Natrag

Stav

Stav

 

Građanski Mirni Otpor

 

Branko Dragaš

 

 Građanski Mirni Otpor. To nam je samo preostalo. Ulica. Demonstracije. Protiv izdajničke politike režima, protiv političkog ološa, protiv genetski modifikovane hrane, protiv zagađivanja iz vazduha, protiv namernog trovanja naših građana, protiv ekonomskih ubica, tajkuna, protiv siromaštva, beznađa, očaja i apatije. Šta je alternativa? Građani Srbije i rasejanja koji se nikada nisu bavili politikom. Uvođenje DDD - digitalne direktne demokratije.

Onaj koji ne razume neka pažljivo i polako čita šta sam pisao.Ja tu uopšte nisam važan. Pokrenuo sam samo jednu političku ideju koja je ostvarljiva i koja se polako pojavljuje u svetu. Izbori u Italiji su pokazali da je moguće napraviti nešto novo. To novo ne znači i da je dobro. Mora da postoji proces za sazrevanje jedne ideje. Zato sam uporan u nastojanju da iz politike izbacimo plaćene političare. Oni koji mi kažu da sam utopista, greše. Ne vide šta se dešava oko njih. Uspavali su se i ne prate društvene pokrete u svetu. Nalazimo se pred planetarnim socijalnim cunamijem. Predstavnička demokratije, parlamentarizam i korporativni fašizam su uništili samu demokratiju. Uništena je republikanska ideja slobode, bratstva i jednakosti. Upravo sada je pravi trenutak za politički GMO.

Stvorile su se istorijske prilike za to. Društvena situacija je usijana, preti izbijanje požara svakog trena. Zbog toga, pozivam građane na mirne demonstracije i proteste na ulici. To je jedini način da se sa ulice podigne jedna nova energija za menjanje okoštalog i bankrotiranog političkog sistema. Građani moraju sami da se izbore za sebe. Citiraću osnivača američke nezavisnosti državnika Tomasa Džefersona koji u Deklaraciji o nezavisnosti piše:

 „...Svi su ljudi rođeni kao ravnopravni.Njihov tvorac im je svima podario određena lična prava u koje spadaju : život, sloboda i težnja ka sreći, vlast treba ljudima da osigura ostvarenje tih prava, pri čemu ona moraju biti zasnovana na saglasnosti naroda.Kada se vlast javlja kao smetnja za postizanje tih viših ciljeva, narod ima pravo da izmeni formu vlasti i čak i da je uništi i na njeno mesto postavi novu vlast koja će garantovati sigurnost i blagostanje naroda...".

Režim u Srbiji nije ispunio ništa od svojih predizbornih obećanja. Režim se javlja kao smetnja za postizanje viših ciljeva naroda.Zato moramo na ulice. To sam najavio uoči prošlogodišnjih izbora. Kurta i Murta su se nagodili. Jedini način da ih smenimo i zamenimo novom političkom idejom je da otpočne građanski mirni otpor GMO. Otpor za spas Srbije, naroda, građana i naše budućnosti.

LAŽLJIVCI - Neverni Toma i Mali Sloba su razgovarali u Briselu sa Tačijem. Izašli su sa sastanka i dali dve različite izjave. Potpuno suprotne. Neverni Toma tvrdi da je optimista i da sve ide dobro, jer je Priština pristala na naše uslove. Zmija Tači je u skupštini Kosova nazvao našeg predsednika lažovom i izgovorio je niz opštih uvreda na naš račun. Nakon toga javio se Mali Sloba i saopštio da se ništa nisu dogovorili. Strašno! Potom su organizovali konferenciju za štampu i pred čitavom javnosti saopštili dve radikalno suprotstavljene izjave. Kliberili su se pred kamerama i ponašali kao kreteni. Naša tragedija se nastavlja. U najtežim trenucima srpke istorije, kada se odlučuje o sudbini Kosmeta, naši pregovarači su politički diletanti. Ne obaveštavaju Skupštinu o čemu pregovaraju, niti usaglašavaju međusobne stavove. Šta očekujem od ovih pregovora? Isto što i vi. Režim će prodati Kosmet. Zato su i dovedeni na vlast. I zato moramo da ih srušimo u protestima GMO na ulicama svih gradova Srbije. Lažljivci nam ne trebaju. Ne treba nam ni njihova lažljiva politika. Trebaju nam državnici koji će Zmiji stati nogom za vrat.

BUDŽET - Propast svih državnih institucija vidi se na svakom mestu. Tako je Fiskalni savet, zvanični državni organ, izašao sa drastičnim podacima da se za dva meseca 2013 budžetski deficit povećava, da je dostigao 35 milijardi dinara, da su izgledi da bude skoro duplo veći nego što je ekonomski ubica Dinkić predvideo, da se obećava 160 miliona evra iz budžeta za pokretanje proizvodnje u železari u Smederevu, na taj način će se potrošiti taj novac poreskih obveznika i železara će ponovo stati, jer tako ona ne može da se pokrene, a 5.200 radnika će za nekoliko meseci ponovo ostati bez posla, samo će gubici biti još veći, Fiskalni savet je zabrinut za sudbinu državnih finansija i nagoveštava bankrot o kome već pet godina pišem. Ekonomski ubica Dinkić istoga dana izađe i kaže da to nije ništa tačno, budžet je u plusu 3 milijarde dinara i sve ide kako je planirao. Pročitao sam materijal Fiskalnog saveta i mislim da je korektno urađen.Međutim, ni to njihovo dobro plaćeno pisanije ništa ne vredi.Narkomani na vlasti nastavljaju da nas zadužuju i uništavaju. Ubacivanje subvencionisanih 160 miliona evra u železaru je davanje gas vozu koji juri niz stranu u provaliju. Mora da dođe do sloma. To je sigurno. Slom sledi.

FORUM - Aca Sila je odbio da ide na skijanje na Kopaonik i da razgovara o reindustrijalizaciji. Rekao je - neću da razgovaram sa kriminalcima. Bravo, Aco! Silna izjava! Na Kopaoniku su u prvim redovima sedeli oni koji su opljačkali kroz privatizaciju privredu Srbije. Možete ih sve odmah pohapsiti i nećete pogrešiti. Tajkuni, ministri, ekonomski savetnici, profesori iz upravnih odbora, urednici medija koji su spinovali pljačku i veličali kriminalce, čitava banditska grupa koja nas je opljačkala po zakonu. Njihovo hapšenje nije sporno, ali mora da sledi i zakon o konfiskaciji imovine.To je jedina kazna koju oni razumeju.Takvog zakona još nema. Zato ne verujem ovoj vlasti. Selektivna hapšenja,odsustvo institucionalnog okvira, rađanje kulta jednog čoveka, koji se preko noći preobratio, sve je to dokaz da se kriminal i korupcija ne mogu tako suzbijati.Tražimo promenu sistema koji će trajno iskoreniti kriminal.

LEŠINARI - Obeležavanje desetogodišnjice stradanja Zorana Đinđića je bilo sramno. Kičerica u izvedbi skorojevića iz propale DS. Kriminalna grupacija Tadić, Đilas i Čeda, koji su uništili DS i sve što je Đinđić radio, pa su odlučili da iskoriste tu tragediju da, ucveljeni i uveli, držeći pink gospođe za ručice, pokušaju da lešinare i na stradanju svog tvorca, kako bi se povratili u politiku i nastavili svoje kriminalne rabote. Đinđićeva majka je izjavila da su njenog sina ubili njegovi saradnici. Slažem se sa majkom. To sam odmah napisao na dan streljanja. Ali, moje tekstove o streljanju i nastradalom niko nije smeo da objavi. Deset godina kasnije, ponovo su stvorili atmosferu u kojoj pokušava da se stvori mit o Đinđiću. Ali, to nikako ne ide. Razlog za to je što se mit stvara iz utrobe samog naroda. Ne može se spinovanjem makretinških propalica to da uradi. Đinđić nije bio utemeljen u svom narodu i narod ga nikada nije prihvatio. Predlagao sam, posle tragedije, da se napravi okrugli sto i da otvoreno progovorimo o političkoj ulozi Đinđića. Niko nije smeo to da organizuje. Ni posle deset godina niko nema hrabrosti da otvoreno progovori o Đinđiću. Milošević i Đinđić su istorijske ličnosti.Stradali su jer nisu razumeli istorijske događaje.

Bili su politički diletanti i nisu imali državničke mudrosti. Sve njihove promašaje smo morali skupo da plaćamo. Veći priliku za uspeh je imao Đinđić, ali on je to brzopleto prokockao.Đinđić je priznao da je poslednje godine pred streljanje počeo da uči srpsku istoriju. To je bilo prekasno. To je trebao da radi tri decenije ranije.Đinđić nije bio ni vizionar, ni reformator, ni politički strateg. Nazvao sam ga Ideolog vulgarnog pragmatizma. Bora Čorba kaže da je Đinđić više voleo pare od svog naroda. Đinđića je ubila pohlepa i sujeta. Bio je neiživljen i nedorastao da vodi Srbiju. Bio je nesposoban za premijera, jer o privredi Srbije nije ništa znao. Prekombinovao se i ušao u kobne dogovore koje nije smeo nikada da pravi. Rastali smo se u februaru 2001. i sve sam mu rekao u kabinetu. Ima i knjiga na sajtu Premijer/a/ u kojoj se sve jasno vidi.

Nismo je objavili jer smo ga za života javno kritikovali. Đinđić je političar koji je najviše i najbrže učio na našoj političkoj sceni. Nije bio dogmata i menjao se prema zahtevima političkog tržišta. Pokušali su novinari da naprave TV duele između nas dvojice. Nije smeo javno da izađe na crtu. Njegovi saradnici su ga okružili divljenjem, aplauzom i dodvoravanjem, dok su krali na svakom mestu državnu imovinu. On se isprsio ispred njih da te fukare i bitange zaštiti. Krajem 2002. shvatio je grešku. Reforme su propale u startu. Pogrešan neoliberalni koncept i pogrešni ljudi u tom konceptu su doveli zemlju do bankrota. Drastično mu je padala popularnost. Upropastio je iskrenu oktobarsku energiju naroda. Spremale su se demonstracije protiv njegove politike. Svi ekonomski pokazatelji su bili katastrofalni. Sva moja predviđanja su se, nažalost, obistinila.

Đinđić je odlučio da napravi zaokret. Bila je to velika i hrabra odluka. Dugo sam ga poznavao i znam da ga nije zadovoljavala politička žabokrečina. Pravio je velike greške, ali je brzo prihvatao bolja rešenja. Njegov najavljeni zaokret je ugrozio tajkune, kriminalce i politički ološ oko njega. Njegov nacionalni zaokret je ugrozio nevladine plaćenike koji rade za strane obaveštajne službe i za interese stranih korporacija. Svima njima je odgovaralo da se ništa ne menja. Đinđić na to nije pristajao. Kada je konačno odlučio da se vrati na pozicije o kojima smo dogovore pravili pre rušenja Miloševića, klošari i banditi su ga izveli na streljanje.

Streljan je jer im je smetao. Svima koji su bili ugroženi tim njegovim naglim zaokretom. Sve posle toga je bila farsa. Pozorišna predstava za uplašeni narod. Malograđani i snobovi su glumili ucveljenost, dok je trajala najveća pljačka u istoriji Srbije. Nosioci kovčega su ga sahranili da budu sigurni da su ga se oslobodili. Ako su ga poštovali i voleli, kako danas ističu, zašto ga nisu odbranili? Zašto nisu stali ispred njega? Zašto ga nisu povukli za rukav? Zašto mu nisu rekli da ne srlja? Zašto su ćutali? Zašto su ga pustili da sam ostane na nišanu kriminalaca?Zašto su ga prodali? Medijski su optužili sve nas koji smo ga javno kritikovali i opominjali da ne ide tim opasnim putem. Medijski su satanizovali one koji su politički profitirali iz ubistva Đinđića. A ko je politički profitirao? Pa, oni. Njegovi najbliži saradnici, koje je on hteo da otera. Bio je potpuno razočaran i hteo je sve njih da promeni. Kasno je shvatio moje reči da se okružio neznalicama, propalicama i kriminalnim skotovima.To je političkog pozadina Đinđićevog ubistva. Sve ostalo je istorija.

Ostavimo istoriju istoričarima. Mi, savremenici Đinđića, treba da iznesemo svoja gledišta. Obećao sam da ću napisati knjigu o Đinđiću i molim za strpljenje. Danas je najvažnije da otvoreno razgovaramo o toj tragediji. Ubistvo premijera Srbije je zločin. Ubiti mladog čoveka, sina,oca.muža i prijatelja je divljaštvo. Lešinariti nad tim zločinom, da bi se dobili politički poeni i da bi se vratili u političku igru, podlost je i bezobrazluk i sve što se dešavalo tog dana. I specijalne televizijske emisije su bile kičerica. Đinđić je voleo izazove. Nije se mirio sa postojećim stanjem. Njegova prerana smrt nas obavezuje da otvoreno govorimo o svemu. Nema mitova. Nema tabu tema. To je jedini način da društvo ozdravi. To je jedini način da se tragedija više nikada ne ponovi.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane