Vojvodina

 

Gde su nestale milionske sume ulagane u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj  Kamenici

 

Pajtićevi doktori oboleli od pljačke

 

Uz svesrdnu podršku Izvršnog veća Vojvodine i još uvek nesmenjenog Bojana Pajtića,  sva "demokratska" rukovodstva Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, trošila su nemilice novac poreskih obveznika na nepotrebno renoviranje, zapošljavanje administrativnog osoblja, kupovinu aparata koji nisu neophodni samo da bi neko blizak rukovodstvu dobio još jedno radno mesto...I još niko za to nije odgovarao. U međuvremenu, pokrajinski političari govore o izgradnji Instituta Kamenica II. I spremaju nove pljačke preko svojih "stručnjaka" u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

 

Milica Grabež

 

Pokrajinska administracija će uzeti kredit od čak 18 miliona evra kako bi kupila oprema za Institut u Sremskoj Kamenici,  Kamenica II. Zaposleni na Institutu za KVB  tvrde da bi ta cifra bila daleko manje, ili uopšte ne bi bilo potrebe za kreditom, da se nije rasipalo na sve strane. Uz svesrdnu podršku vlade Vojvodine rukovodstva instituta trošila su novac poreskih obveznika nemilice: na nepotrebno renoviranje, zapošljavanje administrativnog osoblja, kupovinu aparata koji nisu neophodni samo da bi neko blizak rukovodstvu dobio još jedno radno mesto...

Takav  plan izgleda imaju i u Kamnici II. Naime, prema prvim procenama za nabavku opreme bilo je potrebno deset miliona evra, ali je u međuvremenu ta cifra narasla na 18 miliona evra. Toliko novca će pokrajina uzeti kao kredit koji će potom vraćati građani Vojvodine. Ideja je da upravo građani postanu akcionari u Kamenici II, i direktno i čvrsto budu vezani za dug kamarile Bojana Pajtića. U rasipanju prednjači Institut za kardiovaskularne bolesti. Zaposlenima u ovoj ustanovi, između ostalog, smeta što je potrošeno mnogo para na renoviranje celog petog sprata, koji je ceo pretvoren u kabinete za rukovodstvo.

Prethodni direktor instituta Ninoslav Radovanović lepo je opremio svoje kabinete. Nije on čovek koji će raditi u lošim uslovima. Međutim, novom rukovodstvu to se nije dopalo pa su sve morali da renoviraju. Kabineti su bili uređeni u starinskom stilu - sve je bilo od drveta. Taj nameštaj je sklonjen i nestao je, sve je odneto: vrata, prozori. Niko ne zna ko je to odneo kući. Znamo da nije prodat ni poklonjen nekoj siromašnoj bolnici u Srbiji, što bi bilo logično. Dakle, uzeli su ga oni koji su doneli odluku da se sve renovira. Umesto tog drvenog nameštaja stavili su plastiku, aluminujum, PVC, laminat, venecijanere, kobaltne pločice, mesing i druga čuda. 

Teško je i proceniti koliko je novca potrošeno. Prema nekim informacijama do kojih su došli naši sagovornici potrošeno je negde oko pola miliona evra za ceo famozni peti sprat.

- Tu su i video bimovi, neka tehnološka čuda. Sve je urađeno futuristički. To nam ništa nije trebalo jer sve to nikakve nema veze s lečenjem, niti ičemu što ima veze sa zdravstvom.

 U Beogradu su u mnogo skromnijim uslovima uspešno uradili transplantaciju srca dok se u Kamenici renoviraju kabineti. Mi smo za njih čista budućnost, ali smo kada je reč o nameštaju i video bimovima. Nekada smo mi bili čudo za medicinu - navode zaposleni u Institutu. 

Oni podsećaju da je upravo u Kamenici urađena prva transplatacija srca, još početkom devedesetih. Nju je uradio Ninislav Radovanović.

- U međuvremenu smo propali. Hirurgija više nema ni pacijente, sve se rešava stentovima. Na operacije dolaze samo najteži slučajevi. To, međutim, nikoga ne brine, važno je da se opremaju kabineti. I dok gore uživaju u futurističkoj raskoši dole pacijenti čim se probude iz anestezije traže da im vrate pare koje su dali na ruke doktorima, jer su nezadovoljni kako se prema njima odnose - kaže sagovornik, inače zaposlen na Institutu. 

Na hirurgiji nemaju opremu, nemaju zaliske, nemaju monitore. Radi se jedna operacija dnevno, mada se uvek radilo šest dnevno.

To je bio standard koji se sada sveo na ispunjavanje forme, tek toliko da možemo da se zovemo hirurgijom. Bojan Pajtić i Dragoslav Petrović  rade ceo posao: njih dvojica stoje iza svega. Bez njih ništa ne može i samo oni i direktorka znaju koliko je ukupno para potrošeno. Jedino bi ozbiljan i nezavisan revizor mogao da vidi o kojoj je sumi reč. Ali nema sumnje da bi od tog novca mogla biti kupljena oprema za Kamenica II.

 

Skener za muža

 

 Direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti Nada Čemerlić Ađić na toj funkciji je od 2006. godine. Od tada pa do danas, kažu sagovornici, ona zapošljava rođake i prijatelje. 

- Samo pogledajte odakle dolaze novozaposleni. Svi su iz sremskomitrovičke opštine, odakle je Čemerlićka. Najčešće zapošljava administrativno osoblje, kako i medicinske sestre. Uskoro ćemo imati više administrativnog osoblja nego medicinskog. Na primer, Snaja Čemerlićkine frizerke postala je takozvani šef punktova. Ti punktovi si su posebna priča. Bukvalno su izmišljeni kako bi neki ljudi primali platu za nerad.

Punktovi su postavljeni na svakom hodniku i tu se upisuju ljudi koji prilaze, uzimaju im se lične karte. Pitaju ih zašto idu i zašto odlaze.

Samo da podsetim da mi nismo uniformisana lica, niko na Institutu nema pravo da uzima lične karte i u bolnici koji pretenduje da bude najbolja na u regionu prave neka vojna utvrđenja. Zbog tih punktova uopšte ne može da se dođe do famoznog petog sprata. Kada se ide na peti sprat legitimišu se i pacijenti i zaposlen. Tamo je zabranjena zona - kaže Tabloidov izvor.

Sledeći veliki problem je kupovina CT skenera, koji Institut za kardiologiju nije neophodan. Kako kažu svi sa kojima smo razgovarali kažu da je na tom institutu neophodna sala za kateterizaciju (trenutno radi samo jedna a potrebne su najmanje dve).

Na onkologiji imamo liste čekanja za CT skener, dok se kod nas snimi svega nekoliko pacijenata. A ne dozvoljavaju pacijentima s onkologije da dolaze kod nas. Uz sve to, taj CT kupljen je za 2,5 miliona evra iako košta 900.000 evra. Sada na sva tri instituta ima ukupno šest CT skenera, ali, da tako kažem, nepravilno su raspoređeni. Neki ne rade punom parom, dok se na drugim čeka. Za te pare mogli smo da kupimo nekoliko hibridnih sala koje su nam neophodne. CT skener nije kupljen zato što nam je neophodan, već samo da bi direktorkin muž Oto Adžić dobio još jedno radno mesto i samim tim još jednu platu. On radi i na onkologiji i na Institutu za kardiovaskularne bolesti. 

 Ogorčeni zaposleni dalje pričaju da je pre četiri godine, na rođendan instituta, Pajtić "poklonio dnevnu bolnici građanima Vojvodine". Problem je šta bolnica nikada nije proradila! U nju nikada nije primljen niti jedan pacijent! Dnevna bolnica je otvorena samo da bi se uzimale pare jer je sve vreme iz pokrajinskog fonda za zdravstvo izdvajan novac za rad bolnice koja ne prima pacijente. Teško je i zamisliti o kojoj količini para se tu radi i gde su sve otišle. "a od samog početak nije ni planirano da bolnica prima pacijente govori i to da su predvideli da bude smeštena blizu sale za operacije i za kateterizaciju, dakle, na mestima gde sve mora biti sterilno. Kada bi tu i ulazili civili, ljudi s ulice koji dolaze na pregled, pacijenti koji tu leže bili bi izloženi raznim infekcijama. Iako je kupljena oprema za bolnicu vremenom je sve sklonjeno tako da je to sada kancelarija Ota Adžića, supruga direktorke Nade Čemerlić-Adžić, gde je on napravio salu za odmor sa đakuzijem. 

Sporna je kupovina aparata za sterilizaciju. Sindikat "Nezavisnost" je 2007, kada je oprema kupljena, podneo krivičnom prijavu protiv direktorke Instituta za kardiovaskularne bolesti i pojedinih članova komisije za nabavke koja je odobrila kupovinu aparata za sterilizaciju po višestruko višoj ceni od tržišne. Tužilaštvo, međutim, prijavu i dalje drži u fioci.

Povod za tužbu bila su dokumenta koja ukazuju da je Institut, ne proveravajući prodajne cene, nabavio opremu za sterilizaciju od firme „Medikom" u vrednosti od 346.946 evra, iako je u međuvremenu utvrđeno da je cena sterilizatora s opremom bila višestruko niža.

 

Duhovi u bolnici koja ima samo zidove

 

 Kada bi se sve uzaludno potrošene pare stavile na jednu gomilu Kamenica II mogla bi biti poprilično popunjena opremom. Podsetimo, novinar NS Reporter uspeo je da uđe u zgradu Kamenice II. Tamo ima samo zidova i ništa više. Nema ni kreveta ni opreme!

 Sve je pusto i prazno, kao i kasa za kupovinu opreme. Umesto da se kupuje deo po deo opreme pokrajinske vlasti će uzeti krediti koji će vraćati građani Vojvodine. Tako je pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman rekao je da će zaduživanje za Kamenicu II od 18,35 miliona evra, biti emitovane hartije od vrednosti, na deset do 15 godina i s kamatnom stopom od šest odsto godišnje.

Zasad, po njegovim rečima, planirano je da se opreme tri instituta u Kamenici - za kar diovaskularni je namenjeno 467 miliona dinara, za onkologiju 870, dok je za plućni potrebno 760 miliona dinara. Vlada Vojvodine je u poslednje četiri godine u Institut u Sremskoj Kamenici uložila ukupno milijardu i 320 miliona dinara.

 

 

Kriminal na Institutu za plućne bolesti Vojvodine

 

 

 Kao direktor na Institutu za plućne bolesti Vojvodine postavljen je dr Branislav Perin, i to  posle mnogih nezakonitih radnji koje je napravio, zbog čega je tužne i od strane Lekarske komore Srbije. Uvid u njegove krivične radnje imao je Bojan Pajtić, ali, njemu se baš zbog toga dopao! Perin je, na primer, stavljao na "noćna oročavanja" novac lekarske komore Vojvodine, i tako sebi pribavljao protivpravnu imovinsku korist. On je za svog šefa hirurgije postavio  dr Dejana Đurića koji je u teško alkoholisanom stanju udario džipom dete i pobegao sa mesta udesa, a u kolima je bio sa švalerkom.

Pošto su očevici zapisali broj kola, policija ga je našla u skoro besvesnom stanju alkoholisanosti. To unesrećeno dete danas je težak invalid, a Đurić nikada nije procesuiran. Na Institutu za plućne bolesti postoji novi aparat za kateterizaciju koji staje više od milion evra a koji direktor Branislav Perin ne dozvoljava da bude stavljen u funkciju.

 Perin je renovirao i stari plućni dispanzer u Majevičkoj ulici u Novom sadu, a ista firma  je kasnije renovirala njegovu vikendicu. Na korupcionaški način kupio je i zastareli informacioni sistem za 150.000 evra od firme Prokom- Soft u Novom Sadu u Futoškoj ulici. Direktor te firme je izvesni Potić, koji istovremeno radi i na Institutu za plućne bolesti i naplaćuje po 2.000 evra za stručne radove i disertacije od ambicioznih doktora. On je, takođe, privilegovan da ide na basnoslovno  skupa  i nepotrebna  putovanja sa grupom doktora (Kopitović, Matijašević, Zarić...).

Branislav Perin sa ove pozicije uzima i proviziju od doktora koji pre operacija  reketiraju pacijente (Koledin, Bjelović, Ilinčić...). Zbog reketiranja je ucenio i  smenio doktora Koledina a postavio sebi odanog Đurića, nemoralnog i  psihički propalog  alkoholičara.

O svemu ovome ima na metre  debele zabeleške i Pokrajinski SUP u Novom Sadu, ali politička volja osnivača (Izvršno Veće Vojvodine, tačnije, Bojan Pajtić) ne dozvoljava  procesuiranje direktora i doktora, da se ne bi kako kažu, srušio krov sva tri instituta u Kamenici!

 

Seča UNICEF-ove šume

 

Kada je krajem pedesetih godina, pod okriljem UNICEF-a, planirana  izgradnja Instituta za  plućne bolesti Vojvodine, sve je kasnije izvedeno u skladu sa najsavremenijim zahtevima koji su ispunjavali sanatorijumi te vrste u  Švajcarskoj. Između ostalog, zasađeno je stotinu i više hektara borova i breza, zapravo, čitava šuma koja je okruživala ovaj "Čarobni breg", koji Tomas Man nije video. u Vojvodini. Kada je počela izgradnja Kamenice II , napravljen je službeni zapisnik Sekretarijata za zaštitu  životne sredine da se sme poseći najviše 7-8 stabala borova. Ali, na žalost, seča šume je nastavljena po nečijem nalogu, što nije zapamćeno od doba Marije Terezije. Posečeno je preko 155 stabala borova visokih i do 40 metara a ostali su samo panjevi prečnika i do metar i po visine! Prema dvosmislenim izjavama sva tri direktora Pajtićevih Instituta, "stabla  su odneli oni koji su ih posekli". Ovako je nestao i sav nameštaj, vrata i prozori Instituta  u Kamenici.

 

 

A 1.

 

Čvrste vilice doktora Žilice

 

 

Direktor hitne medicinske pomoći  Novi Sad, dr Bogdan Živanović, koga zaposleni  zovu "doktor Žilica", jer ima izražene alkoholičarske kapilare na nosu, kadruje u ovoj ustanovi kao despot. Sve zaposlene je podelio na lojalne i "ostale". Ovaj teški alkoholičar, psihopata i bolesni erotoman, ne trpi tuđe mišljenje. Ovde je došao kao kadar političke grupacije poznate kao Treća Srbija i odmah doveo do pometnje u poslovanju i odnosu prema struci i pacijentima pre svega.

  Već u prvim mesecima direktorovanja u prvi plan isplivavaju  ljudi najgorih mogućih ličnih karakteristika sa isticanjem novih moralnih obrazaca u ponašanju. Dr Zoran Štrbac nekada "nosilac napredne demokratske misli", sada obilazi sedište svoje stranke u širokom luku,valjda u nastojanju da se dopadne naprednjacima svojim mahinacijama, kojima se preporučuje Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću. Takvim "prorežimskim" ponašanjem, Štrbac je napredovao pa je postao savetnik i zamenik direktora "Žilice".

Na mesto načelnika  u Hitnoj pomoći, dolazi dr Dragan Ćulibrk koji se već u prvim danima  istakao u ispunjavanju i sprovođenju svih direktorovih želja.

Iz ranijeg poslovnog rukovodstva Hitne pomoći, ostala je osoba koja je trebala biti procesuirana od strane inspektora za borbu protiv privrednog kriminala zbog reketiranja za potrebe Srpske napredne stranke (SNS), pa je abolirana. Sada osmišljava nova radna mesta i unapređenja za potrebe direktora "Žilice". Zaposleno je šest glavnih medicinskih tehničara, petnaest koordinatora, pet šefova smena, šest šefova objekata i niz načelnika, pomoćnika, zamenika...Naravno, sve je jasno, treba nagraditi lojalnost za savete koje je preko ovih ljudi dobio od sive eminencije iz Srpske napredne stranke!

Raspored rada ekipa je izmenjen kao što su pretumbane i same ekipe. Ekipa Srem II, na primer ide na intervenciju iz Petrovaradina preko celog Novog Sada i treba da stigne na Novo Naselje. Troškovi su ogromni ali direktor kaže da su potrebni jer gradonačelnik  Vučević  insistira na velikim troškovima. Oba sindikata koja su se borila za zaposlene su silom ugušena a članstvo naterano na ispisivanje. Vozila hitne službe su u užasnom stanju. Na  internetu masovno kruži video zapis kako kola hitne pomoći grupa ljudi gura sa stadiona Vojvodine jer je ostalo u kvaru!

 Pare za amortizaciju vozila i drugih sredstava se troše na drugim mestima, popunjavajući rupe za dodatke podobnih zaposlenih. Neprekidno se vozi petoro službenih kola i to uglavnom u privatne svrhe, što nikad dosad nije bila praksa a troškovi idu na teret poreskih obveznika. Vozikaju se direktor, zamenik, načelnik, glavni medicinski tehničar, šef voznog parka. Kola zavoda se viđaju na parkinzima raznih prodajnih objekata gde izabrani kupuju na veliko  sa familijom. Između ostalih, i supruga direktorovog zamenika dr Štrpca koja karticom zavoda za HMP puni gorivo u svoja privatna kola.