Prizori srpske privatizacije i njenih posledica

 

Goša mu do guše došla

 

Učestvujući u privatizaciji jednog dela GOŠE iz Smederevske Palanke, preduzetnik  Živojin Gavrilović se susreo sa organizovanom interesnom grupom sastavljenom od predstavnika Agencije za privatizaciju, generalnog direktora GOŠA-Holdinga, predsednika Upravnog odbora GOŠE i predsednika samostalnog sindikata Smederevske Palanke, te direktora firme GOŠA-Dibut. U pismu koje je uputio redakciji Tabloida, gospodin Gavrilović opisuje svoje iskustvo u pokušaju privatizacije dela ovog nekadašnjeg privrednog giganta.

 

.....

 

U privatizaciji kupljenog i uspešno transformisanog preduzeća (dela GOŠE iz Smederevske Palanke) dešavale su se mnogobrojne opstrukcije i podmetanja samo da ništa ne uspe i da sve propadne. Uskraćena mi je mogućnost drugačijeg način otplate preostalog dela izlicitirane (nameštene preko jedinog kandidata na aukciji) cene u skladu sa čl.10.3. i čl.11.1.Ugovora i u skladu sa čl.133.t.4.i čl.547. Zakona o obligacionim odnosima kao i mogućnost refundiranja državnog duga prema meni kroz ovu kupovinu društvenog-državnog preduzeća.

Takođe, uskraćeno mi je i nesporno priznavanje ili povraćaj  finansijskog učešća plaćanjem sledećih iznosa i obaveza: 40.000 dinara za dokumentaciju; 50 odsto od procenjene vrednosti prodatog društvenog kapitala u skladu sa tačkom 1.1.Ugovora i stavom 2.tačke 1.3.,1.4.,i 1.5.,Ugovora; 39.070 dinara sudske takse za zaključenje Ugovora koji nije raskinut niti poništen a drugoplasirani kupac se nije ni pojavio da potpiše ugovor pa i time potvrđuje klasičnu nameštaljku i prevaru ; oko 250.000 dinara za period mog angažovanja i angažovanja oformljenog stručnog tima u kupljenom preduzeću od februara do decembra 2009. godine kada su mi gospoda iz Agencije za privatizaciju telefonom sopštili da nisam smeo da smenim direktora Slavoljuba Milića (zbog katastrofalnog stanja u preduzeću!) i da napustim preduzeće jer je to planirano za likvidaciju i stečaj.

Kao jedini kandidat za privatizaciju restorana GOŠA-Dibut pojavio sam se posle neuspele treće aukcije (28.11. 2008. godine) i dva puta sam bio na službenom razgovoru kod nadležnog lica iz Agencije za privatizaciju (gospodina Aleksandra Sarića) koji se složio da se stvore sve mogućnosti za uspešnu privatizaciju istog ali je jedini problem bio što mora da dobije odobrenje od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za četvrtu aukciju, jer navodno posle treće neuspele aukcije ide stečaj.

Posle toga uradio sam i dostavio Projektni zadatak za privatizaciju GOŠE-Dibuta i  izvod dostavio (uz njihovo odobrenje) Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja dana 10. 2. 2009. godine da bi posle dobio Zvanično obaveštenje od Agencije za privatizaciju  o pozivu za učešće na javnoj četvrtoj aukciji.

Na IV aukciji 02.10. 2009. godine, kao namešteni protiv kandidat pojavio se predstavnik-direktor GOŠE-SINPREDA doo, (Božidar Todorović -predsednik veća saveza samostalnih sindikata Srbije za opštinu Smederevska Palanka, poznat po prodaji švercovane robe radnicima GOŠE). Reč je, inače, o potpuno zavisnom preduzeću od subjekta privatizacije i potencijalnom kupcu kapitala čije je osnivačko društvo Organizacija samostalnog sindikata GOŠA holding korporacija (HK) Akcionarsko društvo (AD) Smederevska Palanka, što znači rukovodstvo GOŠE HK, pod malo drugačijim nazivom (kako bi se zavarao trag!) koje je takođe osnivačko društvo i glavno rukovodstvo subjekta privatizacije GOŠE-DIBUTA što je u suprotnosti sa članom 12. stav 2. Zakona o privatizaciji.

Namera i interes navedenog rukovodstva na ovoj aukciji je bila da preko GOŠE-Sinpreda spreče privatizaciju i transformaciju subjekta privatizacije pa je zbog toga izlicitirana abnormalna cena od 31 milion dinara (113 puta veća od procenjene vrednosti kapitala). Kupovina ili nekupovina (propala ili neuspela aukcija) je za njih isto, jer su u svakom slučaju  nastavili sa istom poslovnom politikom ostvarivanjem svojih ličnih interesa preko upravnog odbora i predsednika samostalnog sindikata a proizvod ovakvog interesa i rukovođenja se ogleda u sistematskom uništavanju društvenih preduzeća.

Do sada su uništili i zatvorili sledeće delove kompleksa GOŠE: GOŠU-fabrika alata i mašina, GOŠU-drumska vozila, GOŠU-fabriku elektro opreme, GOŠU-Foping, GOŠU-zajednički pogoni, sa potencijalnom opasnošću da posrednim i neposrednim delovanjem utiču na privatizovane delove GOŠE (GOŠA-fabrika šinskih vozila i GOŠA-fabrika opreme i mašina i GOŠA-Montaža).

Nasuprot tome ja sam imao nameru i interes (ne bežeći od izlicitirane cene na aukciji samo da mi se omogući drugačiji način refundiranja ili otplate) da privatizujem i uspešno transformišem restoran GOŠU-Dibut.

Radeći kao personalni direktor (od 2007. do 2009. godine) u privatizovanoj GOŠA-fabrici šinski vozila (FŠV)-vlasništvo slovačke kompanije ŽOS iz Trnave- zajedno sa generalnim direktorom te fabrike  Marianom Čapkovićem, sprovodeći Plan privatizacije i transformacije, pokrenuli smo i restoran GOŠU-Dibut. Teško je bilo ubediti radnike da počnu da se hrane u njemu zbog loše poslovne politike u prošlosti.

Na kraju je, posle mog odlaska iz GOŠE-FŠV, zbog aktivnog delovanja navedene prevarantsko pljačkaške grupacije, otpušteno oko 500 radnika. Posle mnogobrojnih subvencija od države, sada su se vratili na početak, po ustaljenoj praksi, sa povremenim štrajkovima i daljim finansiranjem od strane države.