Natrag

[abac

Šabac

 

Firme šabačkog tajkuna Miroslava Bogićevića propadaju zajedno sa njegovom političkom zaleđinom u Demokratskoj i Srpskoj naprednoj stranci

 

Brodolomci na Savi

 

Dva giganta iz Šapca, Inter-kop i Farmakom, nalaze se pred bankrotom. Desetine miliona evra uzetih od domaćih banaka potrošene su na faraonske ideje i neviđene krađe prethodnog režima, koje sadašnja vlast prikriva tako što stečajni upravnik ne istražuje razloge propasti ovih preduzeća sa više stotina radnika.

 

I. Milanović

 

Šabačka privreda doživljava slom predstojećim bankrotom koncerna Farmakom, iza kog stoji mačvanski tajkun Miroslav Bogićević čiji radnici već mesecima ne primaju platu, makar radili i u rudniku.  i finansijskim slomom Inter-kopa iza koga  takođe stoji Bogićević, mada je formalni vlasnik Rade Nikolić. Ukupno dugovanje ova dva preduzeća je 445 miliona evra, od kojih Farmakom duguje 332 miliona evra i Inter-kop 113 miliona evra.

U Privrednom sudu u Valjevu dana 6. juna ove godine, razmatrani su razlozi za prekid stečaja nad Inter-kopom podnošenjem unapred pripremljenog plana reorganizacije, koji je sudu podneo stečajni dužnik. Po ovom Planu ukupno dugovanje Inter-kopa je 12,5 milijardi dinara, od čega pet banaka potražuje osam milijardi dinara, a više od hiljadu poverilaca, dobavljača i izvođača radova još četiri milijarde dinara, dok razliku potražuje država i zaposleni.

Ovim Planom reorganizacije predlagač je predvideo da se prema dobavljačima i izvođačima dug otpiše za 950 miliona dinara kamate i još 20 odsto glavnog duga i isplati za osam godina sa grejs periodom od godinu dana, bez ikakvog prava na kamatu u tom periodu. Za banke nije predviđen nikakav otpis kamata, niti glavnog duga, ali je predviđena isplata u narednih 15 godina, uz dve godine grejs perioda.

Stečajni sudija je istakao da se period od petnaest godina za banke i osam godina za dobavljače i izvođače radove, ni u kom slučaju ne može prihvatiti, jer je opšti plan za izmirenje obaveza stečajnog dužnika po Zakonu o stečaju pet godina, pa zahteva da podnosilac plana svede rokove za banke na deset godina, a za dobavljače i izvođače radova na pet godina.

Banke koje su sa više od osam milijardi dinara plasirale u ovo propalo privredno društvo su: Hipo Adria Aple banka, Rajfajzen banka, Euro bank, Komercijalna banka i Čačanska banka.

Inter-kop je u 2012. godine doživeo pravi slom. Sa 881 zaposlenim, što je manje za 311 radnika u odnosu na prethodnu godinu, ostvareno je samo 4,3 milijarde dinara ukupnog poslovnog prihoda, uz iskazani gubitak u toj godini od više od šest milijardi dinara. Sa tim gubitkom izgubljen je i ceo kapital društva, uz iskazivanje gubitka iznad kapitala za, čak, 4,5 milijardi dinara. Na taj način obaveze su dostigle 12,8 milijardi dinara, ili 113 miliona evra.

Zbog takvih bilansnih podataka od Privrednog suda u Valjevu imenovan je privremeni stečajni upravnik. Privremeni stečajni upravnik, međutim, nije ništa uradio na rasvetljavanju uzroka tolikog duga stečajnog dužnika.

Naime u članu 155. Zakona o stečaju jasno stoji: „Reorganizacija se sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja."

U članu 27. Zakona o stečaju stoji: „Stečajni upravnik imenovan u prethodnom stečajnom postupku vrši poslove određene rešenjem o njegovom imenovanju". Ako stečajni sudija u ovom rešenju nije naložio privremenom stečajnom upravniku da utvrdi i dostavi prethodnu analizu iz kojih razloga je došlo do finansijskog sloma ovog privrednog društva, da li ima skretanja novčanih sredstava izvan delatnosti preduzeća, da li ima izvedenih i nenaplaćenih radova i gde je nastalo bar 95 odsto gubitaka, predlog za lečenje nema svrhe. Ukoliko se to ne utvrdi, svi poverioci biće obmanuti, jer će za dve godine biti rečeno nije uspeo Plan reorganizacije i proglašava se bankrot, a tada neće biti moguće uraditi analizu uzroka koji su doveli do sloma ovog giganta srpske niskogradnje.

Ako se u slučaju Inter-kopa ne pristupi ovoj suštinskoj analizi, neće se stvoriti uslovi da se sledeći kandidat za stečaj - Koncern Farmakop, podvede pod analitičko utvrđivanje uzroka predstojećeg bankrota.

Nažalost, domino efekat neće se zaustaviti samo u mačvanskom okrugu, on će se preko brojnih dobavljača i podizvođača preneti i na celu teritoriju Srbije, a banke iz Novog Sada, Beograda i Čačka neka plate ceh, ako nisu bile sposobne da sagledaju kuda plove ova dva šabačka brodolomca. 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane