Nismo mi od juče

 

Epizoda 111

 

Zoran Milojević

 

Poslanici privremene Skupštine AP Kosovo i Metohija su jasno izrekli da je za njih neprihvatljivo da izađu na izbore koje raspisuje "predsednica Kosova" Atifete Jahjaga. Ona nije predsednik njihove države već Tomislav Nikolić, kao što predsednik njihove Vlade nije Hašim Tači, već Dijete Ivica i njegov saučesnik Bolani Vučić. Pitam se da li ova trojica razumeju šta sam napisao. Meni je laknulo što su moji zemljaci pokazali da su zdrave pameti, jer samo nezdravi čovek može da glasa za svoje ropstvo. Mi sa Kosova i Metohije odavno smo naučili da samo narod koji je spreman da položi život za svoju otadžbinu, zaslužuje i da ima tu otadžbinu!

Na tridesetogodišnjicu smrti srpskog krvnika Aleksandra Leke Rankovića, setio sam se njegove sahrane i silnih aplauza na njoj. A setio sam se i i reči moga oca kada je čuo za te aplauze:

"E, pa, Srbija je zaslužna da joj se dogodi, sve što će da joj se dogodi!"

Srbija tada nije razumela moga oca, kao što danas najvećma ne razume mene. U danima Rankovićeve sahrane neki današnji "doajeni" novinarstva su pisali kako Srbi sa Kosova pate za Lekom. Lagali su kao što danas lažu oni koji o Kosovu pišu, ne razumevajući  ni Kosovo, ni njegove Srbe.

Stiže slikom i rečju i vest da je Dijete Ivica položio venac na spomenik "drugu Rankoviću" Meni nije važno kakvu je poruku Srbima poslao tim činom. Meni je važno št a, Dijete Ivica, onako u duši misli o "drugu Leki" Da li misli da je Tito dželat, a Leka žrtva? Da li misli da je Leka slabić, ili da je Tito u pravu što ga je skloni, kada je ćutao so smrti? Da li je drug Leka bio u pravu što je silne skotove i srpske krvnike smestio na Goli Otok?

Odgovor nemam, ali bih bih glavu dao da znam šta u suštini misli Dijete Ivica. Kao što pijanac nije degustator pića, ni Dijete Ivica nije samo degustator sećanja:

"Kada smo imali crveni pasoš i putovali gde smo želeli." Dijete Ivica je Komunista u srcu i duši, sve ostalo je zavođenje Srba za Golem-Planinu.

Srce Tijane Ognjanović nije izdržalo! Od sale u domu kulture u Rakovici, "kod konja", vikao sam zapomagao, molio!

U Aprilu smo imali sav novac za Tijanu. Tada je država trebala da je pošalje na operaciju. Nas nekoliko hiljada bili smo garanti da će operacija biti plaćena. Tijana nije preživela, Vlada Srbije jeste! O tempora, o mores!

Toza odavno prokazani "debejac" s Banovog brda, sada dobrodržeći i dobrostojeći penzioner prisustvuje neimanju bus-plus kartice u autobusu 37.

Kontrolora stišava zbog "prejake revnosti", a neimaoca kritikuje zbog "građanske neodgovornosti"  Istovremeno se raspituje kod jednog i kod drugog o svemu i svačemu.

-Dokle ćeš da brcaš nos u tuđe stvari?, začikavam ga. Potom ga pitam zašto se još nije odvikao da svuda njuška. Nervozno mi odgovara:

-Ja sam samo građanin koji hoće da pomogne! Društvena zajednica ne može da napreduje, ako radni ljudi i građani ne daju svoj pun doprinos.

Ja mu ljutito odgovaram:

-Dao si ti pun doprinos ispraćaju mnogih poštenih ljudi na kružno putovanje!

Odgovara da je samo hteo da vidi u čemu je problem, ljutito odmahuje rukom i kreće ka izlazu.

-Tozo špijun nije radoznali građanin; dovikujem mu dok izlazi iz vozila.

Drakče bakalin se pita, što je Bolan Vučiću trebalo da mu guzičari budu savetnici?

-Koji guzičari? Pitam.

-Lepo piše da se čovek zove Guzenbauer!

Objašnjavam mu da je to normalno nemačko prezime, rašireno po svetu i da su se sada Nemci raširi po celoj evropi.

-Drakče ja sam zabrinut jer postoji mogućnost da Bolan Vučić iznese dupe na megdan Guzenbaueru, a nama kaže da je to uradio jer dupe ne sme da zvrji prazno, kažem je njemu.

Na Kosovu ništa novo! Aleksandar Tijanić nas sa severa Kosova, ni na dan obelažavanja pedeset godina javnog servisa nije udostojio, da kažemo šta imamo.

Mi sa severa Kosova smo odavno stigli na kraj puta, na koji ostatak Srbije još nije ni krenuo. Zbog toga i nema više osmeha na mom licu.