Natrag

Razaranje

Razaranje

 

Neverovatna i tuna pria o nevinoj Branislavi Anelkovi Dimitrijevi i bezdunom ministarstvu kulture

 

Misterije soroizma i ljubavni sluaj direktorke muzeja

 

Kako je otkriven kostur u ifonjerima svih dosadanjih ministara kulture. Kako je osnovan , zatvoren i urnisan Muzej savremene umetnosti. Za koje navodne muzeoloke zasluge je za direktorku imenovana soroevska snajka. Ko je bio predsednik upravnog odbora Muzeja i zbog ega se nije meao u svoj posao. Ko je nametao poslie svom muiu. Ko je uspeno zatvorio muzej. Zbog ega je nikad zavrena rekonstrukcija u potpunosti avansno isplaena. Koji se sve ministri kulture nisu meali u svoj posao. Na ta je straeno 176 miliona dinara.

 

Stanislav ivkov

 

Skelet u plakaru, (Skeleton in the closet), odnosno kostur u ifonjeru je idiom, odnosno kolokvijalizam kojim se opisuje neka sramotna tajna. Zahvaljujui predanom radu ministra kulture Bratislava Petkovia, na videlo javnosti isplivao je jedan takav kostur koji je bio dobro skriven u ifonjerima svih dosadanjih ministara kulture: Branislava Leia, Dragana Kojadinovia, Voje Brajovia, Neboje Bradia i Predraga Markovia.Naravno, ovde je re o najnovijem sluaju , odnosno o sluaju Muzeja Savremene umetnosti koji je zakuvan jo 2001 godine a koji je tek nedavno poeo da se raspetljava. Podseanja radi, Muzej savremene umetnosti u Beogradu otvoren je 20. oktobra 1965. godine. Delatnost Muzeja poinje 1958. godine kad je aktom Saveta za kulturu Narodnog odbora grada Beograda doneta odluka o osnivanju Moderne galerije, ustanove iji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske savremene umetnosti. Izvrno vee SR Srbije odluuje da za potrebe Moderne galerije sazida zgradu koja bi zadovoljila moderne muzeoloke principe i odreuje lokaciju na Novom Beogradu na uu Save u Dunav, naspram Beogradske tvrave. Godine 1960. raspisan je konkurs za idejno reenje nove zgrade. Prihvaen je projekat arhitekata Ivana Antia i Ivanke Raspopovi za koji e im kasnije, na dan otvaranja Muzeja, biti dodeljena Oktobarska nagrada Beograda za arhitekturu. Po izgradnji nove zgrade, Savet Moderne galerije usvaja nov naziv ustanove - Muzej savremene umetnosti. Za prvog upravnika novog Muzeja postavljen je Miodrag B. Proti.

 

Kamarila i nagrade

 

U postavljanju osnova rada nove institucije uzeta su u obzir teorijska i praktina iskustva najuglednijih muzeja moderne i savremene umetnosti u svetu. Osniva, prvi direktor i autor prve stalne postavke Muzeja savremene umetnosti (1965-1980) bio je Miodrag B. Proti, slikar i autor znaajnih izlobi, knjiga i tekstova iz oblasti istorije jugoslovenske i srpske moderne umetnosti koji je muzej uzdigao u jednu od vodeih ustanova u svetu. Tokom mandata narednih direktora: Marije Pui (1980-1984), Koste Bogdanovia (v.d. direktora, 1984-1986), a osobito Zorana Gavria (1986-1993) koji su po svaku cenu eleli da budu Miodrag Proti na mestu Miodraga Protia, Protieva stalna postavka i koncepcija samog muzeja su bili ispotovani, ali je zato poetkom devedesetih Gavri izvrio temeljnu politizaciju muzeja i to na taj nain da je u znak protesta protiv tadanjeg reima odbijao da za Muzej preuzme slike koje je, tekoj situaciji uprkos, tadanji saziv Ministarstva kulture namenski kupovao za popuni zbirki Muzeja Savremene umetnosti,zbog ega je na kraju smenjen i za narednog direktora imenovan je ugledni slikar Radisav Trkulja, a otkupljene slike su predate Narodnom muzeju.

 Poto se Ministarstvo kulture na ovaj nain jako zamerilo kliki okupljenoj oko Gavria koji su svi odreda zamislili da su nezamenljivi, tadanja opoziciona tampa, predvoena nedeljnikom Vreme zapoela je harangu protiv Trkulje a u sve se naravno ukljuila i Gavrieva klika u   kojoj se pre svih isticao izvesni Joca Despotovi koji je zajedno sa Gavriem konstantno podmetao klipove Radisavu Trkulji zbog ega su obojica vie puta bili najureni iz Muzeja a pojedini mediji su sistematski bombardovali javnost neverovatnim i tunim priama o sirotim i nevinim velikim muzeolozima poput Gavria i Despotovia.

Uprkos svim podmetanjima i miniranjima od strane ove dvojice gotovo itavo vreme mandata Radisava Trkulje (1993-2001)  Muzej je bio otvoren za publiku da bi zbog oteenja u ratu 1999 bio zatvoren . Nakon tzv demokratskih promena , po vrlo demokratskom kriterijumu negativne selekcije za novu direktorku je za nepoznate muzeoloke zasluge imenovana izvesna  Branislava Anelkovi-Dimitrijevi koja je u strunoj javnosti jedino bila poznata kao supruga odnosno snajka podjednako bizarnih likova Branislava Dimitrijevia, istoriara umetnosti iji je glavni kvalitet bila injenica da je bio sin sada pokojnog Vojina Dimitrijevia, najpoznatijeg kao jednog od  stubova Soroa u Srbiji to se najbolje potvruje injenicom da je upravo ovaj tandemu snova Dimitrijevi & Dimitrijevi tadanji Soro fond u Beogradu otvorio skaredni Centar za savremenu umetnost.

Na ovaj nain kompletiran je udrueni zloinaki projekat na temeljnom rasturanju muzejske struke u Srbiji , poznatiji kao Vladavina snajki, jer je ubrzo  na mesto direktorke Narodnog Muzeja u Beogradu imenovana jo jedna eminentna snajka dodue nevenana, Cvjetianin dr Tatjana u iroj javnosti poznatija kao ljubavnica Nenada Tasia, inae poznatijeg kao sina akademika Nikole Tasia. Na ovaj nain formiran je muzeoloki tetoinski duo fantasticus poto su se Dimitrijevika i Cvjetianka stalno naokolo vodale kao zadune babe, a svoja belosvetska nepostojea muzeoloka iskustva Dimitrijevika je stalno plasirala Cvjetianki koja je  u nju gledala kao u boga, a naprasno je prooboavala Dimitrijevikinog muia kada je on postao pomonik ministra kulture.

Iz dobro obavetenih izvora se tek kasnije saznalo da su ove dve eminentne snajke-direktorke planirale itav niz tetoinskih pseudomuzeolokih zahvata, kao i kompletno pretumbavanje najvanijih muzeja a po ovim planovima bilo je ak  predvieno i spajanje Narodnog Muzeja i Muzeja Savremene umetnosti u jedan privremeni muzej koji bi u narednoj fazi bio ponovno podeljen na dva: na Arheoloki i Umetniki muzej Srbije gde bi svaka od snajki za kapitalne zasluge bila nagraena doivotnim direktorskim mestom! Sledea faza ovog udruenog zloinakog poduhvata realizovana je uz svesrdnu pomo tadanjeg pomonika ministra kulture Joce Despotovia, koji je na predlog sada raalovane direktorke Cvjetianin dr Tatjane dozvolio da se Narodni muzej zatvori kao bi se na tenane mogla straiti gomila novca na Cvjetiankine najlue pseudomuzeoloke ideje te na haljine koje je o troku muzeja kupovala na putovanjima u inostranstvu ili uzimala umesto naknade za najam prostora i jo za to, poput Elene auesku po narudbini Demokratske stranke ili kao pratilja Borisa Tadia i njegove belosvetske kamarile dobijala raznorazne nagrade u zemlji i inostranstvu.

 

Brani par i njegov ar

 

 Inae, ve tada se pokazalo da je Muzej savremene umetnosti daleko  bolje funkcionisao pod upravom Radisava Trkulje nego pod tadanjom direktorkom Branislavom Anelkovi Dimitrijevi koja je na to mesto dola ne zbog svojih navodnih muzeolokih zvanja, ve kao snajka Vojina Dimitrijevia a koja je Muzej Savremene umetnosti pretvorila u svojevrsnu branu manufakturu i to na taj nain to je vlastitog muia a sina Vojina Dimitrijevia konstantno angaovala u muzeju kojim je direktorovala. Dimitrijevika je , ubrzo po svom postavljenju, temeljno razbucala Muzej Savremene umetnosti i to tako to je naredila skidanje dotadanje stalne postavke kako bi za izradu nove stalne postavke, koja je u najmanju ruku podseala na ubrite, angaovala Jeu Denegrija, koji je u to vreme bio zaposlen kao profesor na Filozofskom fakultetu a jo uz to bio i predsednik Upravnog odbora Muzeja Savremene umetnosti za iji raun je radio novu stalnu postavku i to sigurno ne za dabe. Na ovaj nain osigurano je utanje Denegrija za nepotistiko direktorovanje Muzejem poto je Dimitrijevika godinama honorarno angaovala svog muia kao stalnog gostujueg kustosa beogradskog Muzeja savremene umetnosti redom za stupidne projekte poput  kursa Umetnost i kultura u socijalistikoj Jugoslaviji, , Konverzacija MSU, Beograd 2001 Muzej Stedelijk na Uu (MSU, 2004), Situated Self: Confused Compassionate, Conflictual (Helsinki City Museum; MSU, 2005), Amerikanci u Beogradu: Dve izlobe i posleratni modernizam (MSU, 2006), U raskoraku - Izmetanje, saoseanja i humor u savremenoj umetnosti u Britaniji (MSU, 2007,  a u isto to vreme Dimitrijevi je zajedno sa Branislavom Anelkovi osnovao i koordinisao rad kole za istoriju i teoriju slike, nezavisnog edukativnog projekta u Beogradu (1999-2003).

 Iako je bilo sasvim jasno da je u pitanju vrlo oigledan nepotizam I sukob interesa, to nikome ni najmanje nije zasmetalo poto je u skladu sa demokratskim kleptokratskim tradicijama to bilo neto najnormalnije (uostalom druga snajka Cvjetianin dr Tatjana je na isti nain vrlo transparentno sklopila tetan viemilionski devizni ugovor sa kumom svog venanog muia) pa zato ni najmanje ne udi da je Dimitrijevi ak dogurao do poloaja pomonika ministra kulture u kom svojstvu je 2009 godine ozloglaenom pseudoumetniku i oboavatelju kanibalizma Zoranu Todoroviu iz kase ministarstva dao 100.000 eura kako bi na venecijanskom Bijesranju 2009. godine organizovao degustaciju pihtija od hirurkog otpada nakon obrezivanja deaka, pranje ruku sapunom skuvanim od sopstvenog sala i jo prodavao po 200 eura ebie istkane od ljudske kose!

 Inae. Brani par Dimitrijevi & Anelkovi - Dimitrijevi straio je neverovatne koliine novca ni na ta a Anelkovika se u samom muzeju recimo proslavila ikaniranjem pojedinih kustosa i odbijanjem da prizna zasluena muzejska zvanja muzejskim strunjacima iz prostog razloga jer su, tokom svojih karijera, za razliku od nje, neto i uradili. Kako niko ne bi posumnjao u muljae, Muzej savremene umetnosti je bio otvoren do 2007. godine kada je iseljen zbog poetka radova na rekonstrukciji iji se kraj sada niti ne nazire. Naime, tek sadanjem sazivu Ministarstva kulture polo je za rukom da raspetlja vrzino kolo muljaa vezanih za katastrofalnu rekonstrukciju zgrade Muzeja savremene umetnosti te je zbog osnovane sumnje da je bilo velikih zloupotreba tokom rekonstrukcije od 2007. do 2011, podnet zahtev javnom tuilatvu za pokretanje krivinog postupka protiv odgovornih lica sve tri ugovorne strane: Ministarstva kulture, MSU i izvoaa radova firme Montera.

 

Gde su dva miliona evra?

 

Ono to odmah pada u oi je injenica da nikada nije javnosti prikazan projekat rekonstrukcije Muzeja ali se zato jo od 2005 godine znalo da je , osim rekonstrukcije sadanje zgrade, tada bilo govora i o dogradnji nekakvog aneksa radi proirenja smetaja zaposlenih poto su do tada kustosi i ostali zaposleni bili sabijeni u premale kancelarije, niti je bio prikazan i projektni zadatak. Tako se nakon uvida u celokupnu dokumentaciju, strune slube ministarstva su dole do zakljuka da je bilo zloupotreba odgovornih lica sve tri strane, tako da je javnom tuilatvu upuen zahtev da to proveri. Takoe se pokazalo da su ugovor o rekonstrukciji MSU u decembru 2007. godine potpisale tri strane: ministarstvo kao naruilac posla, MSU kao korisnik i firma "Montera" kao izvoa radova. Rekonstrukcija MSU je poela 2008, a ugovor je prekinut 2011, kada je izvoa radova napustio gradilite MSU koji je zbog radova zatvoren ve est godina. U samom Ministarstvu kulture u periodu od 2007. do 2011. godine na elu ministarstva bili su Vojislav Brajovi, Neboja Bradi i Predrag Markovi a Branislava Anelkovi Dimitrijevi bila je direktor MSU jo od 2001. godine i vremena kada je ministar kulture bio Branislav Lei.

Trea ugovorna strana, firma "Montera", graevinsko je preduzee je iji je osniva Dragan Kopali, nekadanji predsednik Demokratske stranke Beograda i potpredsednik optine Zvezdara. Kopali je napustio politiku i preao u biznis 2000. godine, kada je osnovao "Monteru". Strune slube Ministarstva kulture ustanovile su da je "Montera" iza sebe ostavila razbojite, temeljno demoliranu zgradu, krov MSU koji prokinjava, da je Monteri avansno uplaena sitnica od svega 176 miliona dinara, tadana dva miliona evra, a da se do sada uopte ne zna na ta je novac utroen.

O tome da je u pitanju tetan ugovor najbolje govori injenica da u ugovoru koji su potpisale sve tri strane predvieno sukcesivno plaanje radova po realizovanim situacijama, i nikome normalnom nije jasno zato je Monteri sav novac uplaen unapred.Naknadna kontrola itavog posla pokazala je da je nainjen i niz drugih propusta tokom realizacije projekta, pre svega je odavno trebalo raskinuti tetan ugovor iz prostog razloga jer vidljivog pomaka u rekonstrukciji nije bilo i da je na javnom tuilatvu da to proveri ta se sve zapravo deavalo, pre svega zbog injenice  da nisu iskoriene mogunosti koje su postojale, s obzirom na neizvravanje obaveza iz ugovora te da je bilo osnova za raskid ugovora s Monterom", to iz nepoznatih razloga nije uinjeno. 

Meutim ono to odmah pada u oi je injenica da je tokom mandata ministra Bradia Ministarstvo kulture itekako aurno reagovalo povodom muki i drpae u sluaju rekonstrukcije Narodnog muzeja koja nikada nije ni poela, a da su se slube istog tog Ministarstva kulture pravile slepe , gluve i neme u sluaju rekonstrukcije MSU koja je uveliko trajala i bila prekinuta pretprole godine iako je nedovren posao u celosti isplaen jo 2007 godine, upravo u vreme ministrovanja Voje Brajovia koji je za medije izjavio da je plan rekonstrukcije muzeja utvren za vreme mandata njegovog prethodnika i da je njegov tim samo potovao nasleene obaveze, Pravna sluba Ministarstva kulture u vreme mog mandata bila je profesionalna i tvrdim da nita van zakona nismo radili. Nisam siguran ta je krajnji cilj ovakvih podmetanja krivice, ali sam spokojan jer znam da smo potovali proceduru i nasleene obaveze to, pak sa druge strane pokazuje da se Brajoviu uopte nije meao ni u ta, iako je ba u to vreme sklopljen ugovor sa Monterom i avansno calnuta sitnica od 176 miliona dinara o emu je Brajovi verovatno bio neobaveten!

Stoga je zahtev tuilatvu upuen za dogaanja u periodu u kome je na elu Ministarstva bio Vojislav Brajovi, kada je sklopljen ugovor i isplaen avans, ali i na kasnije ministrovanje Neboje Bradia i Predraga Markovia, koji nisu ni pokuali da prekinu ugovor sa Monterom" i utvrde ta se dogodilo sa 176 miliona dinara.

 

Fikusi u ministarstvu

 

Neverovatno je da niko iz Muzeja, niti iz Ministarstva nije pokuao da uini to. Umesto da rekonstrukcija traje osam meseci ili maksimalno godinu dana Montera" nije posao zavrila ni posle pet godina, ak je iza sebe ostavila krov koji prokinjava, ubuane zidove i pod, unitene regale za kaenje slika u depou, ukratko razbojite sa nekoliko oteenih eksponata u muzeju. Nevina poput francuske sobarice, donedavna direktorka MSU Anelkovi  tim povodom proslavila" se izjavom da je tenderska komisija Ministarstva kulture finansirala i nadgledala rekonstrukciju MSU, a zaposleni u muzeju nisu smeli da se meaju u dinamiku isplate izvoaa radova, pa tako nemam nikavu odgovornost za avansnu uplatu 176 miliona dinara "Monteri, da je ministarstvo kulture kontrolisalo rekonstrukciju ustanove . Naravno, svi gorepomenuti likovi ovog kleptokratskog trilera , sluajno su zaboravili da pomenu injenicu da je u periodu od 2002-2005 godine MSU uradio studije mikroklimatske optimizacije, obezbeenja, osvetljenja, zatite od poara, projekte postojeeg stanja instalacija, arhitektonsko-graevinski projekat postojeeg stanja, idejni arhitektonsko-graevinski projekat adaptacije, rekonstrukcije-dogradnje, spoljnjeg ureenja terena i instalacija sa tenderom za adaptaciju, kao i idejni projekat instalacija rekonstrukcije-dogradnje a ukupna procenjena vrednost svih ovih radova bila je  3.683.000 evra, pa bi bilo jako zanimljivo ako bi se neko naao da pokua da objasni kako je u meuvremenu predraun kompletne rekonstrukcije izmetastazirao na 10 miliona eura. Uprkos svemu ovome, na krajne providan nain izvren je pokuaj zatite imena i dela sada ve raalovane direktorke MSU i to tako to je njena velika muzeoloka loa okupljena u Upravnom odboru MSU po svaku cenu pokuala da sprei njenu smenu i to tako to je deo Upravnog odbora konstatovao da kandidati Vladislav epanovi i Slobodan Katavarac nisu podobni za direktora MSU jer navodno ne ispunjavaju krajnje nejasne kriterijume a da je jedini kandidat koji te kriterijume ispunjava upravo dosadanja direktorka Branislava Anelkovi Dimitrijevi . Poto je postalo jasno da deo Upravnog odbora vri opstrukciju kako bi po svaku cenu progurao Anelkoviku Ministarstvo je postavilo epanovia za V.D. direktora ime se automatski jako zamerilo pseudomuzeolokoj kliki okupljenoj oko bive direktorke i njenih satrapa u Muzeju a itava kampanja voena je preko Dnevnog lista Blic koji je pod kontrolom Demokratske stranke! Pokazalo se da je u pitanju dobro uirena klika koja ve desetak godina prelazi preko svih muljaa doskoranje direktorke, te da je to eminentno drutvance koje je tamo dospelo preko negativne selekcije i koje je do sada promenilo sve mogue stranke pa se plae novih kvalitetnih ljudi jer su se toliko uirili da su postali doivotni zatitnici imena i dela Branislave anelkovi Dimitrijevi a istovremeno i pritajeni ometai svake promene u nainu rada kua kao to je muzej Savremene umetnosti u Beogradu, koju je doskoranja direktorka toliko uspeno vodila da je Muzej osim to je zatvoren ve 6 godina i to bez ikakve naznake kada e ponovo proraditi, usput pretvoren u ruinu za ta je Ministarstvo kulture s pravom pokrenulo pitanje krivine odgovornosti. A svoj kreativni doprinos kojim se potvrdila narodna poslovica gde ima dima ima i vatre pruio je i ex ministar kulture Neboja Bradi i to preko svoje prijateljice Radmile Stankovi koja je u Ninu od 25. jula pokuala da izvri svojevrsnu rehabilitaciju Bradia i to tako to je, osim to je veliki deo podataka preuzela iz lanaka ovog autora u Tabloidu, o emu Nin recimo nikada do tada nije hteo da pie, pokuala da za sve lopovluke vezane za MSU i Narodni Muzej optui pomonike ministara iz ega proizilazi da se ni Bradi nije meao u svoj posao. Ako je to zaista tako, iz toga proizilazi da su svi raniji sazivi Ministarstva kulture zapravo bili rasadnici fikusa u obliku ministara kulture, pa stoga ni najmanje ne udi da su ovaki fikusi dobro bujali poto je kultura vrlo uspeno pretvorena u svojevrsnu septiku jamu koju su punile kloake demokratije i lopovluka! 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane