Na licu mesta

 

Liberalno-demokratska otimačina: sudnji dan legendarnih beogradskih kafana

 

Čeda i Madera

 

Ni ratovi, bombardovanja, pa ni međunarodne sankcije nisu Srbiju tako devastirali kao "demokratska" vlast koja ovu zemlju pod okupacijom neprestano drži od 5. oktobra 2000. godine. Jedan od eksponenata te vlasti je Čedomir Jovanović, nekadašnji blagajnik Zemunskog klana, a danas vlasnik velikog broja preduzeća i vrednih nekretnina. Njegov finansijski uspon se poklapa sa nestankom Zemunaca, a prva žrtva njegovog pohoda je Ugostiteljsko preduzeće "Madera" iz Beograda.

 

Igor Milanović

 

DP "Madera" je privatizovano prema starom Zakonu o svojinskoj transformaciji prema kome su radnici sticali do 60 odsto akcija preduzeća dok je 40 odsto pripadalo državi. Struktura kapitala, kao rezultat takve privatizacije, dobila je mešoviti oblik u kome akcionari imaju 87,38 odsto, PIO fond 5,79 odsto, a društveni kapital (akcije u otplati) 12,62 odsto. Po navodima kasnijeg direktora "Madere" Ivana Anića, preduzeće je do njegovog dolaska februara 2004. godine nagomilalo dugove od 60 miliona dinara (u to vreme oko milion evra).

  U mutnim vremenima privatizacije po modelu DOS-a, odmah posle petooktobarskog puča, jedan deo radnika svoje akcije prodaje dvojici opskurnih likova: Zoranu Lukoviću, zvanom Verdi (vlasniku istoimenog restorana), i Zoranu Lazareviću, sa nadimkom Brija (zakupcu restorana "Kalemegdanska terasa"). "Sve se odvijalo van zvaničnog prodajnog mesta, Beogradske berze. Kupoprodaja je vršena ispod ruke, tako da nigde nije proknjiženo ko su vlasnici otkupljenih akcija", tvrdio je kasnije predsednik kluba akcionara "Madere" Savo Ilić.

  Odmah posle ubistva Zorana Đinđića, u vreme dok su svi živeli u strahu od represalija vanrednog stanja, "Skupština" akcionara "Madere", tačnije Brlja i Verdi, donose odluku da se preduzeće zbog nagomilanih dugova i poslovnih problema dokapitalizuje.

  Na osnovu člana 8 Statuta osnovni kapital preduzeća utvrđen je Rešenjem Ministarstva za privredu i privatizaciju br. 433-2/98-KO 21/2003 od 17.4.2003. godine sa stanjem na dan 31.12.2002. godine na 51.451.900 dinara, ili tada 786.726 evra. Na osnovu te i takve procene 52 odsto akcija kupuju Brlja i Verdi, ovog puta zvanično, plaćajući ih početkom maja 2003. samo 33,5 miliona dinara (tada oko pola miliona evra).

  Nasuprot ovoj proceni, stoji stručno urađena procena urađena po nalogu samih manjinskih akcionara, kojom je ukupna imovina "Madere" vredela 12.134.730. evra, odnosno, posle odbitka dugova, 11.875.380 evra! Da je ova procena bliža realnosti od one Ministarstva privrede i privatizuje, govori i činjenica da je samo prodajom jednog od ukupno četiri lokala u vlasništvu "Madere", Verdiju i Brlji vraćen kredit od ukupno 46 miliona dinara sa sve pripadajućim kamatama, koji su njih dvojica navodno dali "Maderi".

  Pomenuti kredit je, inače, potrošen na adaptaciju restorana "Velika Madera" na Tašmajdanu u Beogradu. Interesantno je da nikada niko od nadležnih i ovlašćenih nije izvršio procenu vrednosti radova u "Velikoj Maderi". Čak i kada bi navedena suma bila tačna, to bi značilo da je adaptacija samo jednog lokala u vlasništvu preduzeća vredela daleko više od 52 odsto celokupnog preduzeća?!

  Precizno navođenje datuma kada se šta dešavalo u ovoj mutljavini nikako nije slučajno. Sve se odigravalo u trenutku fizičkog nestanka vođa Zemunskog klana, jedinih svedoka koji su sa sigurnošću znali kome je ta kriminalna organizacija poverila svoj novac na čuvanje i "pranje". Još jedan dokaz tvrdnji da je to upravo bio današnji predsednik LDP-a Čedomir Jovanović jeste činjenica da su Verdi i Brlja odmah po preuzimanju "Madere" na čelo njenog upravnog odbora doveli Gordanu Savić, Čedinu taštu! Septembra 2003. tadašnji zamenik predsednika SRS-a, a današnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić javno je izneo tvrdnju kako iza otimanja "Madere" stoji tadašnji potpredsednik republičke vlade Čeda Jovanović.

  Prevarenim radnicima, kojima je ispred nosa oteta vredna imovina sticana generacijama, trebalo je pune tri godine da Trgovinski sud (danas Privredni sud) u Beogradu donese privremeno rešenje kojim se vlasnicima "Madere" zabranjuje otuđenje imovine. U međuvremenu je ono najvrednije već prodato.

  Uprkos privremenoj meri zabrane otuđenja i opterećenja četvorosobnog stana u prizemlju i jednosobnog na prvom spratu u Ulici Svetozara Markovića 50, gde je uprava „Madere", skupština akcionara je donela odluku da se i ta imovina prebaci na novoosnovanu firmu „Re devolopment". To Lazareviću-Brlji i nije bilo teško da sprovede, jer njegovo preduzeće „Aida trejd" ima 70 odsto akcija, pa svaki put preglasa male akcionare. „Madera" je u svom sastavu nekada imala poznate kafane, poput istoimenog lokala u Tašmajdanskom parku, čiji zakupac nije više ovo preduzeće nego Brljina „Aida".

  Pošto je sud, bar privremeno, onemogućio Čedu da dalje rasprodaje "Maderinu" imovinu, on je sve svoje akcije prodao Stanku Subotiću Canetu i time se povukao iz ovog ugostiteljskog preduzeća. Novac koji je tako  zaradio, a radi se o nekoliko miliona evra, uložio je u izgradnju  objekta na novoformiranom placu između ulica Augusta Cesareca, Radanske i Krajiške u elitnom beogradskom naselju - Dedinje.

 Ovo zemljište, Zoran Lazarević-Brlja je nameračio još u vreme petooktobarskog državnog udara, ali je bilo potrebno izvesno vreme da se daleko od očiju javnosti spoje dve manje parcele u državnom vlasništvu u novu, sa ukupno 794 kvadratna metra, na kojoj je nikla luksuzna građevina. O kakvom se kvalitetu radova i luksuznoj opremi radi, dovoljno govori podatak da je pomenutu zgradu u zakup uzela ambasada NR Kine.

  Dakle, novac opljačkan od "Madere" Čedomir Jovanović je uložio u izgradnju objekta na državnom zemljištu, koji je rentirao za velike pare (preko 30.000 evra mesečno!).

 

A 1.

 

Maheri i milioni

 

  Klub akcionara UP "Madera" je uz pomoć našeg eminentnog stručnjaka Branka Dragaša u avgustu 2005. uradio procenu ukupne vrednosti imovine preduzeća u vreme "dokapitalizacije" i istu uputio najvišim državnim organima sa apelom da se zaustavi pljačka.

  U pomenutoj analizi se navodi, kako je "Madera" imala sledeće objekte u vlasništvu: 410 kvadratnih metara u ulici Sv. Markovića 50 u Beogradu (sedište preduzeća), restorane "Putnik" u Borči (190 kvm) i "Beli grad" u Brankovoj 1 (431 kvm), bifee "Pek" u Vojvode Stepe 20 (60 kvm) i "Korali" u Bulevaru Kralja Aleksandra 80a (40 kvm), kao i magacinski prostor u Krnjači (150 kvm). Samo vrednost ove imovine iznosila je oko dva miliona evra.

  Osim toga, UP "Madera" je u trajnom zakupu imala čitav niz objekata, među kojima su bili i mnogi poznati i izvan Beograda, pa čak i Srbije, kao što su: restoran "Madera" i u blizini bife "Mala Madera" na početku Bul. Kralja Aleksandra, "Mali Pariz", "Lasta", "Srpska kafana", "Galeb", "Marš na Drinu", "Prešernova klet", "Šumatovac", "Zora"...

  Sve pomenute objekte je "Madera" izgubila. Za "Šumatovac" se zna da godinama nije plaćan zakup ni za lokal, kao ni za pripadajuću uličnu baštu. Zbog toga je objekat predat u parazakup drugim firmama, iako "Madera" na to  nije imala pravo, i danas je zatvoren, a eventualni novi zakupac bi "Maderinom" nasledniku u ovoj mutljavini trebao da plaća 10.000 evra mesečno.

  Vrednost najznačajnije opreme koja je preuzeta u trenutku "dokapitalizacije" iznosila je  438.660 evra, dok je preuzeti sitni inventar vredeo 318.570 evra. Ukupna imovina preduzeća vredela je preko 12 miliona evra, dok su obaveze iznosile samo 259.350 evra.

  Da bi navodno finansirao rekonstrukciju "Velike Madere" Zoran Luković-Verdi je od Kapital banke uzeo kredit u visini od 5.486.785,21 dinara. Ova svota, za koju se ne zna sa sigurnošću na šta je utrošena, Verdiju je "Madera" vratila, a inspekcija Narodne banke je utvrdila da on nikada nije vratio kredit Kapital banci, koja je zatvorena samo neki mesec po odobravanju ovog aranžmana!