EPS

 

Amateri iz EPS-a, majstori za pljačku

 

U hladu kestena

 

Poslovodstvo JP EPS hvali se svojim uspesima u konsolidaciji firme i  profitom za prvih šest meseci od preko 20 milijardi dinara. Da li je direktor EPS zaista zaslužan za taj uspeh?

 

Piše: Insajder E-7

 

Šta je direktor EPS zaista uradio u poslednjih godinu dana? Malo toga. Jedini vidljiv efekat je formiranje takozvanog  Javnog snabdevača koji će strujom da snabdeva građane Srbije. Međutim, formiranje tog preduzeća je posledica zakonske obaveze koja je trebala da bude urađena još oktobra 2012. 

Za direktora Javnog snabdevača imenovan je Dejan Vasić, stručni marginalac, ali član SNS koji  se na tom mestu našao slučajno, pošto SNS kuburi sa bilo kakvim (čak i lošim) kadrovima. EPS je u svoj sastav vratio preduzeće Kolubara Metal sa oko 3.000 zaposlenih koje je 2005. izdvojeno iz sastava EPS uz obrazloženje da je bilo neefikasno, a sada će u sastavu EPS da bude efikasno?! Ideju i realizaciju ovog  poteza je uradio Mića Grčić direktor Kolubare, a inače istaknuti vlasnik pečenjare u Obrenovcu i diplome  nekog od privatnih fakulteta. Dok je bila van EPS Kolubara Metal je sa EPS radila preko faktura pa je postalo jasno da su njene usluge 3-5 puta skuplje od usluga sličnih firmi.

Ministarka Mihajlović sa ponosom ističe da je EPS ove godine direktno kupio struju od Elektroprivrede Republike Srpske  umesto da je kupuje na tenderu od trgovaca. Sve bi to bilo u redu da EPS struju ne kupuje kada mu ne treba i kada planom poslovanja kupovina nije bila predviđena, pa sada, tokom leta, umesto da prodaje struju iz svojih elektrana ona istu uvozi na štetu EPS/a od 12 miliona evra.

SNS se hvali da je smanjeno trošenje u EPS i prećutkuje da se broj zaposlenih za poslednjih godinu dana povećao za oko 1.500, u pojedinim preduzećima, kao što je Elektrodistribucija Beograd, u kancelarijama nema dovoljno stolica za novopridošle kancelarijske "stručnjake" dok na terenu nema dovoljno montera.

Kadrovi SNS se dele na one oko direktora Obradovića i "Kesten Grupu". Grupu oko Obradovića čine Aleksandar Surla (finansijski direktor), Miloš Stojanović (strategija, najviše novca je kod njega u direkciji, radio u firmi  "Vattenfall Srbija" koji je osnovao Dragomir Marković bivši direktor koji je instruisao i velike broj zaposlenih u), Željko Lazović (pomoćnik Stojanovića, radio u "Vattenfall Srbija"), Nenad Jerinić (pomoćnik Stojanovića za  ekologiju, radio u "Vattenfall Srbija"), Dragana Raičević (njena privatna firma posluje sa EPS, drugarica sa suprugom Surle), Jelena Vujović (PR, došla na preporuku Raičevićke), Dragan Jeremić (Telekomunikacije i informatika, u 2013. ima planirano oko 45 miliona evra, Obradović sa njim imao privatnu firmu), Mladen Malešević (direktor za nabavke, suprug Dinkićeve saradnice Ane Drašković koja ima zajedničku firmu sa Raičevićkom) I Ž. Marković (direkcija za distribuciju, zadužen za nameštanje tendera za brojila, saradnik "Rudnapa", ranije bio rukovodilac nižeg ranga u Elektrodistribuciji Beograd). Ova grupa pokušava da kontroliše investicione pare.

"Kesten grupu" čine ljudi poreklom sa Kosova i Crne Gore, i tu grupu čine Aleksandar Jokić (diplomirani geograf  Prištinskog univerziteta, kum sa bratom Aleksandra Vučića, kadrovik SNS, zadužen za prikupljanje novca za stranku i sebe), Dragan Veljić (Beranac, direktor pravnih poslova, zadužen za pravnu opstrukciju Obradovića, trenutno odbija da parafira ugovore o javnim nabavkama koji mu nisu po volji, opstruira dokumenta koja  idu ka ministarstvu i vladi i kao direktor direkcije koja je nadležna za arhivu svakodnevno kontroliše izlaz i ulaz dokumenata iz EPS, koje kasnije koristi kao sredstvo ucene), Jovan Koprivica (iz Prištine, unutrašnja kontrola EPS, zadužen za pritiske na neposlušne, trenutno po nalogu Jokića i Veljića opstruira unutrašnju kontrolu u Elektrovojvodini direktora S. Krževića, inače kadra Dragana Markovića Palme, aktivnosti Državnog revizora usmerava na direktora Obradovića), Dragoljub Laković (prvi rudar Srbije, potrčko zemljaka Tomislava Karadžića iz Fudbalskog saveza), Mića Grčić (Kolubara, zadužen za kontrolu TENT Obrenovac), kao i direktori svih pet elektrodistribucija. Ova grupa kontroliše većinu ugovora i poslova EPS, kao i celokupno zapošljavanje koje se, ako nije partijsko, naplaćuje 5.000 evra po radnom mestu.

Prebeg u "Kesten grupu" pokušavaju Miloš Stojanović (poreklom Beranac, blizak Veljiću) kao i Dragana Rajačić. O profilu navedenih govore i podaci da pored plate Veljić i Stojanović prihoduju i kao članovi u četiri upravna odbora odnosno skupštine. To im nije dosta, nego je Stojanović na godišnji odmor otišao službenim vozilom marke pasat. Veljić je odmah po dolasku u EPS za svoje potrebe uzeo tri službena automobila od kojih jedan marke audi A8. Aleksandar Surla je i član UO AIK banke za naknadu od oko 300.000 dinara mesečno. Privatna firma Dragane Rajačić radi sa EPS.

Za razliku od kadrova SNS, SPS je jedinstven. Ideolog je Petar Škundrić. Njegova zasluga je međudržavni ugovor sa Kinom oko termoelektrane Kostolac. Pri tome je vladu doveo u zabludu kada je izjavio da je novi blok 300 MW  u planovima EPS, što nije bilo tačno već je naknadno ubačen. Škundrić je i autor sporazuma Srbija-Italija kojim je bez ekonomskog interesa Srbije reka Lim predata Italijanima sa udelom 51 odsto, pri čemu su im bez naknade dati i "Zeleni sertifikati" za svu proizvodnju dok će građani Srbije posebno plaćati naknadu za obnovljive izvore energije.

 Dragan Jovanović je kandidat SPS za tehničkog direktora EPS, dok bi u Kostolcu ostao drugi SPS kadar. Kao tehnički direktor on bi imao direktan uticaj na planiranje tehničkih programa EPS, čime bi se Kostolcu i drugim projektima od interesa obezbedilo mesto u planu. Zanimljivo je da je direktor Obradović odmah po svom dolasku uklonio mesto tehničkog direktora kao nepotrebno, ali je zato kao preko potrebna uveo brojna mesta za zgodne članice SNS. Ispada da je u EPS sve osim tehnike (proizvodnje) važno, SPS je to prepoznao i igra na tu kartu.

Miodraga Čitakovića, direktora Bajine Bašte, i u vrhu SPS zovu "10 odsto" koji svoje ekonomske interese ostvaruje preko bliskih rođaka i njihovih firmi.

Sadašnja ministarka Zorana Mihajlović je, očigledno, na ovo mesto dovedena od strane centara moći i svih SNS kadrova na  istaknutim funkcijama, a iako je potpredsednik SNS ima najmanje sličnosti sa programom SNS. Osnovni zadatak joj je da se spreči ulazak ruskog kapitala u sektor energetike.

Ljubomir Aksentijević, penzioner, dvostruki nosilac francuske Legije časti, istaknuti član masonske Regularne lože Srbije, koji je ranije bio izuzetno blizak DS. Aksentijević je svog neposobnog zeta Dušana Živkovića postavio na mesto šefa projekta hidroelektrane Bistrica vrednim 700 miliona evra, koji treba da se radi sa Kanadskom firmom Lavalin, koja potiče iz frankofonskog dela Kanade Kvebek.