Do koske

 

Hapšenje u Trpinji: nova sezona srbomržnje u Hrvatskoj

 

Srbi kao glineni golubovi

 

Nikola Vlahović

 

Za Hrvatsku, očigledno, rat još nije završen. To dokazuje i masovno hapšenje Srba u selu Trpinja, 11. jula ove godine, kada su policijske snage sa dugim cevima i "fantomkama" na glavi, izvršile pretres više kuća u kojima su tražili nekakve "spiskove i zapisnike" (prema tvrdnji zagrebačke štampe). Među uhapšenima je bio čak i jedan pripadnik Policijske uprave Vukovara.

 Trpinja je, inače, mesto sa više od 90 odsto stanovništva srpske nacionalnosti i udaljeno je tri kilometra od Vukovara. Za vreme rata, bilo je nastradalih na obe strane. Grupa od dvanest uhapšenih, pripadala je u to vreme jedinicama teritorijalne odbrane, odnosno, odeljenju nekadašnje stanice milicije u Trpinji. Posle završetka rata, svi su nastavili da žive u Hrvatskoj, neki od njih su našli posao u državnim ustanovama, a neki nastavili da se bave poljoprivredom i drugim poslovima. Niti su oni smetali Hrvatskoj, niti ona njima. Na dan njihovog hapšenja, neko se u Zagrebu setio da objavi vest kako je protiv njih dvanaestoro, pokrenut nekakav postupak za ratne zločine, još pre 14 godina!

Ali, za to vreme, niti je postupka bilo, niti je ijedan od uhapšenih bio pozvan da se izjasni o svom eventualnom učešću u zločinima. Tek sutradan, nakon ovog, kako ga je Savo Štrbac,  šef dokumantacionog centra "Veritas" nazvao, "ritualnog" hapšenja, u Beogradu se oglasio  samo Milisav Čogurić, pomoćnik ministra pravde za normativu i međunarodnu pravnu pomoć, rekavši da sa Republikom Hrvatskom "...ne postoji sporazum koji bi bio pravni osnov za amnestiranje ljudi srpske nacionalnosti za bilo kakvo krivično delo, pa i za krivično delo ratnih zločina"!

Tako su državni organi u Srbiji još jednom potvrdili svoj maćehinski, a u nekim slučajevima i izdajnički odnos prema svome narodu, koji se nalazi u zemljama nekadašnje Jugoslavije. Boljeg saveznika, Hrvatska nije mogla naći, od ovakvih vlastodržaca u Beogradu. Umesto da istog dana Vlada Srbije zatraži zvanično objašnjenje od strane Vlade Hrvatske, ili da pozove nadležnu ličnost iz ambasade Hrvatske u Beogradu i uruči joj demarš, protestnu notu ili bilo šta slično, oglasio se "tumač" koji je objasnio da za Srbe u Hrvatskoj nema niti će biti amnestije! 

Način na koji je njih dvanaestoro pohapšeno (kod kuće, na njivama, na radnim mestima), jasno govori šta je bio cilj te akcije.  Da je poziv na policijsko saslušanje upućen bilo kome od njih, bez sumnje bi se svako odazvao, jer su svi tu već godinama mirno živeli, još od reintegracije srpske oblasti Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srem 1998. godine. Ali, nekome je bio cilj da uputi jasnu poruku Srbima u Hrvatskoj, šta ih dalje čeka i gde im je mesto.

Na osnovu međunarodnih poternica koje je raspisao Biro Interpola u Zagrebu, širom sveta je do sada uhapšeno 117 Srba iz Hrvatske, od kojih su 34 izručeni hrvatskim vlastima. Od onih koji su izručeni, do sada je protiv četrnaest osoba obustavljen postupak ili je optužba odbijena, uglavnom nakon prekvalifikacije dela ratnog zločina u oružanu pobunu, što ima za posledicu gubitak obeštećenja za vreme provedeno u pritvoru. U međuvremenu je Biro Interpola u Zagrebu skinuo sa poternice mnoge od onih Srba koji su imali tretman "pobunjenika", ali to, kao što se u slučaju Trpinje vidi, nije sprečilo vlasti u Hrvatskoj da skoro dvadeset godina kasnije, stalno i iznova utvrđuju srpsku krivicu.

U raznim oblicima, Hrvatska i dalje ratuje protiv svojih građana srpske nacionalnosti. Tako je, na primer, od prvog juna istekao rok za podnošenje zahteva za legalizaciju objekata u Hrvatskoj. Srbi koji su u povratničkim područjima (kao i oni u izbeglištvu) propustili da podnesu taj zahtev, ostaće bez imovine. Zatražen je u Saboru novi rok, ali ga Hrvatska nije dala.

Sve je zamišljeno tako da Srbi svake godine iznova moraju da podnose kompletnu dokumentaciju, dok na kraju ne odustanu. U isto vreme, naseljenim Hrvatima iz BiH kuće i stanovi dodeljuju se besplatno, dok Srbi povratnici to skupo plaćaju. Spektar metoda kojima se vrše opstrukcije, zastrašivanja i otvoreni pritisci na ostatke već prognanog naroda, ne priliči zemlji koja je već postala članica Evropske unije. Ali, to je već pitanje za neke buduće srpske vlasti, poštenije od ovih koje su do sada samo pomagale Hrvatskoj u progonu svakoga koga je ona označila nelojalnim ili sumnjivim.

Srpske vlasti su prema hrvatskim vlastima unizne do granica mizerije. Tako je u martu 2011. godine, po poternici Tužilaštva za ratne zločine u Sarajevu uhapšen Hrvat Tihomir Purda, osumnjičen za zločine nad srpskim ranjenicima u Vukovaru.

Tadašnja premijerka Jadranka Kosor i predsednik Ivo Josipović, kao i sva hrvatska štampa oštro su protesvovali. Pretili su prekidom odnosa. Po nalogu Borisa Tadića, Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, povuklo je optužnicu protiv Purde. Hrvatska premijerka Jadranka Kosor je pozdravila odluku srpskog pravosuđa da odustane od krivičnog gonjenja Tihomira Purde i još dvojice osumnjičenih za ratne zločine u Vukovaru. "Mi ćemo sad raditi na tome da se to više nikad ne dogodi", rekla je hrvatska premijerka. Tadašnji državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je da smatra da je Tužilaštvo za ratne zločine u slučaju Tihomira Purde postupilo na pravi način, jer je upravo ono pozvano da utvrdi da li ima ili nema dovoljno dokaza.

Srpske vlasti su oćutala sva masovna hapšenja Srba u zagrebu, a predsednik Nikolić je čak, kao svog ličnog izaslanika u REKOM (organizacija za utvrđivanje zločina u bivšoj Jugoslaviji) imenovao sudiju Apelacionog suda u Beogradu Sinišu Važića, izbeglicu iz Osjeka, čija porodica i dalje živi u ovom gradu, a i sam Siniša je uzeo hrvatsku putovnicu. Kao sudija optužene Srbe u Beogradu osuđivao je na teže kazne, od onih koji izriče Haški tribunal. Srbija ima  podaničku vlast, koja građane vodi u pakao, i kojoj nije stalo do nacionalnih interesa.