Ljudi i dela

 

Čudotvorac srpske etnomuzikologije ne nalazi put do srpskih vlasti

 

Predsednik ne zna za žigafon

 

Profesionalni električar i slobodni muzičar Josip Komljenović, iz Bariča kod Beograda mogao bi zamalo da postane i bogati pronalazač.

Izumeo je i konstruisao instrument žigafon. Kada bi ovaj instrument koji je dobio najviše ocene stručnjaka ušao u program redovnog muzičkog obrazovanja, Komljenović više ne bi morao da menja sijalice u domu zdravlja gde radi.  Žigafon je duvački muzički instrument,  za koji je čuveni profesor muzike Ljubomir Dimitrijević napisao da je uspeo da ima više tonova od sličnog Iranskog narodnog instrumenta pod imenom nei.

Zapravo, Dimitrijević u pohvalnom pismu piše da žigafon ima sličnosti sa iranskim nei-em i istočno-balkanskim instrumentom kaval, ali i da zapravo daleko prevazilazi njihove kvalitete.

-U odnosu na nei prvi registar na žigafonu je mnogo zvučniji, sa znantno jačim dinamičkim mogućnostima, piše Dimitrijević. On navodi i da ima i tonove koji kaval i nei ne poseduju.

Instrument je moguće i proizvesti sa daleko manje novca od onoga koliko koštaju blok flaute, a koje masovno kupuju deca u osnovnim školama.

Komljenović je poreklom iz okoline Prijedora, relativno blizu su i Laktaši, odakle je i lider Republike Srpske Milorad Dodik. Dodik je u mlađim danima bio poznat po preduzetničkom duhu i parama koje je namlatio. Dodik voli da peva, baš kao i Komljenović. Sličnog su duha samo je Komljenović, za razliku od Dodika bez prebijene pare.

Ipak on je zahvaljujući muzici uspeo da stigne na mnoga mesta na kojima je svoj Žigafon promovisao kao super srpski instrument. Njegova ideja je jednostavna Ministarstvo prosvete Republike Srbije bi trebalo njegov žigafon, kao instrument od nacionalnog značaja da uvrsti u obavezno muzičko obrazovanje. Za naciju bi to bio jedan od načina da se identifikuje i na muzičkom planu, a za njega lično to bi značilo finansijku dobit.

Neumorni Komljenović je uspeo da dobije i preporuke, bivšeg predsednika republike Srbije Borisa Tadića.

-Predsednik Republike Srbije gospodin Boris Tadić, se zahvaljuje na poklonu, narodnom duvačkom instrumentu žigafon, čiji ste vi autor. Predsednik republike upućuje vam reči zahvalnosti i prznanja za izuzetan doprinos koji dajete svojim orginalnim izumima...

...vaš rad predstavalja veliki doprinos očuvanju i razvoju nematerijalne kulturne baštine naroda naše zemlje.

Taman kada smo pomislili da je Tadićev kabinet ovakve pohvale pisao Komljenoviću zarad zemljačke linije, (Tadić rođen u Sarajevu) koja je osnov zbog koga se prekodrinski Srbi rado pomažu, on je iz džepa izvadio i dopis aktuelnog predsednika republike Srbije Tomislava Nikolića. 

Iz Nikolićevog kabineta obavestili su ga da nemaju nikakvih nadležosti da odlučuju o njegovom zahtevu, da se instrumenti koje je konstruisao uvedu u plan muzičkog obrazovanja u osnovnim školama.

Inače Komljenović nije svoje izume zaštitio u patentnom zavodu, što otvara mogućnost da mu u budućnosti ukradu njegovu intelektualnu svojinu. On kaže da za to nema para, a na pitanje da li planira i dalje da ostane siromašan i da državi džabe ustupi svoje patente, odnosno da njegovi izumi mimo njega uđu u osnovne škole, on uz smešak kaže:

-Bilo bi fer da mi daju makar 100.000 evra...

Inače pozitivno mišljenje o njegovim izumima - instrumentima dao je i profesor Akademije

Lepih umetnosti u Beogradu, Dragan Radosavljević.

Kompozitor i član Srpske akademije nauka, Isidora Žebeljan smatra da instrumenti Komljenovića trebaju da nađu širu primenu u odgovarajućim ansamblima i institucijama našeg društva.

U jednom trenutku biši ministar Zoran Lončar, saglasio se da instrumenti izumitelja iz Bariča treba da u uđu u osnovne škole.

-Obaveštavamo vas da je ministarstvo prosvete saglasno, da se na Odsek za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje u osnovnim muzičkim školama uvedu novi instrumenti: Žigafon, jerkofon, modifikovana frula i modifikovan okarina. Navedeni instrumenti posebno  treba da se koriste u delu nastave koji se odnosi na tradicionalno sviranje na duvačkim instrumentima, napisao je Lončar, koji je posle toga još neko vreme bio ministar. Nedovoljno dugo da se bilo šta odigralo u Komljenovićevu korist.

Naredni ministra Žarko Obradović nije imao sluha za Komljenovićeve muzičke inovacije, a nije pomogla ni činjenica da je čak i Zavod za unapređenje obrazovanja  i vaspitanja dao pozitivno mišljenje o ovom predlogu.