(P)likovi

 

Na putu ka novim metodama pljačke: šta predviđa predlog izmena Zakona o stečaju

 

Sami sebe isplaćuju

 

Da bi prikrio svoje pljačke iz perioda dok je bio stečajni upravnik, novi ministar privrede Saša Radulović spreman je da potpuno likvidira Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika. Po želji svojih finansijera iz krugova najvećih tajkuna i kriminalaca, ministar će novim Zakonom o stečajnom postupku, i rad stečajnih sudija da stavi pod kontrolu vlade, kako bi se do kraja sprovela pljačka srpske privrede.

 

Igor Milanović

 

Još nije ljudski ni seo u ministarsku fotelju, a ministar privrede Saša Radulović je kao iz rukava istresao predlog novog Zakona o stečaju. Ovakva brzina još nije viđena u novijoj srpskoj istoriji.

Tvorci novog Zakona o stečaju su Saša Radulović i stečajni upravnik Dobrivoje Petrović. Njih dvojica su, ne samo prijatelji i poslovne kolege, već i kolege u kriminalu. Po podacima dobijenim od merodavnih ljudi iz same Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Radulović i Petrović su  stečajni upravnici na čiji rad je Agenciji i stečajnim sudijama dolazilo najviše pritužbi. Sadašnji ministar je dva puta pravnosnažno kažnjen zbog "nesavesnog rada", što je samo eufemizam za potkradanje, dok je u još dva postupka prvostepeno kažnjen, ali je žalbeni postupak još uvek u toku. Da nije postao ministar, sigurno bi izgubio licencu za rad kao stečajni upravnik, a verovatno bi bio i uhapšen.

Razlog za ovakvu ekspeditivnost su neuspeli pokušaji Radulovića da smeni sadašnjeg direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Sinišu Kukića. Prvo je ministar pokušao da na sednici vlade progura taj predlog, pa kako nije dobio podršku ostalih ministara obratio se Kukiću sa pozivom da ovaj sam podnese ostavku. Kukić je taj predlog odbacio i najavio da će, u slučaju da bude nezakonito smenjen, objaviti sve što zna o ministru Raduloviću koji je do imenovanja za ministra i sam bio stečajni upravnik. Tako je Raduloviću ostala samo jedna mogućnost: da promenom zakona ukine kompletnu Agenciju.

Ministar Radulović se tokom svoje karijere stečajnog upravnika upleo u konce organizovanog kriminala. Po podacima iz elektronske arhive Hipo Alpe Adrija banke a.d. u Srbiji vidi se da je on bio zaposlen kao savetnik po ugovoru o delu, sa mesečnom naknadom od 13.000 evra. Kao što je poznato, ova banka je likvidirana posle serije afera koje su poslednjih godina potresale region i na robiju oterale ne samo pojedine biznismene i bankare, već i bivšeg hrvatskog premijera Ivu Sanadera.

U Agenciji za privatizaciju se Saša Radulović vodi i kao poverenik u predmetu šećerane Dimitrije Tucović 1898  u stečaju. U tom predmetu mu pripada preliminarna nagrada u visini od 2.550.000 dinara, i naknada troškova od 3.600.000 dinara! Umesto da preduzeće izvlači iz stečaja, Radulović je nezakonito prodao opremu i osnovna sredstva, i to kao staro gvožđe! Agencija za privatizaciju i dalje u ovom stečajnom postupku plaća radnike Radulovićeve kancelarije - Sunčicu Stanojević, Marka Radulovića i Slavicu Spasić.

Pravi finansijski i politički mentor Saše Radulovića, bio je i Bogoljub Karić čiju je kompaniju Braća Karić  on vodio kao stečajni upravnik, i na taj način uspeo da prikrije mnoge mahinacije koje su se odvijale preko ovog preduzeća. Kada ga je vlada Srbije imenovala na mesto ministra privrede, Radulović je morao da napusti sve stečajne postupke koje je do tada vodio. U slučaju BK kompanije postojala je opasnost da novi stečajni upravnik otkrije sve ono što je Radulović uspeo da sakrije, te da novoimenovani ministar ostane bez finansijske podrške porodice Karić.

Kako se to ne bi dogodilo, Radulović je još 6. septembra 2013. godine, stečajnom sudiji Mirjani Keserović poslao svoju asistentkinju Slavicu Spasić sa ultimatumom da upravo ona bude postavljena za novog stečajnog upravnika u kompaniji BK. Gospođa Spasić do tog momenta nije samostalno vodila ni jedan jedini stečajni postupak, ali je uprkos tome dobila da vodi komplikovani sistem Braća Karić kako bi kao Radulovićev pulen mogla da nastavi da štiti porodicu pomoću čijih veza i para se on uzdigao do ministarskog mesta.

Sve ovo, kao i mnogo šta drugo, poznato je Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, zbog čega Radulović želi da je stavi pod sopstvenu kontrolu ili potpuno ugasi. Umesto Kukića, ministar Radulović je planirao da na čelo Agencije dovede Dragana Vignjevića iz Subotice, još jednog člana svoje dobro organizovane kriminalne grupe. Pošto je ovaj pokušaj propao, na dnevni red je došao predlog izmena Zakona o stečaju.

Tim predlogom je planirano da čak 80 odsto današnjih stečajnih upravnika ostane bez licence, a da samo nekoliko kancelarija koje su ranije pokazale spremnost da učestvuju u mahinacijama i pljačkama dobije 440 stečajnih postupaka iz Agencije za privatizaciju. Sa radom bi nastavile neke kancelarije iz Beograda sa ukupno petnaestak upravnika, pet do šest stečajnih upravnika iz Subotice, kao i nekolicina njih iz Novog Sada, Niša, Kragujevca i Užica. Ostali bi morali na biro rada.

Umesto dosadašnje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika kontrolu bi preuzela Organizacija za vršenje nadzora nad stečajnim postupcima. Ova organizacija, koja treba da bude formirana tek po stupanju na snagu izmena Zakona, vršila bi kontrolu, ne nad radom stečajnih upravnika, već nad stečajnim postupcima, pa tako bi nadzirala i stečajne sudije. Ovako bi izvršna vlast faktički kontrolisala pravosuđe, što je suprotno Ustavu.

Direktora organizacije bi postavljala Komora stečajnih upravnika, još jedno telo koje tek treba da bude konstituisano. Na ovaj način bi umesto jedne Agencije koja je do sada punila državni budžet, Srbija dobila dva potpuno nepotrebna i nefunkcionalna tela koja bi se finansirala iz budžeta.

Po predloženim izmenama Zakona odbor poverilaca bi odlučivao o imenovanju stečajnih upravnika, pa bi tako do poverilačkog ročišta bio imenovan jedan upravnik, a zatim bi Odbor imenovao svog stečajnog upravnika. Odbor po predlogu izmena Zakona čine najveći poverioci, a to su u najvećem broju slučajeva banke. Tako bi ove finansijske institucije, koje su uglavnom u stranom vlasništvu, konačno dobile mogućnost da potpuno zavladaju srpskom privredom.

Osim ovih devijacija, novi Zakon bi doneo i proširene mogućnosti pljačke. Dosadašnja zakonska rešenja nisu bila idealna, ali su koliko-toliko sprečavala stečajne upravnike da rade šta hoće. Jedna od barijera je bila i ta da su stečajni upravnici imovinu preduzeća koje vode mogli da prodaju pod relativno strogim uslovima, mada je i tu bilo rupa kroz koje su se provlačili dovitljivi muljatori kojima je pripadao Saša Radulović. Sada će sve biti jedna velika rupa, jer postupak prodaje imovine stečajnog dužnika neće moći da se prekida kada se jednom pokrene. O svemu će odlučivati stečajni upravnik, tako da će on imovinu vrednu nekoliko miliona evra moći da proda i "za tepsiju ribe", ako se njemu to lično isplati, i to potpuno legalno!

Saša Radulović je na mesto ministra privrede doveden kako bi nastavio da štiti interese svog finansijera Bogoljuba Karića i njemu sličnih tajkuna koji su odlučili da unište i opljačkaju ono malo srpske privrede što je još preostalo posle divlje privatizacije. Zbog svega toga, Raduloviću nije mesto u ministarskom kabinetu, već u zatvorskoj ćeliji. Ali, on tamo neće dospeti dokle god služi onima koji upravljaju ovom nesrećnom i opustošenom zemljom.

 

A 1.

 

Sedam dana za milion evra!

 

  Veliki potres na domaćem finansijskom tržištu izazvao je odlazak Agrobanke u stečaj. Od njene zdrave imovine je napravljena Nova Agrobanka koja je odlukom Narodne banke Srbije pripojena Poštanskoj štedionici.

  Po zakonu, stečaj neke banke vodi Agencija za osiguranje depozita Narodne banke Srbije. To je bio slučaj i sa Novom Agrobankom, koju je vodio poverenik pomenute Agencije Pero Radović.

  U svom izveštaju od 28. februara 2013. godine Radović pod stavom 16 navodi sve obaveze Nove Agrobanke, gde pod tačkom 2 rezerviše 138.842.000 dinara za rad stečajnog upravnika, odnosno samog sebe. Tek u tački 3 on opredeljuje obaveze prema vlasnicima depozita u iznosu od 230.386.000 dinara.

  U ovom slučaju stečajni upravnik nije imao nikakav posebno odgovoran posao, budući da je Nova Agrobanka pripojena Poštanskoj štedionici i tako izvučena iz stečaja odlukom Narodne banke Srbije, kojoj niko od aktera nije mogao da se suprotstavi. Radović je tako bio samo puki izvršilac i za taj posao od svega nekoliko dana i bez ikakve faktičke odgovornosti sebe nagradio sa preko milion evra.