Povodom

 

Uskoro će retki zaposleni u Srbiji, raditi isključivo za svoje kolonijalne tlačitelje

 

Državu smo prodali, šta ćemo dalje?

 

Krajem juna naredne godine ističe rok za završetak postupka restruktuiranja, kada će se i javno objaviti da gotovo 60.000 radnika ostaje bez posla. Svima njima će iz budžeta biti isplaćena otpremnina, nepokretnosti preduzeća biće prodate budzašto, a zatim će stotine miliona evra država da plati "stranim investitorima" kao subvencije za otvaranje novih radnih mesta. Nema logike, ali ni para, međutim vlast se pravi kao da je to najnormalnija stvar na svetu i već merka koja će javna preduzeća po istom planu da gurne u ruke tajkuna. U međuvremenu, stvoren je pravi međunarodni konzorcijum koji upravlja Srbijom kao jeftinom, ali korisnom i zahvalnom kolonijom.

 

Igor Milanović

 

Pre jedanaest godina država je uvela restruktuiranje preduzeća kao čarobni štapić kojim su trebali da budu rešeni svi problemi u Republici. Danas u 175 preduzeća koja su još uvek u pomenutom postupku nalazi se više od 55.000 radnika čija je sudbina izvesna, ali ne i srećna.

  Šta tačno znači "restruktuiranje" zakonodavac nije objasnio. Najvažniji i najviše osporavani detalj zakona je pravo direktora preduzeća u restruktuiranju da sam odlučuje čija će potraživanja da plati, a čija da ignoriše, pošto je prinudna naplata onemogućena. Na taj način je stvorena mogućnost, koju su mnogi umeli da iskoriste, da se pare odlivaju preduzeću nekog rođaka, a da se ostali računi ne plaćaju, posebno ne oni prema državi. Kroz indirektne subvencije preduzeća u restruktuiranju, odnosno oprost dugova za struju, vodu, komunalije, gas i slično, država je godišnje izdvajala 750 miliona evra, odnosno za 11 godina je na ovaj način svaki građanin Srbije pomogao propalu privredu sa prosečno po nešto više od hiljadu evra.

  Bez obzira na ovolike žrtve skoro ništa da nije postignuto. Tako se, na primer, tokom postupka restruktuiranja u aleksandrovačkoj Župi i Hemijskoj industriji Kruševac, broj radnika sa 1.085 koliko ih je bilo 2005. smanjio na samo 330 danas, a ni oni već godinama ne primaju nikakvu platu. U decembru 2012. godine, Župa je svojim radnicima isplatila drugu platu u toj godini i to zaostalu za decembar 2010, zahvaljujući državnoj donaciji od 20 miliona dinara. Tokom nedavnog štrajka direktorka Snežana Stojković je radnicima ponudila uvredljivih 10.000 dinara, odnosno po 5.000 za radnike na prinudnom odmoru!

  Ništa bolje nisu prošli ni radnici nekadašnjeg giganta "29. Novembar" iz Subotice. Posle započetog restruktuiranja preduzeće je otišlo u stečaj i danas u njemu radi samo 11 ljudi, računajući stečajnog upravnika i njegovu svitu.

Postoje i drugačiji primeri, mada oni bukvalno mogu da se izbroje na prste jedne ruke. Tako je subotičku fabriku vagona "Bratstvo" tokom postupka restruktuiranja kupila slovačka "Tatrovagonka". U ovom preduzeću koje danas uspešno posluje radi 250 ljudi koji zahvaljujući toj plati hrane svoje porodice.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Aleksandar Ljubić tvrdi kako je za sve preostale radnike u preduzećima u restruktuiranju obezbeđen socijalni program koji predviđa 300 evra po godini staža. Gde će da se nađe toliki novac za bezmalo 60.000 radnika ostaje tajna u koju je malo ko upućen.

Da radnike očekuje odlazak na biro rada krajem juna 2014, kada ističe rok do kada preduzeća u restruktuiranju moraju ili da budu privatizovana ili odlaze u stečaj, vidi se i iz običnih statističkih podataka. U nekada društvenim preduzećima na početku divlje privatizacije 2002. godine radilo je 680.000 radnika. Danas u istim tim, ali privatizovanim preduzećima radi oko 286.000 ljudi. Očigledno je da je nemilosrdna vlast žrtvovala 400.000 ljudi kako bi u privatizaciji zaradila mizernih tri milijarde evra.

Negoslav Jovanović iz Industrijskog sindikata Srbije tvrdi kako je država već odlučila da likvidira sva preduzeća koja nije uspela da "oživi". Model je već poznat: država će na prodaju ponuditi akcije propalih firmi koje će kupiti svima poznati lovci u mutnum. Onda će ovi novi vlasnici izvršiti prenamenu zemljišta i na mestu fabrika očišćenih od radnika nastaće stambeni objekti, a industrijska proizvodnja potpuno će nestati u Srbiji.

Da bi uopšte neko preduzeće moglo da bude privatizovano ono mora da bude oslobođeno dugova i radnika. Dugove država otpisuje ili preuzima na sebe, a za radnike obezbeđuje socijalni program. Tako će milijarde evra da budu potrošene kako bi neko mogao jeftino da se domogne imovine restrukturisanih preduzeća. Pošto plati stotine miliona evra za otpremnine radnicima, država novim, privatnim vlasnicima, plaća još više stotina miliona evra za novootvorena radna mesta. Što bi naš narod rekao: čupaju pa sade - ali sve to preko grbače osiromašenog naroda.

Skidanjem naziva "preduzeće u restruktuiranju" nestaje i zaštita od poverilaca koju su te firme uživale poslednjih 11 godina. U Ministarstvu finansija već uveliko rade na proceni načina privatizacije preostalih 175 preduzeća u restruktuiranju koja su podeljena u pet grupa. Sva ta preduzeća su u međuvremenu dobila naloge od države da urade plan socijalnog programa.

Prva u stečaj odlaze preduzeća koja godinama nemaju nikakvu proizvodnju. Radnici "druge grupe preduzeća", čija će imovina biti stavljena na prodaju, a rok za kupce je kraj ove godine, imaju pravo na socijalni program ako ne budu želeli da pređu kod novog poslodavca. Ali, nema te matematike koja bi omogućila isplatu socijalnog programa u slučaju odlaska u stečaj, upozorava Ljubić iz Ministarstva finansija.

U "treću grupu" spadaju kompanije koje sada dobro funkcionišu, ali imaju neke  probleme od ranije, poput RTB Bor, i njima će država pomoći reprogramiranjem obaveza. U "četvrtoj grupi" su one firme čiji će problemi biti rešavani privatizacijom ili pronalaženjem strateškog partnera.  "Petu grupu" čine manje firme, s najmanjim brojem radnika, kao i delovi pojedinih firmi iz bivše Jugoslavije i sa Kosova i Metohije.

Sve u svemu, do kraja juna naredne godine u nezaposlene će otići još oko 60.000 ljudi sa veoma neizvesnom mogućnošću da na njihovo mesto dođu drugi ljudi.

Potpredsednica vlade Suzana Grubješić najavila je nedavno da će javna preduzeća u međuvremenu otići u restruktuiranje, što znači da se već sprema njihova privatizacija. Među pomenutima nalazi se i "Srbijagas", mada direktor Dušan Bajatović tvrdi da sa time nije upoznat.

Ekonomista Mlađan Kovačević upozorava kako je Srbija već kolonizovana i dodaje: "Počeli smo da prodajemo i zemlju. Polako postajemo ekonomska kolonija više zemalja, što će biti još izraženije ako prodamo Dunav osiguranje, Telekom, Aerodrom Nikolu Teslu... Tada više nećemo držati nijedan državni resurs."

Moguće da je upravo to i cilj onih koji sa jedne strane gase preduzeća u restruktuiranju i bez prihoda ostavljaju više desetina hiljada radnika, a sa druge strane u taj proces bez prestanka guraju nova preduzeća i njihove zaposlene.