Natrag

Kriminal

Kriminal

 

Beogradska autobuska stanica (BAS)  već godinama služi vlastodršcima za zgrtanje novca

 

Mučibabić i bataljon penzionera

 

Beogradska autobuska stanica ogledalo je stanja u glavnom gradu i u celoj državi. Onako kako već godinama izgleda "centralna" (zapravo jedina!), autobuska stanica u Beogradu, tako izgleda i stanje u državi i njenim institucijama. Ukratko-beda i raspad. Slika ovog najgoreg provincijskog dna koje i dalje postoji u sred velegrada, a Beograd to jeste, nijednoj vlasti ne smeta. Važno je da neko uzima milione od takozvanih staničnih usluga.

 

Milan Glamočanin

 

Beogradska autobuska stanica (BAS), nalazi se na državnom zemljištu i bavi se pružanjem komunalnih usluga. Uprkos tome, ova firma je pretvorena u akcionarsko društvo u kome glavno kolo vodi grupa hercegovačkih "kadrova" na čelu sa dugovečnim i nesmenjivim direktorom, Anđelkom Mučibabićem, koji je u vreme opšte pljačke u Srbiji, i sam hteo da se dočepa akcija zaposlenih, da njima nelegalno raspolaže.

Radnici koji su shvatili šta mu je namera, tužili su ga sudu i dobili taj spor. Ali, Mučibabić je spremno odgovorio na nove okolnosti, pa je uz pomoć svojih udvorica registrovao udruženje malih akcionara, koje ne dozvoljava sprovođenje volje zaposlenih, već samo njegovu ličnu volju!

Naime, Anđelku Mučibabiću se nikako ne dopada odlazak u penziju, iako ima punih 72 godine! Zbog toga sam sebi redovno produžava ugovor o radu! naravno, nije lako otići iz BAS-a, firme koja je  "zlatna koka", jer u svakom momentu raspolaže velikom količinom gotovog novca, koji svakodnevno uplaćuje oko 300 autoprevoznika iz Srbije i ostalih zemalja u okruženju.

Da bi opstao na čelu firme, Mučibabić je godinama bio prodavac magle, pa je tako naručivao i izrade raznih elaborata na Saobraćajnom  fakultetu, što se pokazalo kao bacanje para, jer nikada nijedan projekat potreban BAS-u nije realizovan. Da bi bio uverljiviji, angažovao je kao saradnike i profesore sa tog fakulteta, postavljao ih je u raznim komisijama, samo da bi se uzeo novac iz BAS-a, a kasnije ga prao preko svojih prijatelja, rodbine i  "poslovnih saradnika". I tako godinama...

Sve što je Mučibabić ikada radio u BAS-u, radio je samo zbog svojih ličnih interesa i zbog kruga uticajnih prijatelja. Sa druge strane, saobraćajni inženjeri koji bi trebali da čine stručnu podršku i ponos firme, ostavljeni su bez bez posla. 

Brojni su njegovi nerazumni poslovni potezi poput, recimo, prodaje objekta u Tabanovačkoj ulici u Beogradu, prodaja restorana Korona, iznajmljivanje trgovačkih i ugostiteljskih objekata koji direktno otimaju prihod zaposlenih...

Kupio je i Ugostiteljsko preduzeće Stadion sa zaposlenima (ali i sa velikim brojem penzionera). Dobio je objekat na autobuskoj stanici, koji je odmah izdat u najam kockarnici, ali i  restoran Golf na Košutnjaku, koji samo proizvodi gubitke i dugi niz godina posluje nerentabilno. Bez obzira na poražavajući učinak, Mučibabić se uvek krije iza Upravnog  odbora, ponaša se rasipnički, neorganizovano i vodi katastrofalna kadrovsku i poslovnu politiku.

Među onima koji su sa Mučibabićem mogli odavno da budu u penziji (a i dalje rade) nalazi se i direktorka trgovine Nada Lukić, koja ima 65 godina, ali i dalje "vodi poslove" i to tako što na inače skandaloznoj BAS-ovoj stanici u Beogradu, često nema ni osnovnih potrepština poput i slabog izbora robe koja se, inače, dobavlja preko posrednika. Ali, zato u iznajmljenim objektima BAS-a, dakle, kod konkurencije, ima svega!

Da je Mučibabiću draga "stara garda", govor i činjenica da je pre par godina zaposlio kao magacionera, čoveka koji ima 64 godine, i koji boravi u BAS-ovom magacinu vikendom, kada nema ni prijema ni dostave artikala po ugostiteljskim i trgovinskim objektima! Društvo mu pravi predsednik sindikata Dragoje Radosavljević, star 68 godina, koji je takođe ispunio uslov za penziju! Oni zaposleni koji su dobili otkaze i tužili  BAS, dobili su sporove, ali njih Mučibabić i dalje šikanira.

Poznato je da je i pljačka nafte u ovoj firmi (iako plaćena i životom pojedinaca!), završena bez kažnjavanja glavnih aktera a sudija koji je vodio spor nagrađen je zapošljavanjem člana svoje porodice.

 Sektor za investicije vodi Miodrag Conić, čovek koji ima 69 godina, koji je takođe odavno trebao da ode u penziju, ali radi punom parom jer, iako je planirano izmeštanje BAS-a, "renoviranje" ne prestaje! Conić je odgovoran za pomenutu pljačku nafte pre izvesnog vremena. Velike pljačke prolaze, iako ih i sud potvrdi, ali pomeranja nema i svi  ostaju na svojim mestima beskrupulozno i bezobrazno tražeći još!

Ne pamte se nikada nikakvi konkursi za posao, sve su miljenici i miljenici miljenika bez kvalifikacija. Retki koji su došli iz drugih firmi ne mogu se načuditi kako se radi u BAS-u, jer je najgore što većina sposobnih vrednih obrazovanijih radnika, za šefove ima nesposobne, staromodne osobe koje ne znaju da je XXI vek već odavno nastupio već razmišljaju i rade kao da je polovina prošlog veka u pitanju.

Zaposleni u BAS-u su se žalili na antene instalisane na zgradi preduzeća, jer je dosta ljudi obolelo od malignih obolenja. Na ovo nikada nisu dobili  odgovor. Anđelka Mučibabića ovo ne interesuje. Njegov sin, kao da je naslednik firme, već se predstavlja kao "zamenik generalnog direktora", iako to rešenje ni do danas nije dobio i na svakom mestu pokazuje kakve su mu namere. Tako je odmah nakon zaposlenja u "tatinoj firmi" hvatao starije kolege za revere, drao se i pretio im  da će "videti šta će biti za tri meseca".

 Mučibabić pravi "strategiju" pa za Skupštinu akcionara ima ceo tim poslušnika koji prikuplja potpiše akcionara sa pravom glasa, kako bi ih pridobio za svoje "projekte". Prikupljaju se glasovi telefonom od penzionera a zaposleni na blanko potpisuju ko će ih predstavljati na skupštini akcionara. Onda se rade razne kombinatorike da odani i probrani dobiju glas, uglavnom jedni te isti. Iako oni koji su potpisali za njih to ni ne znaju.

Zaposleni ne idu na skupštinu, jer tamo pričaju Mučibabićevi penzioneri plaćeni da podrže velikog gazdu kako ga mnogi i zovu, a za to su plaćeni 24 miliona dinara godišnje!

Retke su penzije manje od  40. 000 dinara a stižu i do 100.000, ali Mučibabića socijalno stanje ne zanima, već lične usluge. Jer ko ima, treba mu dati još! Plate su u pojedinim delovima BAS-a manje od penzija! Bivšim direktorima BAS-a omogućavaju se takođe zaposlenja članova porodice, stavljaju se u odbore direktora, da zarade još malo!

 

Zbog paranoje i odmaklih godina, Mučibabić je oformio Službu unutrašnje kontrole, kako bi uhodio i omalovažavao zaposlene svakodnevnim i nepotrebnim kontrolama. Apsurd je, na primer, da je bivša radnica trgovine, koja je vrlo često bila pred disciplinskom komisijom, dobila rešenje u unutrašnjoj kontroli, sa velikom platom koju je bezočno primala, iako je služba bila tek u formiranju i te poslove nije ni obavljala, a onda je Mučibabić poslao "na plaćeno odsustvo pred odlazak u penziju"!

Mučibabić je i "veliki donator"! Velike donacije daje za sport, prvenstveno za šah.  U međuvremenu, dok se Mučibabić razbacuje, država Srbija duguje BAS-u povraćaj PDV-a u iznosu od preko 100 miliona dinara, ali, kako naplata nije mogla da se izvrši, stvar je došla do suda. Taj predmet je i dalje aktivan.

Veliki Mučibabićev poltron, Zoran Ćirić, ponaša kao veliki gazda u BAS-ovom Servisu, gde je oterao svakog prevoznika koji mu se nije dopao. Iako je i on već odavno trebao da ode u penziju, i dalje radi sve dok ne nađe neko bolje radno mesto za svoga sina, koga Mučibabić već skoro godinu dana vodi da je "na porodiljskom odsustvu".

Na stanici BAS-a dešava se svašta, pa i to da dva različita prevoznika koja kreću u isto vreme i u istom pravcu, jedan bude prepun a drugi prazan. To se događa jer biletari moraju da slušaju Mučibabićevog kuma Samardžića, koji odlučuje za koje prevoznike treba da prodaju karte a za koje ne. Ako neko odbije poslušnost, sledi pretnja: ovde ti radi sin, ćerka, pazi šta radiš!

Ružna je i sama slika BAS-ove autobuske stanice u Beogradu. Njome danonoćno šetaju prosjaci, lopovi i nesrećnici koje nema ko da ukloni, mada je reč o prostoru koji bi trebalo da bude reprezentativan i da priliči glavnom gradu Srbije. Ali, umesto da stanicu očisti od polusveta, Mučibabić je svojom politikom sve učinio da uceni i otera brojne autoprevoznike! BAS još nije prodat, ali je očerupan od strane rukovodeće strukture na čelu sa Mučibabićem.  Ima li nekoga da stane na put njegovoj samovolji? Da li će neko od nadležnih proveriti dešavanja u BAS-u i da li će dozvoliti da ova kuća umre na rukama jednog starca od 72 godine?

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane