Do koske

 

Za koga je opljačkan Beograd?

 

Đilas i dalje jaše

 

Preuzimanjem  vlasti postalo je jasno da Srpska napredna stranka, a pre svega Aleksandar Vuči�, ne želi da smeni gadonačelnika Beograda Dragana Đilasa, zbog ideje očuvanja demokratske pljačke i zajedničkih, neraskidivih poslovnih interesa. I danas, dok traje "veštačka oplodnja" nove gradske vlasti,Vuči� prećutno odobrava da stari Đilasovi ljudi, Tatjana Paši� i Živorad Anđelkovi� budu najozbiljniji kandidati da i dalje vode Beograd putem surove pljačke i novih zaduživanja.

 

Nikola Vlahovi�

 

Ako prvi potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vuči� bude istrajao na ličnim interesima, glavni grad Beograd će umesto gradske vlade i gradonačelnika dobiti opasnu grupu pljačkaša koja će nastaviti sa masovnim prevarama i otimačinom. I to nije njegova težnja od juče, nego je takav plan pripremio čim je postalo jasno da neće dugo moći da čuva Đilasovu poziciju...

 Naime, tokom 2012. godine, nekako je do javnosti  stigla vest o novoj pljački budžeta Beograda za novih nekoliko stotina miliona evra. Pojavila se i vest da je "istraga u toku". Danas, na kraju  2013. godine, postaje jasno zašto te istrage nije bilo (ili je obustavljena), i zbog koga je Dragan Đilas, kao najodgovornija ličnost koja je tokom svoga mandata zadužila Beograd za skoro milijardu evra, sačuvan od procesuiranja. Aleksandar Vuči�, čovek koji je sebe izdigao do nebesa pričom o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, svakako zna i zašto.

Da bi bilo jasnije kome je i zašto Vuči� "čuvao leđa", treba se setiti da su  protagonisti nezapamćene pljačke budžeta (osim Dragana Đilasa) bili i Đilasov najbliži poslovni saradnik Nenad Kova� (inače kum Aleksandra Vučića), ali i jedan od vlasnika preduzeća WP Tim Sistem, Aleksandar Đorđevi�, inače, rođak Dušana Petrovića, bivšeg funkcionera Demokratske stranke. Ipak, njihovo učešće u celokupnoj otimačini iz budžeta predstavlja samo deo užasa u koji je đilas doveo i sadašnje i buduće generacije građana Beograda.

Ne treba zaboraviti da je u vreme predizborne kampanje 2012. godine, Vuči� obilato koristio priču o pljački Beograda, o Draganu Đilasu kao čoveku koji mora da odgovara za to, i o stotinama miliona evra novih kredita koji su trošeni kako se htelo Demokratskoj stranci i njenim nezajažljivim pojedincima i privatnim firmama. "Đilas tajkun", pisali su po svim beogradskim zidovima Vučićevi stranački aktivisti. Očekivao se obračun sa njim, čim vlast bude promenjena.

Ali, ve� u junu mesecu 2012. godine, postalo je jasno da od privođenja Đilasa zakonu, nema ništa. Vuči� je, slušajući sugestije svoga idola Miodraga Rakića, bivšeg šefa Tadićevog kabineta, javno zaštitio sve Đilasove pljačke. Bio je to jedne političko-poslovne idile između Vučića i Đilasa, koja je neometano trajala sve dok jedno krilo Srpske napredne stranke, predvođeno predsednikom Skupštine Srbije Nebojšom Stefanovićem, nije krenulo u konačan obračun sa dosadašnjim rukovodstvom Beograda na čelu sa Đilasom.

Prethodno je Vuči�, pritisnut željom te grupe članova SNS, bio prinuđen da obeća brzo Đilasovo uklanjanje. I sam je pomenuo Stefanovića kao mogućeg kandidata za gradonačelnika. Ali...Kao i mnogo puta pre toga, u različitim situacijama, Vuči� je doveo u zabludu sve one koji su mu poverovali. Stefanovi� je ostao na čistini, bez podrške onoga koji odlučuje o svemu. Uprkos tome, nije prestao da javno raskrinkava Đilasa i njegove pljačke.

U međuvremenu, bivši gradonačelnik je odlučio da se naruga svima (uz prećutnu Vučićevu saglasnost): on kandiduje svoju dugogodišnju najbližu saradnicu Tatjanu Paši� i višestruko kompromitovanog čoveka, bivšeg direktora Parking servisa, Živorada Anđelkovića, uz obrazloženje da su bili "bliski Đinđiću"!

Lako je razumeti zašto Đilas i dalje vlada Beogradom i zašto Vuči� ne želi da jednim potezom reši pitanje novog gradonačelnika i nove gradske vlasti. Teško je rasturati razrađen sistem pljačke od koga su svi imali koristi. Jo� je teže prekidati svoje diskretne poslove, pokrivene Đilasovom kriminalnom mrežom. Treba znati da su takozvani "nevidljivi" poslovi takvi da donose dnevne prihode i Vučićevim i Đilasovim ljudima. Neverovatno je, ali samo su cene zakupa kioska u Beogradu prestigle one u Njujorku, na Menhetnu!

Na atraktivnim gradskim lokacijama, za najam lokala od oko pet kvadrata, mesečno je potrebno i više od 250.000 dinara! Opštine Savski venac i Novi Beograd među najskupljima su. Op�tinska javna preduze�a "Poslovni prostor", koji i pre licitacije nude visoke startne cene zakupa, teraju trgovce u propast ili sivu ekonomiju.

Me�u 75 lokacija JP "Poslovnog prostora" Savski venac, 65 radi aktivno. Mese�ni zakup koji se pla�a ovom op�tinskom preduze�u ide od 12.000 dinara, pa �ak do 270.000 dinara!

Pljačkala je dosadašnja gradska vlast na sve moguće načine. Krajem aprila i početkom maja prošle godine, izgorelo je na volšeban način 13 autobusa Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, kao svojevrsna najava potpune komande nad Direkcijom za gradski prevoz od strane Zorana Šarca jedan od nekadašnjih vlasnika privatne autoprevozničke firme Braća Šarac Luv, koju je kupila kompanija Veolia, inače poznata po pljačkama u zemljama u tranziciji.

Iz gradskog budžeta se za javni prevoz godišnje izdvaja oko 13 milijardi dinara. Od tih para privatnim prevoznicima su isplaćivane sledeće subvencije: u 2011. ukupno 3.938.142.963 dinara, a u periodu od 1. januara do 15. novembra 2012. godine, ukupno 4.012.240.484 dinara. Za 2013. godinu, jo� nema izveštaja.

I dok je GSP pravio gubitke, Đilasovo privatno preduzeće Apex, koje predvodi konzorcijum Bus Plus sistema, samo od provizije je uzelo desetinu miliona miliona evra!

I firma WP Tim, koja je u vlasništvu Procescom d.o.o. iz Beograda, a čiji su vlasnici Vojislav Krsti�, Miroslav Petrovi� i Aleksandar Đorđevi�, predstavlja jedan od onih kompleksnih Đilasovih lanaca pljačke pomoću kojih su nevešto sakriveni pravi vlasnici poslova iza kojih stoje i on i njegovi saradnici.

Vučićev kum Nenad Kova� nikada nije bio samo običan poslovni partner Dragana Đilasa, nego je glavni posrednik između njih dvojice. Ali, to je samo jedan od razloga zašto Vuči� ima ideju da, umesto promene vlasti u Beogradu, zavede neku vrstu "prinudne uprave" na čijem će čelu opet biti njegovi i Đilasovi ljudi, spremi da i dalje pljačkaju dva miliona Beograđana.

Naravno, da nije bilo Vučićevih interesa, i ovde bi on galamio do nebesa da "niko nije zaštićen".