Međuvreme

 

Omrznut ođe, nepoželjan tamo

 

Književnik Komnen Čolović Kojo uputio nam je pismo, očekujući da ga objavimo. A što ćemo drugo, no da objavimo!

 

Uvaženi  književnik  Milovan Danojlić  u pjesmi:

 

Ko smo što smo, kuda idemo?

 

Predugo traje naše izuzeće

(Sja sunce, ali sneg se još ne kravi,

Na niskoj klupi, zemljane sveće.

Hranu sa groba razneli su mravi.

Jabuka. Bosiljak zaboden u teglu.

Otopljen vosak steže se na snegu.

 

A reka opet teče nekud mimo,

I miš u temelju rodne kuće grebe,

Mi pristadosmo da ne postojimo:

Pred gorima se postidismo sebe.

Kratko je vreme dugo sagrešenje:

Ni smrt nam neće doneti rešenje.

 

(,,Zadušnice"), iz zbirke Večiti nailazak 1986.

 

Pišem Vam, poštovani gospodine uredniče i molim Vas, da ovo pismo objavite jer ga pišem kao Veliki Srbin omrznut u Srbiji i nepoželjan u rodnoj lomnoj Crnoj Gori. Hajka na mene traje , koji se retko  uklapa u Nacion, ka omražen kod kuće i ovde otpisan, probudila je u meni nagon elementarne solidarnosti. Kao OLJAGANI  i nabeđeni  višestruki prestupnik od Strane kaljavog i lopovskog režima u mojim otadžbinama SRBIJI I CRNOJ GORI, prestao sam da se bojim negovane srpske ludosti i crnogorskog beščašća. Mogu jedino za sebe da kažem da sam moderni hajduk, uskok, komita ili uskoro divljak, koji neće imati ni lične papire ni niti trajne papire.  MOŽDA JE HAJDUČIJA , u ovom vremenu moj trajni model življenja. Jugoslavija je preminula  neka joj je laka crna zemlja, ali je u Srbiji puko čir mržnje, izlio se gnoj, koji se nakupio u dušama koje su kovale bratstvo i jedinstvo, pa sadašnje stanje nikud ne vodi, ali jasno otkriva gdje ko stoji.

Ko je u pravu svi ili niko to ćemo da vidimo. Nikada u životu nisam volio komunističko blato, našu zapadnu ,,braću", neregularno postupanje. Uhode i lažovi  trulog i korumpiranog režima u "Srbiji plemenitoj  međi", svojim spletkama i  šlifovanim lažima osporavaju  mi dvojno državljanstvo , koje su mi ti isti komunistički kriminalci osporili u poznim pedeset osmim godinama mog života i posle preživelog udara.

Moja međa  je putokaz ljudstva i čast, kamen koji  se ne  vrijeđa i koji ne smije pasti. Nacionalni egoizam koji je postao preovlađujući  u svim našim sredinama ali ja sam po rođenju SRBIN iz sela Boljanići SO Pljevlja R. CRNA GORA.

Ne ja nisam mrzitelj vlastite nacije a ne bih želio da sada raspravljam o crnogorskom državljanstvu. Možda da sam šiptar ili bošnjak iz "Milovih razjedinjenih  srpskih emirata" ne bih imao problema.

U OVOM MOM VERBALNOM RATU, govorim ono što mislim i onako kako jeste. Teško i zbrkano mogu da primim  i prihvatim moje + Gordo posrtanje +.

Porastao sam u opancima, a deda mi je nosio šajkaču, a na sabore je samo nosio crnogorsku štednu  kapu koju krase četiri +S" sa krstom i pet pozlaćenih krugova. Zaspao samiI nisam se probudio iz crnog sna kojim pleme moje spava, i usnio sam da u mojoj epohi utvrde da NJEGOŠ nije Srbin. Zašto se čude što se kao Srbin  osjećam  kukavnim i povređenim  i ono Njegoševo: O kukavno srpstvo ugašeno"?!

Valjda su Njegoš i Vuk bili i  ostali svakom Srbinu pored  krsne slave i muške glave u kuću   jedine zakletve. Bespuće na kojem sada  stojim  ne da mi koju ću krivinu izabrati kao desničar i kom ću se  carstvu opredeliti, kako ću od sada govoriti  dvostrukim jezikom. Dvostrukost nije dio  moje gorštačke  prirode ni kada su me na Svetog Spasoja 24.05.2012. usred bijela dana na njihovu bruku i sramotu zločinački hapsili  plaćenici korumpiranog režima  gradske policije Beograd. Sebe su izigrali  i nadigrali i poniženi pokušavaju da se izvuku iz ovog teškog  kriminalnog krivičnog dela.

Ali neka znaju udahnem čist vazduh, pljunem u šake i kažem ,, Uspeli ste Vi, monstrumi i zlotvori da me očeličite".

  Ne možete me  natjerati  da klečim nitkovima, da se sližem sa Vašim ušima i vaškama i da postanem patrijahalni  komunista.

Dobri moj narode, prošao sam mnoga srpska tradicionalna  prebivališta kao vuk samotnjak, i video da mnogo Srba živi u  novoobrazovanim varošicama, neomalterisanim jednospratnicama, bez ikone i krsne  slave. Vežbam da srbujem  jer  to odavno nisam radio, Parola "Crna Gora i Srbija to je jedna familija  više ne važi. Srbe i Crnogorce komunisti su podelili novim Mojsijevim  tablicama.

Kako  možemo da živimo sa ovolikim lažima , netačnim podacima.

Lako je optužiti  Čolović Komnena  -  Koja za sve i svašta , ali je teško  sakriti stepen sopstvenog kukavičluka i zla.

"Koji pije rakiju izdao je Srbiju"Na moja leđa se decenijama  pokušava da prebaci teret Nerada i nečinjenja.

Ja sam strpljiv sagovornik i posle mita o Kosovu u našoj povesti,  izgubiti ga  a toliko se kleti u njega  i držati se naglavačke.

Verujem da su uzdrmani  temelji ove lude  i  naopake građevine  pa više ove pse neću moliti  ni za bilo što.

Hajdučija  hvala bogu nikad nije držala do konvencija.

Kakva zakonitost, kakav red, kad oni koji odlučuju  o mojoj sudbini nisu izabrani u normalnoj proceduri.

Njegoš:

 

Pade Miloš čudo vitezovah,

Žrtvom na tron biča svijetskoga.

Gordo leži veliki vojvoda

Pod kjlučevima krvi blagorodne,

 Ko Malopred  što gordo iđaše,

Strašnom mišlju prsah nadutijeh,

Kroz divljačne tmuše azijatske,

Gutajućih vatrenim očima (- )

Prezirući  ljudsko  ništavilo

I pletenje bezumne skupštine.

 

Oprostite mi  gospodari  naših sudbina, što smijem ovako kao "Slobodan građanin" da zborim i govorim.

Koljena mi nisu tanka, moja otadžbina  je kao Nojev kovčeg potonula u kosovskom potopu, a moji koreni nisu ispod  Lovćena, jedino što  me za nju veže je "JEZIK" i on je jedno i sve. Nikad nisu nitkovi  bili toliko važniji , a ime Crne Gore  je uskrsnulo iz kosovskog mita.  Jezik je naša nevidljiva  crkva, nepodeljena  nerazorena država , on je ikona i spas.

Zašto su Bog i Obilić najčešći u stihovima  vladike Rada?

Njegoš:

 

 Šta bi narod učilo viteštvu

Da njegovih nije mučenika

S čih grobova  luča opominje

Vaskrsenje ne biva bez smrti.

 

Komnen Čolović Kojo