Bankrot

 

Šta će ostati od Srbije u sledećoj godini?

 

Bankrot, krv, znoj i suze

 

Republika Srbija duguje 20 milijardi evra, a sledeće godine samo za kamate iz republičkog budžeta biće plaćeno milijardu evra, što iznosi više od 10 odsto ukupnih budžetskih rashoda. Trgovinski deficit sa inostranstvom iznosi prosečno šest milijardi evra godišnje. Narodna banka Srbije u stranim bankama drži oko 2,5 milijardi evra za kamatu od 0,1 odsto godišnje, a istovremeno se zadužuje po kamatnoj stopi od sedam do osam odsto. Dogodine će još najmanje 50.000 radnika ostati bez posla, i to samo u preduzećima koja su danas u postupku restruktuiranja. Šta će ostati od Srbije u sledećoj godini, pita se naš ekonomski stručnjak Miodrag K. Skulić

 

Miodrag K. Skulić

 

Današnje ekonomsko stanje u Srbiji je veoma teško. Svakodnevno hiljade privrednih subjekata se gasi, ili im se računi blokiraju, a građanima se iz dana u dan smanjuju prihodi, jer se PDV na osnovne prehrambene proizvode povećava od 8 na 10 odsto, putem inflacije godišnje se smanjuje realna kupovna moć za oko pet odsto, znatno im se povećava porez na imovinu, uvodi se oporezivanje na zarade iznad određenog nivoa, a iz meseca u mesec opada promet u maloprodajnim objektima.

Istraživali smo u kakvom je stanju Srbija danas. U tom smislu odabrali smo 20 bitnih činjenica koje odslikavaju teško ekonomsko i opšte društveno stanje u ovoj napaćenoj zemlji.

Srbiju je u poslednjih 23 godine pogodilo osam velikih „zemljotresa", i to: raspad Sovjetskog Saveza, našeg tradicionalnog partnera, rasturanje SFR Jugoslavije, rat u dve naše krajine, hiperinflacija u drugoj polovini 1992, celoj 1993. i 23 dana januara 1994. godine, blokada Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, rat na Kosovu i Metohiji, NATO agresija, otimanje ove srpske pokrajine i dolazak DOS-a na vlast u Srbiji.

Posle dolaska DOS-a na vlast u Srbiji, umesto da se leče posledice prethodnih sedam privrednih i opšte društvenih zemljotresa, došlo je do uništavanja i onog što je preostalo od privrede, a zatim i do rasprodaje više hiljada privrednih preduzeća.

Današnje stanje Srbije najbolje odslikavaju sledeće činjenice:

 

1.  Srbija inostranstvu duguje 27 milijardi evra. Republički javni dug prema inostranstvu i domaćim (čitaj: ino) bankama iznosi 20 milijardi evra, što direktnog duga, što duga po garancijama za javna republička preduzeća. Banke ove pare nisu dale da im se vraćaju, već da im se uredno kamate plaćaju.

 

2. Samo po osnovu kamate planira se da se iz budžeta Republike Srbije za 2014. godinu plati 114 milijardi dinara, ili milijardu evra, što je više za 26,5 odsto u odnosu prema prethodnoj 2013. godini. To je 10,25 odsto ukupno planiranih rashoda budžeta Republike za 2014. godinu, ili 12,26 odsto ukupnih planiranih prihoda i primanja budžeta u narednoj godini.

 

3. Ako istaknemo da jednogodišnji rod 1,7 do dva miliona tona pšenice i 3,5 do četiri miliona tona kukuruza na svetskoj pijaci vredi manje od jedne milijarde evra, jasno je koliki teret je pao na poreske obveznike. Dakle, dospeli smo u situaciji da država samo za kamate plaća svake godine vrednost ukupnog jednogodišnjeg roda pšenice i kukuruza zajedno.

 

4. Kolika su izdvajanja za kamate najbolje potvrđuje činjenica da je u budžetu za 2014. godinu planirano izdvajanje za 16 ministarstava, Vladu i Predsednika Republike 106,7 milijardi dinara, za njihove rashode za bruto zarade i tekuće rashode, ne računajući izdatke za 114 agencija, fondova, uprava i tako dalje, kao i subvencije u privredi, poljoprivredi ...       

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova                71.061.562.000

Ministarstvo odbrane                         60.407.344.000

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne pol.         16.325.037.000

Ministarstvo zdravlja                          12.858.317.000   

Ministarstvo energetike, razvoja i zašt. živ.sred.  10.789.066.000

Ministarstvo kulture i informisanja               8.864.203.000

Ministarstvo spoljnih poslova                            7.175.606.000

Ministarstvo finansija                           5.889.540.000

Ministarstvo pravde i državne uprave          5.879.605.000

Ministarstvo poljoprivrede, šum. i vodoprivrede   5.413.929.000

Ministarstvo regionalnog razvoja i lok samouprave    5.073.864.000

Ministarstvo saobraćaja                               3.886.287.000

Ministarstvo omladine i sporta                     3.544.230.000

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 3.506.654.000

Ministarstvo privrede                            2.750.985.000

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telek. 2.601.217.000

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma                 733.990.000

Ministarstvo prirodnih resursa, rudar. i prost.pl.           703.715.000

Svega 18 ministarstava                               227.465.151.000

Predsednik Republike i Vlada                   10.769.443.000

Svega 18 ministarstava,

           

Vlada i Predsednik Republkike                  238.234.594.000

 

5. Za kamate više je izdvojeno nego za Ministarstvo vojske, sa više od 26 hiljada zaposlenih i deset hiljada zaposlenih po ugovoru o delu, i to za 89 odsto, ili za Ministarstvo unutrašnjih poslova sa više od 46 hiljada zaposlenih, za čak 60 odsto više.

 

6. Narodna banka Srbije drži devizne rezerve u visini od 2,2 do 2,5 milijarde evra u tri renomirane evropske banke po godišnjoj kamatnoj stopi od 0,1 odsto. Istovremeno se država Srbija zadužuje kod tih i takvih inostranih banaka po godišnjoj kamatnoj stopi od sedam do osam odsto?! Guverner Narodne banke Srbije ima 600.000 dinara mesečnu zaradu, dok Predsednik Republike prima 168.000 dinara, a predsednik Vlade 162.000 dinara. Ko je lud u ovoj našoj otadžbini ?

 

7.Za prodaju svih društvenih preduzeća od 2001. godine do danas Agencija za privatizaciju, uključujući u to i prodaju akcija u vlasništvu Akcijskog fonda, naplaćeno je nešto više od 3,5 milijardi evra i to je preliveno u rebublički budžet i potrošeno, umesto da je upotrebljeno za „lečenje" privrednih subjekata koji imaju tržište.

 

8. Srbija ne zna šta da radi sa Železarom Smederevo, a ništa manje probleme nema ni sa prezaduženim: JP Srbijagasom, JP Putevima Srbije, Železnicama Srbije i Galenikom AD.

 

9. U Srbiji je nova DOS-ovska i post DOS-ovska vlast rasturila 91 poljoprivredno- industrijski kombinat (ili AIK, PK) iako su oni imali: hiljade hektera zemljišta, farme, klanice, mlekare, uljare, pivare, šećerane i sopstvene maloprodajne objekte.

I na taj način nanet je smrtni udarac srpskoj poljoprivredi, društvenog i državnog sektora.

 

10. Uništenja proizvodnih kapaciteta u zemlji odrazila su se na cvetanje uvoza i opadanje izvoza. U periodu od 2001. godine do zaključno sa 2012. godini uvezeno je robe u vrednosti od 128 milijardi evra, a izvezeno svega  62 milijarde evra, pa je napravljen robni deficit od   66 milijardi evra, ili prosečno godišnje punih šest milijardi evra.

 

11. Srbija je prihvatila obavezu da kroz četiri godine donese zakone po kojima će strani građani i inostrane firme moći da kupuju poljoprivredno zemljište, pod istim uslovima kao naši državljani i pravna lica registrovana u Srbiji, iako neke zemlje EU imaju odloženi rok da takve propise donesu u narednih nekoliko godina. Poljoprivredno zemljište u Pokrajini Vojvodini time će biti predato u ruke stranaca, a u Centralnoj Srbiji od šljiva naši seljaci neće moći da peku rakiju, već će im one služiti za ukras.

 

12.Najbolji pokazatelj propasti domaćih proizvodnih kapaciteta iz realnog sektora jeste Predlog budžeta Republike za 2014. godini iz koga se jasno vidi da po osnovu poreza na dodatu vrednost, čiji se prihodi planiraju sa 430 milijardi dinara, ili skoro polovinu ukupnih prihoda Republike, dve trećine prihoda potiče od PDV na uvoznu robu, a samo jedna trećina od PDV na robu proizvedenu u zemlji.

 

13. Za 159 preduzeća u restruktuiranju i njihovih 96 zavisnih društava, čije su obaveze na kraju prošle godine bile 4.8 milijardi evra, sa 55.560 zaposlenih, došao je poslednji rok, 30. juni 2014. godine, da se do tada prodaju, ili da im se uvede stečajni postupak. Kako je do tada preostalo samo još 30 nedelja, proizlazi da se za 50 velikih privrednih sistema, od kojih mnogi zapošljavaju od dve do četiri hiljade radnika, u prvom polugođu naredne godine očekuje potop i to svih ovih industrijskih giganata, nekadašnjeg ponosa srpske privrede. Problem je u tome što od 2001. godine, kada je donet Zakon o restruktuiranju, ministri privrede, odnosno ekonomije, ništa ozbiljno nisu radili na „lečenju" i restruktuiranju ovih giganata.

 

14. U 31 banci u Srbiji sa ukupnim kapitalom od 3,7 milijardi evra, inostrani kapital čini 91 odsto, a domaći kapital (države, fondova, pravnih i fizičkih lica) samo devet odsto. Čije su banke njegova je i vlast. Banke su došle, kao po nekom redosledu iz Austrije, Grčke, Italije, Francuske, Holandije, Velike Britanije, Mađarske, Slovenije, Belgije, Nemačke, SAD i Ruske Federacije. Ove banke finansiraju samo uvoz i proizvodnju u Srbiji koja je u vlasništvu privrednika iz njihovih zemalja. Banke danas daju privredi i građanima kišobran (čitaj: pare) kad je sunce, a uzimaju ga kad pada kiša.

 

15. Samo u poslednje dve godine nestale su: Agrobanka, Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd, dok crni dani idu Univerzal banci i Čačanskoj banci, koja se izlaže javnoj prodaji. Samo na pokrivanju gubitaka u ove četiri banke u likvidaciji država Srbija, poverioci i poreski dužnici izgubiće više od pola milijarde evra.

 

16. Srbija je od dolaska DOS-a na vlast do danas izgubila više od 400 hiljada radnih mesta.

 

17. Sa prosečnom zaradom od oko 380 evra ne može se očekivati boljitak.

 

18. Sa sudstvom kakvo je danas, sa tužilaštvima koja nemaju rok za odlučivanje po podnetim krivičnim prijavama, sa korupcijom i kriminalom Srbiji su vezane ruke da kroči u boljitak.

 

19. Sa postojećim izbornim sistemom, u kome narod bira partije, a one imenuju poslanike, čije je prvo radno mesto „narodni poslanik", ne može se obezbediti donošenje adekvatnih zakona, niti kontrola vlasti, koja umesto narodne postaje partijska, a sve više vodi u jednopartijsku.

 

20. U ovom zagrljaju neoliberalne hobotnice, ili u ovih 13 godina vođenja bećarske ekonomije, kako je slikovito naziva Prof. dr Jovan B. Dušanić, Srbija je dovedena na rub propasti, ali za to niko do danas nije odgovarao.

 

***

Mi nemamo rezervnu otadžbinu, samo organizovanom snagom naroda moramo se izboriti za potpuno novi put u našu budućnost !