Francuska

 

Posledice lakomislenog izbora Fransoa Olanda za predsednika u domovini demokratije

 

Daj ostavku, spasi Francusku!

 

Za samo godinu i po dana Francuska je postala zemlja na rasprodaju, američka pudlica i marioneta bankarskih lobija. Nesigurnost, lopovluk, banditizam, korupcija su u porastu a ekonomija u padu. Marsej je najnesigurniji grad. Po ostalim gradovima stvaraju se zone bezakonja i radikalnog islamizma. Peta sila sveta sve više liči na treći svet i izaziva podsmeh u celoj Evropi. S obzirom na to da je 2017-ta još daleko, i da Oland kao i svaki predsednik ima apsolutni imunitet, pa ne može da mu se sudi, ispada da je jedino rešenje i za Olanda i za Francusku ostavka, piše crno na belo u obrazloženju peticije za njegovu smenu.

 

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

 

Pilot malog aviona zmaja  David van Hemelryck je ovoga leta izazivao senzacije dok je nadletao prepune plaže Atlantika, vukući za svojom ultra lakom letilicom transparent sa natpisom: "Hollande-démission.fr". U prevodu ovo je adresa sajta preko koga pilot platnenog zmaja šalje nebeski poziv na ostavku predsednika Olanda. Na  raznim zemaljskim skupovima i mitinzima se takođe može čuti usmena verzija iste poruke. Ali kako se takva neostvarljiva pusta želja opozicije ponavlja u raznim verzijama, od subverzivnih aero-mitnga do škrabanja po zidovima, to znači da se nešto ozbiljno događa.

Oland bašing  ili anti-olandizam je na putu da se pretvori u jednu organizovanu političku struju visokog napona koja treba da drmne omrznutog predsednika. Sve otvorenije se čuju pozivanja na član 68 Ustava, koji predviđa ostavku u slučajevima ludila,  izdaje ili nesposobnosti da se izabrani vladar nosi sa odgovornošću funkcije. U slučaju Olanda ovaj poslednji uslov je i evociran kao zakonska podloga za otpuštanje s posla kralja bez krune. Treba naglasiti da Francuska demokratija nema veze sa izvornom antičkom, već da je sistem vlasti u Jelisejskoj palati više inspirisan sistemom Versaja iz doba Lujeva.

Francuska je demokratsko-republikanska monarhija gde je sva vlast skoncentrisana na jednu ličnost. Kako bilo ko može da postane predsednik, to znači i da bilo ko može da radi bilo šta, pa i da ugura zemlju u rat i bedu, samo ako mu se hoće ili ako je udaren mokrom čarapom. Francuzima se već dešavalo da im ludak bude kralj.

U vreme Kosovske bitke i cara Lazara, na francuskom dvoru je sedeo Karlo VI Ludi, koji je svojom politikom uspeo da izgubi državu, i Francuska je nakon njegove smrti nekoliko decenija ostala deo engleske kraljevine sve dok Jovanka Orleanka nije pokrenula oslobodilački rat. To je ostalo duboko ukorenjeno u svesti Francuza. Jovanka je postala svetica a njen primer koji je danas praktično proglašen za nacionalistički ekstremizam, ipak mobilizuje etnički čiste Francuze i poziva ih na borbu protiv mondalističkih dahija koji bi da i njima menjaju i falsifikuju istoriju.

 

David je Golijat

 

Takve i slične analize novonastale situacije su sve češće i teme raznih članaka ili debata na televiziji. Ako postoji bar jedna prednost ovakve demokratije to je mogućnost da se javno i bez opasnosti po život iznesu žarke želje pojedinaca da se najvažnijem čoveku što pre vide leđa. Drugi, opet, takvu slobodu pripisuju nemoći vladajuće klike.

Ono što je Oland uveo kao sistem nije ni kapitalizam ni socijalizam već mešavina laksizama i idiotizma. U takvom društvu više nema ni jakog zakona ni jake ekonomije, pa ni jake opozicije. Horizont je zapušen i budućnost postaje zla kob.

David van Hemelryck, je holanskog porekla i radi kao pilot za turističko razgledanje Versaja. Njegovi letovi su legalni jer poseduje licencu za reklamiranje po vazduhu. On se prvi put predstavio javnosti kao prvoborac u sukobu protiv zakona o venčavanju pedera.

Davidov anti-olandizam je mnogima razumljiv pa nije ni čudo da su njegova protestna nadletanja često propraćena aplauzima.

Mnogi su ga pozivali pa i plaćali da nadleti i njihovu plažu. Narod voli hrabre ljude i usijane glave, one koji protestuju u ime onih koji isto misle al' moraju da ćute.  Nije momenat da se izgubi posao bar dok se ne otplate krediti i dok deca ne stanu na noge. Niko bolje od građana Srbije ne može da razume situaciju nemoći da se spreči nadolazeća diktatura.

U suštini mnogi Francuzi se slažu sa Davidovim izjavama da nije demokratski da jedan predsednik vlada samovoljno i protiv većine. Malo hrabriji, i oni koji nemaju više šta da izgube, potpisuju svoje ime i adresu u peticiju koja kruži preko interneta. Za sada se samo  15.000 ljudi pridružilo letećem Holanđaninu, ali David veruje da u zemlji od 70 miliona pismenih stanovnika i u eri interneta  može da nagomila tih 4 miliona potpisa, koliko je potrebno da bi se pokrenuo referendum po pitanju šut-karte gospodina predsednika nesposobnjakovića.

Isus je krenuo sa dvanaest istomišljenika, kažu u okruženju inicijatora peticije. Predsednik nezaposlenosti, razdora i korupcije, Oland je veliki minus za Francusku, dodaju oni koji žarko žele da po prvi put od revolucije pa na ovamo, narod opet presudi jednom vladaru. Oland je slučajni predsednik, tvrde isti koji su ga izglasali. U Francuskoj preovladava ubeđenje da je on izabran samo zato što je Sarkozi bio omrznut. Danas se taj isti Sarkozi tretira kao favorit i spasilac u slučaju vanrednih izbora. Narodu je zaista teško ugoditi.

 

Od Raja do raje

 

Optužnica protiv Olanda je nešto neviđeno u Francuskoj. Osim što mu se zamera da ne poštuje istoriju i tradiciju, njemu se pripisuje i širenje loše slike o Francuskoj.

Oland je izneverio poverenje i ne ponaša se kao predsednik jedne nacije već kao lider stranke i zaštitnik raznih lobija.

Njegova izborna obećanja su uglavnom laži sem onih koja služe bankarima, bogatašima ili homoseksualcima i strancima. Ovde više ni kriminalci osuđeni do pet godina robije nisu obavezni da odsluže kaznu. Može i kod kuće.

 Ovakav napredak i modernizam pravde stvara klimu straha i nesigurnosti u celoj državi. Francuska nije Švedska, iako je rado pominje imitira. 

Ni ekonomska politika nije bolje vođena od pravde. Francuska je za samo nekoliko meseci izbila na prvo mesto po oporezivanju svojih građana. Oland je postao za mnoge pravi finansijski ajatolah. Ipak, zemlja slobode i ljudskih prava se najviše obrukala pred svojim sunarodnicima i komšijama kao ratoborni sponzor pobunjenika u Siriji, što mu u realnosti dođe kao neka vrsta savezništva sa Al Kaidom.

Ne samo da je Francuska svetski izolovana u ovom partnerstvu za rat već normalni predsednik odbija da konsultuje svoju skupštinu i da uvaži mišljenje velike većine svojih birača. Oko 70% Francuza su protiv politike čoveka koji ima ugovor na pet godina samovolje, kao da je kralj, kako je neko primetio.

Oland se zapravo igra predsednika kao da je još uvek u kratkim pantalonicama. On nema iskustva, i svojim amaterizmom stavlja državu u opasnost. Problem emigracije i jačanje islamizma su najvidljiviji oblici olandizma jednog pogubnog sistema vlasti, koji nema ni glavu ni rep.

De Golova uniforma je preveliko odelo za takog snobovskog i ratobornog predsednika.  Francuska vlada liči na neku bratsku ložu koja se davi u kavijaru i šampanjcu dok narod grca u dugovima i pati zbog besposlenosti, da ne kažemo beznadežnoj nepotrebnosti postojanja. Suvišan i nikome potreban, jedan od najemancipovanijih i najprosvećenijih naroda sveta postaje banalna sirotinja raja okupirana u svojoj zemlji.

 

 

Klovn ili genije

 

Ovako oštri epiteti nisu ni retkost ni ekskluzivitet opozicije. Čak i u taboru saučesnika u vlasti čuju se kritike na bombaški mentalitet čoveka koga inače svi nazivaju mlakonja. Njegov rat u Maliju ga je toliko opio da po svaku cenu traži da ponovi svoj vojni trijumf na nekom drugom ratištu.

Protivnici i opozicionari imaju slonovsko pamćenje i dobro se sećaju kako je Oland trijumfovao u pustinji Afrike, kada su ga na rukama nosili i kada je skoro sa suzama u očima uskliknuo da je to najsrećniji dan u njegovom životu. Jedini problem što Sirija nije Mali. Ona je čak veoma veliki problem i za prvu silu sveta, a kamoli za petu. Francuska, zemlja snova, sve više liči na ružan san.

Koliko Francuza je pokušalo da krene stopama Žerara Depadjea i napusti svoju zemlju pred finansijskim i poreskim terorom, ali su mnogi uhvaćeni na granici sa više keša nego što zakon dozvoljava i sve im je oduzeto.

Država se hvali da je tako zaradila stotine miliona evra. Pored peticije koju David i njegovi apostoli pokušavaju da organizuju, postoji još nekoliko sličnih sakupljača potpisa.

Iskreno se sumnja da je sama vlada organizovala kontra požar da bi se potpisi raspršli na sve strane i da niko nema dovoljan broj da pokrene akciju protiv čoveka kome se klanjaju oni koji na njegov potpis žive i uživaju.

Još uvek su sveži snimci od 14. jula, kada je publika izviždala Olanda prilikom Dana republike i parade na Jelisejskim poljima,  i to na očigled svih televizija sveta. Nikada ranije to nije doživeo nijedan francuski predsednik. Samo, ništa ne može da uzbudi hladnokrvnog i tvrdoglavog Olanda. Ukorenjen u svom pozlaćenom bunkeru Jelisejske palate i okružen nekolicinom vernih ideologa, on je sve dalje od realnosti.

U nemogućnosti da reši ekonomsku krizu i probleme nezaposlenosti, nesigurnosti divlje emigracije i sve žešću islamizaciju države, okružen poslovnim skandalima i korupcijom, on prezire bes naroda. On ne voli Francusku, tvrde isti oni koji ga pozivaju na ostavku.

Za samo godinu dana Oland je dokazao ono što je narod uvideo već nekoliko nedelja nakon svoje greške da glasa za čoveka koji nikada nije bio ni običan ministar.

Sa svoje strane on uporno tvrdi da zna šta radi i da će do kraja godine naći formulu i da će sve krenuti nabolje. Biće posla i para i biće mu svi tako zahvalni da će ga ponovo izabrati u maju 2017-te. Ako se dotle ništa ne desi, i ako kriza popusti on može zaista da uđe u istoriju Francuske kao najomrženiji predsednik koji je i pored svega toga uspeo da odradi dva mandata i da za to vreme potpuno izmeni zakone i navike i mentalitet jedne od najstarijih i najkonzervativnijih nacija u Evropi.