Zrenjanin

 

Koalicione mućke zrenjaninske vlasti sa sugrađanima

 

I slepac sa ulice (stranački) može biti direktor

 

Lokalnoj nazadnjačkoj vlasti, danas neupotrebljivoj kategoriji u Zrenjaninu, fotelja, novac, privilegija i status malih bogova "pomažu" da lakše podnesu siromaštvo i bedu svojih sugrađana. Tako je jednostavno, lako i drsko za godinu dana uraditi apsolutno ništa i ne snositi ni miligram odgovornosti pred sugrađanima koji, u svoj svojoj bedi, zaboravljaju da se late motki, letvi i drugih priručnih sredstava i konkretno pokažu šta misle o svojim aktuelnim u(ne)srećiteljima.

 

Zoltan Horvat

 

Nazadnjačka klika u Zrenjaninu i ovom delo banatske regije, u proteklih 12 meseci pomlatila je pregršt prazne slame "hrabro se istakavši" u akcijama tipa, obećanje ludom radovanje, kompletno zaposlena rodbina ispija kafu u kancelariji, obilaznica ko regionalna bolnica u večitoj izgradnji, kabineti za ispiranje mozgova, šefovanje duduka…

Ponižavanje sugrađana je otišlo toliko daleko da im se pre godinu dana obećao i raskošan Aqua Park. Nedoraslim funkcionerima nazadnjaka, glavnokomandujućim u Zrenjaninu, "nesebično pomaže" i ovdašnji DSS, na čelu sa Čedom Janjićem, zamenikom gradonačelnika. Po treći, jubilarni I ispostavlja se nesrećan put je u vrhu lokalne lasti u poslednjih desetak godina, a njegov učinak gosn Zrenjaninci ocenjuju kao večiti pokušaji prosipanja šupljeg u prazno. Istovremeno, gradski odbor ove stranke je u teškoj buli i njegovo raspuštanje je pitanje dana. Beogradska centrala je upoznata sa apsolutizmom lokalnog centarfora Čeda, koji ima isključivo lični "istančani sluh" da zaposli i u fotelje smesti sve svoje bližnje i preostale, stranačkom srcu mu drage i odane.

I Pero Kiridžić, dojučerašnji stranački sabrat i nerazdvojni Čedov pratilac, koliko sutra, biće najuren iz stranke. Nezadovoljan Čedovim šefovanjem i njegovom (ne)skrivenom životnom željom da najzad bude gradonačelnik u nastupajućem septembarskom koalicionom pretumbavanju, Pero mu rek'o, aman dosta, nemoj samo sebe u prvi plan k'o tvoj idol Goran, misli malo i na ubogo članstvo, na sledećim izborima bićemo statistička greška. Razljuti se "bezgrešni" Čedo na dojučerašnjeg pajtosa, pa se stranačkom "pedalom" Peru okonča dojučerašnje neraskidivo prijateljstvo.

Na spisku za hitan odstrel iz DSS-a je i Milorad Bjelogrlić, bivši višedecenijski zaštitni znak ovdašnjeg JKP Vodovod i kanalizacija. Milorad ima "govornu manu", rek'o de-es-es gazda Čedu da njegovi novokomponovani kadrovi ruše ugled stranke. Čedo isključivo voli hvalospeve, alergičan je na kritiku, pa je u fotelji direktora Vodovoda osvanuo, ni kriv ni dužan, Milan Putić. Ovaj, inače mnogo visok lik, istakao se pre godinu dana u akciji "preleta" ligaške odbornice u tabor ničim izazvane Goranove većine, pa se čovek, kao što je red, morao nagraditi lepom foteljom. Koja se lova obrtala u preletu i gde je ona završila, i ko kome još duguje, to bi trebalo pitati Milana i bivšu ligašicu, koja danas, naravno, dostojanstveno ćuti o lovi i podiže rukice u zrenjaninskoj bezličnoj odborničkoj masi koju neki zovu većinom.

Gospodin Čedo ima stranački "atar" i u Predškolskoj ustanovi. Tamo je, na pravdi Boga, smenio direktora Duška Lazića, retkog gospodina koji je za kratko vreme izgradio autoritativan i kolegijalan tim zaposlenih. Čedu dobri timovi ne trebaju, vređaju mu sujetu, njegova mora biti prva i poslednja, pa je jedan od njegovih vernih (prošlih, budućih, sadašnjih) pulena u Predškolskoj, na pitanje, zašto se smenjuju ljudi sa pozitivnim rezultatima, rekao: danas se u Zrenjaninu direktor može dovesti i direktno sa ulice. Podršku Čedu i njegovom pravovremenom uterivanju strančarenja u predškolsku dečicu ponudio je i ovdašnji koalicioni SPS, postavivši gospođu Karuović za predsednicu upravnog odbora. Nesrećna Karuovićka se povodom smene Lazića takođe istakla genijalno izrečenom misli da uopšte nije važno da li je neko uspešan u svom poslu, već da je važno biti član.

Ovdašnji socijalisti se sve više "slažu" sa koalicionom braćom naprednjacima, i kažu da se danas novcem (budžetskim) može sve. Kada ih priupitate zašto se sumnjiče da bi za novac učinili sve, pa i više od toga, navode da i oni imaju svog lokalnog idola, ne Aleksandra, već Radeta.

Predsednik skupštine grada, Bulajić, jedan je od retkih svetlih likova lokalne mešovite vlasti, i sakrivanje ovdašnjih socijalista iza ovakvog uspešnog čoveka nema opravdanja. Jednogodišnje šefovanje strankom Željka Malušića, vlasnika ovdašnje firme SIT, poklapa se sa uhlebljenjima večitih kurti i murti ovdašnjeg SPS-a, čiji je rezultat podnošljiva nula, okrugao i sličan učinku nazadnjaka. Tek sporadična obraćanja za savete Žiki Radovančevu, živoj legendi izvornog SPS-a koji je u urušenom Zrenjaninu sačuvao dobru i jaku privatizovanu firmu Mlekoprodukt sa svim zaposlenima, bacaju ružnu sliku na jedan zatvoren sistem koji danas gaji vrhuška ove stranke u Zrenjaninu: sve(t) počinje i završava sa nama na vlasti, sami sebi smo (za)dovoljni.

 

Mužljanski bič božji

 

Da nazadnjaci imaju sledbenike i u nacionalnim manjinama, potvrdila je ovdašnja vrhuška SVM-a. Nakon učestalih prozivki da lokalna vlast nema ni jednog funkcionera iz redova nacionalnih manjina, Goran Knežević, još uvek šef svega što se u Zrenjaninu zove SNS, svečano je pre četiri meseca potpisao koalicioni sporazum sa SVM-om.

Da je ovakav sporazum potpisan sa strankom čiji su članovi pripadnici mađarske nacionalne manjine, ni po jada. Međutim, kada se, bez obzira na žestok otpor članstva SVM, funkcioneri obavežu na (navodnu) saradnju, tada je reč o klasičnom profiterstvu nekolicine privilegovanih. Ispred SVM-a, u prisustvu nerazdvojnog stranačkog kolege Puškaš Ištvana, potpisao se Zoltan Hallai, ovdašnji šef stranke. Sutradan, Zoltan je ekspresno imenovan za člana gradskog veća zaduženog za pitanja nacionalnih manjina, a Puškaš je "pojačao" odborničku većinu u gradskom parlamentu.

Ovaj dvojac Mađara koji je u centralističkom maniru pitao predsednika stranke a ne članstvo u Zrenjaninu da li da se uđe u koaliciju, ima veoma zanimljivu biografiju. Posebno je atraktivan gospodin Zoltan, aktuelni direktor osnovne škole Servo Mihalj u Mužlji, aktuelni predsednik saveta MZ, takođe u Mužlji...Ovenčanog (trenutno) trostrukim funkcionerskim lovorom, sa sukobom interesa na kub kubova, gospodin Zoltana njegovi sunarodnici doživljavaju većim i od Atile Hunskog.

Mužljanski Bič Božji, kako ga iz milošte zovu sunarodnici, hiperaktivno obavlja svoje goleme i višestruke obaveze. Čas je u školi gde i spremačica mora imati člansku kartu SVM-a, čas je u Gradskoj kući gde mu Rumuni, Slovaci, Rusini, pa i Mađari i Mađarice iznose sopstvene muke, a zatim hita u kancelarije MZ, gde je usled prenapregnutog rada, došlo do (ne)očekivane havarije.

Naime, već mesecima je u zgradi MZ isključena električna energija, telefoni takođe ne rade zbog vrućih linija i neplaćenih pozamašnih računa, par miliončića nekako neprirodno nedostaje i u kasi (Goranovi puleni ne šalju obećano iz gradske blagajne), pa se postavlja pitanje, kakav to super bič poseduje novi mužljanski Bog, kada ga niko živ ne poziva na odgovornost.

Kontrole i inspekcije u širokom luku zaobilaze školu i MZ (koalicioni privezak mu je zaštitni znak), članstvo SVM žestoko negoduje zbog prangijanja njegovog biča, što na kraju može da dovede do zaključka da Goran, u kojeg se ovdašnji lider Mađara trenutno kune, nepogrešivo zna ko iz funkcionerskih redova nacionalnih manjina ispunjava stroge i retko poštene koalicione principe odabira (bogom danih) kadrova.