Natrag

Na lucu mesta

Na lucu mesta

 

Ko i kako pljačka Javno preduzeće "Vojvodinašume"

 

Zamka u Perinom zabranu

 

Prošlogodišnjom promenom vlasti došlo je do velikih najava istraživanja kriminalnih radnji pripadnika prethodnog režima. Ispostavilo se da je novi režim to uradio uglavnom sa ciljem da  naplati "otkup" od demokratskih pljačkaša (ili, u velikom broju slučajeva, da im se pridruži u otimačini). Takav jedan slučaj je i u „Vojvodinašumama", gde nadležni organi novog režima zataškavaju milionske krađe, kako bi nešto i sami oteli i tako lakše nastavili gde su njihovi prethodnici stali.

 

Arpad Nađ

 

  Direktorka Javnog preduzeća „Vojvodinašume" Marta Takač potpisala je 3. juna 2008. godine ugovor sa Milivojem Petrovićem, predsednikom opštine Titel, kojim je zemljište svog preduzeća zamenila za zemljište koje takođe pripada „Vojvodinašumama". Radi se o 52ha 45a i 21kvm zemljišta koje je Marta Takač dala opštini zauzvrat dobivši 46ha 24a 44kvm lošijeg zemljišta koje uopšte ni ne pripada opštini, već ga od 1946. godine koriste „Vojvodinašume".

  Opština je poklonjeno zemljište isparcelisala i počela da ga prodaje zainteresovanima, a gospođa Takač se dosetila da nešto nije u redu, tek kada su nadležni organi počeli da se bave ovim slučajem. Sada se odriče same sebe i svoje potpise ne priznaje.

  Početkom 2012. godine, pristupilo se izradi završnog računa u delovima „Vojvodinašuma". Po nalogu direktorke Takač, interni revizor Nikola Rašić je pozvao rukovodioce službi i dao im nalog da umanje rezultat poslovanja preduzeća tako što će naknadno povećati troškove rezervisanja sredstava za obnavljanje prirodnih bogatstava! Na ovaj način je dobit „Vojvodinašuma" fiktivno umanjena za 50.936.922 dinara, koji će kasnije na različite načine da se izvlače iz preduzeća i trpaju u privatne džepove.

Isto tako je oštećen budžet u visini neplaćenih poreza na dobit, dok je A.P. Vojvodina oštećena za polovinu pomenute sume na koju ima pravo kao osnivač.

  Na ovakve i slične načine, nova odlazi poslednje dve godine, a koliko je štimovanje završnog računa uzelo maha, vidi se iz primera da je u 2012. godini, kada je prihod od lovstva iznosio 141.391.343 dinara, dok je vrednost osnovnog stada divljači istovremeno procenjena na 42.486.324 dinara, pa ispada da je ulovljeno i naplaćeno 3,3 puta više divljači nego što je „Vojvodinašume" uopšte imaju?!

  U postupku javne nabavke direktorka Marta Takač je 6. septembra 2007. godine zaključila i ugovor o izgradnji poslovne zgrade u vrednosti od 24.645.000 dinara. Izvođač radova, preduzeće „Set" d.o.o. iz Šapca, predalo je ubedljivo najlošiju ponudu, ali je ipak izabrano za taj posao! Prema onome što je pisalo u ugovoru, preduzeće „Set" je radove morao da završi najkasnije do kraja 2007. godine, ali ih je završio više od godinu dana kasnije, tek u februaru 2009. godine! Direktorka Takač i direktor šumskog gazdinstva Pera Dobrojević nisu ništa preduzeli da bi ugovor raskinuli ili od izvođača naplatili penale, na šta su po ugovoru imali pravo.

  To, međutim, nije kraj zloupotrebama u ovom slučaju, jer Pera Dobrojević sa pomenutom firmom potpisuje ugovor o izvođenju dodatnih radova i nabavke dobara u ukupnoj vrednosti od 4.537.412 dinara, na dan 26. decembra 2008, dakle godinu dana pošto je istekao rok za završetak radova!

  Da postoji neka tajna veza između Dobrojevića i „Seta" vidi se i iz ugovora od 2. jula 2009. godine, kojim je istom preduzeću dodeljen posao vredan 2.595.600 za izgradnju puteva u Šumskoj upravi „Morović" specijalnom metodom, koja je u ovom slučaju bila toliko "specijalna" da su putevi po završetku radova bili skoro potpuno neupotrebljivi.

  U međuvremenu se Dobrojević potpuno oteo kontroli, pa više ne poštuje ni naređenja  generalne direktorke Marte Takač. Tako je, suprotno odluci broj 1024 od 21. aprila 2009. godine, iz fondova "Vojvodinašuma" plaćao jedino račune za svoj mobilni telefon, ali ne i slične troškove ostalih rukovodilaca. Sa ovom praksom je prestao tek pošto ga je inženjer Milan Nenadić tužio, ali to je bila samo reakcija jednog njegovog saradnika, dok ostali i dalje ćute i trpe, u strahu da ne ostanu bez posla.

  Jedna od afera je i nameštanje tendera za nabavku žičanog pletiva, na kome je izabran opet najlošiji ponuđač, preduzeće „Termomont" d.o.o. iz Beograda, koje je registrovano za remontovanje rashladnih uređaja (!), a eliminisani ponuđači su registrovani za proizvodnju pletiva. Konačno se ispostavilo da je „Termomont" isporučio deset odsto manje količine od fakturisane, ali je naplatio punu ugovorenu cenu koja je iznosila 44.582.805 dinara, čime su „Vojvodinašume" oštetećene za 4,5 miliona dinara! Šteta je još i veća, jer je naručeno mnogo više robe nego što je potrebno, tako da na stovarištu u Vršcu još leži žica vredna oko pet miliona dinara.

Naravno, ovo je samo površna slika stalnih otimačina u "Vojvodinašumama", kojih ima na svim nivoima i u svim oblicima. U odsustvu nadležnih državnih institucija, zakon sprovodi onaj ko sebe smatra zakonom. U ovom slučaju, to je Pera Dobrojević. 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane