kulture,kao i radovi na sanaciji i revitalizaciji rekonstrukciji i restauraciji objekata koji su spomenici kulture,radovi na uređenju muzeja i poznavanje muzeografije, da ima izuzetna arhitektonska ili stručno-umetnička dela, odnosno ostvarenja iz oblasti arhitekture i urbanizma, posebno iz oblasti muzeografije, izvedena dela , ostvarenja nagrađena na javnim međunarodnim ili domaćim konkursima, ostvarenja publikovana u relevantnim međunarodnim i domaćim časopisima i monografijama, objavljeni udžbenik ili monografiju za stručno-umetničku oblast, ,ostvarenja izlagana na relevatnim međunarodnim ili domaćim izložbama ili dela/ostvarenja koja su značajno uticala na razvoj kulture i umetnosti

Međutim kada se pogledaju sve reference prof. dr Milana Rakočevića na sajtu danas nepostojećeg projektnog biroa www.birorak.rs vidi se da one uglavnom nemaju blage veze sa uslovima koji su postavljeni na konkursu.

Tako je recimo Rakočević Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1968. godine, studirao na Ecole des Beaux Arts u Parizu Doktorirao 1993. godine. Radio u Parizu (Francuska), Sionu (Švajcarska) i Alžiru (Alžir). Realizovao preko pedeset objekata u Srbiji i Crnoj Gori, Švajcarskoj, Francuskoj, Sloveniji, Panami, Bosni, Nemačkoj, Rusiji i Australiji, među kojima su hoteli, stambene zgrade, robne kuće, apartmani, hoteli, crkve, servisne stanice, vile, restorani i izložbeni paviljoni. Kao profesor radio na arhitektonskim fakultetima u Beogradu (od 1977.) i Novom Sadu. Raniji dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Raniji predsednik Upravnog odbora Urbanističkog zavoda Beograda. Učestvovao na brojnim profesionalnim domaćim i međunarodnim konkursima i izložbama.

Dobitnik više od 15 profesionalnih priznanja i nagrada. Konkursom izabran i imenovan za glavnog i odgovornog arhitektu rekonstrukcije, restauracije i dogradnje objekta Narodnog muzeja u Beogradu 2004. godine, i u toj ulozi realizovao idejni i glavni projekat na osnovu koga je Narodni muzej dobio odobrenje za izgradnju.

Dobitnik Nagrade Inženjerske komore Srbije 2007. god. za projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu.

Naravno, tu su lepo prikazani i raznorazni objekti ali se zato uopšte ne zna šta je zapravo sagrađeno a šta je ostalo na nivou idejnog projekta ili konkursnog rada. Tako su tu recimo sportski centar "Kura" u Mingačeviru u Azerbejdžanu, sportsko-poslovni centar u Pančevu u gradnji-inače zločinački poduhvat pančevačkog žutog preduzeća gde je protivzakonito zelena površina prenamenjena u građevinsko zemljište kako bi se izašlo u susret investitoru inače vlasniku tzv pogrebne kafane, zatim arhitektonsko urbanističko rešenje kompleksa Pinkum u Novom Gradištu, idejno rešenje poslovnog kompleksa Geneks na novom Beogradu, rekonstrukcija Trga partizana u Užicu, zgrada Ekonomskog predstavništva Bugarske arhitektonsski biro Stan u Beogradu, rezidencijalni kompleksi u moskvi, upravna zgrada Koka Kole, poslovni centar u Odesi, Futoška pijaca u Novom Sadu, zgrada Simensa i servis Dunav osiguranja...

 

 

Lik i delo kućnog prijatelja

 

 

 Uglavnom sve osim onoga što je predviđeno konkursnim uslovima gde je decidno zahtevano sledeće:  izvedeni radovi na zaštiti spomenika kulture,kao i radovi na sanaciji i revitalizaciji rekonstrukciji i restauraciji objekata koji su spomenici kulture,radovi na uređenju muzeja i poznavanje muzeografije, da ima izuzetna arhitektonska ili stručno-umetnička dela, odnosno ostvarenja iz oblasti arhitekture i urbanizma, posebno iz oblasti muzeografije a jedina veza sa muzejima, muzeologijom i muzeografijom je činjenica da je biro Rakočević svojedobno učestvovao na konkursu za novi Egipatski muzej u Kairu! Pretraga digitalnog kataloga Narodne Biblioteke Srbije otkrila je nekoliko vrlo interesantnih podataka. Tako se pokazalo da je Milan P. Rakočević rođen 1946. godine a prema sopstvenoj biografiji sa sajta www.birorak.rs diplomirao je 1968. godine iz čega proizilazi da je reč o svojevrsnom vunderkidu koji je studije arhitekture u Beogradu završio za svega četiri godine što je zaista fenomen! Sama bibliografija Milana P. Rakočevića zaista je impresivna. Tu se najpre nalazi veliki broj članaka objavljenih u časopisu Krovovi : biltenu  za kulturu i umetnost koji se objavljuje u Sremskim Karlovcima u izdanju OKSSOV još od 1986. godine. Svojim poetskim naslovima svakako se ističu članci Akvamarin u akvarijumu, Kad me pozoveš u goste..., Slavoslovlje nerođenog, Ko da te nikad čekali nismo..., Čelo-vek, Olovni oblak te Nevesinjska : (mladoj ženi mojoj)!!! Ipak u bibliografiji se nalaze čak dve knjige fotomonografija Sveta planina Kajlaš - hodočašće na Tibet u izdanju firme Orion-Art kao i priručnik 24 časa arhitekture-uvod u arhitektonsko projektovanje što jedino ima veze sa arhitekturom! Pošto je i samim organizatorima nameštanja izbora Milana P. Rakočevića za glavnog projektanta rekonstrukcije Narodnog muzeja bilo jasno da postoji velika mogućnost da neko postavi par nezgodnih pitanja, recimo da li je tačno da je Milan P. Rakočević slučajno kućni prijatelj predsednika Visokog saveta za obnovu Dragomira Acovića, na čiji je predlog pre dovođenja Milana P. Rakočevića eliminisan eminentni arhitekta Milan Pališaški, pod izgovorom da je u poodmaklim godinama života i pitanje je da li bi doživeo završetak rekonstrukcije Muzeja, u realizaciju udruženog zločinačkog poduhvata svesrdno se uključio tadašnji pomoćnik tadašnjeg ministra kulture Miladin Lukić, osim kao stručnjak za gradnju nefunkcionalnih klozeta i nakaznih konaka, najpoznatiji kao potrčko i slugeranja svojevremenog direktora Republičkog Zavoda Radomira Stanića po čijem nalogu je zaposlenima na potpisivanje podmetao prazan list papira na koji je trebalo da, ne gledajući sadržinu peticije, stave potpis kako bi jedna žena bila izbačena, tužena sudu i na sve moguće načine ponižena. Elem, Lukić je neovlašćeno u ime ministarstva sročio i napisao skareno pismo direktorki Muzeja Cvjetičanin dr Tatjani pod brojem 20/82 od 14.10.2004 u kome doslovce stoji sledeće:  Imajući uvid u dosadašnji tok poslova na pripremanju dokumentacije o stanju zgrade Narodnog muzeja i njenom detaljnom snimanju i analizi, izražavam svoje lično zadovoljstvo zbog visokog profesionalizma koji se iskazao u ovoj fazi što potvrđuju i rezultati. Duboko sam ubeđen da smo doneli ispravnu odluku izborom g profesora dr Milana Rakočevića za glavnog arhitektu na poslovima realizacije projekta i rekonstrukcije Narodnog Muzeja u Beogradu! Prvi razgovori pokazuju da g Rakočević problem sagledava temeljno i svestrano, što je veoma značajno za Vas, imajući u vidu da ćete, kako se iskreno nadam uskoro preuzeti ulogu investitora.

 Ovde bi bilo jako zanimljivo videti ko su to ONI na koje se u pismu poziva Miladin Lukić i u kom svojstvu je on učestvovao u izboru projektanta. Pošto su nezgodna pitanja sve više počela da se postavljaju 2007. godine, a uz to je došlo i do pada prve Koštuničine vlade bilo je očito da se tamni oblaci sve više nadvijaju nad udruženim zločinačkim poduhvatom rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu, usledila je nova akcija kako bi se javnosti zamazale oči i sprečilo dalje istraživanje oko svih nezakonitosti i brljotina vezanih za skaredni projekat rekonstrukcije i sva druga nepočinstva u vezi sa time. Tako je 2007. godine po prvi put dodeljena novčana nagrada i povelja za izuzetno dostignuće u struci i delatnosti Inženjerske komore Srbije, pored ostalih i prof. dr Milanu Rakočeviću za projekat rekonstrukcije, restauracije i dogradnje Narodnog muzeja u Beogradu pri čemu je predlog o nagradama dao sedmočlani žiri pod imenom Komisija za utvrđivanje ispunjenosti uslova za dodelu nagrada u sledećem sastavu: Dragomir Acović, predsednik, i članovi Nebojša Stefanović, Milorad Miladinović, Dejan Vasović, Tatjana Đorđević, Biserka Švarc i Drago Ostojić, čime je zapravo Dragomir Acović pokušao da zaštiti lik i delo svog kućnog prijatelja!

 

 

"Mirođija" i "Kokice"

 

 

Dolaskom ministra Nebojše Bradića počelo je rasplitanje ovog vrzinog kola te je ustanovljeno da je izrada idejnog i glavnog projekta arhitekti Rakočeviću plaćena 856.850 evra, a 248.054 evra potrošeno za konsultantske usluge administratora projekta konzorcijumu Solomko-Projman. Ono što nikome ni najmanje nije zasmetalo je činjenica da iz ovoga proizilazi da je sitnica od „svega" 856.850 evra zapravo plaćana fizičkom licu, pošto su sve tri firme direktno povezane sa Velikim Majstorom prof dr Milanom Rakočevićem, odnosno u  vlasništvu Milana Rakočevića, njegovog sina Ivana i snahe Aleksandre Savić-Rakočević  bile registrovane kao preduzetničke radnje! Tako je recimo Rakočević inženjering, sa punim poslovnim imenom Biro za projektovanje i izvođenje Rakočević Inženjering Ivan Rakočević preduzetnik Beograd, sa sedištem u ulici Alekse Nenadovića 36 .

Inače ova danas nepostojeća firma osnovana je  01.02.2000. godine a prestala sa radom 29.02.2008, a kao pretežna delatnost navedena je šifra delatnosti 7112, odnosno inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje,  a kao poslovođa firme Rakočević Inženjering  naveden je izvesni Milan Rakočević sa jmbg 1204946710200 Kako bi sve ostalo u porodici, isti taj Milan Rakočević sa jmbg 1204946710200 nešto kasnije , tačnije 01.09. 2007. godine pojavljuje se i kao osnivač i vlasnik firme  Studio Rakočević, odnosno sa poslovnim imenom Arhitektonski biro za projektovanje, izvođenje i zastupanje studio Rakočević Milan Rakočević PR Beograd, Braće Nedića 20, koja će biti ugašena već 31.5.2010 zbog privremenog odlaska Milana Rakočevića u Australiju.

 I konačno, jedno vreme postojala je i firma Arhimag biro za projektovanje Savić-Rakočević Aleksandra preduzetnik Beograd, Luke Vojvodića 93/17... a sve tri ove preduzetničke radnje imale su potpuno isti status kao recimo status Samostalne zanatske radnje za hemijsko čišćenje "Tip-Top", Samostalnih ugostiteljskih radnji "Veliki Sokak" u Futogu, "Raj" u Medveđi ili autoprevoznika "Raka-trans" u Kačarevu, agencije za posredovanje, marketing i taksi prevoz Mrkson, agencije za pomoć u kući starim licima Geronto-help, specijalističke ginekološke ordinacije Medi-Gin u Čantaviru ili agencije za marketing i usluge "Mirođija" u Beogradu, upravo kao i samostalne zanatske radnje "Kokice" u Novom Sadu ili samostalne zanatske radnje za proizvodnju ćumura "Ražanj" u Majdanpeku a bilo bi jako zanimljivo videti kojim se poslom recimo bavila preduzetnička radnja "Smeštaj za kraći boravak u Beogradu"(svi podaci preuzeti su sa sajta APR)!

Ovde se pak otvara novo pitanje kako su angažovani svi brojni saradnici na izradi projekta i preko koga su isplaćivani honorari ako se zna da je tih godina (dakle radi se o periodu 2003-2007. godine) preduzetnicima  bilo moguće da posluju uz paušalno plaćanje poreza ma veoma mali godišnji promet (tek odnedavno je omogućeno da se taj limit poveća na osam miliona dinara).

 

Dragoljub Mićunović i njegov drug Pacov

 

 

 Naredna enigma za koju apsolutno niko normalan nije uspeo da pruži suvislo objašnjenje je činjenica da je opskurnom konzorcijumu firmi Solomko-Projman isplaćeno čak 248.054 evra za navodne konsultantske usluge administratora projekta. Prema nekim podacima mesečno je zapravo za navodne usluge plaćano oko 20.000 eura a pitanje je samo kakvo je to bilo genijalno konsultovanje pa je toliko plaćano. Ipak pronađen je još jedan zanimljiv podatak a to je sledeće: vlasnik preduzeća Projman je izvesni Jordan preradović, inače osnivač, i direktor iste firme koji na sajtu Projmana navodi kako već 45 godina radi na razvoju teoretskih osnova iz upravljanja projektima i primenоm na praktičnim projektima u zemlji i inostranstvu štagod to bilo. Međutim posebno su zanimljive reference na koje se Jordanović poziva koje se očito odnose na period kada firma Projman uopšte nije poštovala (osnovana je 1992)!

Tako se tu recimo navodi rad na Metalurškom kombinatu Smederevo - I i II faza, Investicioni projekti za Jugoslovensku armiju (preko 20 projekata),  GENEKS - Apartmani, Klinički centar Srbije - Beograd, ali i neki skoriji i tekući poslovi:  rekonstrukcija i restauracija zgrade Savezne skupštine, Beograd (posao u režiji Dragoljuba Mićunovića, Demokratske stranke, Marka Popovića- Pacova i firme Omnistock), gradnja Parohijskog doma Hrama Svetog Save u Beogradu i Hrama Svetog Save na Vračaru (aktuelan projekat u režiji velikog majstora Dragomira Acovića) i konačno Narodni muzej Beograd - Rekonstrukcija, restauracija i dogradnja,  projekat čija realizacija je poodavno obustavljena a na čijem buđenju iz mrtvih su sada angažovani Veliki majstori i majstorice iz svih loža navedenih na početku teksta!

Međutim postavlja se još jedno pitanje na koje bi neko trebao da da odgovor a to je sledeće: o kakvom se to administriranju projekta i o kakvim konsultantskim uslugama zapravo radi ako su u jednoj od članica konzorcijuma Golomko-Projman, konkretno u preduzeću Projman zaposleni izvesni Dragan Pavlić dipl.maš.inž. projekt menadžer - koordinator, sa višegodišnjim iskustvom na upravljanju investicionim projektima u zemlji i inostranstvu koji je, pored ostalog radio  na velikim projektima a kao član ekspertskih timova procenjivao vrednost imovine Luke Beograd  i to plovne, lučke, transportne mehanizacije i elektro mašinske opreme , a kao član projektnog tima radio na projektu "Narodnog muzeja" - rekonstrukcije, restauracije i dogradnje Narodnog Muzeja u Beogradu - jednog od većih nacionalnih projekata iz oblasti kulture. Ako je poznato da je Pavlić ekspert za upravljanje projektima luka, brodogradilišta i brodoremonta, kao i procesnih postrojenja i svih vrsta mašinskih instalacija, postavlja se pitanje kakve je to sve veze imalo sa rekonstrukcijom Narodnog Muzeja! Iz firme Projman angažovan je i izvesni Vladan Preradović, kako je navedeno na njihovom sajtu, a dotični je dipl.maš.inž. mlađi perspektivan kadar koji ubrzano nastupa na našoj i međunarodnoj sceni upravljanja projektima i , sudeći po prezimenu, verovatno sin vlasnika Projmana Jordana Preradovića a kao reference za rad na rekonstrukciji Narodnog Muzeja sigurno bi trebalo uzeti u obzir njegov rad na projektu Belo jezero u Rusiji a posebno činjenicu da duži niz godina radi na realizaciji projekta Hram Svetog Save u Beogradu - fasada i unutrašnjost hrama koji je inače projekat Velikog majstora Dragomira Acovića.

 

 

Tajno društvo u Bačvanskoj ulici

 

 

 Ipak za rekonstrukciju Narodnog muzeja svakako je bitna činjenica da je mlađahni Preradović odličan poznavalac teorijskih i praktičnih znanja i veština iz upravljanja projektima stalni je član tima za obuku i trening stručnih kadrova i Ekspert za upravljanje projektima fabričkih i procesnih postrojenja. Tu je takođe i izvesna Jelena Ančić, nekakav projekt - planer što niko normalan pojma nema šta je, navodno važan član u timu za upravljanje projektima koja je takođe radila na projektu „Belo Jezero" u Rusiji a trenutno takođe radi na realizaciji gradnje hrama Sv Save, Uz sve to je navedeno da je Ančićeva navodni stručnjak za izradu mrežnih planova, odnosno njihove strukture, organizacije, metodologie i rizika, što sve zajedno predstavlja najobičnije prodavanje magle. Izvesni Hadži Boris Solomko, inače vlasnik drugog člana Konzorcijuma je takođe angažovan kao prodavac magle, odnosno projekt- menadžer na hramu Sv Save što se idealno uklapa u ovaj galimatijas Na kraju se može konstatovati da je u sveopštoj drpaži kojom je bio obeležen čitav kleptokratotriler rekonstrukcije Narodnog muzeja, neko ipak trebao da stručno rukovodi obilnom administracijom, piskaranjem i međusobnom korespodencijom između pripadnika svih Velikih Loža, a posebna je pažnja trebala da bude posvećena administriranju, odnosno preciznom obračunu svih plaćanja honorara, putnih naloga, dnevnica, ručkova i seansi u restoranu Little Bay, terevenki u Aero Klubu, i još preciznijem uklanjanju svih tragova ovakvog burazerskog poslovanja.

Očito je da je ovaj udruženi zločinački poduhvat korist doneo samo pojedincima, uostalom o tome najbolje govori činjenica da je prema nalazu prethodnog Ministarstva kulture na neupotrebljiv projekat i njegovo „administriranje" straćena sitnica od svega 1.104.904 (milion sto četiri hiljade devet stotina četiri eura) a da do sada nikome za to nije zafalila ni dlaka sa glave, pri čemu je Narodni Muzej i dalje zatvoren za javnost, a sadašnja uprava mora da otklanja posledice svog štetočinstva prethodne dok smenjena direktorka Tatjana Cvjetičanin i dalje rovari i sa Vukom Ognjanovićem saziva tajne sednice dela Upravnog odbora u hotelu Mažestik! Sve se više čini da postojećoj grupi od 24 kriminalne afere koje se kao prioritet rešavaju od dolaska sadašnje vlade Srbije, u najkraćem mogućem roku trebaju da budu pridružene još neke, a osim toga postojeće štetočinske Velike lože trebalo bi transformisati u jednu novu i veoma korisnu: Veliku Zatvorsku Ložu sa sedištem u Bačvanskoj ulici!