Dežurna

 

Oni su spasili obraz Srbije

 

Emire, srpski sine!

 

Zahvaljujući onim retkim, ali veličanstvenim ličnostima kakvi su slavni režiser Emir Kusturica ili globalni heroj Novak Đoković, i običan čovek može da vidi koliko su mali i bedni predstavnici lažne srpske političke elite, ujedinjenih vampira DOS-a i njihovih naprednjačkih nastavljača...Šta su za njih Vučić, Nikolić ili Tadić?

 

Nikola Vlahović

 

Najveći pisci nekadašnje Jugoslavije, Ivo Andrić i Meša Selimović, izjašnjavali su se kao Srbi. Tako su se i osećali. Tako su i pisali. Jezik im je bio jasan a misli čiste. Decenijama kasnije, u današnjoj slomljenoj i ojađenoj Srbiji, umesto novih Andrića i Selimovića, nastupila je vladavina najgorih prostaka, neobrazovanih bilmeza i poluinteligenata, teških sociopata i kriminalaca koji upravljaju, ne samo državom nego i ljudskim sudbinama, diktirajući život nedostojan čoveka. Kažu, tek su na početku! Još nisu završili posao! Planiraju da mentalno osakate svakoga ko još misli svojom glavom, a imaju i "viziju", da skrate Srbiju još malo.  Tako je, u teoriji i u praksi ostvarena ona Andrićeva zastrašujuća vizija, da će doći vreme kad će "pametni da zaćute, budala da progovori, a fukara da se obogati".

Evroatlanska sekta ima skoro crkvena pravila: svetinja je ono što ona propiše! U tu dogmu spada i pravo na pokajanje. Zato su i Vučić i Nikolić i svi slični preobraćenici i pokajnici, rado primljeni, kao zabludele ovce koje se vraćaju svome stadu.

Srećom, Srbija nije ono što su Tadić, Nikolić, Vučić, Đilas, Dinkić...Ima ova zemlja još onih velikih ljudi koji visoko drže baklju, i u lokalnom i u globalnom mraku. Veliki ljudi, sportisti, umetnici, velika pera, hrabre i nezavisne ličnosti...

Srećom po nove generacije Srba, postoje i Emir Kusturica i Novak Đoković, Ana Ivanović, Jelena Janković, Janko Tipsarević, postoje i "nestranačke" spisateljice poput Mirjane Bobić-Mojsilović, postoje i naši, u Srbiji anonimni ali u svetu poznati naučnici, matematičari, dizajneri...Da nije njih, umrla bi i nada da će neka nova generacija krenuti pravim putem...

 Kao melem na napaćenu dušu svakog Srbina, ušao je u istoriju svetskih sportskih (i ne samo sportskih!) velikana Novak Đoković. Diskretni svetski vladari su prepoznali njegovo plemenito i gospodsko držanje, njegov odnos prema protivniku, njegov respekt prema publici na svim meridijanima, prema malim i velikim, prema siromašnima i prema bogatima. Njujork tajms je posvetio uvodnik Novaku Đokoviću, i njegovoj privrženosti Srbiji, diveći mu se što je za svoju reprezentaciju igrao protiv SAD sa povređenim zglobom, i kako je kroz suze rekao "Srbija je ispred svega".

 Postao je jedan od najmlađih ambasadora Ujedinjenih nacija u istoriji ove organizacije! Oko njega se okupljaju krunisane glave, on otvara sva velika vrata u svetu, ne postoji nijedna značajna svetska ličnost koja nije potrčala da se slika sa njim. Koliko je istinski važan i veliki, govori i njegov prošlogodišnji boravak u sedištu britanske vlade premijera Kameruna, koji je bio deset puta duži, sto puta važniji i nemerljivo topliji, nego boravak ijednog srpskog državnika u poslednjih trideset godina.

Neki srpski ministri spoljnih poslova i predsednici, za svoga mandata, nikada i nisu bili na toj adresi, ni kao turisti!

Slavni režiser Emir Kusturica, lični prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina, i svetske filmske, umetničke i političke elite, svoj život je posvetio interesima Srbije. Njegovi filmovi su proslavili Srbiju u kojoj ga osporavaju razne Kandićke, Sonje Biserko i druga gospoda iz nevladinih organizacija, ali i iz vrhova srpske političke elite.

Nije mu bilo teško da, umesto jadnih i korumpiranih srpskih političara, sam zamoli Rusiju da pomogne Srbima na Kosovu, da se obrati svom prijatelju Vladimiru Putinu. Nije mu bilo teško da odbije ponude iz Holivuda i da umesto toga podigne na Mokroj Gori svoj "Drvengrad" i formira svoj festival "Kustendorf", i dovede svetske zvezde, poput Džonija Depa ili Monike Beluči. Rekao je Kusturica ovih dana, šaljući poruku svima koji znaju da čuju: u slučaju Kosova, Srbija je opljačkana!

Nije Srbija bez hrabrih, nezavisnih intelektualaca, samo im ne daju da se oglase! Odmah bi bila uočena razlika između njih i lažne naprednjačko-demokratske robe! Ali, svako vreme, pa i ovo mračno, koje je Andrić predvideo, ima svoj vek trajanja. Pred zoru je najmračnije.

Milorad Čavić je rizikovao karijeru noseći majicu sa natpisom "Kosova je Srbija". Vlast mu se odužila lažnim obećanjem da će dobiti stan. Čavić ima i američko državljanstvo, ali je Srbija za njega ispred svega!

Današnja prostačka elita je zajašila svaku televiziju i uzaptila novinice u kojima nema ništa osim njihovih pljuvački. Širenje tog šlajma postalo je nepodnošljivo.

Srbija, na žalost, nema nijednog moralnog čoveka na državnom postolju, spremnog da zbog viših interesa, zbog budućih generacija i zbog naroda koji je predugo ponižavan, učini gest koji bi povratio nadu u ljudskost. A, primera beščašća ima puno!

Treba se samo setiti kako je hrvatski predsednik Ivo Josipović svečano dočekivao oslobođene generale Gotovinu i Markača po dolasku iz Haga, priredivši im svečani koktel, uprkos tome što im je, dok su bili u zatvoru on lično oduzeo činove, i što o njima sigurno nije promenio svoje mišljenje. Bio je to gest državnika koji dobro znao bi svakim drugim gestom uvredio dostojanstvo svoga naroda. Srpski predsednik Tomislav Nikolić je pokazao šta misli o ponosu i dostojanstvu kad je izbegao da organizuje sličan doček generalu Momčilu Perišiću kad je oslobođen iz Haga, nego se, bez imalo stida, pravio da je neobavešten o njegovom dolasku.

Dve decenije je ubijano sve u Srbiji, a najviše duh, etika, moral i dostojanstvo. Ubijana je kultura, likvidirano je kvalitetno obrazovanje, izbrisana su mnoga kolektivna sećanja Srba na svoje najsvetlije trenutke u prošlosti. Ovako monstruozan posao mogli su da obave samo oni koji nikada ništa u sebi od nabrojanih vrlina nisu ni imali. Srećom, Srbija će uvek imati svoje Kusturice, Đokoviće, Čaviće, kojima je Srbija iznad svega.