Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (14)

 

Sudijsku čast određuje vlast

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''.  I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi...

 

Milan Glamočanin

 

Direktor srpske policije Milorad Veljović saopštio je prošlog meseca da je policija istraživala sporne privatizacije koje je u svom izveštaju Savet za borbu protiv korupcije dostavio nadležnoj komisiji Evropske unije. Direktor policije je saopštio da će većina spornih privatizacija epilog dobiti na sudu, podnošenjem krivičnih prijava protiv odgovornih lica, da su neki već u pritvoru, a za neke privatizacije ''nisu prikupljeni dokazi'', i neće biti sudskog postupka!

Istrage ne vodi policija, pa ni njen direktor, već državni tužioci. U konkretnom slučaju, za istragu je ovlašćeno specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, ali se specijalni tužilac, jedini ovlašćen da saopštava da li postoji osnovana sumnja da su u privatizaciji odgovorna lica izvršila krivična dela, ne oglašava. Bolje reći, nije ovlašćen da se oglasi. Zašto? Jer, kada se tužilac Miljko Radisavljević oglašavao, oglašavao se i dnevni bilten naprednjaka Informer, optužujući Radisavljevića.

Sve pomenute privatizacije izvršene su u vreme dok je Milorad Veljović bio direktor policije. Njemu ni tada te privatizacije nisu bile sporne. On ništa nije video, jer mu je tako rečeno. A njemu kada se kaže, on sluša. Nije video, ni čuo, kako je iz Srbije izneto, u inostrane banke, finansijskim transakcijama i malverzacijama preko 51 milijarda dolara, a nije ni čuo ni video da je još toliko novca izneto iz Srbije u kešu, za njegova mandata. A za sve ove iznete pare, na račune koji su poznati, jer ih je američka državna finansijska agencija javno objavila, prvo je prvi potpredsednik Vlade Srbije saopštio za nema dokaza ko ih je izneo, a potom je to, takoreći u šprintu, potvrdio i direktor policije Milorad Veljović, i dobio treći mandat. Takvog direktora policije nema na svetu.

 

Policija samo asistira

 

I šta je ostalo od borbe protiv organizovanog kriminala, koji je, sredinom prošle godine, najavila nova koaliciona Vlada Srbije? Ništa. Samo magla, dim, prevara. Uhapšeni su sitni izvršioci, ne nalogodavci i oni koji su uzeli ogromne pare, pljačkajući Srbiji i njenu imovinu. Nisu dirnuti Mirko Cvetković, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, a potom i premijer, na informativni razgovor nisu pozvani ni Miroljub Labus, ni Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu, ni Danko Đunić. Bilo, pa prošlo. Siniša Mali, nekadašnji direktor za tendere u Agenciji za privatizaciju, dok je njen direktor bio Mirko Cvetković, a potom i njegov savetnik dok je bio premijer, sada je savetnik gospodina Vučića, i predsednik je Privremenog veća koje upravlja Beogradom! Što si veći lopov, na višem si položaju. Umesto tužioca, ''nedostatak dokaza'' pominje direktor policije. Dakle, potpuno nekompetentan čovek, jer on i ne učestvuje u prikupljanju dokaza. Srpska tužilaštva nisu nezavisna u radu. Nije ni čudo, kada, umesto tužilaštva, svakodnevno se oglašava direktor policije i njegovi saradnici. Tužilaca ni od korova. A po Zakoniku o krivičnom postupku pretkrivične radnje sprovodi tužilaštvo. Nema više istražnih sudija, a sudije za prethodni postupak su samo kontrolori rada tužilaštva u pretkrivčnom postupku. Oni dozvoljavaju pretres stana i prostorija, odlučuju da li osumnjičene treba staviti u pritvor, i kada prestaju razlozi za pritvor...Tužioci sami vode istražne radnje, a policija im samo asistira, ali isključivo po pismenom naređenju tužioca sprovode službene radnje.

 

Kakvo pravosuđe, takvi i tužioci

 

I ako je srpski ministar pravde mladoumni ministar pravde saopštio da je srpsko pravosuđe u nokdaunu, nije mu palo napamet, da kao član Državnog veća tužilaca pokrene postupak da se sa mesta republičkog javnog tužioca smeni Zagorka Dolovac zvana Zagor. Zbog nestručnosti, zbog nedostojnosti i napada na ustavni poredak, gušeći rad Javnog tužilaštva Srbije. Nju je na ovo mesto progurao Bojan Pajtić.

Vrhovni javni tužilac, i njegovi zamenici, ulivaju strah svakom predsedniku, ministru i državnom službeniku u svakoj zemlji. Oni su ljudi od digniteta, njihove biografije su besprekorne. Ko je ta Zagorka Dolovac Zagor? Čime se to, i kime, bavi javni tužilac? A vrhovni tužilac Zagor ponekad i svrati u Tužilaštvo, mada ima službeni stan udaljen dvesta metara od tužilaštva, ona je uvek u Novom Sadu, ili u inostranstvu. Mada ni ostali tužioci nisu boljeg učinka. Zaslužuju da ih pobrojimo: Slobodan Radovanović, Olgica Miloradović, dr Ljubomir Prelić, Milan Bojković, Danijela Slijepčević, Jovan Prijić,  Gordana Janićijević, Tamara Mirović, dr Goran Ilić, Đorđe Ostojić, Zorica Stojšić i Snežana Marković.

Zakonom o sudovima, izvršive presude donose se u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu. Vrhovni kasacioni sud ima počasnu ulogu. Odlučuje samo o revizijama, ako je vrednost spora veća od sto hiljada evra, ako su okrivljenima izrečene kazne od 40. godina zatvora, ili ako Javni tužilac Srbije podnese Zahtev za zaštitu zakonitosti.

Svakodnevno u Republičko Javno tužilaštvo Srbije stiže  po stotinu inicijativa za podizanjem zakona za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda. A izvršive presude donose apelacioni sudovi u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu. Protiv ovih presuda nema vanrednih pravnih sredstava, osim ako vrhovni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti. Ali, kakvo pravosuđe, takvi i tužioci.

 

Sudije ne odgovaraju za svoje propuste

 

Ološ iz Republičkog javnog tužilaštva dostojanstveno odbija sve inicijative za podizanjem  zahteva za zaštitu zakonitosti. Osim, ako takav zahtev ne stigne od izvršne vlasti, Skupštine grada Novog Sada, recimo, ili od nekog ministarstva, jer se čudom desilo da nekorumpirani i časni sudija iz Privrednog apelacionog suda, ili apelacionog suda i upravnog suda ne donese presudu koja vređa interese vrhuške na vlasti. E, tu su onda svi podobni i prepodobni tužioci Danijela Slijepčević, dokazani Slobodan Radovanović, Jovan Prijić, Đorđe Ostojić, Snežana Marković, Tamara Mirović...Oni odmah podižu zahtev za zaštitu zakonitosti, a potom Vrhovni kasacioni su u šprintu te zahteve i usvaja.

U posebno teškom položaju su građani koji pred tužiocem osporavaju presude donete u parničnom postupku, jer, osim Danijele Slijepčević, niko od ostalih zamenika republičkog javnog tužioca nije se bavio građanskim pravom! I nije ni čudo što se sve inicijative građana odreda odbijaju. Tako su presude apelacionih sudova neoborive, ma kakve su.  Sudije ne odgovaraju za svoje propuste.

Navodimo primer: ugledni advokat Čedomir Golubović podneo je Prvom osnovnom sudu u Beogradu dve tužbe. Bračni par koji je bio zaposlen u istom preduzeću, tužio je, istog dana, odvojenim tužbama, preko advokata, svoje preduzeće, zahtevajući naknadu za prevoz. Prvi sud je jednu tužbu usvojio, drugo veće je drugu tužbu odbacilo. Osnov je, dakle, bio isti. Isti advokat, isto preduzeće, ist spor. Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je obe presude! Da ironija bude veća, učinilo je to isto veće u Apelacionom sudu!

Bračni par je protiv obe presude podneo inicijativu za zaštitu zakonitosti. Iz sprdnje, da se uvere da pravde u Srbiji nema. Javno tužilaštvo Srbije je obe inicijative odbilo kao neosnovane! Dakle, jedan bračni drug ima pravo na naknadu troškova za prevoz, drugi bračni drug nema. A osim suda, i tužilaštvo tome aminuje! Mladoumni ministar pravde Nikola Selaković dao je tužilaštvu potpuno odrešene ruke. Kada tužilac odbije podnetu krivičnu prijavu, oštećeni više ne mogu da preuzmu gonjenje! Mogu da podnesu prigovor višem tužiocu, koji nije obavezan da im odgovori na pritužbu. Dakle, sve je pod kontrolom javne vlasti. Ako su i poštene sudije često usvajala zahteve za preuzimanjem krivičnog gonjenja, danas je to nemoguće.

 

Zakon koji priznaje lažnu državu

 

Ako nekom ubiju sina, ženu, brata, i tužilac zaključi da nije uputno goniti izvršioce, tu je kraj. Ubili, pa šta. Krivično veće Apelacionog suda u Beogradu je prošle godine naložilo Višem sudu u Beogradu da sprovede istragu protiv četvorice policajaca iz Policijske stanice Zvezdara, zbog osnovane sumnje da su umišljajno, u vršenju službene dužnosti, ubili jednog mladića. Zamenica Višeg javnog tužioca u Beogradu, čiji suprug je takođe zaposlen u policiji, odbacila je krivičnu prijavu. Nakon naloga apelacionog veća da se istraga mora sprovesti, nju je, svakako, trebalo razrešiti od tužilačke funkcije. Ali, ona je još na boljem glasu. Sprega rukovodnih struktura u policiji i tužilaštvu godinama je više nego kriminalna.

I ako je Zakonikom o krivičnom postupku jedini ovlašćeni tužilac - javni tužilac, za jednu četvrtinu krivičnih dela koja propisuje Krivični zakonik Srbije, krivično gonjenje se preuzima privatnom krivičnom tužbom! Kako je to moguće, kada Zakonom o krivičnom postupku nije predviđeno postojanje privatnog tužioca kao  stranke u postupku! A da se i sa mladoumnim ministrom pravde Nikolom Selakovićem i njegovim nalogodavcima urušava pravni i ustavni sistem Srbije, svedoči i predlog Zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova i tužilaštava u Srbiji.

 Umesto da se Izmenama Zakona odrede novi sudovi i tužilaštva, i na taj način u Zakonu o organizaciji sudova i tužilaštva ostavi, makar formalno, postojanje Osnovnog suda i Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici, ovim novim zakonom se, suprotno Ustavu Srbije, ovi sudovi ukidaju, i tako priznaje nezavisnost Kosova. Da li ovog malog pedera treba i dalje držati na mestu ministra pravde. I šta učiniti sa njegovim ocvalim dečkom Oliverom Antićem?

I ako se stalno menjaju srpski zakoni, nikako i da se njihove odredbe međusobno ne isključuju. Opet pitanje- ko kontroliše rad Republičkog javnog tužilaštva, kada Državnim većem tužilaca predsedava Zagorka Dolovac Zagor? Koliko je javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, izvedeno na disciplinski sud pred Državnim većem tužilaca? Pouzdano odgovaramo - niko! Srpski delioci pravde i tužioci su nepogrešivi! I to u zemlji, u kojoj je po priznanju ministra pravde, pravosuđe u nokdaunu! A, pritom, on je član i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ali tamo ćuti, saginje glavu, pokriva se ušima. Koristi se jedino kada u ime Srpske napredne stranke preti opoziciji, ili kritičarima njegove partije. Ima i dobrih predloga, da se Javno tužilaštvo i ostala tužilaštva u Srbiji stave pod direktnu kontrolu Izvršnog odbora Srpske napredne stranke, a da izvestilac bude Miodrag Rakić, skot koji je skotove postavio na ključna tužilačka mesta, na kojima ih i danas čuva.

(Nastaviće se )

 

A. 1

 

Pismo sudskog veštaka

 

Kad je Vesna besna

 

Poštovani g-dine Brkiću,

 

U vezi rubrike "Su(lu)dovanje - Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela", u kojoj ste pisali i o Vesni Vulević, sudiji Privrednog suda u Beogradu, kao lošem studentu, slobodan sam da Vam prosledim dokumenta iz kojih se vidi da je neprimereno ponašanje sudija prema strankama usmereno i na sudske veštake.

 U prilogu Vam dostavljam pripremni podnesak žalbe na Rešenje o prinudnom radu, kojim me prisiljava da pokrijem njene evidentne propuste u predmetu 20 P. broj 597/2012, koje ni praktikant sudske prakse, verujem, ne bi načinio.

 Dana 15.11.2013. godine, po ličnom zahtevu sudije Vesne Vulević (videti ceduljku sa porukom zakačenu na korice spisa predmeta), obavio sam razgovor u kome mi je priznala stručnost, da nije sigurna i da joj treba čvrsta potvrda kako da izađe iz problema, te me zato ponovo angažuje...

Nakon što me je iskasapila sa isplatom troškova u prvom nalazu, njen ponovni poziv da veštačim trivijalnosti, više nego jasno ukazuje da je zabrljala … To potvrđuje dalje vođenje postupka, neuvažavanje mišljenje veštaka izneto u prvom nalazu i na usmenoj odbrani istog, dana 26.6.2013. godine kada sam jasno i nedvosmisleno izneo stav da parnične stranke ne raspolažu validnim ispravama za vođenje postupka, što je imenovana morala u startu da prepozna (na ročištu, kada me je saslušavala, izjavila je da su joj poznati pravni statusi građevinskog dnevnika i građevinske knjige i da zna njihovo značenje i značaj?) i odbije tužbeni zahtev, ali se upetljala, prihvatila veštačenje, saslušala me u svojstvu veštaka, sad određuje drugo veštačenje …

 Na moje direktno pitanje da li će isplatiti ostatak do 90.000,00 din, koji mi je svojom proizvoljnom odlukom, protivno pravnim normama, uskratila u prvom nalazu, ista je izrekla da će ona opet ceniti vrednost mog rada, verovatno i svačijeg drugog ko njoj dopadne šaka …

 Moje opredeljenje troškova veštačenja i potpuno legitiman i pravno utemeljen zahtev da se isti isplate unapred, Vesna Vulević perfidno izvrće i ponovo vrši pravno silovanje preteći mi da ću biti kažnjen ukoliko odbijem njeno rešenje o prinudnom radu za neizvestan iznos koji će ona postfestum odrediti!

 Nažalost, potpuno istinito i realno-surovo važi konstatacija s početka serijala o nepodopštinama lica kojima je data-omogućena sudijska funkcija:

"...Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi...".

 

 S poštovanjem,

 

 Dejan Ilić, dipl. građ. inž.

sudski veštak za građevinarstvo

 

 

A. 2

 

Odgovor

 

(Reagovanje na tekst ''Kako privatni izvršioci prinudne naplate rade za sebe i stranke na vlasti'', Tabloid, broj 298). Odgovaramo gospodinu Uzelcu naslovom...

 

Nismo vas zamenili

 

Molimo vas da u skladu za Zakonom o informisanju objavite ovaj demant

U tabloidu broj 298. od 21.11. 2103. godine na strani 10. objavio se tekst Milana Mladenovića pod naslovom "Uzimaju sirotinji daju bogatašima" u kome su u jednom pasusu pomenuli i moje ime i izneli tri neistine. Neistina je da sam ja posle promene gradskih vlasti u Novom Sadu dobio predmete od gradskih javnih preduzeća već sam za vreme starih vlasti avgusta prošle godine dobio 104 predmeta od JP Informatike a dolaskom novih vlasti nijedan. Notorna je laž da sam dobio na realizaciju čak 40.000 predmeta već sam od 1. juna prošle godine, od kada sam počeo sa radom dobio 7.351 predmeta. Neistina je da sam najviše predmeta dobio od JP Srbijagas, jer ovo preduzeće zastupa ravnomernu raspodelu predmeta.

Očigledno je da ste me zamenili sa nekim drugim.

Milan Uzelac,

privatni izvršitelj

Novi Sad