Hleb i čokolada

 

Ko je uklonio „Siluete"?!

 

(II deo)

 

Plava, duga kosa vijorila se na vetru dok je podignute glave koračao beogradskim ulicama. Stariji, crvenom bojom zatrovani, vikali su za njim : - „Uaaa ,čupavac"! A mlad svet je sa uzdahom i neskrivenim obožavanjem posmatrao najveću rok zvezdu Jugoslavije Zorana Miščevića pevača grupe „Siluete". On je istovremeno bio omrznut od drugova sa partijskom knjižicom, a obožavan od omladine. Zoran se na uvrede komunista nije obazirao. Jedino važno mu je bilo šta o njemu misle mladi.Zbog njih je postao buntovnik sa razlogom. Njegov razlog bio je rokenrol.

Kada su prošli dani slave, Zoran nikako nije uspevao da se vrati na scenu.Vrata svih diskografskih kuća za njega su bila zatvorena. Istina, dok je bio u praznom hodu objavio je jedan singl „Banane" sa inđijskom grupom „Formula ljubavi" ali je to bilo premalo za povratak. A možda i prekasno?!Onda mi je sinula ideja da objavimo album sa svim hitovima „Silueta". Nešto kao Best off.

S obzirom da je njihov glavni izdavač u vreme slave bio "Diskos" iz Aleksandrovca, uputio sam se pravo kod direktora. Dočekao me je sa osmehom i raširenih ruku ali kada sam rekao razlog zbog koga sam došao - on je počeo da se vrpolji u fotelji i znoji.Već tada, "Diskos"  se orijentisao samo na narodnu muziku. Ja sam tražio original trake „Silueta" koje su, po zakonu, morale da ostanu trajno sačuvane. Svako brisanje, oštećenje ili presnimavanje, mogle su direktora odvesti pravo u zatvor!

Direktor mi je obećao da će on potražiti orginalne trake "Silueta" i javiti mi za par dana. Nisa, čekao da mi se javi. Otišao sam nekoliko dana kasnije, bez najave. Reč po reč, mic po mic, kap znoja po kap znoja i najzad, direktor mi je priznao istinu  - orginalnih traka "Silueta" nema! Preko njih su snimljeni neki novokomponovani narodnjaci?!

  Dovoljno je bilo da napišem ove dve rečenice i da direktor završi u zatvoru! No, to nije bio moj cilj.Tek kada sam mu obećao da neću napisati ni rei o ovome, odahnuo je. Shvatio sam da moram da tražim drugo rešenje. Nekoliko dana kasnije, tonski tehničar Radio Beograda, inače desna ruka Milovana Ilića Minimaksa, i tonski mađioničar Mile Pile Miletić mi je ponudio jedino moguće rešenje. On će pokupiti sve ploče "Silueta", presnimi ih, propustiti kroz sve moguće filtere, obojiti ton itd. itd. Ako je iko u tom trenutku u Jugoslaviji mogao da uradi tako nešto onda je to sigurno bio velemajstor tona Mile Pile Miletić koji me uberivao:

- "...Znam ja kako to rade Englezi sa svojim starim grupama. Ništa ne brini. Zvučaće kao da su sad snimali"!  I,bilo je baš tako.

Ja sam odmah nazvao Tomu Vujanića da osmisli dizajn albuma. Zoran je, malo je reći, bio oduševljen. Ostalo mi je još da nađem izdavača. U "Diskos" nisam hteo, iako mi se direktor sam nudio a u PGP RTB nisam imao poverenja zbog njihovog tada poznatog slogana „Lako ćemo, kud žuriš". Moja glavna dilema bila je da izaberem izmeru prodkucije ploia RTV Ljubljane i sarajevskog "Diskotona". U obe kuće imao sam dobre prijatelje. Sudbina je valjda tako htela da prvo razgovaram sa  "Diskotonom" koji je moju ponudu dočekao sa oduševljenjem. Dogovoreno - učinjeno.

Čim su Mile i Toma uradili svoj posao ja sam album "Best off…Siluete" poslao u Sarajevo. Potvrđeno mi je da su album primili i da će on se u prodaji pojaviti u roku mesec - dva dana. Valjalo je samo biti strpljiv i sačekati. Prođe prvi mesec ja nazovem Sarajevo - kažu mi da ploča još nije gotova, da sačekam još mesec dana...Prođe i  drugi mesec, ponovo zovem "Diskoton" - opet mi kaću da ploča nije gotova. Pa kad će? Kažu mi, sigurno do kraja sledećeg meseca. Prođe i treći mesec, opet zovem "Diskoton" - i opet mi kažu da  ploča nije gotova ali ovaj put uz opravdanje da su morali nešto hitno da štampaju, da se ne ljutim jer sto-posto ploča će biti gotova sledećeg meseca!

 I taman kad su pomislili da su me ubedili, ja im ljubazno odgovorim  da nema problema, da ih razumem da imaju mnogo obaveza i zbog svega toga dolazim u Sarajevo da uzmem traku i omot i odem kod drugog izdavača...

U tom trenutku nasta tajac. Moj sagovornik posle duže pauze poie da muca u stilu da se ne ljutim, da ne moram da dolazim jer će album sigurno izaći sledećeg meseca. Ali ne vredi, ja ne odustajem. Dolazim po traku i omot i gotovo. Više neću da čekam ni minut. Sa druge strane slušalice čuo sam dubok uzdah mog sagovornika kao da prikuplja snagu da mi kaže istinu. No, predomislio se i posavetovao me da zovem mog prijatelja preko koga je dogovor i sklopljen, koji je i primio pošiljku iz Beograda i on će mi najbolje objasniti sve.

Odmah mi je bilo jasno da tu nisu čista posla. Pet minuta kasnije nazvao sam svog prijatelja iz Sarajeva i on mi je posle malog vrdanja najzad rekao istinu - traka i omot „Silueta" su jednostavno nestali?! Niko ne zna gde je, niko ne zna ko je uklonio „Siluete"?! I zašto?!

Do dana današnjeg nisam dobio odgovore na ova pitanja niti saznao istinu! U svakom zlu postoji izvršilac i nalogodavac. Na žalost nisam saznao imena ni jednog ni drugog. A da sam saznao, verovatno bih otkrio i razlog zašto onemogućen, bar na ovaj simboličan način, povratak na scenu  Zorana Miščevića.

Kada je umrla legenda jugoslovenskog a još više srpskog rokenrola Zoran Miščević, bio sam na službenom putu. Po povratku u štampi sam čitao ko je sve od ožalošćenih rokera, prijatelja i prijatelja bio na Zoranovoj sahrani. Među njima video sam jako puno onih koji, dok je on bio živ, nisu na ulici ni zdravo hteli da mu kažu. Okretali su glavu, pravili se da ga ne poznaju...Bilo mi je muka od njihove tuge.

Nekoliko meseci kasnije u popularnoj rubrici „Klub poznatih" koju su objavljivale „Večernje novosti",  objavljena  je i moja fotografija za predlogom/zahtevom da Udruženje muzičara iz Beograda uvede nagradu za najboljeg rok pevača godine koja že nositi ime Zorana Miščevića.

U to vreme, predsednik tog Udruženja bio je Dejan Cukić. On je javno obećao da će sprovesti u delo moju ideju i moj predlog, ne skrivajući oduševljenje. Iza moje ideje stao je tada najtiražniji nedeljnik u Jugoslaviji "TV Novosti" prisvajajući moju ideju kao svoju jer sam tada u njima bio zaposlen. Nisam mario.Važan mi je bio cilj . I tako, o velikom Zoranu, odlučivao je Dejan C.  Rezultat vam je poznat - nikad nije ustanovljena nagrada za rok pevača godine „Zoran Miščević".

Objašnjenja me ne zanimanju - samo dela. "a li bi se sve ove dugogodišnje nepravde mogle ispraviti tako što bi jedna ulica u Beogradu nosila njegovo ime? Možda i bi ali bojim se da i sada o velikanima uglavnom odlučuju neki mali ljudi...Nešto mislim, da iza one krađe u "Diskotonu" ne stoji niko iz Sarajeva, već iz Beograda?! Kradljivac je verovatno bio neko iz Sarajeva ali je nalogodavac iz Beograda. Ne znam ko a ne znam ni da li taj neko može mirno da spava zbog zla u sebi?!                  

 

 

 

 

RTV Svetac

                                     

 

5 kazanje - put kojim se retko ide

 

 

Bora Otić sa u svom 5kazanju  bavi takozvanim "malim, običnim ljudima", njihovim hobijima, sudbinama, zaboravljenim običajima, navikama, ljubavlju prema tradiciji, naporima da sačuvaju od paučine zaborava stare zanate i predmete…To je jedna od retkih  tv emisija u kojoj glavnu ulogu uvek ima narod. I to u njegovom najpozitivnijem obliku. Bora Otić  je izabrao put kojim se retko ide. Ko bar jednom pogleda bilo koju epizodu 5kazanja, ostaje mu zauvek veran. Smirenog duha sa ogromnim strpljenjem i sa pažnjom koja se „vidi na malom ekranu" Bora bez „upadica" uvek do kraja sasluša svog sagovornika ne prekidajući ga trivijalnim potpitanjima. 5kazanje je svojevrsna hronika naše prošlosti i naše sadašnjosti sačuvana za budućnost.

 Kad je već tako, samo po sebi se nameće logično pitanje: zašto se 5kazanje ne emituje, makar u repriznom terminu, na svim ostalim televizijama sa nacionalnom i regionalnom frekvencijom"?!

Ali...tv kerberi imaju svoja "viđenja" (zlo)upotrebe televizije. Ne žele oni ni po koju cenu Otićevo 5kazanje u svom programu! Taman posla da jedna takva emisija (bez političara i gologuze/silikonske estrade) nadmaši sve nameštene rejtinge gledanosti. Šta da onda onda kažu svojim pravim „gazdama", kako dalje da lažu narod da su mu važnije turske i indijske serije, Grandovo fabrikovanje folk blizanaca, reprize filmova iz kojih curi krv sa malih ekrana itd - od stvarnog života?!

E, zato su oni smislili svoju varijantu „5kazanja" i evo nasumice odabranih „5kazanja" u režiji tv kerbera...

Kazanje 1 - Nedavno je na sva zvona objavljena pompezna izjava članova L"P i "S  da oni ni po koju cenu neće ući koaliciju sa SNS. Čemu i kome ova apsurdna laž služi? Kazanje 2 -Srbiju će na Pesmi Evrovizije predstavljati tri lepe, mlade, pevački talentovane dame. Jedino im fali prava pesma. jedna od retkih radio-zvezda današnjice, Igor Brakus (B 92) je na satiričan način „odrecitovao" pesmu koja je „pobedila" izazvaši neviđenu smejuriju. Nameštaljka se pretvorila u kome(n)diju, ali narodu više ništa nije smešno...

Kazanje 3 -Ukinuta je tv pretplata. I odmah direktor RTS-a najavio otpuštanje 1000 radnika i smanjenje programa. "a li će tih 1000 nesrećnika predvoditi on sa svojim tv kerberima?

Kazanje 4 -  Priča o 500 pisama (molbi za zapošljavanje) Emilije Kovačević iz Beograda na koja niko nije ni jednom odgovorio. Jedno je reklama a drugo istina. Naime, Emilija je završila fakultet i odličan je prevodilac (znalac) engleskog i nemačkog jezika ali za nju i njeno znanje nema mesta u Srbiji. I o tome tv kerberi ćute!

Kazanje 5 - Utakmica bezumlja i bez časti (za 50 hiljada evra) između paranoičnog Velikog Brata i primitivno/vaćaroške Farme se nastavlja.

Pitanje za kraj: - Koje 5kazanje više volite, ono koje pravi Bora Otić ili ono od tv kerbera?