Feljton

 

Ans i Eva Jargi: "Bankari protiv čovečanstva" (4.)

 

Međunarodni fond lešinara

 

Na predlog ruskog "Fonda strateške kulture", organizacije koja se bavi geostrateškim kretanjima, Tabloid će u nekoliko nastavaka objaviti delove iz knjige Ansa i Eve Jargi,  "Bankari protiv čovečanstva". U njoj su postavljena suštinska pitanja današnje potrošačke civilizacije: zašto ljudi u dvadeset prvom veku u gotovo svim zemljama sveta, i pored do sada neviđenog tehnološkog razvoja, rade sve više vremena za sve manje novca, zašto se gotovo u svim državama, pa čak i u onim ekonomski najrazvijenijim, već godinama smanjuju plate i penzije, a povećavaju postojeći i stalno uvode novi i drugačiji porezi, takse i slični nameti, šta je država i da li ona ima pravo da u ime svojih građana da uzima inostrane kredite i da ih zadužuje bez njihove saglasnosti, da li suverena država ima pravo da uzima kredite od bilo koga, a posebno od inostranih ili međunarodnih banaka i drugih stranih finansijskih institucija?

 

Ans i Eva Jargi

 

 

S obzirom na njen značaj i položaj u strukturi svetskog bankarstva, o Banci za međunarodna poravnanja poznatoj po skraćenom nazivu BIS, i po simboličnom obliku poslovne zgrade (sagrađena u obliku džinovske čizme, što neodoljivo budi asocijacije na Orvela), reći ćemo nešto više...Već smo pomenuli da američki istoričar Kerol Kvigli u delu „Tragedija i nada" tvrdi da je cilj bankara da stvori svetski sistem finansijske kontrole u privatnim rukama, sposoban da dominira političkim sistemom svake zemlje i ekonomije u svetu kao celini. Ovde ćemo dodati da isti autor ističe da Banka za međunarodna poravnanja u Bazelu predstavlja vrh svetskog bankarskog sistema, s obzirom na činjenicu da je u Bazelu pohranjeno i koncentrisano najviše svetskog zlata, novca, i drugih vrednosnih papira.

Prema nekim procenama BIS je u posedu najmanje 10% monetarnih (zlatnih i deviznih) rezervi ogromnog broja centralnih i drugih banaka (uključujući sve najbogatije poslovne i centralne banke), MMF-a i drugih međunarodnih bankarskih i ostalih finansijskih institucija.

Ova banka deluje kao finansijski agent za međunarodne sporazume, i kao zajmodavac za slučaj krajnje nužde radi sprečavanja globalnog finansijskog kraha. Međutim, njena stvarna uloga prema nekim autorima je da u stvari promoviše „monopol kapitalističkog fašizma" sa ciljem da se obezbedi pljačka i otimanje nacionalnog bogatstva svih zemalja sveta.

Neki čak ističu da je finansirala i Trećeg Rajh, te da je ta banka, s obzirom na njena međunarodno-pravna obeležja, najbolja mašina za pranje prljavog novca iz celog sveta, uključujući i novac od trgovine oružjem i narkoticima. Na svom web sajtu ova banka se i zvanično predstavlja kao „banka za centralne banke", odnosno „bankarski servis svih centralnih banaka".

Ipak, iako je u toj banci pohranjen finansijski kapital nezamislive veličine, prema nekim autorima stvarni vrh piramide svetskog bankarstva i svetskog finansijskog sistema nije u Bazelu, nego u Londonu, gde je navodno koncentrisana stvarna upravljačka moć, i gde se svakodnevno sastaje neformalna grupa bankara koji su stvarni vlasnici gotovo svih najvećih svetskih banaka i nacionalnih i internacionalnih korporacija i kompanija. Prema istim izvorima to najuže neformalno londonsko bankarsko jezgro u svojim rukama drži stvarni upravljački monopol i većinu deonica u gotovo svim bankama u svetu (uključujući i BIS banku u Bazelu, i MMF, i Svetsku banku i gotovo sve centralne banke) i nad gotovo svim kompanijama i korporacijama u svetu, zbog čega isti autori smatraju da ova grupica ljudi, kao tajna svetska vlada, de facto odlučuje o svim najvažnijim svetskim političkim, finansijskim i drugim pitanjima, i da su gotovo sve državne vlade, MMF, UN, i sve međunarodne organizacije i institucije javni servisi preko kojih provode svoju tajnu politiku.

 

Osnivanje, pravna obeležja i ovlaštenja BIS-a

 

Ova banka osnovana je potpisivanjem Haškog sporazuma od 20.1.1930. godine od strane vlada sedam zemalja (Belgije, Francuske Nemačke, Italije, Japana , Velike Britanije i Švajcarske. Tokom vremena sporazumu su se priključile SAD i brojne druge zemlje. Po sporazumu o osnivanju banka je trebala vršiti funkciju glavnog agenta u plaćanjima ratne odštete proizašle iz Prvog svetskog rata, ali su njena ovlaštenja i funkcije naknadno znatno proširene.

Iako, formalno-pravno ima formu deoničkog društva, ova banka istovremeno predstavlja i međunarodnu organizaciju i poseduje međunarodni pravni subjektivitet (iako njene članice nisu vlade, nego središnje banke), sa svim pripadajućim privilegijama i imunitetima. Iako je rezolucijom Bretton Woodske konferencije iz 1944. godine, kojom je doneta odluka o osnivanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, bilo savetovano ukidanje BIS-a, danas između ovih i drugih međunarodnih finansijskih institucija, i BIS-a postoji saradnja.

Sredstva poverena BIS-u su verovatno najzaštićenija u svetu: ne podležu eksproprijaciji, blokiranju i drugim merama, a uz to su vrlo likvidna. Pored primanja depozita BIS u ime svojih komitenata vrši devizne operacije, kupovinu i prodaju deviza, i pri tome obezbeđuje potpunu anonimnost svih operacija. Bankom upravlja Odbor direktora koji čine guverneri centralnih banaka Belgije, Francuske, Njemačke, Italije, Velike Britanije i Sjedinjenih američkih država. Pri BIS-u postoji i Bazelski komitet za superviziju banaka (Basel Committee for Banking Supervision), i Bazelski komitet za bankarski nadzor (Basel Committee on Banking Supervision), osnovan krajem 1974. godine, koji ima za cilj unapređenje bankarskog nadzora na nivou celog sveta.

BIS je, je dakle i klasična profitna banka i međunarodna organizacija, koja je de facto i prećutno priznata kao nadređena centralnim bankama svih država koje su joj pristupile, i pored toga što su sve te banke po propisima svojih država samostalne institucije.

Ako se sve to ima u vidu, moguće je da londonski bankari putem BIS-a ostvaruju nevidljivu kontrolu nad monetarnom funkcijom gotovo svih zemalja u svetu. Prema podacima BIS-a, svake godine u Bazelu boravi oko 5.000 bankarskih stručnjaka iz centralnih banaka celog sveta na obuci koju za njih organizuje ta banka).

 

 

Evropska monetarna unija

 

 

Rekli smo da je monetarna funkcija suverene države među njenim najvažnijim, ako ne

i najvažnija funkcija. Šta reći o dobrovoljnom odricanju od te funkcije i prepuštanju emitovanja i kontrole novca nekoj drugoj državi ili državnoj zajednici (Evropskoj Uniji, na primer)? Može li suverena država biti zaista suverena u Uniji, i kako će se odricanje od monetarne funkcije odraziti na ekonomiju takve države? Do odgovora na ta i slična pitanja nije teško doći. Dovoljno je da bacimo pogled na Grčku, Španiju, Portugal, Italiju, Sloveniju,

Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i sve ostale posrnule članice EU. U svakoj od njih, pa i u svim ostalim državama Evropske unije (osim donekle Nemačke), ekonomija slabi, rastu porezi i nezaposlenost, a padaju plate i penzije i socijalna davanja. Ono što je svima zajedničko jeste stalni rast javnog duga, u čemu ne zaostaje čak ni takakv izvoznički gigant kakva je Nemačka. Nakon ulaska novih članica u Evropsku uniju njihova ukupna dugovanja za svega nekoliko godina enormno su porasla, čak i po više od 100%, 200% ...

Čudno je da narod tih članica još uvek ne uviđa tako očigledne činjenice: građani tih država svakog dana postaju sve siromašniji, a bankari kojima su dužni i oni i njihove države postaju sve bogatiji. Još čudnije je da to ne vide ni narodi još uvek formalno slobodnih balkanskih država čiji političari ih po svaku cenu guraju u tu istu EU.

 

Nove evropske institucije za "finansijsku stabilnost"  

 

Prema mnogim autorima svetsku ekonomsku krizu koja je započela 2008. godine stvorili su

upravo bankari povlačenjem velikih količina novca iz opticaja, kako bi kao rešenje i jedini

izlaz iz krize ponudili uspostavljanje jedne svetske valute i jedne svetske vlade (bankarske). Sudeći po dužini krize i po neizvesnosti o njenom završetku, izgleda da su ovaj put u ostvarenju tog cilja rešili da idu do kraja. Ova kriza poslužila im je, između ostalog, kao izgovor da u EU uvedu nove bankarske institucije vešto maskirane orvelovskim terminima kao što su Evropski fond za finansijsku stabilnost (European Financial Stability Facility - EFSF), Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost (European Financial Stabilisation Mechanism - EFSM) i Evropski stabilizacioni mehanizam (European Stability Mechanism European Stability Mechanism -ESM).

 

Evropska centralna banka je tajna vlada

 

„Evropska centralna banka (ECB) svojim uticajem na finansijska tržišta u Evropi sve više zauzima prostor namenjen politici, piše nemački dnevnik Sueddeutsche Zeitung, tvrdeći kako je ECB već sada neka vrsta popratne vlade. Predsednik ECB-a Mario Dragi ne podnosi sporost političara i želi da spasiti evrozonu štampanjem novca, a njegova moć sve više raste, tvrdi Sueddeutsche. Dragi upravo na sednici veća ECB-a predstavlja koncept za spas evrozone, među kojima bi mogla biti kupovina obveznica za podršku posrnulim privredama, što bi uzrokovalo smanjenje kamatnih stopa za Italiju i Španiju. ECB može da štampa novac, što ga dovodi u posebno zanimljiv položaj prema drugim faktorima u Evropi. Evropska centralna banka (ECB) svojim uticajem na finansijska tržišta u Evropi sve više zauzima prostor namenjen politici, piše nemački dnevnik Sueddeutsche Zeitung, tvrdeći kako je ECB već sada neka vrsta popratne vlade.

Predsednik ECB-a Mario Dragi ne podnosi sporost političara i želi da spasiti evrozonu štampanjem novca, a njegova moć sve više raste, tvrdi Sueddeutsche. Dragi upravo na sednici veća ECB-a predstavlja koncept za spas evrozone, među kojima bi mogla biti kupovina obveznica za podršku posrnulim privredama, što bi uzrokovalo smanjenje kamatnih stopa za Italiju i Španiju. ECB može da štampa novac, što ga dovodi u posebno zanimljiv položaj prema drugim faktorima u Evropi."

 

Evropska centralna banka protiv politike Banke Japana

 

Jens Vajdman iz ECB kritikovao je danas potez Japanske centralne banke za "upumpavanje dodatnog novca" u oporavak ekonomije, koji će neminovno dovesti do izvesnog slabljenja jena. Dolazi do "rata valutama" na svetskom tržištu. Ekonomisti ECB sa nezadovoljstvom gledaju na nove poteze japanske vlade i Banke Japana i upozoravaju da oni mogu dovesti do produženja kriznog perioda na globalnom nivou.

"Ovaj potez podseća na sličnu situaciju nedavno u Mađarskoj. Japanska vlada pritiskom na Banku Japana postiže samo da ona gubi svoju nezavisnost", istakao je Jens Vajdman, vodeći ekonomista ECB i guverner Bundesbanke. Prema njegovim rečima, ukidanje autonomije centralnih banaka može, nenamerno ili ne, dovesti do špekulisanja sa kursnim listama. Sa Vajdmanom se složio i Aleksej Uljukajev iz Centralne banke Rusije, izrazivši bojazan da bi i neke druge zemlje mogle da pođu sličnim putem i oslabe svoje nacionalne valute što bi samo dovelo do velike destabilizacije.

 

(Kraj)

 

 

A 1.

 

Amerika skoro jedan vek u stalnom bankrotu

 

Sjedinjene američke države (SAD) su u bankrotu već oko 80 godina! Da stanje bankrota u SAD ne traje od juče, može se videti iz govora kongresmena Lemkea, snimljenog u američkom Kongresu još dalekog 3. marta1934. godine:

 "...Ovaj narod je bankrotirao, svaka država u ovoj uniji je u stečaju, ljudi u Sjedinjenim američkim državama, kao celina, je u stečaju. Javni i privatni dugovi ove nacije u obveznicama, hipotekama, beleškama ili drugim pisanim instrumentima iznose oko 250 milijardi dolara, a procenjuje se da postoji još oko 50 milijardi dugova za koje ne postoji zapis, što u svemu iznosi oko 300 milijarda dolara javnih i privatnih dugova! Ukupna materijalna novčana vrednost svih nekretnina u Sjedinjenim Državama sada se procenjuje na oko 70 milijardi dolara...!".

 

 

A 2.

 

Argentina je uništila mit o nužnosti spoljnog zaduživanja

 

(iz govora argentinske predsednice Kristine Fernandez de Kiršner)

 

 

"...Argentinu, najboljeg učenika Međunarodnog monetarnog Fonda u devedesetima, koja je

poštovala sve njegove diktate, kada je propala, 2001. godine, MMF je ostavio samu. Argentina je od 2003., sama i bez pomoći međunarodnog finansijskog tržiša, za samo deset godina uvećala svoj BDP za 90 odsto Radi se o najvećem rastu u njenoj istoriji. Argentina je uspostavila unutarnje tržište, ne ispuštajući nikada iz vida politiku socijalne uključenosti. Platila je sav svoj dug MMF-u i reprogramirala ga dva puta, 2005. i 2010. a 93 odsto kreditora je pristalo na reprogram i svi oni su isplaćeni bez ičije pomoći zvana. Uništili smo mit o nužnosti spoljnog zaduživanja i posredništva, što nas je i dovelo do bankrota 2001. Mislim da je to pravi razlog besa MMF-a prema nama."

"...Argentina je kost u grlu globalnog pljačkaškog finansijskog sistema. Mi smo restrukturirali naš dug i sve uredno platili bez ičije pomoći. Stopa nezaposlenosti u Argentini je 6,9 odsto, imamo najviše prosječne plate u Latinskoj Americi i najveću kupovnu moć, uzimajući kao odrednicu američki dolar. 2003. je naš javi dug iznosio 166 odsto BDP-a, i to 90 odsto u stranoj valuti. Danas je javni dug Argentine 14 odsto snažnog BDP-a i samo 10 odsto u stranoj valuti. Stoga je saopštenje ministarstva ekonomije, naslovljeno "Još jednom MMF protiv Argentine", više nego istinito. MMF i FBI protiv Argentine! Ne plašite se, FBI je Fond Buitres Internacional (Međunarodni Fond Lešinara). Mi ćemo nastaviti da radimo za 40 miliona Argentinaca."

 

 

A 3.

 

Nekad je i malo bilo mnogo

 

Cela bivša SFRJ bila je dužna oko 15 milijardi dolara i od strane bankarskih institucija ocenjena kao prezadužena, tako da su joj bili uskraćivani dalji krediti. U procesu privatizacije izvršene u državama nastalim na području SFRJ prodata je imovina čija vrednost nije zvanično objavljena, ali se može pretpostaviti da je mnogostruko nadmašila vrednost duga SFRJ, zbog čega bi logično bilo pretpostaviti da se svaka od njih nakon privatizacija rešila svog dela dužničkog kolača i da im je posle prodaje preduzeća ostala bar koja milijarda dolara. Međutim, stvarni bilans finansijskih transakcija izvršenih u svega dve decenije nakon raspada SFRJ je takav da su ukupna dugovanja njenih naslednica u martu mesecu 2013. godine iznosila preko 200 milijardi dolara!

 

 

GLOSA

 

Bankar ECB (kao i drugi rotšildski bankari) naopako definiše nezavisnost, a time i suverenost centralnih banaka i suverenih država. Po njima suverene centralne banke treba da budu nezavisne od svojih vlada i građana, a zavisne jedino od bankara i njihovih regionalnih, globalnih i drugih prevarantskih institucija kao što su MMF, BIS, Svetska banka itd.