Tabloid je pozvan

 

Ko su stvarni gospodari Kolubare, i za koga danas pljačka ugljena mafija?

 

Duplo dno Brankovog kofera

 

Kriminalno bratstvo stranačkih kadrova u rudarskom basenu Kolubara, danas više liči na neko "zavisno društvo" sa sektaškim pravilima ponašanja, nego na obično mafijaško gnezdo. Dakle, družina se uzdigla i osilila. Prvi među nejednakima je Branko Petrović, pomoćnik direktora za investicije, specijalista za otimanje provizija i tajne, paralelne pregovore sa poslovnim partnerima. Vođa mafijaškog klana ne predstavlja ništa bez dobrog knjigovođe, pa je za taj posao izabran Ljubodrag Milojević, poznat i kao Ljuba Lovac, ali znatno popularniji kao čovek koji "štimuje knjige". U mafiji je važan i onaj koji podvodi žene. Taj delikatan posao obavlja Miroljub Stojanović zvani Miša Era. U ovakvoj podeli uloga nedostaje samo "siva eminencija", onaj kome se svi klanjaju, kome donose kofere sa novcem, i za koga, ustvari, svi oni rade. Njegovo radno mesto u Vladi Srbije zove se "prvi potpredsednik", i tamo se sa njim niko od ovoga bratstva ne sastaje. Jer on ima naviku da prima u svojoj kući, u naselju Jajinci kod Beograda, i novac i sva druga zadovoljstva...

 

Piše: Insajder  K -5

 

I dok se javnost Srbije zabavlja činjenicom da je generalni direktor Kolubare po zanimanju pečenjar, u Kolubari se dešavaju mnogo ozbiljnije stvari. Pravi Gospodar Kolubare zove se mr Branko Petrović i formalno zauzima mesto pomoćnika  direktora za investicije.

Na tom mestu je od 2008. kada ga je iz dubokog izgnanstva u koje ga je poslalo rukovodstvo njegove matične stranke DS, rehabilitovao Vladan Jovičić tadašnji generalni iz DSS, ostao je direktor i kod Nebojše Ćerana iz DS i sada kod Milorada Grčića iz SNS. Za sve vreme svog direktorovanja Branko Petrović ima unosan biznis sa strane, a to je uzimanje provizije.

Otvorio je firmu u Kanadi preko koje je išla provizija za svaki ugovor koje bi preduzeće Investicije Kolubara sklopile sa nekim. Pošto se zna da su projekti za bagere vredni milione evra i da se kupuju od nemačkih projektantskih kuća, a da projekte za račun Kolubare ugovaraju, nabavljaju i plaćaju Investicije Kolubare,  nije teško spojiti dva i dva. Isto je i sa ostalim rudarskim mašinama  i svom neophodnom opremom, koji su takođe vredni milione evra. On je uspostavio ove šeme dok je Vladan Jovičić bio zauzet već čuvenim zakupima mašina, tako da se Branku i nije mešao u poslić.

Za ovaj poslić prvi je saznao Ćeran kada je postao direktor i rešio da uzme svoj deo. Provizija je kapala, Ćeran je bio zadovoljan, a Branko sve manje zadovoljan jer je davao većinu po njegovom mišljenju njegovih para. Brankov mafijaški knjigovođa i finansijski organizator svih njegovih šema je Ljubodrag Milivojević (ekonomista), zvani Ljuba Lovac. Nadimak Lovac je dobio jer ga je SBPOK uhapsio u restoranu Lovac u Lazarevcu, prilikom primanja mita od 400 obeleženih evra, kada je u svojstvu člana Opštinskog veća Lazarevca ( ispred DS) obećao da će preko Fonda za razvoj Republike Srbije obezbediti povoljan  kredit za fiktivnu svrhu. Iako spektakularno uhapšen i osvanuo na naslovnoj strani "Blica" nikada nije procesuiran i proces protiv njega je zastareo.

Za to se pobrinuo Branko Petrović, kojem je Milivojević trebao na slobodi da vodi mnogo krupnije poslove. Drugi poručnik u njegovoj vojsci je Srećko Nikolić iz Vreoca, doskora vozač terenskog vozila na kopovima, a odskora šef centralnog magacina Investicija; čovek sa kriminogenom prošlošću i telom istetoviranim kao kod meksičkog robijaša.

 

Pumpanje naprednjaka

 

Kada je došlo vreme da se prelazi u SNS, Branko je tamo otišao sa celom ekipom, Ljubom i Srećkom. To je bilo godinu dana pred izbore, a Ćeran se nije bunio i držao ga je na direktorskom mestu jer su novci iz Kanade pristizali. Za firmu u Kanadi se u Lazarevcu ne bi ni saznalo da sveže razvedeni Branko nije postao plejboj i da nije počeo devojčicama po diskotekama da deli vizit-karte svoje kanadske firme. U svojim noćnim provodima upoznaje  Ivana Marinkovića, tada člana omladine DS i rođaka određenog agenta DB.

Prevodi i malog Marinkovića u SNS i postavlja ga za predsednika omladine SNS. Branko sve manje novca počinje da daje Ćeranu, a sve više u SNS. Povezuje se sa magistrom rudarstva Mićovićem, starim kadrom KPJ i SPS, koji je svojevremeno bio jedan od glavnih direktora Kolubare i  direktor Površinskih kopova, a koji je te 2011. bio u samom vrhu SNS i bio  viđen za budućeg generalnog direktora Kolubare. Postaju nerazdvojni i on Branku obećava da će mu biti zamenik, a pošto ovaj nema mnogo do penzije, on bi trebalo da ga nasledi na mestu generalnog direktora. Ponesen obećanjima koja su u tom trenutku sasvim realno izgledala, Petrović upumpava ogromne količine novca u SNS, otete od Kolubare, naravno na ime provizija, a sve preko svoje kanadske firme.

Kada je formirana Vlada 2012. Mićović treba da dobije obećano, i zaista  na predlog Ministarstva rudarstva, Upravni odbor EPS donosi rešenje o postavljenju Mićovića za generalnog direktora Kolubare. Međutim, sutradan Ministarstvo energetike i Vlada Srbije daju nalog UO EPS da izabere Milorada Grčića za gen. direktora Kolubare a Mićović i ceo SNS Lazarevac to saznaju iz jutarnjih novina "24 sata"!

U tom rešenju o postavljenju  su čak i pogrešili ime novog direktora i napisali Mića, umesto Milorad jer nisu ni znali koga postavljaju. Izgledalo je da je taj Mića bio veći finansijer stranke i da mu je uloženo trebalo vratiti sa kamatom.

Prvog dana mandata novog direktora, nesuđeni generalni direktor  Mićović je dobio rešenje o penzionisanju. Osećajući da mu je egzistencija ugrožena Branko Petrović uz pomoć profesora Veličkovića (profesor na nekom  isturenom odeljenju nekog državnog  fakulteta iz unutrašnjosti, nikako pravi profesor, a inače kadar JUL, sada SNS)  organizuje ogromnu medijsku kampanju protiv novog direktora Kolubare, iznoseći istinu za posao sa pečenjarom i laži da je kockar i kabadahija, a sve preko starih drugara iz DS i SPS.  Sa novom tranšom priloga u centrali SNS, Branko Petrović uspeva da se umili Prvom i da ostane na mestu direktora investicija, gde razvija svoj biznis.

 

Koga lovi Ljuba Lovac?

 

Polako pokazuje i Grčiću kako se radi, ali daje mu samo mrvice. I dok direktori Kolubare iz SPS, Grčića vodaju kao mečku po vašaru, iz straha da ne budu smenjeni, vodeći ga na razne proslave, manifestacije, uručenja  Vidovdanskih nagrada, igranke, za to vreme Branko Petrović učvršćuje svoje pozicije u Kolubari i postavlja više nego ikad svoje ljude na mesta odakle može da deluje nesmetano i organizuje mrežu uticaja u Kolubari.

Koga god Grčić da dovede za saradnika, Branko Petrović daje zadatak Goranu Perišiću, šefu kabineta generalnog direktora, da tom saradniku nabaci žensku, zaludi ga i diskredituje ga. I Perišić koji je na tom mestu ispratio dva direktora, ima interes da opstane kao član DSS, pa bespogovorno izvršava Brankove naloge.

Dolazi trenutak kada Ljubodrag Milivojević, Brankov mafijaški knjigovođa odbija da izvrši određene radnje, koje bi ga sigurno odvele u zatvor. Branko Petrović, sujetan kakav jeste, ne oprašta Ljubi Lovcu neposlušnost. To je bilo pred samo postavljenje Ljube Lovca za direktora knjigovodstveno-finansijskog sektora Kolubare (popularno: Interne banke), koje je bilo najavljeno. Ljuba Lovac ne samo da nije dobio obećano direktorsko mesto, već je na adrese 12 glavnih direktora Kolubare, uključujući i generalnog stiglo 12 belih koverti, bez poštanske marke i žiga, koje su se eto tako pojavile kod kurira, a zatim na stolovima direktora, u kojima se nalazila fotokopija novinskog članka iz Blica o hapšenju Ljube Lovca za mito. Ovo je bilo delo Gorana Perišića, samo on je mogao kao šef kabineta da nesmetano ubaci koverte preko arhive. Branko je opet pokazao kako surovo kažnjava neposlušnost.

Kako bi nesmetano preuzimao sektor po sektor u Kolubari, Branko smišlja priču Grčiću kako će on napraviti "Grčićevu struju" u SNS Lazarevac. Angažuje mladog Marinkovića da lobira, da obećava zaposlenja u Kolubari, sve što treba samo da se smeni rukovodstvo stranke Dragan Jevtić i Bojan Stević.

Za to vreme Grčić se zabavlja idejom kako će njemu iz Obrenovca, neko obezbediti vlast i u stranci u Lazarevcu, umesto da se zanima Kolubarom. Bojan Stević, koji je kum Nebojše Stefanovića odlazi do svog kuma po podršku i brutalno smenjuje Marinkovića sa mesta predsednika omladine SNS, javno ga izrugujući da je zapošljavao za pare i uzimao mito od fudbalskog kluba iz Ljiga. Za to vreme ni Stević ni Jevtić, ni Grčić nisu stigli da se bave Kolubarom, ali Branko je uspeo da značajno izgradi svoju mrežu uticaja po preduzeću. Mladi Marinković je najsurovije iskorišćen, izmanipulisan i potrošen od strane starijeg čoveka, kojem je verovao, ali Branko Petrović nema prijatelje, već samo privremene saveznike, koje uvek na kraju izda.

 

Grčić na jednu, a koferčić na drugu stranu

 

Trebalo je staviti šapu na komercijalni sektor, jer ipak taj se sektor pita za javne nabavke i tu su pare. Zato je Branko uspeo da postavi Stojanović Miroljuba- Mišu Eru, na mesto rukovodioca komercijalnog sektora, a da istovremeno ubedi Grčića kako je to njegova odluka. Miša Era je poslušno izvršavao naloge, ali je preterao sa postavljanjem švalerki na šefovska radna mesta i sa orgijanjem za vreme posla, tako da je dobio pravu pobunu zaposlenih. Grčić uviđa grešku i smenjuje ga i dovodi Kovača,  čoveka od Vuka Hamovića. Branko Petrović suočen sa novonastalom situacijom gleda kako da napravi protivtežu i uspeva da dovede za finansijskog direktora Kolubare Metal, koja postaje ogranak RB Kolubara, čoveka koji je njegov prijatelj a radio je za Vojina Lazarevića. Taj čovek je Drago Milošević, koji je inače pre sedam godina uzeo otpremninu iz Kolubare Metal u visini od 13.000 evra i potpisao sporazuman raskid radnog odnosa, u kojem stoji da se više nikad neće zaposliti u Kolubari Metal, niti u jednoj drugoj državnoj firmi.

Kolubara Metal sada kao ogranak RB Kolubare će nabavljati sve preko komercijalnog sektora Kolubare, a Drago će se već dogovoriti sa svojim starim kolegom, sada u komercijalnom sektoru, i eto i tu rupu Branko Petrović je popunio. Ništa mu ne promiče.

Sledeći rat u Kolubari koji je usledio bio je oko toga ko će kontrolisati otpadno gvožđe Kolubare. Branko je imao svog kandidata za mesto direktora sektora zaštite životne sredine, sa njim i njegovom ćerkom Branko često izlazi u grad. Protivkandidat Brankovom čoveku bio je dr Slobodan Radosavljević (doktorat iz ekologije pazario na nekom isturenom odeljenju nekog fakulteta na jugu Srbije).

Slobodan Radosavljević nije hteo da se preda bez borbe. Kada je već bilo izvesno da Slobodan neće biti postavljen, on uzima spisak članstva pošto je funkcioner SNS i svim članovima prosleđuje sms poruku kako određeni čovek podvodi svoju ćerku Branku da bi dobio direktorsko mesto od njega, a za ćerku mesto šefa kabineta tj. Perišićevo mesto. Tu se i Perišić uspaničio, iako je do sada izvršavao sve Brankove naloge bespogovorno, ali je brzinski prešao u SNS zlu ne trebalo.

Ova afera je izazvala gađenje i taj čovek ispada iz trke za direktora sektora zaštite životne sredine. Slobodan Radosavljević se dočepao prava da prodaje Kolubarino gvožđe, ali je na kraju ipak morao da se udruži sa Brankom Petrovićem jer niko nije hteo da posluje sa njim bez Branka. Kada je biznis u pitanju, Branko je spreman da zanemari sve što se dešavalo, a i Slobodan je takav. Kolateralna šteta i ovaj put ostali su Brankovi saveznici, taj čovek i njegova ćerka.

Još jedan sektor u Kolubari u kom se nikad ne gleda koliko novca u njega ulazi, a koliko izlazi je Sportsko-rekreativni centar Kolubare. Na mesto direktora tog centra je postavljena iskusna "peračica novca" Rada doskora direktorka  KBC banke u Lazarevcu, koja je godinama prala novac mafiji. Branko ni ovu sportsku zanimaciju nije hteo da ostavi nekom drugom. Imao je mali problem da je tu postavi jer to mesto zahteva sedmi stepen stručne spreme, a ona ima šesti, ali je blagovremenom intervencijom na nivou EPS, sistematizacija radnih mesta, izmenjena.

U celoj ovoj priči najmanje se pominjala osnovna delatnost preduzeća, a to je kopanje uglja. E, pa i to je došlo na red, jer je Branko za direktora površinskih kopova postavio svog starog partijskog druga iz DS, Dejana Milijanovića do skora direktora kopa Polje D. Naravno i njega je učlanio u SNS. Branku proizvodnja nije toliko važna, a ni Dejan Milijanović nije neki tehnolog kojim bi se proizvodnja mogla pohvaliti, ali je koristan da bude direktor svih kopova kako bi podizao pobunu kad treba protiv Grčića i smanjivao intenzitet pobune protiv Branka kad ovaj postane generalni direktor.

Sva sreća pa je Grčić posegao za kadrovima SPS, koji zaista znaju tehnologiju i na mesto svog zamenika postavio Mihaila Petrovića-Mikicu (nije u rodu sa Brankom Petrovićem), inače bi proizvodnja otišla dođavola. U situaciji kada se generalni direktor slika za bilten, direktor investicija ispumpava pare iz svih sektora, a direktor površinskih kopova pojma nema o tehnologiji, mora neko i da se brine da se taj ugalj kopa i doprema termoelektranama. Inače, nije ovo bila Grčićeva originalna ideja, Mihailo Petrović je nametnut od strane Državne bezbednosti, kao provereni saradnik, ali, ipak, to je bio dobar potez. Formalno je morao da se učlani u SNS, što je i učinio.

Najveći gaf Grčić je napravio kada je pustio Branka Petrovića samog da otputuje u Nemačku i dogovara nabavku rudarske opreme i mašina iz kredita koji je Kolubara dobila od KfW banke u vrednosti 185 miliona evra. Branko se tad sve lepo dogovorio za sebe, a Grčić samo otišao kasnije sa njim na potpisivanje ugovora. Zato i ne čudi da je koferčić sa parama koji je Grčić poslao u centralu stranke za njeno finansiranje bio mnogo tanji od onoga koji je poslao Branko, i time dokazao da je materijal za novog generalnog direktora. Inače, svi koferi para koji odu u stranku, nose se u Jajince, u kuću Prvog čoveka.

Ovih dana se očekuje da Prvi (Aleksandar Vučić) na ime zasluga za donošenje priloga inauguriše Branka Petrovića za novog generalnog direktora Kolubare, u okviru "sveobuhvatne, suštinske i dubinske rekonstrukcije".

Grčić će morati da se zadovolji mestom predsednika opštine Obrenovac, odakle je i došao. Ostaće upisano u istoriji Kolubare da niko do sada nije tako brzo napravio svoju mrežu uticaja kao što je to učinio Branko Petrović na svom putu do vrha. Za manje od godinu dana dok je generalni direktor bio zauzet poziranjem za bilten preduzeća, gde se na svakoj stranici nalazi njegova slika u nekoj drugoj pozi i drugom odelu, Branko je stvarao imperiju. Međutim, Prvi bi trebalo da se zapita, ako je Branko toliku količinu novca dobrovoljno doneo stranci, odnosno njemu, koliko li je tek zadržao za sebe?