Natrag

 

Rocky Stars club

 

Uređuje: Rajko Roki Dvizac

 

RTV Svetac

                                     

Zaboravi ako možeš

                     

 Ne sećam se tačno kojim povodom sam stigao u Zagreb, ali čim sam se smestio u hotel, zvali su me sa recepcije.Hteo je da me vidi Husein Hasanefendić Hus lider i kompozitor „Parnog Valjka". Pitao me je da li može da se dođe kod mene u sobu i razgovara. Imao je snimljen kompletan materijal za novi album ,pa je hteo pre nego što ga odnese u „Jugoton" da ga ja preslušam i dam svoje mišljenje. Naravno, pristao sam.

 U to vreme,već je estradom vladala fama da sam ja jedini rok kritičar/novinar koji ume već na prvo slušanje da prepozna hit. I mnogi su koristili taj moj osećaj šta je hit...Pa što ne bi i on. Moja praksa je bila da potpuno u tišini,poluzatvorenih očiju, bez ikakvog komentara (sa)slušam novi materijal i tek po završetku kažem svoje mišljenje. Nikad nisam 2-3 puta uzastopno slušao nove, tek snimljene pesme. Zašto? Zato što sam znao da me  prvi osećaj nikad ne vara! Ako bih pak više puta slušao,upadao bih u zamku sličnosti i kolebljivosti.I ovaj materijal za novi album „Parnog valjka" - preslušao sam samo jednom. A onda sam zapalio cigaretu i otvoreno mu rekao da mi se materijal dopada ali da mu nešto fali.

"Šta?" - upitao je Hus. "Pa, nedostaje ti ono što morate da imate na ploči a to je hit! Izvini, ali ja ovde nisam čuo pravi hit" -bio sam iskren.

Video sam da se Hus malo preznojava i dvoumi. Posle nelagodnih par minuta, duboko je uzdahnuo i priznao mi pravi razlog zašto je hteo da se konsultuje sa mnom.

"Znaš, postoji još jedna pesma snimljena za album ali nekako se dvoumim da je stavim na ploču. Svi zagrebački kritičari su mi rekli da je slaba, da ne odgovara Parnom valjku a neki su bili izričito protiv tvrdeći da ako je stavim na ploču, da će ta pesma samo naneti štetu imidžu grupe" - pokušavao je da objasni i na neki način se opravda za svoju nedoumicu. Tražio sam da je ja čujem.

Ponovio sam ritual ćutanja i slušanja poluzatvorenih očiju i saslušao pesmu do kraja. Kada se pesma završila ustao sam od uzbuđenja i rekao mu:

 „Ne znam ko ti je napričao takve gluposti ali ako hoćeš moje mišljenje,samo ovo mogu da ti kažem - ovo ne samo da je veliki hit, to je najbolja pesma koju si ikada napravio. Ma još gore,nikad više nećeš napraviti bolju pesmu do kraja karijere. Ta pesma će nadživeti i Parni valjak i tebe. To ti ja garantujem i ako hoćeš mogu i da potpišem ovo što sam rekao"!

  Po prvi put na Husovom licu pojavio je blagi osmeh i neka vrsta olakšanja ali nedoumica još nije bila u potpunosti „pretvorena u prah i pepeo".

"...Sad ću ti priznati nešto ali neka ostane među nama. Darko Glavan mi je, za razliku od tebe rekao da je to najgora pesma koju sam ikad napravio i da je ni za živu glavu ne stavljam na ploču" - priznao mi je Hus.

„Ma šta zna Glavan šta je prava pesma, šta je hit - smejao sam se -Uradi kako hoćeš, ali ja stojim iza svoje tvrdnje sto-posto. A ti izaberi da li ćeš poslušati Glavanov glupi savet ili moj. Ali jedno da znaš, ako me sada ne poslušaš, nikad više nemoj da me pitaš za mišljenje. Ja se neću ljutiti, samo će mi biti žao što me nisi poslušao" - tim rečima sam završio moje savetovanje.

Posle toga prestali smo da pričamo o ploči i otišli na kafu. Mesec dana kasnije „Jugoton"  je objavio novu ploču „Parnog valjka". Na njoj se nalazila i sporna pesma. Lider „Parnog valjka" je prelomio. Odlučio je da posluša mene a ne savet Darka Glavana. I - nije pogrešio.

Ta pesma ne samo što je postala veliki hit, donela zlatni tiraž, već je postala i zaštitni znak „Parnog valjka".

Bez nje, ni danas se „Parni valjak" ne bio mogao prepoznati, indentifikovati. Ona im je kao neka lična karta. Šta mislite o kojoj pesmi se radi? Reći vam - to je pesma „Jesen u meni"! A vi sami prosudite  ko je bio u pravu - Darko Glavan ili Roki Dvizac?

Za Marinu Tucaković  da je osmislila sve  kad je u pitanju grupa „Zana" od pesama, preko izbora pravog izdavača do imidža. Ideja joj je bila da grune svom snagom i tako brzopotezno lansira novo pop ime, grupu „Zana". Karika koja je nedostajala je bila neophodna

podrška nekog visokotiražnog lista. U to vreme pisao sam za „TV Novosti" čiji je prosečni tiraž bio 250 000 - 300 000 (sada je ovaj list pretvoren u običan tv dodatak /tv bilten bez ikakvog uticaja i moći). Uređivao sam najčitaniju i najuticajniju muzičku stranu („Diskoteka TV Novosti").

Obratila se meni za pomoć i ja sam pristao da jednoj potpuno anonimnoj grupi dam celu stranu i podržim je. I - posle toga „Zana" je bukvalno preko noći postala hit grupa u celoj Jugoslaviji. Kasnije su usledile naslovne strane itd. Ja sam bio uvek tu da im, kad god im je trebalo, priskočim u pomoć i „poguram"svaku novu ploču...Čak je bilo i nekih „intimnih simpatija" između mene i određenih „Zaninih"pevačica ali neću o tome...

Godine su prolazile, postave su se menjale, a ja sam uvek bio među prvima da ih podržim. A onda sam napustio „TV Novosti" (pretvorile su se u tv bilten) a „Zana" je postala dvojac Jelena/Žika...

Jednog dana nazvao me je Žika i kazao mi da se snima tv emisija o istoriji „Zane", pa bi bio red da se pojavim u toj emisiji i kažem nešto o „Zani" jer sam toliko „vezan" za ovu grupu. Pristao sam a on mi je obećao da će mi javiti dan i mesto snimanja. Čekao sam, čekao...Sve dok jedne večeri nisam ugledao emisiju o „Zani" ali bez mene! Pojavili su se neki „likovi" za koje nisam ni znao ko su ili sam znao da su estradno/novinarska periferija. A od Žike nisam dobio ni reč „Izvini". Jednostavno, neko je odlučio da me izbriše iz  istorije „Zane"?! Ne zanima me ko je to bio,ali me zanima zašto her Žika se nije usprotivio? Šta bi se dogodilo da ja izbrišem sve o „Zani" što sam napisao (top liste, naslovne strane, intervjui - a posebno taj prvi) ili često intervenisao kod kolega da pišu o njima? Pa, dogodilo bi se da do te fantomske tv operete  nikad ne bi ni došlo! No, ja to nisam učinio. Čuvam obraz, savest mi je mirna, duša spokojna. A her Žiki? Nemam pojma, niti me zanima. Znam samo da je ta  tv emisija loše izrežirana laž uz koju odlično „paše" pesma Bijelog dugmeta „Zaboravi ako možeš"...

  Legendu tamburice Janiku Balaža sam upoznao i pre nego što sam postao novinar, na maturskoj večeri na Petrovaradinskoj tvrđavi gde je svirao mojoj generaciji. Postao je svetska tamburaška legenda još za života.

U Novom Sadu ima jedan mini spomenik a turistima se umesto njegovih ploča dele, verovali ili ne - slike?! Uz nadljudske napore Bane Krstić („Garavi sokak") je iz arhiva RTV Vojvodine uzeo snimke orkestra Janike Balaža i objavio bogato stilizovan CD „Zaboravljeno srce"/"Vojvodina stara". Ovaj unikatni CD se ne može kupiti za novac! Ja sam ga dobio na poklon jer je to suvenir Novoga Sada - prestonice tamburaša. Od posveta koje je Bane napisao, izdvajam najupečatljiviju - Tamburaši su najčešće bili osuđeni na kafanski dim i zaborav..  A ti sad, zaboravi ako možeš i…smeš?!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane