Natrag

Razaranje

Razaranje

 

Kako je sistematski uništavana Galerija Matice srpske u Novom Sadu

 

Niske strasti i visoke potpetice

 

Šta je latentni egzibicionizam. Kakva je muzeološka istorija zavođenja. Ko je zahvaljujući odsustvo odeće pravio fantomsku karijeru. Šta se sve može postići medijskim plasmanom Potemkinovih sela. U čemu je sličnost između sponzoruša i kustosa. Ko se ponosi sa onim što bi se svako normalan stideo. Ko imitira Svetlanu Ražnatović. Kako se potvrđuje narodna poslovica da riba smrdi od glave. Šta je danas personifikacija Galerije Matice srpske. Koji su se sve klanovi okupili oko realizacije udruženog zločinačkog poduhvata urnisanja ove nekada najuglednije ustanove.

Stanislav Živkov

Egzibicionizam ili ekshibicionizam je težnja za vlastitim pokazivanjem, isticanjem sama sebe, ali i seksualno nastrano ponašanje koje se očituje pokazivanjem delova tela ili polnih organa drugim ljudima pri čemu eksibicionisti postižu polni užitak i zadovoljavanje, koje u najtežim slučajevima može biti popraćeno masturbacijom. Termin egzibicionizam u medicinu je uveo Ernest-Charles Lasgue, francuski internist 1877. godine u radu Les Exhibitionnistes.

Magija Desine sise

Malo je poznato da se preko ženstvenosti i zavođenja u muzeologiji tokom poslednjih decenija svašta postizalo. Tako je izvesna koleginica, nazovimo je Mis Algebra, po sličnosti sa istoimenom junakinjom nekada slavnog stripa "Bim i Bum", zvanično kao član SKJ svojedobno vrlo uspešno uspela da sruši konkurs za radno mesto u jednom vojvođanskom muzeju o čemu je jedan od članova komisije na sednici gde je komitet obarao raniju odluku o prijemu daleko kvalitetnijeg kandidata, javno postavio pitanje: drugovi dragi, kome je od vas sve dala ribe pa sada ovo radite? Naravno Mis Algebra se naknadno u četiri oka zahvalila svim članovima komisije i to po hijerarhiji, ali odozdo, najpre domaru.

Nastavivši u istom stilu dotična dama je par godina kasnije, i pored arheologa i arhitekata sa kojima je zajedno radila, na projekat obnove jedne crkve dovukla čak dva svoja tadašnja ljubavnika, zbog čega su mesecima sazivane sednice organizacije SK.

Nakon nekoliko promena radnih mesta, Mis Algebra je svojedobno poželela da se vrati u svoju matičnu ustanovu, na šta je tamošnji direktor blagovremeno reagovao i sprečio njen povratak ne želeći da trpi seksualno uznemiravanje zaposlenih! U jednom drugom muzeju nešto kasnije radila je izvesna istoričarka, nazovimo je Desa, koja je svojim čarima zavela tadašnjeg muzejskog šofera, a kada je dobila nogu, usledila je čuvena tragikomična scena, jer je Desa izišla na prozor i vikala da će da skoči dole, ne bi li povratila naklonost spomenutog šofera koji joj je uzvratio rečima da ga boli k...i neka skoči dole.

Nakon desetak godina, Desa je postala direktor tog muzeja, i onda je javno govorila da njoj nije nikakav problem da nabavi novac od sponzora, jer za to treba pažljiva priprema: najpre je, onako prsata, obavezno oblačila najmanju bluzu u koju je mogla da uđe, i suknju sa šlicevima, obavezno je strateški ostavljala neku dugmad nezakopčanu, na sastancima sa direktorima industrije i budućim sponzorima obavezno je sedela prekrštenih nogu, sa malo zadignutom suknjom i malko raskopčana i uvek je uspevala da nabavi potreban novac.

Surduknjavanje i lupnjava

 U jednom trećem muzeju pre nekoliko godina tamošnji sekretar se toliko zaneo u „posao" sa izvesnom Ružicom da ih je in flagranti na sofi u direktorovoj kancelariji uhvatio izvesni Aca Pištolj, penzionisani pandur, koga je doveo direktor kome se Ružicin muž žalio na preparatorske radove na ženskim eksponatima u režiji pomenutog sekretara. Sve ovo predstavlja samo najbenigniju pojavu kako se zahvaljujući aktivnom pristupu preko ženskih čari što šta moglo postignuti, ali totalno urušavanje kulture započelo je zapravo pre gotovo dvadeset godina kada se pokazalo se da se umesto konkretnih krevetskih akcija i specifičnih preparatorskih radova na ženskim eksponatima daleko više može postići egzibicionizmom čime se zapravo najčešće sakrivala prava istina o pojedinim stvarima.

Najbolji primer za to da se zahvaljujući odeći, bolje rečeno, odsustvu odeće, može svašta napraviti, svakako je slučaj dvostrukog CD-a izvikane pijanistkinje Marine Arsenijević koja je u javnosti devedesetih godina najviše ostala zapamćena po ljubavnoj vezi sa Slobodanom Turlakovim, koji je pak svoju ljubavničku slavu obnovio prethodnom švaleracijom, sa takođe izvikanom operskom i drugom falš pevaljkom, Jadrankom Jovanović, poznatom kao Luče. Turlakov je u memoarskoj knjizi Beogradska Dinastija i javno objasnio smisao "surduknjavanja" na klaviru. U pravu prirodu Arsenijevićkinih Potemkinovih sela ubrzo su imali iz prve ruke priliku da se uvere i brojni ljubitelji klasične muzike, i to tako što su naprosto kupili njen dvostruki CD sa kriminalno lošim lupanjem o klavir u izdanju PGP RTS-a. Dok je trajala idila sa Turlakovim, svi mediji su objavljivali prave panegirike Arsenijevićki, ali tek nakon više godina spinovanja javnosti, kada je pukla tikva, pojavile su se prve objektivne kritike Arsenijevićkine lupnjave o klavir u Srbiji. Elem, jedini novinar koji je od samog početka imao petlju da objasni o čemu se zapravo ovde radilo, bio je Nebojša Petrović, koji je za podgorički Monitor napisao prvu objektivnu kritiku u kojoj je pored ostalog napisano i sledeće: kada se pogleda ovo izdanje Marine Arsenijević uopšte nije jasno o čemu se zapravo radi: da li je u pitanju reklama za erotsko donje rublje, propagandni materijal za neku etno folk manifestaciju, reklame za erotske poze (na klaviru) ili nešto sasvim deseto. Tek kada se otvori kutija vidi se da su u njoj CD-i, i to čak dva...ali nema veze, koliko god dobro izgleda toliko loše svira.

Imitatorka kompromitovene pevaljke

Iz svega ovoga sasvim je bilo jasno da je takozvana karijera Marine Arsenijević bila i ostala pravi pravcijati lažnjak iliti Potemkinovo selo i ne čudi da je Arsenijevićka daleko manje ostala zapamćena po kvalitetnom sviranju nego po svom izgledu ali takvi bizarni likovi su tada imali idealnu prođu, ali nakon promena 2000 te godine, kada je shvatila da je ovde sasvim provaljena kao lažnjak, Arsenijevićka je sebe proglasila žrtvom režima Slobodana Miloševića, plasirala pričicu kako joj je ugrožen život , te da je navodno upozorena da mora da napusti zemlju zarad sopstvene bezbednosti, te da je bežeći od tajne policije koja ju je tražila, utočište pronašla u američkoj ambasadi u Budimpešti i tako zbrisala u Ameriku da tamo i dalje prodaje maglu.

Na žalost, praksa plasiranja lažnjaka i privlačenja medijske pažnje na krajnje trivijalne i vulgarne pojave na žalost, u sveopštem moralnom rasulu društva sve je više bila raširena da bi na kraju vrhunski ideal i životni cilj brojnih devojaka bilo sticanje statusa sponzoruše odnosno žene koja se u javnosti pojavljuje kao pratilja pripadnika nove skorojevićevske elite naglo obogaćene u haosu ratova i postkomunističke tranzicije, pri čemu je posebno poželjno postalo biti žena nekog fudbalera, odnosno, kako je to davno napisao Bogdan Tirnanić, anarhoidnih malih Mikica, bez mozga, koji šutiraju loptu.

Tako ni najmanje ne čudi činjenica da pre ili kasnije svaki fudbaler oženi neku takvu cvećku koja se udaje ne za sportistu, već za njegov medijski lik a zapravo i pre svega za njegov novac. Sve ovo bi bilo lepo i krasno kada bi se zadržalo u krugovima raznoraznih uglednika, estradnih zvezda I zvezdica, pseudointelektualaca, plavuša, fudbalera, folk pevača, velikog brata i farme, ali postaje vrlo zabrinjavajuće kada se ovakve stvari povežu sa muzeologijom i još potom prodaju kao idealan način života. Taman kada se pomisli da se muzeologija, zahvaljujući svemu onome o čemu smo nedavno pisali, više ne može urušiti, ispostavilo se da ipak može, i uz to i teško kompromituje o čemu najbolje govori pojava ozloglašenog bloga na sajtu www.blogspot.com čiji je pravi naslov Live life with style... :), odnosno živi život u stilu koji je izazvao kompletnu konsternaciju svih iole normalnih ljudi, o čemu svedoči činjenica da je čak 23 kustosa i drugih muzejskih radnika skrenulo pažnju ovom novinaru na to.

Kada se pregleda ovaj skaredni blog, najpre se postavlja pitanje o kome je zapravo reč. Da li se ovde radi o nekakvoj sponzoruši, šefici kupleraja, direktorki agencije za poslovnu pratnju, manekenki, fetišistkinji, egzibicioniskinji, ili o nečem podjednako devijantnom. Tek kada se pročita kratak tekst o autorki, vidi se da je autorka bloga izvesna Mirjana Brmbota i kako sama za sebe na svojoj fejsbuk strani navodi Brmbota ex Majkić iz Novog Sada, a u nastavku sledi ono najinteresantnije pošto Brmbota ex Majkić za samu sebe navodi sledeće: Mama dva sina. Supruga. Kustos. Okružena sam umetničkim delima, estetikom, originalnošću. Imam 40 godina. Moja želja je da ženama mojih godina prenosim pozitivnu energiju u svim segmentima života. Da pokažem i dokažem da se sa malo truda, para, a više stila, želje i upornosti može izgledati privlačno, poželjno i ženstveno. Budite brižne i odgovorne majke, voljene supruge i uspešne žene u poslu! Budite zdrave, srećne i nasmejane!

Iz ovoga je sasvim jasno da Mirjana Brmbota ex Majkić po svaku cenu imitira i to vrlo neuspešno Svetlanu Ražnatović čija je samo bleda i ružna kopija i očito nije svesna svoje nesvesti, te da je očito poodavno izgubila vezu sa stvarnošću uljuljkana glamurom snobizma i belosvetskih celebritija, jer, za razliku od nje, većini ljudi dobra fizička forma, skupocene haljinice i sveopšta folirancija nije sve u životu. Konačno, ni njoj samoj to neće ništa značiti kada cveće svene, mladost prođe i dođe do sveopšteg zamora materijala od njegove preterane upotrebe. Kome jedna ovako, u krajnjoj liniji umišljena, bahata i nemoralna osoba, može biti ideal brižne majke? Kome jedna ovakva osoba može biti ideal uspešne žene? Verovatno nikome jer je ovo neverovatan slučaj poniženja celog ženskog roda, za sve radnike u kulturi i one koji i to trebali biti, a nisu jer uprkos adekvatnom obrazovanju ne mogu da se zaposle zbog ovakvih spodoba koje nose čipkaste čarape, mini suknjice-napičnjake, prodaju maglu i moralno zagađuju sve oko sebe. Da je čitava stvar jako zarazna, odnosno da se sve više primenjuje stara narodna poslovica čega se pametan stidi, time se lud ponosi, najbolje govori činjenica da se bizarnim člankom o Mirjani Brmbota ex Majkić na svojoj fejsbuk stranici ponosi njen muž. Doduše i za ovakvo ponašanje i egzibicionizam ima leka i to po receptu jednog beogradskog fudbalera, a u vidu primene stare poslovice da je batina iz raja izišla.

Koga Pera potera...

Kada se sve ovo vidi opravdano se postavlja pitanje da li je ovo možda postala personifikacija Galerije Matice srpske? Da li je i ovde došlo do potpune prostitucije struke? Očito je da je za neke je, parafraziram Uroša Predića, demokratizacija isto što i vulgarizacija, a to na najgori mogući način potvrđuje Mirjana Brmbota ex Majkić...Očito je da naša kultura sve više gubi vezu i sa tradicijom i sa normalnošću a to pokazuju osobe poput Brmbote ex Majkić i njene upravnice Tijane Palkovljević ex Dačić, koja sve to toleriše, jer onaj ko ne poštuje svoju prošlost i ugled ustanove kojoj je na čelu, očito da pojma nema o vrednostima ustanove koje su nastale pre njenog direktorovanja a takve persone svakako nemaju ni budućnost. Uostalom tradiciju i kulturu ne poznaju i ne poštuju samo oni koji je nemaju. O tome koliko se urušio ugled Galerije Matice srpske najbolje svedoče brojne bizarne manifestacije koje se tamo organizuju od kako su upravu preuzele Kulićka i sada Palkovljevićka.

U krajnjoj liniji sadašnje stanje u Galeriji Matice Srpske je zaista katastrofalno I iz dana u dan se potvrđuje druga narodna poslovica koja kaže da riba smrdi od glave. Sasvim je sigurno da se na žalost pokojna Leposava Šelmić, poslednji u nizu znamenitih upravnika Galerije Matice Srpske svakodnevno prevrće u grobu kada vidi šta su od Galerije uradile njene naslednice Branka Kulić i potom Tijana Palkovljević.

Palkovljevićka je veoma uspešno  uspela da rasturi kolektiv, podeli ga na vrlo podobne uvlakače i vrlo nepodobne sve druge zaposlene o čemu se, pak, najbolji uvid toka predmeta u sudovima Srbije, dobija preko sajta, tačnije na linku portal.sud.rs, gde se vidi da je u raznim fazama suđenja trenutno čak šest radnih sporova, koje su zaposleni u galeriji pokrenuli zbog ponašanja Tijane Palkovljević. Ova bivša pandurska snajka, očito je od nežne grančice prerasla u vrlo čvornovato drvo, i ponaša se kao da je veći katolik od pape, zaklanjajući se pri tome autoritetom svog sadašnjeg ljubavnika, koji je pak jedan od najbližih saradnika Bojana Pajtića što u najmanju ruku podseća na događaj iz jednog beogradskog instituta, gde je jednom, za vreme proslave 8. marta, izvesna zaposlenica, pod dobrim gasom, kako bi dokazala svoj autoritet, javno rekla koleginici otprilike ovo: da li ti shvataš ko sam ja, da li ti shvataš da meni niko ništa ne može, da li ti shvataš da mene j… Pera Perić!

Na žalost, čini se da i Kulićka i Palkovljevićka, čitavo vreme svog štetočinstva imaju dobro pozicionirane zaštitnike i u samoj Matici srpskoj, o čemu najbolje svedoči činjenica da je svojedobno, nakon odlaska u penziju Kulićka po svaku cenu pokušala da sebe smesti na mesto predsednika Odeljenja za likovne umetnosti Matice srpske i to preko  Mira Vuksanovića, člana ANUS-a, upravnika Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, dobitnina NIN-ove nagrade, potpredsednika Matice srpske, ex v.d predsednika Matice srpske, koji je  uspešno propao na izborima za mesto predsednika te ustanove, i koji je na taj način trebao da se Kulićki zahvali za zapošljavanje svoga sina Danila, u samoj Galeriji Matice srpske. Ali, na žalost mnogih Kulićki, nije prošla, pa je zato, kao utešnu nagradu za svoje štetočinstvo, nagrađena mestom predsednika upravnog odbora Muzeja Vojvodine, gde je napravila totalni haos mešajući se nezvana u stvari o kojima pojma nema. Nagrađena je ona i mestom člana upravnog odbora Galerije Matice srpske koji je pretvorila u službu za aminovanje svih budalaština Tijane Palkovljević ex Dačić. Očito je da su u ovaj mračni poduhvat aktivno uključeni i pripadnici nekoliko štetočinskih klanova, i to klana Kulić (mama Branka, tata Ratomir i sin Luka), crnogorskog klana Vuksanović (tata Miro i sin Danilo) te policijskog klana oko Tijane Palkovljević ex Dačić.

 

Mini suknje i prugaste čarape

Samo zahvaljujući ovakvom klanovsko-familijarnom udruživanju bilo je moguće da se u Galeriji Matice Srpske jednom prilikom organizuje izložba na kojoj su mama Branka i tata Ratomir svome čedu izložili kapitalnu umetninu u vidu hiperealistično izvajane statue obrezanog penisa sa testisima, veličine dva metra, koja je bila okačena o zid u Galeriji, čime se zapravo napravio svojevrstan omaž skarednom Muzeju savremene likovne umetnosti u Novom Sadu u kome je tata Ratomir nekada takođe izlagao svoje graciozne autoakt fotografije skrivajući pri tome viseće delove tela a sinčić Luka radi kao konzervator. Sve postaje još jasnije ako se zna da je prema podacima sa sajta Galerije Matice srpske tata Ratomir Kulić osim nekakvog restauratora, postavljen i na mesto pomoćnika direktorke Tijane Palkovljević, čime je zapravo on i čovek kontinuiteta kako za mamu Branku, tako i za samu direktoricu Palkovljević. Sve ovo jasno govori da u Novom Sadu poodavno deluje svojevrsna pseudokulturna družina štetočina, bolje rečeno prava kulturtregerska hobotnica koja na sve moguće stranke pušta svoje pipke i po potrebi menja stranačke boje poput kameleona samo kako bi po svaku cenu zadržala svoje pozicije u pseudokulturnim krugovima o čemu pak najbolje svedoči pojava tzv NS bloka na lokalnim izborima u Novom Sadu, odnosno minorne stranke parazitskog tipa koja je u proteklom mandatu bila prirepak LSV i DS-a, a sada su se slizali sa Romima a pre toga, njihove perjanice odnosno bračni par Kopicl su bili u G17+ a sada naravno, bračni par Kopicl predvodi čuveni NS Blok i predstavlja vezu Tijane Palkovljević sa sadašnjom gradskom upravom.

O tome da je došlo do totalnog urušenja ugleda galerije Matice srpske najbolje pokazuje da je i sama zgrada počela da se urušava zbog svega onoga šta se u njoj dešava i kada bi zidovi nekadašnje palate novosadske berze u kojoj je galerija smeštena, mogli da pričaju šta su sve radile Kulićka, Palkovljevićka i Brmbota, sigurno bi se od te ispovesti mogao snimiti horor film koji bi bio svetski bestseler. Osim što se totalno urušio ugled galerije nego se i sama zgrada delom urušava ali po direktivi jer se ispostavilo da je doskorašnji ulaz u samu zgradu postao pretesan jednoj takvoj muzeološkoj vedeti poput Tijane Palkovljević ex Dačić pa je odmah po njenom postavljenju bilo veoma neophodno po svaku cenu razbiti prozore i  pretvoriti ih u još dva ulaza kako bi srednji ulaz verovatno bio rezervisan za njeno visočanstvo Tijanu Palkovljević, a svi ostali bi koristili novoprobijene bočne ulaze. Iz svega ovoga očito je da je i ovde u pitanju sindrom večitih devojčica odnosno frustiranih baba i ostalih kompleksašica, koje u novosadskoj verziji serije "Seks i grad" glume klinke šetajući gradom Novim Sadom u mini suknjicama - napičnjacima i poprečno prugastim čarapama.

A 1.

Do haljinica i cipelica, "naturalnom kompenzacijom"

Bilo bi jako zanimljivo videti kako je to moguće od skromnih muzejskih plata nakupovati doslovce kubike garderobe što konstantno čine i Tijana Palkovljević i Mirjana Brmbota, koje, kao da su Galeriju Matice srpske pretvorile u svojevrsni poligon na kojem pokušavaju da jedna drugoj pokažu koja će nabaviti veću kubikažu garderobe. Ako se zna da su muzejske plate male, uostalom kao i u čitavoj službi zaštite, postavlja se pitanje na koji način se tolika garderoba nabavlja, da li je u pitanju možda naturalna razmena, kompenzacija, ili se primenjuje metod dr Tatjane Cvjetičanin, da se svaka nemuzeološka manifestacija u galeriji, osim u kešu naplaćuje sa ponekom haljinicom ili cipelicama.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane