Dežurna

 

Dok Srbija pokušava da uđe u EU, njene najbogatije članice gledaju kako da iz nje izađu

 

Dugo putovanje u propast

 

Evropska Unija ne samo da je umorna od proširenja, već ima skoro nerešive probleme u sopstvenoj kući. Italija je na korak od građanskog rata, smatra njen predsednik, Britanija već planira kako da zaustavi talas izbeglica iz ostalih članica EU, a Nemačka tiho radi na sopstvenom izlasku iz zone evra. Po mišljenju eksperata, gotovo je sa politikom "čekovne knjižice", jer čekova više nema za kupovinu vlasti u državama koje još nisu u EU. Sve su ovo pokazatelji da kriza tek treba da dođe u Evropu.

 

Fridrih Emke

(dopisnik iz Frankfurta)

 

Predsednik Republike Italije Đorđo Napolitano je upozorio da bi u Italiji 2014. moglo da dođe do nemira i nasilja. Kao razlog naveo je erupciju demonstracija protiv Evropske Unije i italijanskog članstva u njoj, do kojih je došlo zbog sve lošije ekonomske situacije u zemlji i gubitka vere u državne institucije.

"Kriza u zoni evra ugrožava socijalno jedinstvo. Najpreciznija predviđanja za 2014. ukazuju na opasnost široko rasprostranjenih socijalnih napetosti i nemira. U Italiji moramo da budemo svesni ove opasnosti i da joj se suprotstavimo"- rekao je predsednik u govoru održanom u svojoj rezidenciji u Rimu. Narod bi mogao manifestujući radikalni i besciljni talas potpunog odbacivanja politike i institucija, da krene u spontane ili čak nasilničke proteste, smatra Napolitano.

Sredinom decembra je već izveštavano kako među Italijanima vlada anti EU raspoloženje, koje se sve više i sve brže širi. Čak su i pripadnici interventnih policijskih jedinica, koji su dovedeni kako bi zaplašili demonstrante, skinuli svoje šlemove i u pojedinim gradovima jasno pokazali svoju solidarnost sa demonstrantima.

Većina medija u Evropi, (pa tako i u Srbiji, napomena redakcije), ne izveštava o tome kako Italiju potresaju stalni protesti pokreta Forconi (vila), koji su usmereni protiv rastućih cena goriva, liberalizacije i globalizacije, porasta broja nezaposlenih, i drakonske politike štednje koju sprovodi Evropska Unija. Takođe, Forconi protestvuje i protiv koruptivnosti političara. U pokretu su okupljene različite grupe zemljoradnika, trgovaca, sitnih preduzimača, studenata i nezaposlenih, a naziv je dobio po svom simbolu - četvorogim seljačkim vilama.

Ambrose Evans-Pritchard je nedavno napisao u britanskom dnevnom listu The Telegraph:

 "...Ovde i sada nastaje jedan pokret koji se bori protiv EU. Jedan od vođa Forconi pokreta nedavno je uhapšen, jer je pokušao da se popne uz fasadu zgrade u Rimu u kojoj su smeštena predstavništva Evropske Unije i da skine plavo-zlatnu zastavu EU."

U Italiji je nezaposlenost među mladima dosegla 40 odsto, a zemlja se još uvek nalazi u dubokoj recesiji. Krajem oktobra je opšta stopa nezaposlenosti dosegla rekordnih 12,5 odsto. Više od 135 malih trgovina, restorana ili kafea zatvara se svakog dana, a broj preduzeća koja su otišla u stečaj porastao je za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Evans-Pritchard upozorava kako je Napolitano, sa jedne strane, veoma svestan opasnosti unutrašnjih nemira, ali da istovremeno ne može da nađe izlaz iz krizne situacije u kojoj se Italija našla, budući da i on sam pripada onoj proevropskoj struji koja je zemlju i bacila u privredni i finansijski ambis.

Opasnost od pobune u okviru Evropske Unije već je raspravljana među ekspertima, ali do sada nijedan predsednik države nije ovako direktno i jasno to objavio.

Umesto da se posvete krizi i pobuni u svojim granicama, političari zemalja Evropske Unije, ali ponajviše birokrate iz Brisela, svoju i pažnju građana su usmerili na nemire u Ukrajini. Desetine hiljada ljudi je u Kijevu izlazilo svakodnevno na proteste protiv odluke vlade i predsednika Viktora Janukoviča da se ne nastave pregovori o pristupanju Evropskoj Uniji. Po izveštajima nemačkih obaveštajnih struktura, koji su objavljeni u medijima na internetu, Soroš fondacija i njoj podređena udruženja investirali su najmanje četvrt milijardi dolara u ovu akciju "spontanog" narodnog ustanka, ali bez rezultata. Nedavno su i nemački zvanični mediji priznali kako je "politika Evropske Unije nazvana 'politika čekovne knjižice' u Kijevu doživela debakl".

Pomenuta čekovna knjižica je, očigledno, prazna i Brisel je Ukrajincima mogao samo da ponudi "krv, znoj i suze", standardnu floskulu za kojom poseže svaki birokratizovani političar u nadi da će ga narod poistovetiti sa tvorcem ovog slogana, britanskim državnikom Vinstonom Čerčilom. Ukrajinci su odbili da nasednu na ovu laž.

U isto vreme kada u Kijevu, masovne demonstracije su se održavale i u Sofiji. O njima glavni medije u Evropi nisu izveštavali, budući da su one bile usmene protiv vlade koja želi čvrsto da zadrži proevropski kurs Bugarske. Pretposlednjeg vikenda u decembru došlo je i do masovnih demonstracija u Hamburgu, severnonemačkoj luci, u kojima je povređeno više od 120 policajaca.

Nemiri u Hamburgu nemaju direktne veze sa nemačkim članstvom u Evropskoj Uniji, ali jasno potvrđuju ono što je Napolitano već naveo kao razlog građanskog nezadovoljstva: nedostatak poverenja u državne institucije.

Neizlečiva kriza u Evropskoj Uniji i za Brisel izgubljena bitka za Ukrajinu, dovoljni su pokazatelji kako je ovaj konglomerat birokratizovanih država došao do svog istorijskog kraja. EU nema više šansi da preživi. Da bi se, inače, veoma humana i napredna ideja ujedinjene Evrope nastavila, potrebno je prvo ukinuti sadašnju EU, koja je pomenutu ideju odvela u sasvim suprotnom pravcu. Kada je vizionarski govorio o ujedinjenju Evrope odmah posle najkrvavijeg od svih ratova, Drugog svetskog rata, francuski državnik i general Šarl de Gol je stalno ponavljao kako zamišlja Evropu otadžbina, Evropu naroda, a od toga je postala Evropa birokrata.

Osim toga, de Gol je smatrao da Evropa počinje na obalama Atlantika i da se širi do Urala. Ona bi, po njemu obuhvatila i Rusiju i sve evropske zemlje tadašnjeg Sovjetskog Saveza, ali bi ispred vrata ostala Velika Britanija koja je, po svim analitičarima, strano telo u Uniji.

Upravo je krajem godine britanski dnevni list Sunday Times objavio u strogoj tajnosti čuvane planove vlade u Londonu, da progura zakon kojim bi se smanjio broj useljenika iz ostalih zemalja Evropske Unije za jednu trećinu, na oko 75.000 osoba godišnje. Kabinet Dejvida Kamerona na ovaj način želi da se bori protiv krize koja zahvata Ujedinjeno Kraljevstvo, bez obzira što time okreće leđa zajedništvu u Evropskoj Uniji. Osim toga, Kameron mora da održi izborno obećanje kako će u ovom mandatu da raspiše referendum o ostanku Velike Britanije u EU.

Najsnažnija od preostalih zdravih privreda u EU, Nemačka, za sada ide dalje svojim putem. Ponovo ustoličena stara - nova kancelarka Angela Merkel ne pokazuje znake da želi da menja nešto u političkom kursu. Anti EU pokret AfD, istina, na izborima održanim krajem septembra nije uspeo da uđe u Savezni parlament, ali je sa 4,7 odsto glasova knap ostao ispod cenzusa od pet odsto.

Prema mišljenju analitičara, Berlin će u doglednom roku morati da preispita svoje učešće u zoni evra, jer ekonomski slabe države usporavaju i rast nemačke privrede. Takođe, prema najaktuelnijim planovima, Nemačka će izaći iz evra i vratiti se marki, dok bi evro ostao valuta samo privredno slabih država. Većina stručnjaka smatra da bi ovo bilo bolje rešenje od izlaska prezaduženih država iz zone evra i ostanka Nemačke u njoj.

U svakom slučaju, privredni i finansijski problemi koji potresaju Evropsku Uniju ne dozvoljavaju joj ni da razmišlja o proširenju u narednih deset godina. Ko je ušao, ušao je i sva energija Brisela biće usmerena ka tome da se spasu makar neke od tih privreda. Za ostatak, za one koji još čekaju u predvorju, nema mesta i o njima niko ozbiljno ni ne razmišlja. Najuticajniji od svih evropskih političara, nemačka kancelarka, bila je više nego jasna kada je dala naizgled nejasnu preporuku državama kandidatima kako treba da ostanu na evropskom kursu, ali istovremeno nije ponudila ni naznaku kada će ući u EU.

 

A 1.

 

Strah od pobuna u Evropskoj uniji

 

Opasnost od krvavih nemira u Evropskoj Uniji već je bila više puta tema izveštavanja raznih evropskih medija. Tako je pre nekoliko godina objavljeno da je EU formirala interventnu policijsku jedinicu za gušenje eventualnih pobuna, koja je opremljena i oklopnim vozilima?!

Suočena sa mogućnošću izbijanja građanskom ratu sličnih nemira u svom okruženju, vojno neutralna Švajcarska je prošle godine odlučila da formira posebne trupe sopstvene armije obučene da štite granicu od očekivanog talasa izbeglica iz zemalja Evropske Unije.

Da se ozbiljno razmišlja o velikim nemirima, pokazuje i odluka britanske vlade da ograniči broj useljenika iz Evropske Unije. Velika Britanija nije jedna od zemalja koje se smatraju socijalnim rajem, pa dolazak emigranata iz Evrope nije inspirisan dobijanjem bolje socijalne pomoći od one koju bi imali u zemlji porekla. Kameronov kabinet najviše brine mogućnost otvorene oružane pobune u nekoj od ekonomski slabijih EU zemalja, zbog čega bi državljani te zemlje utočište mogli da potraže na britanskim ostrvima, slično talasu izbeglica koji je Britaniju zapljusnuo tokom Drugog svetskog rata.