Zaječar

 

Kako je u Gradskoj upravi u Zaječaru godinama zloupotrebljavana solidarna pomoć zaposlenima

 

Sitni zubi, krupni zalogaji

 

Birokratija je oduvek znala da zaštiti svoje privilegije. U Srbiji postoji Poseban kolektivni ugovoro za državne organe, koji podrazumeva pomoć zaposlenima u slučaju zdravstvenih tegoba, nabavke lekova, smrtnog slučaja i slično. Naravno, kao i uvek, plaćaju građani. Provincijska vlastela u Zaječaru je otišla korak dalje u ovoj mizeriji, pa je tim novcem omogućila privilegovanim drugovima i drugaricama da idu na ulepšavanje, ugradnjom skupocenih implantata i keramičkih zubnih proteza. Dok su se obični smrtnici lečili gde stignu i o svom trošku, odabrani su birali privatne klinike u kojima će sređivati svoje nedostatke

 

Vuksan Cerović

 

  Jedan zaječarski sindikalni veteran reče: "...Danas je bolje imati gram sreće nego pet kila pameti". Prema njegovoj definiciji, pojam sreće je u nekoliko minulih decenija sužen i gotovo bez ostatka sveden na političku prilagodljivost, ili preciznije rečeno podobnost. Ako si po volji stranci koja je na vlasti i vlastodršcima, kaže taj stari borac koji je već batalio sve bitke, znanje i pamet ti ne trebaju. Ta karakteristika nije baš na ceni.

Šta je na ceni pokazala je vest koja je tokom minulih dana silno intrigirala Zaječarce. Otkriveno je, naime, da je grupa ljudi u Gradskoj upravi grada Zaječara do blistavog osmeha i sjajnih zuba dolazila narodnim parama, odnosno novcem svojih sugrađana.

Sve se to dešavalo iza leđa javnosti, a oni koji su vest obelodanili i iskoristili za dnevnopolitičke potrebe, nisu se potrudili da istraže kako je do toga uopšte došlo, ko je glavni junak te, kako je u jednom dnevno listu okarakterisano "jadne" priče. Štaviše stekao se utisak da je glavni junak stavljen pod kišobran iako potpuno nezasluženo. Ali, krenimo redom...

Rad u državnim organima i državnim preduzećima odavno je privilegija. Mnogi još pamte kako su se srpskim železnicama besplatno vozikale tetke, ujne, tašte i svastike srpskih železničara, a da nikada niko nije narodu rekao koliko je sve to koštalo. O drugim privilegijama i da ne govorimo. U državnim organima, gde je starešina bog koji bezmalo odlučuje o životu i smrti podređenih, a račun gotovo nikome ne polaže, privilegije su vremenom postale selektivne i konspirativne.

Tako je malo ko u Gradskoj upravi grada Zaječara znao da je Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe propisano, da zaposleni imaju pravo na socijalnu pomoć u slučaju teže ili duže bolesti; nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju, zdravstvene rehabilitacije, nastanka teže invalidnosti, nabavke lekova,  smrti...

Sve ovo važi za zaposlenog i članove njegove uže porodice. Znali  su, naravno, oni koje je muka terala, ali još bolje od njih Jasmina Gačević Mladenović, načelnica Gradske uprave i njeni puleni i to su obilato koristili. Ne treba sumnjati da je u to bio upućen i doskorašnji gradonačelnik Zaječara Boško Ničić, ali nije poznato u kojoj meri je u tome učestvovao.

Prema podacima do kojih je reporter "Tabloida" došao u Gradskoj upravi u Zaječaru, od 2008. do 01.08.2013. godine za socijalnu pomoć radnicima Gradske uprave isplaćeno je 3.552.372 dinara. Pomoć su, na osnovu 118. rešenja, primila 62  od ukupno oko 200 zaposlenih, iz čega proizilazi zaključak da je nekima isplaćivana i po nekoliko puta. Među njima je svakako bilo onih koji su teško bolesni, onih čiji su članovi porodice bili teško bolesni ili postali invalidi, kao i onih čija su primanja bila mala i nedovoljna da podmire sve troškove života.

Međutim podaci do kojih smo došli nedvosmisleno pokazuju da je najviše novca završilo u rukama onih koji nisu želeli da se leče u državnim medicinskim ustanovama, nego u privatnim klinikama gde je to znatno skuplje. Gotovo 40 odsto tog novca (1.369.949 dinara) potreošen je u periodu od 1. 1. 2011. do 1. 8. 2013. godine za ugrađivanje skupih zubnih proteza ili implantanata. Za proteze je odobravano od 28.000 do 140.000 dinara. Koliko je novca  u prethodne tri godine utrošeno na lepši osmeh nije nam poznato. Sva rešenja za zubne proteze potpisala je Jasmina Gačević Mladenović, tadašnja i sadašnja načelnika Gradske uprave.

Pošto zubne proteze nisu ortopedska pomagala, a Jasmina Gačević Mladenović se nije potrudila da to sazna, logičan je zaključak da sredstva za te namene nisu mogla da se odobravaju. Problem, međutim, nije samo u tome. Problem je što je "socijalna pomoć" davana i radnicima na rukovodećim radnim mestima koji su imali solidne plate, što su u skupim privatnim klinikama obavljani medicinski zahvati koji se sa uspehom obavljaju u Kliničkom centru Niš ili Beograd sa uputom lekarske komisije koja u Filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zaseda svakog radnog dana, što se pojedine, pre svega "zubne rabote", sa pravom mogu svrstati u luksuz i što ima indicija da novac u nekim slučajevima uopšte nije trošen u skladu sa rešenjem kojim je odobren.

Zaista je teško objasniti Zaječarcima zašto su socijalnu pomoć dobili Jasmina Gačević Mladenović (dva puta ukupno 151.590 dinara), načelnica gradske uprave sa primanjima od blizu 100 hiljada dinara, Dušan Mladenović, član Privremenog organa sa verovatno nešto većim primanjima ( dobio 139.590 dinara), Irena Đorđević, zamenica načelnika Odeljenja za finansije (dva puta ukupno 107.000), Karan Dragomir, šef trezora grada Zaječara (dva puta ukupno 203.324), Vesna Perović Kurko, načelnica Odeljenja lokalne poreske administracije (100.000 dinara)...

- To je zaista sramota - rekao nam je jedan službenik Gradske uprave, koji nije želeo da mu ime pomenemo, zbog straha da mu načelnica Gradske uprave to nikada ne bi oprostila. - Bio sam i ja bolestan, znao sam da neki uzimaju pare, ali nisam uzeo jer komšije i poznanike ne bih mogao u oči da pogledam. Svaka čast ljudima koje je velika muka naterala jer su imali mizerna primanja i nisu mogli da plate ni participaciju, ali da ljudi na funkcijama dobijaju socijalnu pomoć, to nema nigde. Te pare su za svašta korišćene.

Naravno, ništa se ne dešava slučajno, pogotovu kada je reč o privilegijama u Gradskoj upravi u režiji Jasmine Gačević Mladenović.  U 2011. godini ona je, kao načelnik Gradske uprave, sklopila dvadesetak ugovora o delu sa svojim činovnicima pod blago rečeno neobičnim okolnostima. Po tim ugovorima isplaćeno je 365.000 dinara plus doprinosi.

Sa Dragomirom Karanom, Irenom Đorđević, Zlatom Kovačević  Ivanom Trifunović i Danijelom Miletić sklopljen je, 3.3.2011. godine ugovor o delu, po kome su navedeni radnici Odeljenja za finansije bili u obavezi da "postavljaju(!?) dokumentaciju, raznose završne račune po mesnim zajednicama i sređuju kancelarije(!?) uz naknadu od po 20.000 dinara plus doprinosi. Šta se podrazumeva pod postavljanjem dokumentacije nije nam jasno, niti u rešenju piše šta se podrazumeva pod "sređivanjem kancelarija".

 Samo 20 dana kasnije, 23. 3. 2011. godine sa istim službenicima sklopljeni su novi ugovori o delu po kojima su bili dužni da "ispravljaju podatke na postojećoj dokumentaciji saglasno važećim propisima za Odeljenje za finansije". Ekipa je pojačana sa Vesnom Perić i  Draganom Jelenković a svakom od njih je isplaćeno po 30.000 dinara plus doprinosi. U Gradskoj upravi se mogu čuti komentari da su navedeni ljudi ekstra plaćeni da ispravljaju sopstvene greške.

Konačno, 16. 5. 2011. godine načelnica Gradske uprave potpisala je ugovore o delu sa Draganom Stojanovićem, Milanom Vujićem, Milivojem Stankovićem (radnicima u ERC-u), Dragomirom Karanom, Ivanom Trifunović, Danijelom Miletić, Irenom Đorđević i Zlatom Kovačević , po kojima su bili u obavezi da rade na poslovima "usaglašavanja načina izrade zarada zaposlenih u novom programu odobrenom od Ministarstva finansija". Dragomiru Karanu i Ireni Đorđević je isplaćeno po 20.000, Ivani Trifunović 15.000, a ostalima po 10.000 dinara. U tom periodu, bilo je radnika u Gradskoj upravi koji su obavljali razne poslove koji im po sistematizaciji nisu pripadali, ali im nikada nije ponuđena nikakva nadoknada niti su je ikada tražili.

Kada se sve sabere bez dileme se nameće zaključak da je za blistave osmehe činovnika o trošku građana Zaječara najodgovornija Jasmina Gačević Mladenović. Za divno čudo to joj uopšte nije smetalo da nakon nedavne promene vlasti u Zaječaru opstane na funkciji sa koje je to radila. U izjavama novih gradskih čelnika, koji su osudili trošenje narodnih para za skupocene zube odgovornost načelnice nije ni pomenuta. Da li je to još jedna potvrda teorije bivšeg sindikalca da je bolje imati gram (političke) sreće nego pet kila pameti?