EKSKLUZIVNO: Kriza opreza i morala

 

Britanska mreža i u srpskom blatu

 

U redakciju „Tabloida" stiglo je pismo sadašnjih i bivših zaposlenih kompanije „Secuitas services" (imena poznata redakciji). Zamolili su da se pismo prenese u celosti, što mi ovog puta i činimo, zbog ozbiljnosti pitanja koja pokreću. Objavićemo ga u nekoliko nastavaka.  Iz pisma se vidi kako strana kompanija u našoj državi u nekoliko navrata vrši višestruka krivična dela u sprezi sa državom, te se redakcijski kolegijum uzdražava od komentara na iznete činjenice, a sud o svemu ostavlja čitaocima i eventualno savesnim pojedincima -nadležnim za rešavnje po istim (ne)delima.

 

.......

 

Tavistock institut je najvažniji institut iz mreže MI6. Britanski MI6 je intelektualno jedna od najjačih svetskih obaveštajno-bezbedonosni službi, koja formalno i ne postoji. Jezgro ove službe nalazi se u britanskom ministarstvu spoljnih poslova, a ključni kadrovi dolaze iz britanskog naslednog plemstva. Zaposleni službenici rade za platu, dok sve ostale služba nagrađuje, tako što im pomaže u karijeri, u sklapanju dobrog posla, te im pri tom pomaže u ličnom bogaćenju. Što postanu bogatiji, to lakše dolaze do podataka, pa su samim tim i korisniji.

 Služba pod svojom kontrolom ima desetak najvažnijih naučnoistraživačkih instituta, nekoliko najvažnijih medija, mnoga humanitarna ili ekološka udruženja građana, te kontrolne pakete deonica u najmanje dve kompanije u svim delatnostima. Najvažnije delatnosti koje kontrolišu su bankarstvo, osiguranje, investicioni fondovi, vojna proizvodnja, visoke tehnologije, fizičko obezbeđenje, nafta, automobilska industrija, hemijsko-farmaceutska industrija...

U svim ovim delatnostima kontrolišu najmanje dve kompanije koje glume međusobnu konkurenciju, i koje imaju kontrolne pakete manjih regionalnih kompanija, a koje opet drže kontrolne pakete još manjih nacionalnih preduzeća.

Kontrolne pakete deonica obično vode na ime nekog fizičkog, ili pravnog lica, koje tajno služe kao maska za MI6. Preko ovakvih kompanija MI6 podmićuje razne državne službenike drugih zemalja, preko kojih dobijaju unosne poslove, nakon čega mogu lako prikupljati podatke i materijalna sredstva za operacije. Podmićeni državni službenici obično misle kako se radi o običnoj korupciji, te i ne znaju kako tajno rade za Britance.

Preko bankarske piramidalne mreže koja se sastoji od nekoliko britanskih banaka koje imaju nekoliko filijala na svim kontinentima, a koje opet imaju filijale u svim susednim državama, vrlo lako mogu doći do podataka o stanju i prometu na računima skoro svih većih svetskih i nacionalnih kompanija, te pojedinaca.

Preko osiguravajućeg društva „Loyd" mogu doći do podataka o tokovima roba u međunarodnom saobraćaju. Preko revizorskih kuća kao što su Coopers Lybrand, Peat Marwick i sličnih, mogu doći do podataka o poslovanju mnogih banaka i kompanija u svetu, nakon čega podatke mogu iskoristiti za korumpiranje i ucenjivanje vodećih ljudi u tim sistemima, te jeftinu kupovinu kompanija ili banaka. Preko paramasonskih humanitarno lobističkih udruženja kao što u Rotary i Layons mogu doći do podataka o većini društveno angažovanih pojedinaca u svetu.

Preko međunarodnih stručnih udruženja mogu doći do podataka o svim relevantnim stručnjacima svih struka, preko udruženja MENSA koja ima sedište u Londonu mogu doći do podataka o svim natprosečno inteligentnim ljudima sveta, a preko security kompanija mogu doći do podataka o svim službenicima i menadžerima u institucijama i kompanijama koje štite. Svi podaci šalju se u Institut za strateško planiranje Tavistock gde se drže dosijei više miliona najvažnijih ljudi sveta, s precizno izraženim psihološkim profilima.

 

Špartaju i Srbijom

 

MI6 drži dve Security kompanije Group 4 securicor i Securitas services koje imaju svoje podružnice u svim državama koje su najčešće vlasnički maskirane pod imenom svojih terenskih saradnika.

Ove podružnice obično najviše zarađuju čuvanjem banaka pod britanskom kontrolom, a tako stečenim profitom korumpiraju najveće političke stranke, državne funkcionere i menadžere državnih preduzeća, kako bi preuzeli čuvanje svih državnih institucija i državnih preduzeća. A kad jednom čuvari uđu na neki objekat, vrlo lako mogu saznati šta se događa na objektu, ko su najvažniji rukovodioci i menadžeri u čuvanim objektima, kakvi su odnosi među njima, koje su im slabosti i zavisnosti, kakav im je privatni život, seksualne sklonosti, imaju li ljubavnice ili ljubavnike i slično.

 Čuvare povremeno kontrolišu kontrolori od kojih su neki obučeni kako iz čuvara, u nevezanom razgovoru, izvući informacije na osnovu kojih se u Tavistock institutu mogu izraditi vrlo kvalitetni psihološki profili svih važnih lica, ili lica koji bi jednog dana mogli postati važni.

Medijska i novinarska mreža koju su stvorili širom sveta povremeno služi za kontrolu nekih informacija, ali im je glavna svrha širenje dezinformacija o licima ili pojavama, u cilju ostvarenja njihovih strateških interesa.

Razvili su i mrežu za širenje dezinformacija preko interneta, te na svim važnijim jezicima sveta redovno prate rasprave na različitim internet forumima i uključivanjem u rasprave nastoje omalovažiti diskutante koji šire istinite podatke o onom što MI6 želi sakriti, uz istovremeno širenje dezinformacija o onom ili onima koje žele medijski ili politički uništiti.

 

Perači novca

 

Kako Securitas SE realizuje pranje novca i utaju poreza u Srbiji? Davanjem mita činovnicima (privatne kompanije, javna preduzeća i ustanove, državni organi) sadašnji i bivši državni činovnici: Rasim Ljajić-saradnja datira još iz Ministarstva rada, Radmila Bukumirić-Katić- pomoćnica ministra Ministarstva rada, Zorana Mihajlović-ministarka energetike, Dušan Bajatović-direktor "Srbijagas"-a, Jelena Trivan, DS Aleksandar Jokić, SNS -davanjem mita probranim bivšim viđenijim (sa dobrim vezama) funkcionerima policije, BIA i Tužilaštva, lično ili preko njihovih osnovanih firmi ili advokatskih kancelarija, Rade Bulatović, general Goran Radosavljević-Guri, general Senta Milenković, Vuk Stanišić, general Zdravko Jelisavčić, general Mile Novaković...

Naravno da se svi oni pozivaju uvek, ili najčešće na Srpsku naprednu stranku(Guri i Jokić) ili Socijalističku partiju Srbije (Bajatović, Milenković, Stanišić).

Enorman profit se obezbeđuje tako što se svi radnici angažuju po Ugovoru o stručnom usavršavanju, obučavaju se 12 meseci, i naravno, nakon tog isteka, pošto "nisu položili" ispit vraćaju se na Tržište rada. Na njihovo mesto se angažuju novi radnici, po istom osnovu, i tako sve u krug.

Porezi su oko 40% opterećenja na neto zaradu, mada oni sada nelegalno pribegavaju plaćanju 32 % . Ne treba napominjati da je redovno opterećenje 63%. Oslobođeni su i ostalih davanja: godišnji odmor, regres, bolovanje, rad u vreme državnih praznika, prevoz, smenski rad i sl. Naravno da ovi radnici ne dobijaju obračunske listiće.

Na mnoge prijave radnika Inspekcijama uvek su imali spreman argument-Mišljenje Ministarstva rada, izdato je na ovu situaciju od strane pomoćnika ministra Radmile Bukumirić-Katić, tako da Inspekcija rada ostaje bespomoćna.

Rasimov rođak Zećir Kobilić je zaposlen u "Securitas"-u kao kontrausluga i radi na poslovima Lica za bezbednost(zaštita na radu). U februaru 2013.godine istom Kobiliću je najavljen otkaz jer je Rasim prestao da se javlja na telefon Vučiniću, a i Ljajić više nije koristan "Securitas"-u u ovom Ministarstvu(trgovine).

Kako bi se stekla prava slika o profitu i zakidanju države za sredstva u budžetu, evo notornih činjenica: "Securitas" ima 4.000 radnika angažovanih na poslovima fizičkog obezbeđenja sa prosečnim primanjima oko 22.000 dinara a koji imaju status-radnik na stručnom usavršavanju.

U državnu kasu trebalo bi mesečno biti uplaćeno po osnovu doprinosa  41.580.000 dinara. Oni mesečno uplaćuju 21.120.000 dinara. Državi nije ništa sumnjivo s obzirom da je i ovo veliki iznos u ovim teškim vremenima, a pored ovih 4.000 radnika imaju i 2.000 radnika "uredno prijavljenih", na određeno i neodređeno vreme.

Inspekcije su stalno po prijavama „češljale" „Securitas" ali uvek neobavljenog posla, jer Ministarstvo rada je legalizovalo ovaj oblik radnog angažmana do besmisla. Drugi vid utaje poreza je kod ovih 2.000 radnika „legalno" zaposlenih koji moraju imati više od minimalca(22.000). S njima se ugovora određena visina zarada koja prelazi minimalac, ali minimalac ostaje kao ugovorena suma u ugovoru o radu a ostatak do ugovorenog iznosa isplaćuje se kao UDK (udeo u dobiti kompanije) na koji ide porez od 26%.

Taj UDK se ugovara usmeno i ne postoji nigde pisanog traga o tome, te isplata tog (drugog) dela zarade zavisi od trenutne volje poslodavca. Taj drugi deo „zarade" se uplaćuje preko tekućeg računa radnika i banka ga vodi kao drugi deo zarade.

Primer: radnik koji je usmeno ugovorio 50.000 dinara neto zaradu primiće; deo zarade-22.000 dinara sa opterećenjima od 63% i deo zarade-28.000 dinara sa opterećenjima od 26%.

Što je viša ugovorena zarada, to su veće utaje poreza.

Država je trenutno razbila mistifikaciju oko UDK i zabranila im ovakav vid isplate, ali se „finansijski mag" Tatjana Antonić priprema da ovaj vid isplate zameni sa fiktivnim putnim nalozima. Problem je samo u tome što mora biti uključeni mnogi zaposleni te stepen tajnosti izostaje.

Ove navode, u smislu više podnesenih prijava radnika protiv kršenja Zakona, treba samo proveriti u Inspektoratu rada, Inspektoratu rada Beograd 1, Poreskoj upravi Novog Beograda, Poreskoj upravi Regionalni centar Beograd, Poreskoj upravi-centrala, Policijskoj upravi-Policijska stanica Novi Beograd. MUP-u su podnošene prijave, jer se ovim radnicima nije smelo davati oružje na držanje u toku redovnog rada, jer ne ispunjavaju Zakonom propisane uslove za to. Poslove nabavljaju na više načina:

1. Preko Regularne velike lože Srbije, koja okuplja masone, a koji su javno istaknuti (zbog uplata na svoje račune -provizije za svoje „konsultantske usluge") u „East-West bridge"(www.ewb.rs ), u kojima su poznati „trgovci uticajima": Tahir Hasanović, Zorana Mihajlović i drugi...

Agent za kupovine firmi za obezbeđenje na Balkanu je ujedno i agent MI-6, švedski državljanin srpskog (bosanskog) porekla Duško Suvajac. Imao je svoju kancelariju „Suvajac&Partners", u Beogradu, Kosovska 30/II. Preko tendera vrši se korumpiranje direktora i državnih činovnika Javnih preduzeća i ustanova. U prilogu je spisak gde su uspeli da korumpiraju direktore...

 Preko bivših policajaca "zvučnih imena" i "trgovaca uticajem" : Goran Radosavljević Guri, Mile Novaković, Rade Bulatović, general vojni Jelisavčić, Vuk Stanišić, Dušan Bajatović i drugi ostvaruju kontakte i nude proviziju, mesečna apanaža po dobijanju posla. Naravno da se ta apanaža ugrađuje u cenu, i o trošku građana.

Inače, Guri je poznat u istoriji MUP-a kao drugi džudista (prvi je ubijen) koji je postao general bez kvalifikacija-kao običan fizikalac, a kasnije je preko nemačke firme "SecTraCon", regrutovao srpske mladiće kao plaćenike u ratnim zbivanjima u Zairu.

S obzirom da se po starom Zakonu o javnim nabavkama ne mora raspisivati tender(oglas) već se upućuje zahtev od naručioca ka probranim ponuđačima a za dostavu ponude za poslove fizičkog obezbeđenja, naručilac šalje zahtev na "slučajno" odabrane najmanje 3 adrese trima firmi za obezbeđenje na srpskom tržištu. Sasvim slučajno neko iz tima za pranje novca "Securitasa"(vidi gornju tabelu) dotura, činovnicima za nabavke, po ranijem dogovoru, adrese tri firme a nekad i pet, da se ne posumnja, koje sasvim slučajno imaju veću cenu od "Securitasa" tako da se ugovor "legalno" dodeljuje. Ceo posao traje najviše 15 dana, van očiju javnosti.

 

Bez tendera

 

U slučajevima, kao npr. u januaru 2013.godine kada je neko saznao da je u toku "pozivna nabavka "Elektrosrbija-Ogranak Čačak" u toku, i poslao pismo zainteresovanosti tražeći da mu se dostavi konkursna dokumentacija, službenik za nabavke ovog Preduzeća Boban Poluga je rekao da on nije dužan da to dostavi. Čak je i na otvaranju ponuda, pohvalio se ponuđaču "Securitas" da je odbio da dostavi dokumentaciju jednom ponuđaču, izraživajući tako lojalnost onome ko ga je plaćao, a i svom direktoru u Kraljevu, odakle je došao nalog za "dobitnu kombinaciju" "Securitasa".

Slična situacija se dešavala i u "Transnafti", Poreskoj upravi-Reg.centar Novi Sad i Niš, "Elektrosrbija" Kraljevo- Ogranak Kruševac i Kraljevo, Sava centar, Parking servis i Klinički centar Vojvodine, EPS-"Centar" Kragujevac, EPS-"Elektrovojvodina" Novi Sad- Ogranak Novi Sad, EPS-"Jugoistok" Niš (svi ogranci), "Elektromreža Srbije", RTS, vode se pregovori da užu bez tendera u EPS-EDB. Novi Zakon o javnim nabavkama (primenjiv od 1.4.2013)isključuje pozivne tendere za fizičko obezbeđenje, pa je u "Securitas"-u dignuta uzbuna. Treba samo proveriti kod ovih Naručilaca i drugih(novih u EPS-u) da su nabavke obnovljene pre isteka roka period od januara-29.3.'13) da li su vršene nabavke za obezbeđenje i kome su dodeljeni ugovori. Najčešće se pozivaju uslužne firme: "Gem-security", (MB 20865873) SNS, Aleksandar Jokić, član GO, potpredsednik OO Čukarica, "Euro security", (MB 20739916) SNS, Goran Radosavljević-Guri "G4s", firma sa sedištem u Londonu, saradnici MI-6, "Protecta Group", (MB 20003049) DS, Jelena i Dragan Trivan, firma poznata po učešćeu u šund-rijalitiju "Preljubnici" na TV "Pink".

Ne treba napomenuti da su objekti Vlade pod "fizičkom ingerencijom i opservacijom" "G4s" i "Securitas"-a u toku 24 časa svaki dan u godini. Guri i Jokić su bili mudri pa nemaju direktno vlasništvo (nisu osnivači) u APR već to čine preko posrednika, ali sa posebno obezbeđenim Ugovorom sa fiktivnim osnivačem koji je upisan u APR, koji definiše upravljanje i podelu profita.

Neki tenderi se uopšte ne obnavljaju pa su tako ušli u istoriju. Reč je o nabavci non-core delatnosti u EPS-PD "Jugoistok" Niš gde je neto vrednost posla 35 miliona mesečno. "Securitas" je u poslu već 8 godina, novi tenderi su povremeno raspisivani sa konkursnom dokumentacijom i uslovima koji favorizuju "Securitas" pojedini ponuđači su se na to žalili, Naručilac je usvajao zahteve za zaštitu prava i "Securitas" bi uvek ostajao u poslu do sledećeg "pogrešnog" tendera.

Što se tiče državne Komisije za zaštitu prava, javna je tajna da je Vladimir Galić(potpredsednik odbora novosadskog SNS), član Komisije za zaštitu prava, već 5 godina na platnom spisku "Securitas"- a odnosno 1% od vrednosti posla na godišnjem nivou, po pozitivno rešenom zahtevu. Nije zgoreg pročešljati zahteve od i u vezi sa "Securitasom", koji su upućivani Komisiji i pogledati konačne ishode po tim zahtevima.

7. Iz spiska JP koji je dostavljen vidi se da su najveći poslovi u EPS-u gde je sada (a i ranije) Aca Marković predsednik UO. Aca je član SPS-a, u kancelariji Đorđa Vučinića se nalazi nekoliko uramljenih fotografija sa ministrom Dačićem. Taj lobi je sada pojačan sa ministarkom Zoranom Mihajlović (SNS), koja se nalazi sa Đorđem rame uz rame u Regularnim velikim ložama Srbije.

 

Dobra devojka u predsednikovom kabinetu

 

Postoji niz drugih policijskih i drugih političkih funkcionera i van Beograda, koji su takođe na platnom spisku "Securitas"-a, a naravno, na kraju o trošku građana. Logistiku im pruža i Stanislava Pak, koja je ranije bila zaposlena u "Securitas"-u kao direktor sektora prodaje, a sada je savetnik za medije Predsednika Srbije-Nikolića.  Boško Ničić vuče dugo prijateljstvo iz "Nove demokratije" sa Anom Milutinović (PR manager) iz "Securitas"-a pa je zato ova firma ekskluzivna u Zaječaru na poslovima obezbeđenja.  Svi "bezbednosno interesantni" podaci o objektima države putuju u London na dnevnom nivou. Posebni zahtevi iz Londona o uvidu u pojedine kancelarije i spise Vladinih organa vrše se van radnog vremena administracije, vrše se digitalni zapisi i odmah šalju u Tavistok institut.

Naravno, da se ti zapisi ne vrše preko radnika obezbeđenja već preko supervizora koji ima pravo ući, bez njih, u svaku prostoriju koju ove firme obezbeđuju. "Securitas SE" je firma na glasu po mobingu. U toku je, a i u kontinuitetu je, oko 200 prijava i tužbi za mobing od strane menadžmenta koji pokušava da uvede strahopoštovanje nad onima koji pokušavaju interno ukazati na nezakonito postupanje. Kao istrajna žrtva koja odoleva atacima menadžmenta i njihovog poglavara Pawela Rafalskog je Ana Milićević (osoba koja mnogo zna), koordinator i ekspert za alarm monitoring i tehniku, koja još uvek odoleva uvredama, provokacijama, pretnjama i ucenama i ne želi iz inata da napusti kompaniju, iako joj je nuđena i "pristojna" otpremnina. Slati su i meilovi u Poljsku gde se nalazi koordinator za Jugoistočnu Evropu Pawel Rafalski. Međutim, s obzirom da je on zainteresovan da se uredno iz Srbije mesečno šalje 6% profita i 1% njemu lično(tajno) od provizije "srpske korumpiranosti", sve ove meilove Rafalski je ignorisao. Dakle, evo kako funkcioniše interni profit Rafalskog i "Securitas SE".

Stokholmu je "objašnjeno" a i podaci Transparentost Srbija pomažu u tome da je Srbija država korumpiranih činovnika i da bi se dobio posao ili ostalo u poslu mora platiti. Tako da u finansijskim knjigama postoji stavka, po odobrenju Rafalskog, po ovom osnovu (za davanje provizije-čitaj:mito). Tada na scenu stupa srpska lukavost...

 

Primer 1.

 

Sa Pericom Miletićem (security manager) iz "Raiffeisen bank" se dogovori da mu "Securitas" na ime zasluga za "ulaz" u poslove obezbeđenja u banci mesečno daje 1.000 evra. Međutim, dogovorno se poveća taj iznos na 1.500 od čega bi 500 zadržao tim za pranje novca i dao 1% Pawelu Rafalskom, koji se pojavljuje jednom u dva meseca u Srbiji. Perica je zahtevao da se i njegova intimna prijateljica Milica Jelić, zaposli kao referent osiguranja, a nakon kiksa u "Kombank arena", iako je sklona alkoholu i starijim muškarcima, unapređena je u Riziko menadžera. Trenutno se neuspešno "brani" od Vučinićevih i Hajdukovićevih seksualnih nasrtaja.

 

 Primer 2.

 

Isto ovo se može primeniti na Igora Petronijevića, security manager-a u "Hypo-Alpe Adria banci", koji je snimljen na Bežanijskoj pijaci kada preuzima kovertu s novcem od Hajdukovićevog kurira Stevanovića. Snimak je završio kod inspektora Puzovića iz UKP Novi Beograd, koji je dobio adekvatnu nagradu od Vučinića da se to sve zaustavi.

 

 Primer 3.

Kod dobavljača je slična situacija. Da bi neko na primer, vršio održavanje voznog parka-flota od 200 vozila, mora da iskešira mesečno određeni iznos, tako da dobavljač obezbeđuje sebi doživotnu angažovanost, naduvava fakture, uredno i u roku naplaćuje uslugu i daje apanažu "Securitas"-ovom Timu. Svi zadovoljni. I tako dalje...

 

Primer 4.

 

U toku je nabavka sigurnosnih kofera od firme "Spinnaker" po ceni od 4.000 evra/kom. Realna tržišna vrednost istih ovakvih kofera u Hrvatskoj su 1.500 evra/kom. Neophodan kontigent je 360 komada(18 po blindi) kofera a razlika od 900.000 eura se deli interno timu za pranje novca.

 

Primer 5.

 

"Securitas" ima savremeno opremljeni Operativni centar za satelitsko praćenje vozila koji im služi za GPS praćenje sopstvene flote. "Naučnici" su se dosetili da to treba da radi out-sorce firma NTS, domaća firma sa stranim kapitalom, normalno za ogromnu proviziju. Hajduković ovih dana bezuspešno pokušava da obustavu ovu transakciju iako je već uplaćen avans od 50%. Ovo sve zbog toga jer je saznao da je Vučinić uzeo veću proviziju nego što je rekao Hajdukoviću.

 

Kukaju, prete, pretvaraju se....

 

Iz svih primera vidi se da najviše u ovoj kombinaciji gubi država, "Securitas" i njegov klijent. Kada se desi bilo kakav štetni događaj sa klijentom s kojim nisu u sprezi (nisu dali mito - a ima ih i takvih) onda oni tu štetu nadoknađuju kampanjom za povećanje (korekciju) cene svojih usluga svim klijentima. Poznati su po tome da svaki mesec imaju kampanju za korekciju cene, pa ko se upeca-upeca. Obuku za vođenje razgovora sa klijentima za korekciju cene vrši im glumac Ivan Bekjarev, koji je angažovan u njihovom Centru za obuku u "Sava centru". Angažovan je svakog petka po četiri nastavna časa, i za to uzima 6.000 evra! Dakle, on ih uvežbava za nastupe shodno različitosti svakog klijenta. Tako ih on uči da kukaju, plaču, prete otkazima, izmišljaju raznorazne izgovore: kriza, povećanje troškova, mnogo radnika, srpski interesi oko zaposlenosti i sl.

Ove scene se odigravaju kod onih klijenata koji nisu skloni primanju mita, a kod ovih drugih klijenata gde su korumpirali činovnike-to je njihova stalna obaveza, jer povećanjem cene povećava se i njihov procenat provizije.

Profit od korupcije se raspoređuje na: 6% za Stokholm, sredstva za visoke plate Tima, sredstva za zarade zaposlenih, sredstva za naknade "kandidata" na stručnom usavršavanju, sredstva za korumpirane državne činovnike, sredstva za masonsku ložu i "konsalting eksperte", sredstva za UDK (učešće u dobiti kompanije-svaki mesec u vidu drugog dela zarade), sredstva za bonuse probranih i lojalnih saradnika(jednokratno, u aprilu za prethodnu godinu), obezbeđuju se od razlike od 63% legalnih i 32% realnih poreza na zarade radnika na stručnom usavršavanju koja se mesečno zakidaju od države u iznosu od minimalno 220.000 eura mesečno, kao i od razlike poreza stalno zaposlenih radnika od 37%po radniku svaki mesec(63%legalnih-26% UDK=37% utaje poreza)...

 

Fingirani otkazi

 

Inače, kada bi "Securitas" u Srbiji poslovao dosledno po lokalnim (srpskim) zakonima, kao i sve firme u Srbiji, mogao bi odmah da objavi bankrot. Toliko  uspešnosti ovog srpskog menadžmenta koji zastupa standard multinacionalne kompanije. Svi koji su kontrolisali "Securitas" po raznim osnovama, ovajdili su se. Nailazili bi na nepravilnost, saopštavali je je Timu, a ovi bi reagovali apanažom, zapošljavanjem njihove dece ili skupocenim jednokratnim poklonima. Ne postoji državni organ koji nema činovnika, a da nema lične koristi od "Securitas"-a, a i oni umeju tražiti poneku uslugu, mišljenje, odluku, uredbu i sl.

 Ono što stranci ne znaju to je da ovaj Tim već ima odstupnicu. Znajući da će kad-tad dobiti otkaz u firmi zbog očiglednih friziranja finansijskih izveštaja ili otići na odsluženje kazne, oni stvaraju nove imperije kako bi imali bezbrižnu starost.

"Securitas" ima veliki broj klijenata i prirodno je i logično i da ima dnevni odliv-otkaze klijenata po raznom osnovu. U ovom slučaju otkazi su fingirani i to tako što: "Protecta group"(Jelena Trivan iz DS) prihvata "Securitasove" poslove u ime Đorđa Vučinića, a "Omega guard"-(Hajdukovićev bivši gazda-Ostojić, MB 20356561) poslove u ime Aleksandra Hajdukovića. Hajduković je svog poverljivog Oblasnog menadžera poslao na otkomandu u "Omegu" kako bi što uspešnije prihvatao prebacivanje poslova. Večito je rivalstvo između Hajdukovića i Vučinića oko reciprociteta tih poslova, odnos treba da bude 1:1.

 S obzirom na nizak kvalitet usluge (jer se niko ne bavi operativnim radom na terenu), često za incidentne situacije(krađe i sl.) predočavaju klijenteli da poseduju Polisu osiguranja na dva miliona dolara. Međutim, kada zaista dođe do pljačke transporta novca i biva odnešen novac "Univerzal banke", onda se vidi da od toga nema ništa. Isti slučaj je i sa Direkcijom robnih rezervi kada je ove godine opljačkan magacin u Irigu i gde je šteta oko 310.000 eura. Naravno da se ni do sada nije šteta izmirena. Treći najsvežiji slučaj je šteta u "Kombank arena" kada je organizator "White sensation" pretrpeo štetu od milion evra. Dušan Bajatović je zaposlio pilota Caneta Subotića-Vuka Stanišića (sin od Jovice Stanišić) i Vesnu Simatović, suprugu od Frenkija u beogradski deo "Srbijagas"-a. Vuk Stanišić, bez tendera, angažuje fizičko obezbeđenje u firmama u koje je "Srbijagas" ušao po osnovu duga za gas: "Informatika", "Agroživ", "Srpska fabrika stakla", "Petrohemija".

 

 

Zašto baš EPS?

 

 (Ili Veza- Đorđe Vučinić -Regularna velika loža Srbije, Securitas", - Zorana Mihajlović-Regularna velika loža Srbije, Ministarstvo energetike, EPS)-Aleksandar Jokić (SNS, savetnik v.d.generalnog direktora EPS-a, konsultant u Gem security).

Nova koalicija u EPS dovodi kadrove koji do sada nisu radili u energetskom sektoru... Za direktora Kolubare je postavljen vlasnik pečenjare iz Obrenovca, koji ima završen neki od privatnih fakulteta. Direktor Elektrovojvodine je bivši kik-bokser. Direktor u Nišu je lokalni SPS kadar. Dolaskom SNS kadrova u direkciju EPS, savetnik je postao i Aleksandar Jokić, koji je najpre uzeo kancelariju koja je pripadala zameniku generalnog direktora, a onda i tri automobila - „Pasat" mu stoji kod kuće, „Škodu super b" velike kubikaže koristi po gradu, a superskupim „Lexus hibridom" ponekada krene na put. Dobio je čak i vozača! Naravno, shodno poreklu, Jokić protežira kadrove iz Crne Gore i sa Kosova - tako je direktor interne kontrole postao Koprivica koji je iz Prištine, direktor „Elektrodistribucije Beograd" je dosadašnji radnik „Elektrokosmeta" koji takođe na ključna mesta dovodi svoje zemljake. Finansijski direktor EPS-a Vukosavljević je promenio dosta firmi, a iz svake je bio proteran. Direktorka ljudskih resursa Rajačić je iz NIS otišla pod pritiskom pošto nisu bili zadovoljni njenim radom u oblasti HR. Izvršni direktor Aleksandar Surla je prilikom biranja kancelarija u EPS-u doveo suprugu da mu proveri da li kancelarije odgovaraju Feng-šui kriterijumima (kineska tradicionalna metoda određivanja idealnog položaja u prostoru)...

Promenjeni su ljudi u vrhu EPS ali oni stari u drugoj liniji su ostali. I to sve kadrovi DS i prethodnog direktora Markovića koga je zvanično postavio DS, a nezvanično Vojin Lazarević. Direktor za strategiju i investicije je Miloš Stojanović koji je bio prosečni konsultant, i koji osim lične sujete i želje za vlašću ima malo toga potrebnog za ovo mesto. Njega su okružili saradnici bivšeg direktora Markovića (odnosno ljudi Lazarevića i Šekrevskog) koje je novembra 2012. vodio u Kinu u vezi projekta „Kolubara B" a koji će da košta do milijardu evra. To su isti oni ljudi koji su trasirali projekat u pravcu koje je određivao Vladimir Šekrevski (firme Terra Trade,  Dekotra, SEEK), i Vojin Lazarević (Rudnap).

Stojanović je u decembru istu ekipu odveo u Japan za projekat TENT B3 koji će slično da košta kao i „Kolubara B". Zvanično, put u Japan je organizovala kompanija „Hitachi" a u stvari Rudnap grupa u vlasništvu Vojina Lazarevića, koja ih je za vreme prethodnog direktora EPS Markovića dovela u EPS kada su EPS i „Hitachi" potpisali Memorandum o razumevanju, tako da dva najvrednija projekta u Srbiji i dalje trasiraju tajkuni u pravcu ličnog profita i bogaćenja.

Tim EPS-a je u Japan otputovao avionom i to 1. klasom sa smeštajima u hotelima gde spavanje kosta najmanje nekoliko stotina evra. Pre promena direktora ogranaka u "Elektrovojvodini" direktor Ogranka Novi Sad Mirko Majstorović "u zadnji momenat" i na brzinu, bez uobičajene procedure je uspeo da "uvede" "Gem-security" i "Securitas" na poslove obezbeđenja na teritoriji svog Ogranka, koji je najveći u "Elektrovojvodini" iako tamo opservira njeno zavisno Društvo "Održavanje i usluge"(Novi Sad) koje opslužuje "Elektrovojvodinu" na tim poslovima.

Zna li ministarka Zorana Mihailović ko upravlja EPS-om? Javnost ima pravo da pita ministarku kako to da Lazarević i Šekrevski i posle odlaska direktora Markovića i dalje u EPS-u i da nastavljaju da kanališu glavne poslovne tokove EPS kao u vreme kada je koalicija DS-SPS vladala EPS? Novopostavljene direktore su uzeli pod svoje, a i dalje kontrolišu direktore koji su postavljeni 2009. godine - Dragana Jovanovića ("Kostolac"), Petra Kneževića (TENT-Obrenovac), Dragana Stankovića ("Đerdap").  Lazarević i Šekrevski su glavni lobisti „Rudnap" (proizvodi brojila za struju), „Terra Trade", SEEK, „Energosoft", „Rafako", „Alstom", „Končar", „Dekotra", „Silovie masini" (revitalizuje hidroelektrane „Đerdap").  Glavni kupci navedenih firmi su upravo „Kostolac", TENT i „Đerdap" odnosno firme u kojima su i dalje na vlasti direktori koje je postavila koalicija DS-SPS. Da li je ovo slučajnost?

Da li je slučajnost što „Rudnap", „Squadra" i „Minel-kotlogradnju" Lazarevićeve firme obezbeđuje „Securitas" gde ih je „uveo" Rade Bulatović, a Vojin ih uvodi tamo gde Aleksandar Marković neće u EPS-u. Rade je zaposlio bivšeg "fizikalca" BIA(fizičko-policijsko obezbeđenje Radetove ćerke) Dušana Jakovljevića kao menadžera transporta novca u "Securitas"-u kada je dobio otkaz, jer su obojica u alkoholisanom stanju pucali u kafani u Aranđelovcu. Naravno da ministarka zna jer je ova strategija sa „Securitas"-om dogovorena u "East-West bridge" na Novom Beogradu, Vladimira Popovića 6, apartman 202, odnosno, Regularnim velikim ložama Srbije.

Srđan Đurović, direktor "Elektrosrbije"  Kraljevo i Igor Novaković, direktor "Jugoistok"-a Niš imaju domaći zadatak(dobijen iz EPS-a) da dodele posao fizičkog obezbeđenja firmi "Securitas" tako što će postaviti dodatne uslove za češće ponuđača a koje ispunjava samo "Securitas". Tenderi će se uskoro objaviti.

U Nišu će nabavka biti centralizovana dok "Elektrosrbija" za taj "projekat" prenosi ovlašćenje na direktore Ogranaka. Guri već obilazi Ogranke sa svojim vozilom, "Hummer"-om gde svojim preostalim autoritetom prenosi stav centrale SNS, iako je to direktor Đurović već uradio. S obzirom da dodatne uslove ispunjava samo "Securitas", Guri i Jokić su se dogovorili da se ni sa svojim firmama šlepaju ka grupa ponuđača, te da podele na 3/3.

 

 

Isturene vođe i advokatski timovi

 

 

Bilo kakvi inspekcijski pregledi padali su u vodu, jer je angažovana beogradska advokatska kancelarija-firma od poverenja Stokholma: "Schonherr" (Moravčević& Vojnović&partneri) sa sedištem u Beogradu, Francuska 27. Istureni vođa tima za Srbiju je Relja Zdravković.

Ova kancelarija ima direktnu prohodnost ka Stokholmu, kojima i podnosi mesečni pravni izveštaj za Srbiju. Kancelariju sačinjavaju partneri advokati saradnici Slaven Moravčević, Petar Kojdić, Dejan Borić, Matija Vojnović, Nataša Lalatović, Miloš Bogdanović, Srđan Petronijević, Miljan Mimić Dijana Grujić... Mlađi partneri, Ivana Panić, Vojimir Kurtić, Nikola Babić,  Vukašin Petković, Marina Nikolić, Jelena Bezarević,  Pajić Jelena, Petrović Dušan, Obradović Miloš, Laković Andrea, Radonjin Tanja, Šumar Luka, Lopičić Bojan, Rajić Ivan, Pantović Danijel, Stevanović Srećko, Vujaković Marija...

U svim spornim pravnim situacijama a naročito obaveštajne zaštite oni stupaju na scenu.

Relja Zdravković je ipak odlučio da fiktivno istupi iz "Moravčević& Vojnović&partneri" i osnovao je kancelariju "Zdravković&partneri" i sada su na istoj lokaciji (Beograd, Francuska

Relja je, inače, ekskluzivni zastupnik biznismena Milana Beka, pa je i on upleten u aferu "Luka Beograd"...

 Kod njega su i advokati: Aleksa Anđelković, Ana Arambašić, Vuk Vasiljević i Andreja Vražalić. Tako da "Securitas AB" Stokholm nastupa u Srbiji sa 5 obaveštajnih ćelija; advokatska kancelarija "Moravčević& Vojnović&partneri, Beograd; advokatska kacelarija "Zdravković&partneri", Beograd; "Securitas SE"(u ime njih: Vučinić Đorđe, Aleksandar Hajduković, Tatjana Antonić i Ana Milutinović), Beograd;"Suvajac&partners"(u ime njih: Duško Suvajac), Beograd; "Price Waterhouse Coopers", Beograd.

Ove ćelije iz Beograda direktno su i individualno potčinjene Stokholmu, a oni opet na iz Beograda rukovode direktno i individualno na Balkanu sa; "Securitas ME"(Montenegro), Nikšić, A. Baćkovića bb;."Securitas BH" (Bosna i Hercegovina), Sarajevo, Bačići 15 (bivša firm Bakira Izetbegovića); "Zvonimir-security" (Hrvatska), Zagreb, Zelinska...

Revizor je, po nalogu iz Stokholma, firma "Price Waterhouse Coopers"(MB 20051167) i on često nerado pomaže finansijskom kontroloru Tatjani Antonić iz "Securitas"-a da frizira finansije izveštaje koji idu ka Stokholmu.

Goran Radosavljević Guri, rođen je 1957.godine u Aranđelovcu. Zaposlio se u policijskom džudo-klubu, kao referent za obuku 1985.godine, nastavio devedesetih godina u jedinicama Posebnih jedinica policije, a isteran je iz MUP-a februara 2005. godine, i otvorio firme za obezbeđenje zajedno sa kriminalcem Miloradom Joksimovićem, zvanim Miša Omega, "biznismenom" koji je učestvovao u mnogim privatizacijama od 2004., a postao poznat široj javnosti tek kada su se zbog neisplaćenih plata radikalizovali protesti radnika preduzeća „1. maj".

 Guri je isteran iz MUP-a zbog pronevere sa dnevnicama i ostalim troškovima i naneo štetu državi od 3,5miliona dinara o čemu je MUP vodio istragu. Nikada niko zvanično nije otpustio Gurija za pokušaj ili planiranje ubistva Vojislava Koštunice i ne zna se zašto on to navodi kao razloge za svoju smenu. U januaru ove godine, Agencija za privatizaciju Joksimoviću je oduzela hotel „Palas" u Jagodini i kompaniju „PTT ugostiteljstvo", koje upravlja nad dva hotela, jer nije uplatio sve rate u kupovini ovih firmi. U intervju za „NIN" Joksimović je rekao da je bio prijatelj sa ljudima kao što su Arkan i Ljuba Zemunac nekada, a da je sada sa Sretenom Jocićem, kao i da među kriminalcima ima dosta poštenih ljudi.

Prisustvovao 45. rođendanu Sretena Jocića 27. oktobra 2007., kada su bili napadnuti pripadnici policije, povodom čega je Joksimović svedočio pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu od 19. 5. 2009. godine.

Radosavljević i Joksimović su zajedno bili vlasnici agencije „SecTraCon", a njihova deca agencije „Sektra konsalting", pod pokroviteljstvom nemačke firme „Max secom". Pored ovoga, Joksimovićevi sinovi su vlasnici agencije „Obezbeđenje-Omega" iz Novog Sada, a Guri vlasnik agencije „Trekerdog". Jedan od osnivača zabranjene Legijine firme „Lupus". Kao "sposoban" biznismen sve firme je ugurao i višemilionsku blokadu a zatim i likvidaciju.

On objašnjava da je čitava poslovna akcija zapravo delo dugogodišnjih prijatelja koji su shvatili da mogu zajedno nešto da urade jedan za drugog, umesto da plaćaju usluge „trećim licima": „Od toga smo počeli. Posle smo se razvijali. Firma je učestvovala i u obezbeđenju u Iraku, bili smo angažovani od većih međunarodnih kompanija. Zaposlio sam dosta penzionisanih policajaca. Naša zajednička firma nema naoružanje, a ne znam za njegovu firmu. Ja ću nabaviti oružje tek kada se zakon donese", kaže Goran Radosavljević.

Ukoliko se obraćate za pravnu pomoć advokatu Boži Preleviću, odmah će dodatno angažovati (i naplatiti) Gurija. Mesto okupljanja im je u Liga eksperata (ekipa Lako ćemo). Guri je inače „specijalac za kolutove unapred i nazad". Učlanio se u stranku tražeći zaštitu od opasnih klijenata, a zbog neizmirenih računa u Africi. Guri, Badža i Vlaja (Vlahović) su obični policajci-džudisti sa kupljenim diplomama DIF-a. Kao takvi su primljeni kao instruktori u Gradskom MUP-u Beograda (29.novembar). Prema rečima policijskog generala Miloševića, Guri nikada nije učestvovao u ratovima bivše SFRJ, iako se predstavlja da jeste. Poznat je da je izdao sve za koje je radio. Često se viđao sa Mićunovićem, Čovićem, Legijom i Đinđićem, te je predložio da se Hagu umesto generala Rodoljuba Rođe Đorđevića isporuči general Sreten Lukić, što su ovi i prihvatili.

 

(Nastavak u sledećem broju)